Upravo sam shvatio šta bi još mogao biti razlog toga što je kula svaki put sve kraća. Mala asocijacija na nešto poluzaboravljeno. Negde u jesen prošle godine pažnju mi je privukla divna mala izložba na biciklističkoj stazi, na mestu buduće temeljne rupe za kulu. Tada je ceo taj prostor bio bukvalno opsednut kamionima nekoliko firmi koje se bave ispitivanjem tla. Dvoje ljudi su odmah pored staze lepo poslagali rezultate jedne bušotine. Iskoristio sam priliku da to slikam i usput postavim par kratkih pitanja o rezultatima.
Posle malo traženja, iskopao sam ih, pa evo, na sledećim fotografijama imate kompletan presek tla na mestu gde treba da bude kula. Svaki red ima tačno jedan metar dužine, i svaki je označen rednim brojem metra sa koga je. Tako da na sledeće četri slike imate kompletnu strukturu tla od površine do dvadesetog metra dubina.
To je bilo ovde, i na tlu vidite posude sa uzorcima.
Redom po dubini.
Suština onoga što su mi rekli je da je sastav tla nepogodan za visoke zgrade. U pitanju su rečni nanosi jer je ovo veoma staro plavno područije Save. Slojevi koji imaju dobru nosivost su veoma duboko, pa bi šipovi morali biti skupi. Naravno, visoke zgrade se ipak mogu praviti, ali će proračun biti osetljiv i veoma će zavisiti od toga koliki tačno pritisak ostvaruje zgrada, tj kakva je, koliko je visoka, kakvi su materjali i konstrukcija predviđeni, što oni još ne znaju. Otprilike tako nešto. Pošto su sve informacije bile prilično uopštene i uslovne, potpuno sam zaboravio na taj razgovor.
Međutim posle nekoliko sukcesivnih smanjivanja najavljene visine, setio sam se ove priče, jer sada postoji velika mogućnost da je kula manja uglavnom zato što je takvo tlo, pa bi veća visina zahtevala nesrazmerno veću cenu, a ne zato što oni to ne bi želeli. Promena bi onda bila posledica činjenice da su verovatno tek sada završene precizne kalkulacije, pa su bili primorani na taj potez. Tako bi ispalo da tvrdoglavi pokušaji da se ide protiv prirode i grade ogromni objekti u Bari Veneciji imaju svoju cenu. Naprimer gubitak prvog mesta na takmičenju "čiji je veći"? Takođe znamo da železnička stanica nije imala prevelike koristi od svojih podruma, a videćemo kako će posle par zemljotresa proći ošišana kula sa svoja dva podzemna nivoa na dvadesetak metara od reke.
