Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

Mair » 18 Apr 2016 11:44 am[/url]":3is76q3n]Što tako pričate kada neće biti?
Opasnije je u tunelu u centru grada nego na ušću dve reke ispod Kalemegdana gde se na otvorenom prostoru može kontrolisati havarija i lakše se luftira. Ako se u tunelu desi nešto može celo brdo iznad da se uruši sa svim stambenim zgradama Vračara i Zvezdare sa izlivanjem opasnih materija na autoput ka autokomandi i ka mostu preko Dunava "Pančevački most" i time ugrozi saobraćaj u državi i u gradu.

Gde god da je. Jer evo šta nam šeta ispred nosa. Još kad se izbroji prosečan broj vagona koji se u ovakvim kompozicijama obično nalazi ... A ako desi nešto gore od curenja tečnosti zbog jedog lošeg ventila (a u zavisnosti od toga ŠTA curi i to može biti gadno), onda sumnjam da će se problem zadržati na samo JEDNOJ cisterni, da neće preći i na ostale. Stvar je ozbiljnija nešto što možda izgleda. Most preko Dunava mora da se gradi što pre. Isto kao i ovaj drugi most na Savi. I uopšte, PRVO se mora rešavati saobraćaj, što po meni znači, ovim redom, studija saobraćaja, projekat za metro, ova dva mosta, tunel ispod Terazija, pa se ONDA mogu praviti BNV i razne zgrade. Ako može paralelno, svaka čast, ali se moraju znati prioriteti.

 

[bl3y4]

Vidjao sam i Nisove cisterne kod Vuka dok cekam BGVoz..Sada da li su prolazile prazne ili pune ne znam..

 

[Zuma]

Nisove prolaze svaki dan, i to verovatno po nekoliko puta na dan. Tako da njih nije teško videti. Ali tu su i ove sa slike koje prevoze ko zna kakvu gadost kojoj treba sledećih 200 godina da bi se očistila ako uđe u zemlju. Taman da svi postanemo zombiji. Ustvari, i sve sirovine i svi proizvodi kompletne hemijske industrije Srbije koji se prevoze železnicom prolaze kroz Beograd, jer koliko vidim na mapi uopšte i ne postoji bilo koja druga veza severa i juga Srbije sem one kroz Beograd.

 

[Bulevarac]

+ za Saobraćajnu kameru, i inicijativu da se ne dozvoli postavljanje saobraćajnih znakova, onako kako nekome padne napamet, van svakog zakona!

 

[Saobraćajna Kamera]

Hvala. Smatram da je građanska dužnost da se digne glas svaki put kada sama država preko svojih institucija i organa krši sopstvene zakone i propise.

TT

 

[Дошљак]

Испод стуба Зарићевог моста урађен штампани бетон, док су код игралишта поставили тростране паное са сликама старог Београда из колекције музеја града. Ту код паноа на плочнику има и оних дасака као на терасам на обали, али су већином изломљене.

 

[bl3y4]

Zuma » 18.Apr.2016/7:14 pm[/url]":ezmo8nxa]Nisove prolaze svaki dan, i to verovatno po nekoliko puta na dan. Tako da njih nije teško videti. Ali tu su i ove sa slike koje prevoze ko zna kakvu gadost kojoj treba sledećih 200 godina da bi se očistila ako uđe u zemlju. Taman da svi postanemo zombiji. Ustvari, i sve sirovine i svi proizvodi kompletne hemijske industrije Srbije koji se prevoze železnicom prolaze kroz Beograd, jer koliko vidim na mapi uopšte i ne postoji bilo koja druga veza severa i juga Srbije sem one kroz Beograd.

Da ali hemikalije mogu da izazovu dugorocna ali "manje opasna" zagadjenja koja se mogu sanirati na razne nacine, a eksplozija zapaljene nafte ispod centra grada ce ipak imati trenutan efekat..

 

[milanche]

Nece se nikakvo brdo urusiti i nije to problem. Problem je sto se stanica dole nalazi, pa u slucaju eksplozije, pozara, ljudi na stanici bi bili ugrozeni. Pretpostavljam da bi preporuka bila da se nocu samo prevozi opasne materije kroz vukov spomenik, slicno su radili u situaciji kada je priga bila poplavljena, ali to su bile izuzetne okolnosti.

@ zuma: sad videh da si okacio graficki prikaz zasticenih vizura . U pravu si nema one sa terazija i ako pise u tekstualnom delu

 

[milos.tro]

Korišćenje stanice Vukov spomenik noću kao alternativno rešenje je najrealnije.Sećam se da je u jednom intervjuu gradski arhitekta pominjao da i posle raščišćavanja ostane "pertla" u SA (misli se na prugu za prevoz opasnih materija) medjutim ne verujem da će Arapski investitor dozvoliti bilo kakvo pertlanje.

 

[Zuma]

milanche » 18 Apr 2016 07:48 pm[/url]":3ardilmn]
@ zuma: sad videh da si okacio graficki prikaz zasticenih vizura . U pravu si nema one sa terazija i ako pise u tekstualnom delu

Samo da preciziramo, iako se time ništa bitno ne menja. Sem ove dve, vizure nisu ucrtane u regulaciono-nivelacionom planu, koji je jedini bitan zato što definiše konačno izabrana ograničenja po visinama, a jesu date i u tekstu i u grafičkom prilogu "Ogranicenja urbanog razvoja.pdf" koji sam postavio baš da bi se videlo koliko ih ima, i da pokrivaju maltene čitav SA, pa je i master plan i čitav koncept BNV-a morao biti sasvim drugačiji. Na njemu postoji ucrtana i vizura sa Terazija, iako se dobro ne vidi jer je delom pokrivena. Pogledaj okvir natpisa u gornjem desnom ćošku, pa onda donji desni ćošak tog okvira. Tu su Terazije, i odatle polaze linije te vizure.

http://195.222.96.93//rapp_mape/PPPPN/B ... azvoja.pdf

 

[Mair]

Zuma » 15 Apr 2016 19:30[/url]":jecq86cy]

Mair » 15 Apr 2016 12:30 pm[/url]":jecq86cy]@zuma
Odakle ti podatak da je visina 149m, kada si postavio da puta po 70m? Jedna kula iz BW Residence je 70m.

Ne visina kule merena od podnožija, nego nadmorska visina vrha kule. U prvoj poruci iz teme ""BW Residences" - Beograd na vodi [ Stambeni kompleks | 68 000 m²]", koju je napisao Igor, kaže se da su kule visoke 72 metra. Pošto za Terazije znamo samo nadmorsku visinu, onda takođe moramo izračunati i nadmorsku visinu vrha ove dve kule. Budući da će nivo zemljišta na kome se kule gradi i odakle se meri njena visina biti 77 metara nadmorske visine, onda je nadmorske visine vrha kule 77+72=149 metara. A Terazija je samo 116. Dakle, ove dve stambene zgrade, iako nisu među najvećima, ipak se uzdižu čak 33 metra iznad nivoa Terazija...

Hvala za pojašnjenje.

Ovo u vezi prevoza opasnih materija železnicom kroz grad je za pohvalu kako do sada nije bilo ljudskih žrtava i težih havarija. Nadam se da ćemo izgraditi taj most kod Vinče.

 

[milos.tro]

Zuma » Mon Apr 18, 2016 9:23 pm[/url]":2as0qyp9]

milanche » 18 Apr 2016 07:48 pm[/url]":2as0qyp9]
@ zuma: sad videh da si okacio graficki prikaz zasticenih vizura . U pravu si nema one sa terazija i ako pise u tekstualnom delu

Samo da preciziramo, iako se time ništa bitno ne menja. Sem ove dve, vizure nisu ucrtane u regulaciono-nivelacionom planu, koji je jedini bitan zato što definiše konačno izabrana ograničenja po visinama, a jesu date i u tekstu i u grafičkom prilogu "Ogranicenja urbanog razvoja.pdf" koji sam postavio baš da bi se videlo koliko ih ima, i da pokrivaju maltene čitav SA, pa je i master plan i čitav koncept BNV-a morao biti sasvim drugačiji. Na njemu postoji ucrtana i vizura sa Terazija, iako se dobro ne vidi jer je delom pokrivena. Pogledaj okvir natpisa u gornjem desnom ćošku, pa onda donji desni ćošak tog okvira. Tu su Terazije, i odatle polaze linije te vizure.

http://195.222.96.93//rapp_mape/PPPPN/B ... azvoja.pdf

Menja se ,vizure su ucrtane u Engleskoj verziji ugovora 240 strana:

 

[Zuma]

A šta se to menja kad je u pitanju isti crtež? Možda ne identična verzija, ali ja bitne razlike u sadržaju ne vidim.

 

[milos.tro]

Pa menja se, jer su ucrtane vizure tj. "zaštićene vizure" deo Engleske verzije ugovora i to se mora ispoštovati.Nepoštovanje "zaštićenih vizura" bi bilo KRŠENJE ugovora.

 

[milanche]

Ne menja se nista. Visine objekata su definisane visinskom regulacijom i to je za investitora merodavno. Zasticene vizure su merodavne za onog ko pravi urbanisticke planove, na osnovu kojih onda daje smernice kako, sta, gde i koliko treba graditi. Ocigledno je da date maksimalne visine nisu bas u skladu sa ovim, ali to nije problem investitora.

 

[milos.tro]

Visine objekata su definisane visinskom regulacijom,ali to su maksimalne visine objekata(objekti ne moraju da budu te visine,mogu biti i niži).Laičko pitanje,kolika bi trebala biti visina objekata da bi se ispoštovale "zaštićene vizure" ?

 

[milanche]

Vizure treba da stiti urbanisticki zavod kroz planska akta. Investitor nema nista sa tim. Na njemu je da gradi prema usvojenim planskim aktima. Usvojeno je da mogu da izgrade maksimalnu visinu koja je data u tim planovima, i pored zauzetosti i indeksa izgradjenosti, to je biblija za projektvanje. Ne postoji druga uslovljenost. Vizure, provetrenost, osuncanje i drugo analizira urbanisticki zavod ili druga firma koja izradjuje urbanisticke planove i daje to kroz uslove. Ne bavi se time investitor. Na primer udaljenjost objekata 2/3h za osuncanost i provetrenost ili kao sto je ovde slucaj uslovljenost prodora kod prve dve zgrade.

Ljudi u urb zavodu su imali, da kazem, borbu izmedju zelje investitora i pritiska vlasti sa jedne strane i sa druge odgovornosti prema struci. Na nekin nacin su pokusavali da odredjene valjane stvari ubace u plan, makar u tekstualni deo, jer je bolje i kakav takav osnov da postoji nego da ga uopste nema. Pa je tako ostalo u tekstualnom delu moguca veza sa Nbg po sred SA, makar i podzemnim tunelom, pa ukopana zeleznicki koridor, pa onda ove vizure i sl.

 

[Zuma]

milos.tro » 18 Apr 2016 10:35 pm[/url]":2gn2h93j]Visine objekata su definisane visinskom regulacijom,ali to su maksimalne visine objekata(objekti ne moraju da budu te visine,mogu biti i niži).Laičko pitanje,kolika bi trebala biti visina objekata da bi se ispoštovale "zaštićene vizure" ?

Miloše, sve to već imaš u regulaciono nivelacionom planu o kome govorimo. Izdvojio sam ti ovde blok 14, a ispod njega nalepio relevantni deo iz legende. Izvan crtkanih linija zaštićene vizure maksimalna dozvoljena visina je Hmax=75 m, a unutar crtkanih linija je Hmax sa zvezdicom. Na dnu slike vidiš da to znači da će tu visinu odrediti Zavod za zaštitu spomenika kulture, jer je svaka vizura posebna. Minimalna zahtevana širina koridora je 20 metara.

Kao što sam ranije rekao, jedino zbog toga ovde imamo dve zgrade spojene u osnovi, a ne jednu sa više korisnog prostora. Crtkane linije prolaze tačno kroz ovaj prolaz, a visnu koju su od zavoda dobili vidiš na renderu, i to je ovaj parkić na krovu aneksa. Tačka gledišta virtuelne kamere na renderu ide otprilike duž ose ovih linija koje definišu vizuru. Naravno, namerno, jer je to opet propaganda, kao i svaki drugi (javni) render, da bi izgledalo prostranije i manje zakrčeno, pošto je iz svakog drugog ugla gore i teskobnije.

 

[vaer333]

Bojim se da to zapravo uopste nece biti uradjeno onako kako je ugovoreno.

 

[stanislaw]

milos.tro » 18 Apr 2016 08:21 pm[/url]":23nc4oui]Korišćenje stanice Vukov spomenik noću kao alternativno rešenje je najrealnije.Sećam se da je u jednom intervjuu gradski arhitekta pominjao da i posle raščišćavanja ostane "pertla" u SA (misli se na prugu za prevoz opasnih materija) medjutim ne verujem da će Arapski investitor dozvoliti bilo kakvo pertlanje.

Naši će sigurno odugovlačiti ukidanje pruge, pošto državi jednostavno nedostaju i finansijska sredstva i mnogi drugi kapaciteti (eksproprijacija...) da u dogledno vreme uradi obilaznicu preko Vinče. Uglavnom, čekaće da dođe 2019. godina kada se bliži rok za konačno ukidanje železnice u SA. A tada će našoj strani ići na ruku što je do tada oslobodila mnogo, mnogo više parcela u SA nego što će BNV d.o.o moći da otvori gradilišta. Pa će onda naši moći da kažu, ok, čak i ako nisu verbatim ispunili obavezu u pogledu železnice, nije to toliko kritično ako još uvek ne stoji kao prepreka daljoj gradnji.

Nešto razmišljam - da li bi bio moguć trik po kojem se postojeća trasa teretne pruge jednostavno proglašava za trasu LRT-metro koridora, pa se kao takva jednostavno zadržava na tačkama ulaska i izlaska iz prostora plana BNV? Da li beše ugovorom precizirano da LRT-metro trasa kroz BNV mora biti vođena podzemno??

 

[milos.tro]

milos.tro » 18 Apr 2016 08:21 pm[/url]":2o2rs92f]Korišćenje stanice Vukov spomenik noću kao alternativno rešenje je najrealnije.Sećam se da je u jednom intervjuu gradski arhitekta pominjao da i posle raščišćavanja ostane "pertla" u SA (misli se na prugu za prevoz opasnih materija) medjutim ne verujem da će Arapski investitor dozvoliti bilo kakvo pertlanje.

Naši će sigurno odugovlačiti ukidanje pruge, pošto državi jednostavno nedostaju i finansijska sredstva i mnogi drugi kapaciteti (eksproprijacija...) da u dogledno vreme uradi obilaznicu preko Vinče. Uglavnom, čekaće da dođe 2019. godina kada se bliži rok za konačno ukidanje železnice u SA. A tada će našoj strani ići na ruku što je do tada oslobodila mnogo, mnogo više parcela u SA nego što će BNV d.o.o moći da otvori gradilišta. Pa će onda naši moći da kažu, ok, čak i ako nisu verbatim ispunili obavezu u pogledu železnice, nije to toliko kritično ako još uvek ne stoji kao prepreka daljoj gradnji.

Nešto razmišljam - da li bi bio moguć trik po kojem se postojeća trasa teretne pruge jednostavno proglašava za trasu LRT-metro koridora, pa se kao takva jednostavno zadržava na tačkama ulaska i izlaska iz prostora plana BNV? Da li beše ugovorom precizirano da LRT-metro trasa kroz BNV mora biti vođena podzemno??

Hvala Zumi i Milančetu na pojašnjenjima :kk: . Ipak se "zaštićene vizure" moraju ispoštovati jer su i one deo Ugovora tako da je i gradnja ove 2 zgrade planirana u skladu sa tim vizurama,svako slovce,linija u ovom ugovoru je i te kako bitna.

Teško da će naši moći tu da nešto odugovlače,neće El Abar da dozvoli da mu pored luksuznih stanova prolaze kompozicije sa opasnim materijama ni pod razno.Nažalost nema trikova, prvo treba da se odrade studije za 2LRT-trase podzemno,pa tek onda realizacija koja nije obavezna po tom nacrtu plana,ali smo opet u obavezi da izgradimo veze podzemne zeleznice do granica SA(nažalost sve je podzemno u najavi najave).Verovatno će početi radove na stanici Sajam koja bi bila preko puta Bigz-a i dalje podzemna veza -beton Hala.Počeće radove, pa kad stignu i ako stignu da završe.

 

[Zuma]

milos.tro » 19 Apr 2016 07:03 pm[/url]":2rxprfmq]
Hvala Zumi i Milančetu na pojašnjenjima :kk: . Ipak se "zaštićene vizure" moraju ispoštovati jer su i one deo Ugovora tako da je i gradnja ove 2 zgrade planirana u skladu sa tim vizurama,svako slovce,linija u ovom ugovoru je i te kako bitna.

NIJE planirana. Trebalo bi da jeste, da se vizure moraju ispoštovati, ali to ipak NIJE urađeno, pa ni gradnja ove dve zgrade NIJE u skladu sa svim navedenim vizurama već samo sa nekim. Za slučaj da ljudi zaista na smanjenom planu ne vide gde su sve po autorima prostornog plana za BNV trebale biti zadržane važne vizure, markirao sam ih trouglovima i ofarbao crvenom bojom. Žuta tačka predstavlja položaj oka posmatrača. Ali prvo tekst iz prostornog plana, gde piše otprilike isto ono što sam ja uporno tvrdio o vizuelnim vrednostima zemljišta u obliku amfiteatra, što je bitnije od trenutno oronulog stanja starih zgrada na njemu.

Лева обала Саве

Целина "Приобална зона Новог Београда" обухвата шири простор који се пружа од моста "Газела" до Старог савског и моста "Братства и јединства", потом левом обалом Саве и десном обалом Дунава до ушћа река. Уписана је у евиденцију добара под претходном заштитом. У оквиру Приобалне зоне Новог Београда налазе се значајна културна добра: Старо сајмиште - Логор Гестапоа, Музеј савремене уметности и Парк пријатељства. Као материјална сведочанства историјског, културолошког, друштвеног, социолошког, урбанистичког, архитектонског и економског развоја, представљају изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града. Визуре на Стари Београд са реке, као и из Старог Београда на реку и нови град на левој обали Саве чине посебну, јединствену и изузетну вредност. Културно наслеђе заједно са акваторијом ушћа Саве у Дунав и природним вредностима Великог ратног острва представља визуелну и просторну доминанту у укупној урбаној слици града.

Визуре

Београд се памти и вековима препознаје захваљујући његовој изузетној геоморфологији и изграђеним структурама. Очување постојећих пејзажних вредности предуслов је културе грађења нових урбаних репера и форми.

У контексту изградње подручја Савамале потребно је очувати низ веома вредних градских визура:

- Калемегдан "Победник" (кота 113,4 m); алтернативно: бастион на завршетку бедема од Сахат-куле ка Сави (кота 124) је најважнији од свих београдских видиковаца и омогућава сагледавање најшире панораме града са укупним углом већим од 250o, кроз једну од три кључне слике: панорама Савског амфитеатра, са Саборном црквом и новобеоградском обалом Саве, преко зеленог масива Топчидерског брда и Кошутњака до Авале;
- Теразијска тераса: поглед ка Новом Београду и ка мостовима на реци Сави, на Аду Циганлију и даље;
- Баново брдо - ски стаза изнад Топчидерског гробља: поглед на целокупан Савски амфитеатар до Калемегдана;
- улице Немањина, Милоша Поцерца и Војводе Миленка ка Новом Београду; и
- поглед са мостова и савског кеја на савску падину Старог Београда, између подножја које чине десна обала Саве и линије хоризонта шумадијске греде, од "Победника", Београдске тврђаве, Саборне цркве, цркве Св. Марка, хотела "Москва", дворова на Теразијама - Стари и Нови двор, Народне скупштине, Палате Београд (Београђанка), Храма Светог Саве и даље ка Топчидеру и Бановом брду.

http://www.rapp.gov.rs/Storage/Global/D ... svojen.pdf

Na osnovu ovog teksta je napravljen grafički prilog 11 "Ogranicenja urbanog razvoja", na kome je markirano ukupno 8 važnih vizura. Pri tome se ovde ne vidi deveta vizura, ona sa Kalemegdana, jer pokriva isuviše veliki ugao.


http://195.222.96.93//rapp_mape/PPPPN/B ... azvoja.pdf

Međutim, ovaj deo grada je toliko vizuelno zanimljiv, toliko prekriven isprepletanim vizurama, da bi dno Savskog amfiteatra mogao biti samo park ili niz niskih zgrada, uz možda samo jednu ili dve više, kao akcenat. Pa Beograd na Vodi uopšte i ne bi mogao da se napravi u ovakom obliku. Što su mnogi ljudi ovde pričali od početka, i što je uostalom ionako bilo planirano. Naprimer, evo šta se o tome kaže u delu jednog saopšetnja Akademije arhitekture

http://aas.org.rs/wp-content/uploads/20 ... -2015..pdf

Međutim pod pritiskom investitora i političara, pisci prostornog plana su samo naveli šta bi se moralo uraditi (koristeći za to termine kao što su "изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града" i "Очување постојећих пејзажних вредности предуслов је културе грађења", "потребно је очувати") da bi zatim od svih devet spomenutih ili nacrtanih vizura (koje su oni sami markirali kao važne) konačno zadržali samo dve koje imaju najmanji vidni ugao i investitoru oduzimaju najmanje mesta (označene žutim brojevima 1 i 2). I to je jedino što je ostalo u Regulaciono-nivelacionom planu, koji je najvažniji, a nalazi se ovde:

http://195.222.96.93//rapp_mape/PPPPN/B ... 20plan.pdf

A i te dve skoro da nisu morali zadržavati, jer sam jednom iz Sarajevske ulice pogledao kako to izgleda (vidik iz ulica Miloša Pocerca i Vojvode Milenka), pa vam mogu reći da su ti "vidici" skoro neupotrebljivi. Pošto je sa obe strane drvored, nešto se vidi samo sa sredine pešačkog prelaza, a to nije baš zdravo mesto da bi tu čovek stajao i divio se "vidiku" koji verovatno zauzima manje od 5 stepeni vidnog ugla.

Ovo je pogled ka Miloša Pocerca (uz pomoć popriličnog zuma).

A ovo je pogled ka Vojvode Milenka, između dve buduće stambene kule. Nešto ne vidim preterano mnogo lokacija sa kojih ljudi mogu viditi poziciju kamere koja ovo snima. Doduše, ovde ih bar ima, u vidu parčeta jednog trotara, za razliku od "vidika" iz ulice Miloša Pocerca. Tako da su i te dve bedne, tobože "očuvane vizure" o kojima pričaš, više šala nego nešto ozbiljno.

 

[milos.tro]

Zuma ja samo hoću da kažem da su te dve "očuvane vizure" stavljene u Ugovor i da ih investitor mora ispoštovati,što je i uradio projektom ove 2 zgrade.

Naravno da je sve podredjeno investitoru i ove 2 vizure su i te kako smišljene jer ko bi se npr. locirao na sredini pešačkog prelaza rizukujući da ga udari auto i da ga vozači ipsuju i tome slično da bi "uživao" u vizurama.

Ovih 9 lokacija koje si postavio su tzv"besplatne vizure" što neće da može,već ćeš imati jednu "komercijalnu vizuru(e)" sa vidikovca Kule koja se plaća i još dodatno komercijalizovane sa brojnih teleskopa koji će biti postavljeni na vidikovcu, tipa "plati pa vizuriraj". :mrgreen:

 

[Zuma]

Dobro, i šta nas to tera da bude baš tako? Da li je to neka civilizacijska ili kosmička obaveza, pa ne sme da bude drugačije? Hajde da razumem da te vizure nemamo, pa treba platiti da bi se napravile. Ali ih VEĆ imamo, besplatno, i ništa posebno ne treba napraviti da bi se zadržale, sem uspostavljanja standarda koji će obezbediti da ih neko ne uništi. Sem poštovanja običnog zdravog razuma, da ne spominjem struku, koji kaže da visinska regulacija u starim delovima grada treba da prati ono što tu već postoji? A ne da neko imitira Menhetn na najgorem mogućem mestu, i pri tome svesno destruktivno deluje na istorijski centar grada. A apsolutno jedini argument koji sam čuo u prilog ovako visoke i guste gradnje je velika cena zemljišta u centru (naravno, sad je velika, a kad treba opravdati ugovor i njegovo davanje, onda nije velika). Argument koji je potpuno besmislen, jer se ovakvo visinsko i sadržajno ograničenje ne predlaže po čitavih 100 kvadratnih kilometara budućeg Beograda, nego u relativno malom elitnom centru starog dela grada koji po definiciji mora da bude sasvim poseban, pa zato i MOŽE i MORA da podnese veću cenu njegovog dostojnog uobličavanja. Jer on služi svima, nije lokalne prirode, i ima mnoge zajedničke funkcije, pa se ni njegova "cena" ne može računati ta tako glup i jednostavan način.

 

[Пантограф]

Прича о визурама је и прилика да се присетимо једне тамне странице овог форума.

У својој опчињености зградама-шиљцима, наиме, одређен број форумаша се месецима (ако не и годинама) спрдао с концептом заштите визура, као са нечим смешним, провинцијалним, залуталим у њихову стварност у којој се брзином сингапурског метроа смењују слике Бурџ калифе и панораме Менхетна, стварност измаштану док се седело са ногама у лавору крај комшијске немалтерисане шупе иза које провирује гастарбајтерска реплика Ајфелове куле.

Крајње паланачким маниром, достојним провинцијалаца из филма Сема Пекинпоа Пси од сламе са Дастином Хофманом у главној улози, на Беобилдовом форуму исмевала се жена, директорка Урбанистичког завода Жаклина Глигоријевић, због имена које сама себи није ни дала.
Јер, ко би други бранио те ј... визуре, ако не нека сељанка из околине Свилајнца названа по Кенедијевој жени, зар не?

Е, сад, видесмо да и у оној селендри од Лондона бране те неке визуре. Па нас Академија архитектуре подсети да Студију високих објеката има и прегршт других белосветских селендри, попут оног заосталог Беча. А и с том Студијом се спрдасмо, у жељи да у свакој авлији београдској пободемо што виши колац.

Сада такву студију и макар иоле уређено друштво можете да сањате са ногама у лавору - иде топло време... Тражили сте - гледајте. И плачите за лондонским визурама. Дивљавци су вам преузели град.




Наравоученије: таква и толика памет вам је, браћо (нема сестара, жене мање сањаре о глупостима него мушкарци, а шиљате објекте стављају углавном тамо где треба) и донела све ово са чиме се данас рвете. Или, светски људи моји, што рек`о Баја Пашић својим радикалима: "Какви сте ми ви Енглези, такав ћу вам ја бити Гледстон".