Da pojedinci ne bi i dalje fantazirali kako je ovo dovoljno, evo fotografija kako se STVARNO koristi to šetalište u ovom trenutku. Uzmite u obzir da je ovo stanje u kome ono još uvek ne vodi nigde, a kamoli do Ade Ciganlije, i u kome nema 2.000.000 kvadarata samo ovde, nego par kontejnera i jedan WC koji ne radi, u kome ljudi još uvek masovno ne dolaze iz celog grada da bi videli to novo čudo i oprobali razne atrakcije koje će se samo ovde moći naći. Dakle nema svega toga i nema svih ljudi koji će se tek pojaviti. Takođe, nema ni klupa. Tj ima samo dve sa leve strane, da bi izgledalo da ima više mesta. A klupe će tek zauzeti deo prostora na slici, isto kao i ljudi, njihove noge, prtljag, deca, dečija kolica, mali bickili, ili prijatelji koji stoje PORED KLUPE i pričaju sa njima. Dakle, posmatrajte naročito grupne odnose, u kojim formacijama se ljudu kreću, kako se odnose jedni prema drugima, i koliko to mesta na šetalištu zauzima. Takođe, gledajte gde sve stoje i šta sve imaju sa sobom, i koliko TO mesta zauzima. A posebno gledajte koliko su mesta ostavili za one iz suprotnog smera kretanja, kojih će biti DALEKO više nego na ovim slikama:
Baba i deda šetaju unuke. Ona sedi na klupi, deda stoji i čuva blizance. Žena iz suprotnog smera, sa kolicima, mora da skreće kolica da bi ga zaobišla.
Žena mora da zabavlja blizance. To nije bez posledica po raspoloživi prostor.
Deca sa malim biciklima ne mogu na stazu. I devojčica mora da zaobilazi blizance. Zašto? Zato što je tu klupa, a ona traži prostor ispred sebe.
Grupa od petoro ljudi. Dvoje na kraju formiraju blagi luk da bi se svi u grupi mogli videti. TO JE VEOMA VAŽNO. Prilično su sabijeni što omogućuje prolaz paru iz suprotnog smera, ali samo zato što nema klupa. Takođe, neki su se uklonili sa strane zato što stoje pored ograde.
Standardna postavka, muž, žena, dete i kolica, zauzima OVOLIKO mesta. Prethodno su morali da zaobiđu žene sa decom što stoje u dnu slike. Takođe nema klupa pa ima više mesta.
Ova grupa od petoro ostavlja mesta samo za jednog čoveka sa kolicima, koji će uskoro da se spotakne o noge ovoga što sedi. Žena sa detetom skroz desno pokušava da zaobiđe celu grupu tako što se provlači tik uz ogradu.
Grupa od petoro je morala da skrene desno, među cementne blokove, ali svejedno, levo od njih je čeoni sudar. Kako da ove dve što nam prilaze savladaju klince? Sad ih več ima troje.
Gospodin sa torbom je dočekao svoj red za prolaz. Dve žene sa detetom su otišle skroz levo, pravo na njega. Desno od njih je džoger u narandžastoj majici koji trči i maše rukama.
Ovde imamo susret dve porodice koje su zastale da popričaju. To automatski zahteva da kolica iza njih moraju da skreću u levo. Ovaj što telefonira mora istovremeno da pazi na klinca i noge ovoga što sedi, budući da je zbog sastanka ove dve grupe morao da ode prilično u levo.
Ovde jedna grupa pretiče drugu. NEMA slobodnog mesta za suprotni smer kretanja.
Blizanci su krenuli kući. Ova grupacija MORA da zauzme četri kocke, tj dva metra. Obratite pažnju kako sedi čovek na klupi. Na samoj ivici klupe, da bi imao slobodn vidik i levo i desno. Inače mu smeta žena koja sedi do njega.
Grupa sa čovekom koji pokazuje prstom na okolni pejsaž je morala da skrene između zelenih pojaseva da bi mogla da obiđe ove druge.
Kako se nosi dete. Na kolikom se rastojanju ona obično obilazi sa leve strane?
Kako se grupišu ljudi. Takođe, česti izlazi sa leve strane za mnoge menjaju smer kretanja u sred šetališta, što smeta svima ostalima koji idu pravo.
Biciklisti izlaze sa staze pošto tamo ne smeju da stanu. Tako i sami bicikli zauzimaju mesto.
Da li stvarno mislite da ovde može da stane još ljudi?
Ionako nestabilan, čovek sa štakom mora da polazi previše blizu nogama ovih što sede.
Opet grupa. Ova u sredini se drži za stomak i implicitno zahteva više mesta oko sebe.
Stara žena je nestabilna na nogama i oseća se sigurna samo ako se oslanja sa obe strane. Ovakva šetališta su verovatno jedini dnevni izlazak i odmor od televizora za desetine hiljada naših starijih komšija. MINIMALNA MOGUĆA širina koju ovakva grupa zauzima je troje ljudi naporedo. Takođe, ideju da će ovakvi, pa čak i mnogo mlađi, da se pentraju po cik-cak rampama na donjem nivou (koji bi trebalo da po visini obuhvati oscilacije vodstaja od 6 metara) možete odmah da zaboravite.
I sad mi samo recite kako je ovo i divno i super i sjajno. A Promenada je tek otvorena, i još nema ničega. Kako mislite da će ovaj prostor da izgleda za 5 ili 10 godina? Ljudi ovde treba da se opuste posle ko zna kakvog radnog dana. To nije baš nepovezano sa opštim nivoom produktivnosti u gradu. A kako da se opuste na mestu kome je potreban saobraćajac?