[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]
Ukupno okvirno 700 miliona evra nasuprot:
- 32% profita (projektovanih 300 miliona evra). U PPPPN-u se navodi da je očekivani profit investitora 930 miliona evra. Investitor je preduzeće ''Beograd na vodi''. Arapi bi otprilike dobili oko 600, a mi oko 300 miliona evra. Od tih 300, pola se vraća Alabbar-u. Plus, naša zarada je i naplaćen PDV na svaki izgrađeni kvadrat u SA koji se proda/iznajmi. Plus, budući porez na imovinu ....
Profit nije garantovan nicim. Nema bankarskih garancija, nema ninimalni iznos ili neki prag, vec je sve u debelom futuru i negde u vazduhu. Plus smo se zaduzili pa to treba da se vrati. Porez i PDV bi bili u svakom slucaju kao sto kazes.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]
- plus 62.000 kvadrata javne namene.
- plus 24 hektara površina javne namene.
- plus kompletna infrastruktura u granicama SA.
- osim osnivačkog uloga, bez drugog inicijalnog velikog ulaganja.
Mislim da je ova poslednja stavka presudna, jer varijanta sa prodajom parcela i naplatom naknada podrazumeva početna ulaganja na niovu koji mi ni izbliza nemamo. Pošto ih nemamo, nikada ne bi ni mogli da uđemo u projekat izgradnje SA, i danas bi tamo imali isto stanje kao i pre.
Pola od tih okvirno pomenutih 700 miliona bi dobijali na kašikicu u narednih jedno 15-20 godina (naknade), ali bi infrastrukturu u okviru SA, i izvan SA morali ranije da završimo, a ne isto tako na kašikicu
Kompletnu infrastrukturu van granica parcele SA moramo da uradimo isto odmah, tj po rokovima izmestanja i ciscenja terena. To se nece desiti. Nece se izgraditi zeleznicka teretna obilaznica sve sa moskom kod Vince do kraja 2019 sigurno, vec ce se sav opasan materijal voziti kdoz Vukov spomenik, sto je izuzetno opasno. Verovatno nece stici da zavrse ni kompletan Beogradski zel. cvor sve sa TPS stanicama u Makisu i Kijevu, vec ce improvizovati nesto. Ako tako gledamo stvarii kazemo ok su polovicna resenja onda nista nije skupo. Ali ako gledamo kako i sta treba da se uradi po pravilu onda je cena kompletne infrastrukture koka je van SA ista, tako da ne stoji da nema velikog inicijalnog ulaganja - ima ga.
Ovo boldovano je komicno, jer ako ista i dobijemo od profita, onda ce to tek da bude na kasicicu - u narednih 50godina.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq] U PPPPN-u piše da infrastruktura neophodna za BNV (unutar SA i van njega), košta 400 miliona evra.
Od toga, procena je da u okviru SA košta 275 miliona evra. Nesumnjivo je da bi iznos naknada pokrio trošak infrastrukture u okviru SA. Problem je što bi mi morali prvo da uložimo to, pa da dobijemo nazad u narednih 15-20 godina taj novac nazad, pod uslovom kad bi uopšte imali šta da prethodno uložimo. Plus, treba da uložimo za objekte javne namene. Po postojećem planu, predviđeno je malo preko 60.000 kvadrata javne namene. Ali, taj plan nije dobar, je l tako? Mi ovde pričamo o nekom drugom Planu, na osnovu međunarodnog konkursa, gde smo predvideli više objekata javne namene. Npr. jedno 150.000 kvadrata. Naknade tada ne bi mogle da pokriju infrastrukturu u okviru SA, plus objekte javne namene. I, još plus imamo oko 130 miliona evra za infrastrukturu van granica SA...i plus još prethodnih mnooogo troškova za čišćenje celog SA.
Ne znam zasto smatras da skole, policijiske stanice, vatrogasne domove, domovi zdravlja, zgrada filharmonije, opera ili bilo koji drugi objekat javnih namena treba da se gradi iskljucivo od para dobijenih od naknade za gradsko gradjevinsko zemljiste. Prvo tu su razlicite nadleznosti, nesto se finansira iz republike, nesto grad. I grad i republika to finansiraju iz budzeta koji se puni na razlicite nacine, gde je ta naknada jedan od delova. Ne znam zasto bi pravilo bilo da se javni objekti bilo gde u Srbiji, pa i u Bg finansirali iskljucivo od naknade za gradsko zemljiste. Koliko je meni poznato tako se nije finansirao ni jedan jedini javni objekat. DPlastican primer, ako bi se objekat Opere gradio na Uscu, ni dinar se ne bi dobio direktno od prodaje gradjevinskog zemljista iz neposredne okoline,jer i nepostoji. Dakle finansiralo bi se sve iz budzeta, pa je onda sve jedno u finansijiskom smislu dal je na Uscu ili u okviru SA.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]Preduzeće BNV d.o.o. donosi odluke (na svojim organima) onako kako je to definisano Ugovorom. To znači da nikada nijedna odluka neće moći da se donese bez znanja manjinskog partnera, a za neka pitanja je dogovoreno da nema preglasavanja, nego je potrebna 100% saglasnost.
Tacno, i to smatram da je lose. Moje misljenje. Mislim da je drzava sebe trebala da zastiti i da u ugovoru stoji da za sve odluke neophodan koncezus.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]Kada dobiješ više kvadrata, ne dobiješ i deo profita investitora. Koji je to investitor dao vlasniku parcele (na kojoj gradi neku stambenu zgradu sa npr. 20 stanova) jedno 4 stana, ali i 30% svoje zarade? Kao da uporno treba da se podsećaš da ovde nije samo profit, ili samo kvadrati, nego je i profit, i kvadrati, i infrastruktura...
Ti uporno stavljas infrastrukturu, kao nesto sto investitor daje u zamenu za plac. A nije tako. Daje to u zamenu za placanje naknade za opremanje zemljista. 4 stana od 20 su 20% i ne treba nista vise da dobije. Ako se gradi 1,7mil m2, onda je od tog broja drzava trebala da dobije 340.000m2 bilo kao javni objekti bilo u kvadratima u zgradama i da moze njima da raspolaze. A to dal ce investitor da ima profit, pa nek se potrudi.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]Plus, investitor daje npr. 20% kvadrata vlasniku parcele jer u najvećem broju slučajeva ne mora ništa značajno da uloži po pitanju infrastrukture, put je ionako već tu uz plac, stara kuća koja se ruši i na njeno mesto gradi nova zgrada je već imala priključak na kanalizaciju, struju...ali, kada bi investitor imao golu ledinu, da li bi i onda dao vlasniku parcele 20% kvadrata ili bi rekao...''prijatelju, struja i voda ti je na 2 kilometra odavde, puta nemaš, ja to treba sve da dovedem do tvog placa, plus ostala infrastruktura, to su sve troškovi...i ne mogu zato da ti dam 20% kvadrata koje ću napraviti''. Ne sumnjam da na npr. u ulicama oko Hrama to može tako, ali tu je sva infrastruktura dovedena već...
I ako investitor ima i struju i vodu on placa naknadu, zato sto je u obavezi grada da ukoliko infrastruktura nije dovoljna prosiri kapacitete. Nekad se trazi od investitora da to urade o svom trosku. Prime iz licnog iskustva, investitor iz Kumodraza je o svom trosku morao da izmesti trasu gradske kanalizacije. Sto se tice ovog ako prodajes plac gde nema vode i struje... pa u slucaju da smo prodavali placeve e bi bilo tako zar ne? Zar ne rece ti da bi morali sve to o svom trosku da mu dovedemo do placa, pa stoga to nije njegova briga, pa i poredjenje ne stoji.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]Ne možeš pojam ''sredstva'' da tumačiš tako da tu spadaju i nekretnine, tj. zemljište. One imaju svoj pravni pojam. U smislu tog Zakona se tu misli na novčana sredstva kada se kaže ''sredstva''. Ne treba da zaboraviš da ni metar kvadratni zemljišta nije dat, nego je u zakupu ka preduzeću BNV d.o.o., ali vlasnik je i dalje isti. Vlasnik se menja tek nakon što se objekat izgradi, i to samo na toj izgrađenoj parceli.
Ali, nije to ni važno, jer sam mišljenja da postoji drugi osnov u Zakonu o DRI, zato sam te pitao otkud ti to da BNV d.o.o. ne može biti predmet interesovanja DRI? Ko je to izjavio?
Voleo bi ako mozes da mi kazes u kom zakonu su "sredstva" definisana samo kao novcana sredstva, posto nisam nasao. Nasao sam neke ekonomske definicije koje kazu da se kao sredstvo moze uzeti pokretna i nepokretna imovina.
Ako moze DRI da vrsi kontrolu to je super, ja sam to izneo kao pretpostavku jer se radi o vecinskoj privatnoj firmi, a nisam pravnik koji drzi zakone u "malom prstu". Zato ako ti kao pravnik kazes da to moze, verujem ti, i u slucaju da ikad odbiju tako nesto, znaci da mmoze DRI da ih tuzi?
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]Ne razumem ovo.
Kako bi se odrazilo koliko je preduzeće BNV d.o.o. platilo npr. toplovod, gasovod, ulicu (u okviru SA), na ostvarivanje javnih prihoda kada tih javnih prihoda (od naknada) ni nema? Oni su definisani da budu 0, ali da zauzvrati BNV d.o.o. samo snosi trošak infrastrukture u okviru SA.
Ako ''nazidaju'' te troškove (za javne radove u okviru SA), time će smanjiti profit BNV d.o.o., jer će troškovi biti veći nego što je bilo realno da budu.
Odrazilo bi se na nivo profita, pa ako su radovi realno "preplaceni' onda to znaci manji profit i manji prihod u budzet. Logicno.
Baš u vezi sa sledećim:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]Još jednom, 32% profita je planirano da bude oko 300 miliona evra, a ne 150.
Kome da doplatimo? Kakva doplata? Nema toga.
BNV d.o.o. je firma sa većinskim stranim vlasništvom. Ako ne bude profita, oštećen je Alabbar jer neće dobiti nazad onih svojih 150 miliona evra koje je u startu već dao kao pozajmicu manjinskom partneru. Mi smo već ''uzeli'' najveću moguću garanciju da neće biti veštačkog spuštanja profita BNV d.o.o. na 0 (ili blizu nje), jer onda Alabbar ostade bez svojih 150 miliona pozajmice koje smo mu faktički već unapred uzeli i potpisali da mu vraćamo iz našeg dela profita. Ostaje pitanje da li će ''čudnovato'' 32% profita na kraju biti npr. 160 miliona, tj. taman dovoljno da Alabbar dobije nazad onih svojih 150 miliona, ali da je eto bilo samo malo profita preko toga za manjinskog partnera u okviru preduzeća. Ali, zato i postoje kolektivni organi koji donose odluke u preduzeću BNV d.o.o. gde manjinski predstavnik ima svoje ljude preko kojih može da vidi svaki papir, svaku ugovorenu cenu...a, te ljude će postavljati sve vlasti koje nam se budu izređale u narednih 15-20 godina.
Planiran je profit, ali kao sto rekoh ne postoji nikakva garancija da ce on biti toliki. I koliko je meni poznato, pozajmica je nesto sto si duzan da vratis. Pa tako manjinski partner (Srbija) je duzna da vrati Alabbaru pare, cak i ako ne bude profita, jer koliko je meni poznato, nigde ugovorom nije definisano da se to vraca iskljucivo od profita, vec je to receno vise u politicke svrhe. Ako je ugovornom definisano da se pozajmica vraca samo i iskljucivo od profita zajednickog preduzeca, onda mogu da prihvatim da imamo garanciju od 150mil e.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381539#p381539:q2v80zcq je napisao(la):
neshaoct » 16 Apr 2016, 01:30[/url]":q2v80zcq]Još jednom, investitor je preduzeće ''Beograd na vodi'' d.o.o. Razdvoj to što vidiš političare kako se malo-malo slikaju, i onoga kako je u papirima.
Slažem se da se ovo predstavlja kao državni projekat, ali po papirima investitor je strana firma u većinskom arapskom vlasništvu, koja ulaže svoj keš ne samo za svoj deo ulaganja, nego i keš koji bi trebao da uloži manjinski partner daje većinski kroz pozajmicu (koja će mu se jednog dana vratiti iz profita, malo po malo kako se bude ostvarivao u narednih dosta godina).
Koji god da je Zakon menjan (ako je menjan), onda važi jednako i za sve druge slučajeve.
Ako misliš na donošenje novog Zakona, na čuveni lex specialis, da, on važi samo za ovaj projekat, i smatram da je bio neophodan kako čišćenje terena ne bi trajalo narednih 126 godina. Materija kojom se on bavi i jeste čišćenje terena.
Drzavni projekat se ogleda i u tome, sto su finansijiski prioriteti u ispinjenje uslova iz ugovora, gde se neke druge stvari i redovno odrzavanje drugih objekata u gradu zanemaruje. Ne mora da pise u ugovoru da je drzavni projekat, vidi se po delima pa i po njihovim recima.
Donsenje lex specialisa bi bilo dobro, da je on vazio za sve ekpropriacije od drzavnog interesa (brane, autoputeve, mostove, itd) i da drzavi olaksa i uredi tu oblast da nema problema sa tim. A imace vec na Maleskom brdu kod Prokopa i u Vinci za most preko Dunava. Onda bi, po mom misljenju, taj zakon imao smisla. Ovako usvajati poseban zakon, za vecinskog privatnog stranog investitora, predstvavlja dokaz da je drzava ovaj projekat, stranog preduzeca, proglasila za svoj nacionalni projekat, a i urusavanje sistema.
