[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=372596#p372596:25m08wyj je napisao(la):
Homer Jay » 21 Feb 2016 05:56 pm[/url]":25m08wyj]Koristiti termine "privatno" i "javno" u Beogradu na vodi je besmisleno. Ugovorom je dato potpuno pravo zajedničkom preduzeću "Beograd na vodi d.o.o" (68% Eagle hills, 32% Republika Srbija) da upravlja celim područjem koje pokriva prostorni plan, tj. ako bi preduzeće odlučilo da gazda Mika na tzv. javnom šetalištu može da postavi aparat sa kokicama ili frižider sa sladoledom, to će se i dogoditi, bez obzira na to što uprava grada Beograda ima sekretarijat koji se inače bavi tim pitanjima. To je ono što zovemo "crnom stranom medalje".
S druge strane, manipuliše se i pojmom "privatno" zemljište. Ako ćemo da cepidlačimo, nije baš privatno, jer je dato u zakup preduzeću čijih je 32% u vlasništvu Republike Srbije. No, to i nije toliko važno, ono što je važnije jeste da to što se neki prostor nalazi unutar određene građevinske parcele ne znači da taj prostor ne može imati javnu namenu.
Npr. plato ispred tržnog centra Ušće se nalazi na parceli MPC Propertiesa, pa je javni prostor. Šetalište kroz Airport City se nalazi na njihovoj katastarskoj parceli, pa je javni prostor. Unutarblokovski prostor u ABloku se nalazi na parceli Deka inženjeringa, pa se opet koristi kao javni prostor. Plato ispred Radissona je na njihovoj parceli, pa opet ima javnu funkciju itd.
Primera je bezbroj u celom gradu. Niko od njih nije podigao ni žice, ni ograde, niti je postavio kerbere i snajperiste da im to čuvaju. Ako je interes "Eagle hillsa" da zaradi novac, a jeste, onda će ti prostori ispred zgrada ostati otvoreni, tj. ako u aneksu BW Residences budu bili restorani, kafeterije, butici i sl, sasvim sigurno neće na 15m od njih stajati ograda i natpis "Zabranjen ulaz Srbima i psima". To je već teška paranoja.
Ne mogu da verujem da je ova poruka dobila čak 8 pohvala, iako predstavlja totalno nerazumevanje čitave suštine priče o poželjnom uređenju obale reke. Niko nije rekao da privatno zemljište ne može imati javnu namenu, nego da se urbano planiranje ne ostvaruje tako što se baca kocka da li će neki privatnik slučajno obezbediti neophodnu javnu funkciju. Prvo, oni imaju sopstvene interese koji se ne moraju poklapati sa javnim, i drugo, čak i da jedan od njih o svom trošku i na svojoj zemlji slučajno napravi baš ono što nama treba, to neće uraditi njegov sused, pa je tako nemoguće napraviti bilo šta što se mora bez prekida prostirati kroz više placeva različitih vlasnika (šetalište, duži zeleni pojas, biciklističke ili rekreativne staze, ulice, plaže, instalacije).
Šta uopšte znači kad neko u kontekstu urbanizma pomisli na pojam obala reke? Misli se PRE SVEGA na to da neki duži segment obale mora da obezbedi čitav niz neophodnih funkcija za kojima postoji opšta potreba. Naprimer, moramo ostaviti dovoljno prostran pešački koridor do Ade Ciganlije (za stotine hiljada ljudi). Moramo obezbediti biciklističku stazu i rekreativnu stazu. Zbog prihvaćene zelene strategije grada (sa kojom smo u ogromnom zaostatku) moramo obezbediti neprekidni povezani zeleni koridor. Ovo je jedina obala koja gleda na zapad, pa izgleda spektakularno uveče, upravo onda kad su ljudi slobodni. Što znači da ćemo zbog ogromne potražnje morati obezbediti velike prostore za BESPLATNO zadržavanje, odmaranje i socijalne kontakte. Što dalje znači da nam trebaju dugački nizovi klupa i velikih, specijalizovanih platformi gde se pojedinci, parovi i grupe mogu nalaziti i zadržavati duže vreme. Za sve njih nam trebaju javni WC-i, česme i fontane. Zbog velike koncentracije ljudi, moramo odvojiti poseban prostor za male ulične prodavce, sitne usluge i zabavljače. Jer, ili će oni sami zakrčiti prostor šetališta, ili ćemo im mi odvojiti prostor za nesmetan rad pored, a ne u sred glavnog prolaza. To se mora, nemamo izbora. Takođe, iz istog razloga, mora se odvojiti poseban pojas za uobičajene komercijalne i zabavne akcije (panele sa slikama, male koncertne bine, promotivne akcije, manje skupove). Pa su na ovako zdravom mestu neophodna dečija igrališta, itd, itd.
Pametan urbanista će sve ovo ili predvideti sam, unapred, ili će imati haos, jer će se sve ovo napraviti samo od sebe, ali na najgori mogući način. Da bi se to izbeglo mora postojati konzistentan, dosledan plan uređenja ČITAVE obale reke. Totalni je apsurd očekivati da će privatnici sami od sebe ponuditi sve ove stvari, na komercijalnoj bazi, a zatim još i međusobno dogovoriti šta će ko radi (ili da će tržište to regulisati samo od sebe). Naravno, ljudima su na obali potrebne i usluge kao što su kafane, ali je to nešto što jeste komercijalno, što možemo prepustiti privatnicima.
Međutim funkcije koje nisu komercijalne, uključujući i neke koje jesu, ali zahtevaju koordinaciju, za to se jednostavno ne možemo osloniti da će ih privatnik sam obezebediti, na svojoj zemlji i od svojih para. To se može samo na dovoljno prostranom zemljištu U VLASNIŠTVU GRADA, i gde Grad ima potpunu slobodu planiranja i upravljanja. Spontana i sthijska ponuda privatnika, na njihovim placevima, ne može spontano stvoriti kvalitetnu obalu reke i zadovoljiti potrebe za takvim prostorom. Dakle Grad MORA sebi da ostavi dovoljnu površinu zemljišta na obali reke (u skladu sa važnošću i brojem nedostajućih usluga, kao i brojem potencijalnih korisnika) da bi mogao da planira i ponudi ono što je OPŠTI, a ne posebni interes. To se NEĆE desiti samo od sebe. Čitav niz gradova u svetu ima tragična iskustva zato što je propustio da na vreme shvati da u nekim sferama tržište i opšte privatizacija svega i svačega ne može zameniti planiranje.
Nije tačno ni ono o zakupu. Zemljište je u zakupu samo dok traje gradnja, a posle prelazi u vlasništvo Društva (što ustvari znači pravog investitora, jer to uopšte ne mora biti zajedničko Društvo ako je ono samo posrednik, ili ako je odmah nekome prodalo zgradu i pripadajuće okolno zemljište). Tako da se uopšte ne manipuliše pojmom "privatno" i "javno" zemljište, jer postoje oba, a razlika je drastična. Tačno je da je i javno zemljište dato na upravljanje Društvu, ali (iskreno se nadam) da planovi za njegovo uređenje zavise od Grada, jer je to zemljište trajno vlasništvo Grada. Dok planovi za uređenje privatnog zemljišta koje pripada pojedinim investitorima zavise samo od njih. Posledica je da, pošto ono što se može dešavati na privatnom i javnom zemljištu zavisi od toga kako je ono uređeno i opremljeno, odluka o tome u dobroj meri zavisi ili od Grada ili od Privatnika, pa uopšte nije svejedno ko je vlasnik zemlje.
Što se tiče primedbe o teškoj paranoji, pitam se da li ti uopšte živiš u Beogradu. Pa jagme se za svaki metar JAVNOG zemljišta, i NJEGA ograđuju naveliko na sve moguće načine. A šta će tek raditi na svom sopstvenim zemljištem? Pogotovo ako je na obali reke. Ostaviće ulaz, naravno. Ali zar misliš da će dopustiti da im desetine hiljada ljudi defiluje kroz baštu, ili da sa pola metra daljine ljudima gleda u zube dok jedu?
Kao primer, obala reke, svečani ulaz, livrejisani vratar-snagator, privatna fontana, i sve to unutar betonske ograde. Ovo nije samo orgrada parkinga, već simbolična granica javnog i privatnog domena koju niko od prolaznika ne prelazi ako nema ozbiljne namere. Slobodno možete proveriti svaki dan. Ovakve socijalne konvencije i simboli se nauče još u dečijem vrtiću.
A ovde je nekad bio travnjak. Ograda sad nije od betona nego od žardinjera. I dalje je javna površina. Nije baš puno pomoglo.
I ovo je javna površina. Javna da javnija ne može biti. Knez Mihajlova, raskršće puteva. A ostavili su prolaz od dva metra. Nazdravlje.
Prostor ispred nečije zgrade je njegov lični zabran, nekako se smatra da je prirodno da on ima prava da zarađuje na njemu i bira šta će tu da ponudi. Sad zamislite na šta će to ličiti na obali Save, posle 2.000.000 izgrađenih kvadrata. Ako Grad sebi ne ostavi popriličan komad obale, tako da je na njemu ON i vlasnik i urbanista (iako drugi ubiru profit), ako ga ne isčupa iz nepredvidljive igre posebnih privatnih interesa, možete se odmah pozdraviti sa desnom obalom Save kao nečim od čega svi imaju koristi.