zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.087
- Pohvaljen
- 3.106
Kako se pravi grad, primer: Barselona
Istocni deo Barcelone, Poblenou, nekada je bio industrijska zona. Kada se teska industrija preselila dalje a laka propala, ta teritorija nadomak centra grada je ostala napustena.
Rukovodstvo Barcelone imalo je izbor, ili da pokloni svo to ogromno zemljiste u centru grada diktatorskom rezimu sa arapskog poluostrva pa da potom o svom trosku infrastrukturno opremi tudji posed, ili da povuce prave poteze kako bi taj kraj postao najdinamicniji u gradu i povukao ekonomiju cele metropole.
Na svu srecu u Barseloni ljudi imaju i mozga i obraza pa su se odlucili za ovo drugo.
Evo kako se stvar odvila:
1. Ukinut je zoning. Moze da zida ko sta hoce, nista ne sprecava da u istom objektu budu i stanovi, i obrazovne institucije i usluzne delatnosti.
2. Grad je infrastrukturno opremio ceo kraj, od ulica do optickih vlakana.
3. Mreza gradskog prevoza je prosirena, prvenstveno tramvaj.
E tek kada je sve to odradjeno nekoliko drzavnih fakulteta je prebaceno u novi kvart a privatni su se spontano preselili.
Fakulteti, infrastruktura i slobodno zemljiste privukli su IT kompanije i podstakli gradjevinski bum i privredni razvoj, od naprednih preduzeca i proizvodnih pogona sve do stanova i hotela.
Za 10 godina Poblenou je postao tehnolosko srce Barselone i pozeljan kraj za zivot i rad.
U Barseloni je cilj bio privredni razvoj kroz nove tehnologije i stvaranje kvalitetnih radnih mesta za lokalno stanovnistvo i strance koje je cela prica privukla.
U Beogradu je cilj cista pljacka i stvaranje jadnih radnih mesta za konobare, portire, cistacice i poslovnu pratnju kako se drustvo ni slucajno ne bi uzdiglo i ne daj boze sprecilo dalju pljacku.
Istocni deo Barcelone, Poblenou, nekada je bio industrijska zona. Kada se teska industrija preselila dalje a laka propala, ta teritorija nadomak centra grada je ostala napustena.
Rukovodstvo Barcelone imalo je izbor, ili da pokloni svo to ogromno zemljiste u centru grada diktatorskom rezimu sa arapskog poluostrva pa da potom o svom trosku infrastrukturno opremi tudji posed, ili da povuce prave poteze kako bi taj kraj postao najdinamicniji u gradu i povukao ekonomiju cele metropole.
Na svu srecu u Barseloni ljudi imaju i mozga i obraza pa su se odlucili za ovo drugo.
Evo kako se stvar odvila:
1. Ukinut je zoning. Moze da zida ko sta hoce, nista ne sprecava da u istom objektu budu i stanovi, i obrazovne institucije i usluzne delatnosti.
2. Grad je infrastrukturno opremio ceo kraj, od ulica do optickih vlakana.
3. Mreza gradskog prevoza je prosirena, prvenstveno tramvaj.
E tek kada je sve to odradjeno nekoliko drzavnih fakulteta je prebaceno u novi kvart a privatni su se spontano preselili.
Fakulteti, infrastruktura i slobodno zemljiste privukli su IT kompanije i podstakli gradjevinski bum i privredni razvoj, od naprednih preduzeca i proizvodnih pogona sve do stanova i hotela.
Za 10 godina Poblenou je postao tehnolosko srce Barselone i pozeljan kraj za zivot i rad.
U Barseloni je cilj bio privredni razvoj kroz nove tehnologije i stvaranje kvalitetnih radnih mesta za lokalno stanovnistvo i strance koje je cela prica privukla.
U Beogradu je cilj cista pljacka i stvaranje jadnih radnih mesta za konobare, portire, cistacice i poslovnu pratnju kako se drustvo ni slucajno ne bi uzdiglo i ne daj boze sprecilo dalju pljacku.
