Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[milos.tro]

Pogledajte prilog 1

 

[direktor]

Aha oce to preko sajmista da samo sto nije

 

[Delija]

Па тек сад видим, ладно су у плану НБГ-а хтели да протерају булевар по сред Старог Сајмишта. Ни најбољи планови тог доба нису могли да буду поштеђени идеолошких примитивизама.

 

[Igor]

Pa to je odavno usvojeno u PPPPN-u

Pitanje je da li saobracajnica ulazi u prostor nekadasnjeg kompleksa

 

[relja]

Saobraćajnica na ovm planu ne ide preko centralnog dela Starog sajmišta, već preko mesta na kojem je bivši "Nemački paviljon", posle hala neke propale firme, a sada je tu valjda neki tehnički pregled, šta li... tu je bila održana ona tribina o Sajmištu kada je Kandićka bljuvala gluposti....

E sad, u okviru planova za Memorijal Staro sajmište, postoje ideje da se taj paviljon dodeli Jevrejskoj opštini... nemački paviljon na kojem su bili postavljeni kukasti krstovi i u koji je koristila uprava logora da postane deoJevrejskog muzeja posvećen Holokaustu - život je čudo... Ima u nedeljnom dodatku Politike od 21. februara prilog, baš se spominje i ta ideja...
MMilovan je pričao da postoji i verovatnoća da se na tom zemljištu sve vreme nalazi i masovna grobnica...

A Goran Vesić je u obe priče - i Memorijal Sajmište i BnV. Ma ne zna leva šta radi desna.


Da se ja pitam, ja bih srušio taj paviljon i izgradio ulicu da NBG prodiše, a Memorijal izgradio pored po novom projektu, ima prostora.

 

[milos.tro]

To je ova lokacija gde bi trebalo da ide buduća saobraćajnica:

 

[Igor]

Cini mi se da moze da prodje a da ne ugrozi mogucu rekonstrukciju kompletnog kompleksa u nekom momentu. Cak mislim da bi to i ubrzalo uredjivanje tog dela posto bi ova saobracajnica inicirala rusenje ovih auto servisa perionica i sl.

 

[relja]

Tako je Miloše. Ovo sa plavim krovom je nekada bio namesnki građen Nemački paviljon...samo je ovaj naniži deo dograđen posle rata.

 

[relja]

Igor » 22 Feb 2016 12:48 am[/url]":3rsvqhqi]Cini mi se da moze da prodje a da ne ugrozi mogucu rekonstrukciju kompletnog kompleksa u nekom momentu. Cak mislim da bi to i ubrzalo uredjivanje tog dela posto bi ova saobracajnica inicirala rusenje ovih auto servisa perionica i sl.

Jako teško, a da liči na nešto i da bude funkcionalno.

 

[Zuma]

Homer Jay » 21 Feb 2016 05:56 pm[/url]":25m08wyj]Koristiti termine "privatno" i "javno" u Beogradu na vodi je besmisleno. Ugovorom je dato potpuno pravo zajedničkom preduzeću "Beograd na vodi d.o.o" (68% Eagle hills, 32% Republika Srbija) da upravlja celim područjem koje pokriva prostorni plan, tj. ako bi preduzeće odlučilo da gazda Mika na tzv. javnom šetalištu može da postavi aparat sa kokicama ili frižider sa sladoledom, to će se i dogoditi, bez obzira na to što uprava grada Beograda ima sekretarijat koji se inače bavi tim pitanjima. To je ono što zovemo "crnom stranom medalje".

S druge strane, manipuliše se i pojmom "privatno" zemljište. Ako ćemo da cepidlačimo, nije baš privatno, jer je dato u zakup preduzeću čijih je 32% u vlasništvu Republike Srbije. No, to i nije toliko važno, ono što je važnije jeste da to što se neki prostor nalazi unutar određene građevinske parcele ne znači da taj prostor ne može imati javnu namenu.

Npr. plato ispred tržnog centra Ušće se nalazi na parceli MPC Propertiesa, pa je javni prostor. Šetalište kroz Airport City se nalazi na njihovoj katastarskoj parceli, pa je javni prostor. Unutarblokovski prostor u ABloku se nalazi na parceli Deka inženjeringa, pa se opet koristi kao javni prostor. Plato ispred Radissona je na njihovoj parceli, pa opet ima javnu funkciju itd.

Primera je bezbroj u celom gradu. Niko od njih nije podigao ni žice, ni ograde, niti je postavio kerbere i snajperiste da im to čuvaju. Ako je interes "Eagle hillsa" da zaradi novac, a jeste, onda će ti prostori ispred zgrada ostati otvoreni, tj. ako u aneksu BW Residences budu bili restorani, kafeterije, butici i sl, sasvim sigurno neće na 15m od njih stajati ograda i natpis "Zabranjen ulaz Srbima i psima". To je već teška paranoja.

Ne mogu da verujem da je ova poruka dobila čak 8 pohvala, iako predstavlja totalno nerazumevanje čitave suštine priče o poželjnom uređenju obale reke. Niko nije rekao da privatno zemljište ne može imati javnu namenu, nego da se urbano planiranje ne ostvaruje tako što se baca kocka da li će neki privatnik slučajno obezbediti neophodnu javnu funkciju. Prvo, oni imaju sopstvene interese koji se ne moraju poklapati sa javnim, i drugo, čak i da jedan od njih o svom trošku i na svojoj zemlji slučajno napravi baš ono što nama treba, to neće uraditi njegov sused, pa je tako nemoguće napraviti bilo šta što se mora bez prekida prostirati kroz više placeva različitih vlasnika (šetalište, duži zeleni pojas, biciklističke ili rekreativne staze, ulice, plaže, instalacije).

Šta uopšte znači kad neko u kontekstu urbanizma pomisli na pojam obala reke? Misli se PRE SVEGA na to da neki duži segment obale mora da obezbedi čitav niz neophodnih funkcija za kojima postoji opšta potreba. Naprimer, moramo ostaviti dovoljno prostran pešački koridor do Ade Ciganlije (za stotine hiljada ljudi). Moramo obezbediti biciklističku stazu i rekreativnu stazu. Zbog prihvaćene zelene strategije grada (sa kojom smo u ogromnom zaostatku) moramo obezbediti neprekidni povezani zeleni koridor. Ovo je jedina obala koja gleda na zapad, pa izgleda spektakularno uveče, upravo onda kad su ljudi slobodni. Što znači da ćemo zbog ogromne potražnje morati obezbediti velike prostore za BESPLATNO zadržavanje, odmaranje i socijalne kontakte. Što dalje znači da nam trebaju dugački nizovi klupa i velikih, specijalizovanih platformi gde se pojedinci, parovi i grupe mogu nalaziti i zadržavati duže vreme. Za sve njih nam trebaju javni WC-i, česme i fontane. Zbog velike koncentracije ljudi, moramo odvojiti poseban prostor za male ulične prodavce, sitne usluge i zabavljače. Jer, ili će oni sami zakrčiti prostor šetališta, ili ćemo im mi odvojiti prostor za nesmetan rad pored, a ne u sred glavnog prolaza. To se mora, nemamo izbora. Takođe, iz istog razloga, mora se odvojiti poseban pojas za uobičajene komercijalne i zabavne akcije (panele sa slikama, male koncertne bine, promotivne akcije, manje skupove). Pa su na ovako zdravom mestu neophodna dečija igrališta, itd, itd.

Pametan urbanista će sve ovo ili predvideti sam, unapred, ili će imati haos, jer će se sve ovo napraviti samo od sebe, ali na najgori mogući način. Da bi se to izbeglo mora postojati konzistentan, dosledan plan uređenja ČITAVE obale reke. Totalni je apsurd očekivati da će privatnici sami od sebe ponuditi sve ove stvari, na komercijalnoj bazi, a zatim još i međusobno dogovoriti šta će ko radi (ili da će tržište to regulisati samo od sebe). Naravno, ljudima su na obali potrebne i usluge kao što su kafane, ali je to nešto što jeste komercijalno, što možemo prepustiti privatnicima.

Međutim funkcije koje nisu komercijalne, uključujući i neke koje jesu, ali zahtevaju koordinaciju, za to se jednostavno ne možemo osloniti da će ih privatnik sam obezebediti, na svojoj zemlji i od svojih para. To se može samo na dovoljno prostranom zemljištu U VLASNIŠTVU GRADA, i gde Grad ima potpunu slobodu planiranja i upravljanja. Spontana i sthijska ponuda privatnika, na njihovim placevima, ne može spontano stvoriti kvalitetnu obalu reke i zadovoljiti potrebe za takvim prostorom. Dakle Grad MORA sebi da ostavi dovoljnu površinu zemljišta na obali reke (u skladu sa važnošću i brojem nedostajućih usluga, kao i brojem potencijalnih korisnika) da bi mogao da planira i ponudi ono što je OPŠTI, a ne posebni interes. To se NEĆE desiti samo od sebe. Čitav niz gradova u svetu ima tragična iskustva zato što je propustio da na vreme shvati da u nekim sferama tržište i opšte privatizacija svega i svačega ne može zameniti planiranje.

Nije tačno ni ono o zakupu. Zemljište je u zakupu samo dok traje gradnja, a posle prelazi u vlasništvo Društva (što ustvari znači pravog investitora, jer to uopšte ne mora biti zajedničko Društvo ako je ono samo posrednik, ili ako je odmah nekome prodalo zgradu i pripadajuće okolno zemljište). Tako da se uopšte ne manipuliše pojmom "privatno" i "javno" zemljište, jer postoje oba, a razlika je drastična. Tačno je da je i javno zemljište dato na upravljanje Društvu, ali (iskreno se nadam) da planovi za njegovo uređenje zavise od Grada, jer je to zemljište trajno vlasništvo Grada. Dok planovi za uređenje privatnog zemljišta koje pripada pojedinim investitorima zavise samo od njih. Posledica je da, pošto ono što se može dešavati na privatnom i javnom zemljištu zavisi od toga kako je ono uređeno i opremljeno, odluka o tome u dobroj meri zavisi ili od Grada ili od Privatnika, pa uopšte nije svejedno ko je vlasnik zemlje.

Što se tiče primedbe o teškoj paranoji, pitam se da li ti uopšte živiš u Beogradu. Pa jagme se za svaki metar JAVNOG zemljišta, i NJEGA ograđuju naveliko na sve moguće načine. A šta će tek raditi na svom sopstvenim zemljištem? Pogotovo ako je na obali reke. Ostaviće ulaz, naravno. Ali zar misliš da će dopustiti da im desetine hiljada ljudi defiluje kroz baštu, ili da sa pola metra daljine ljudima gleda u zube dok jedu?

Kao primer, obala reke, svečani ulaz, livrejisani vratar-snagator, privatna fontana, i sve to unutar betonske ograde. Ovo nije samo orgrada parkinga, već simbolična granica javnog i privatnog domena koju niko od prolaznika ne prelazi ako nema ozbiljne namere. Slobodno možete proveriti svaki dan. Ovakve socijalne konvencije i simboli se nauče još u dečijem vrtiću.

A ovde je nekad bio travnjak. Ograda sad nije od betona nego od žardinjera. I dalje je javna površina. Nije baš puno pomoglo.

I ovo je javna površina. Javna da javnija ne može biti. Knez Mihajlova, raskršće puteva. A ostavili su prolaz od dva metra. Nazdravlje.

Prostor ispred nečije zgrade je njegov lični zabran, nekako se smatra da je prirodno da on ima prava da zarađuje na njemu i bira šta će tu da ponudi. Sad zamislite na šta će to ličiti na obali Save, posle 2.000.000 izgrađenih kvadrata. Ako Grad sebi ne ostavi popriličan komad obale, tako da je na njemu ON i vlasnik i urbanista (iako drugi ubiru profit), ako ga ne isčupa iz nepredvidljive igre posebnih privatnih interesa, možete se odmah pozdraviti sa desnom obalom Save kao nečim od čega svi imaju koristi.

 

[Igor]

Zuma u par postova iznad si mi odgovorio sa par fotografija koje pokazuju pravi primer nedostatka sadrzaja te zato nema setaca. Beogradjani se ne plase vode ali jednostavno pored rekreativaca i biciklista nema sadrzaja za ostale zainteresovane. Promenada i ovakva kakva je je primer da uz raznovrsnost sadrzaja ljudi zele da prosetaju pored reke kao na moru recimo. Nije nam za to potrebna aerodromska pista vec 15ak metara slobodnog prostora plus dodatni kaskadni prostor. Mesta prolaska i okupljanja ljudi moraju imati neku dinamiku a one se tesko moze postici sirinom koju ti uporedjujes sa nbg stranom i silnim zelenim pojasom gde nema nigde nicega.

 

[direktor]

Krov njemackog paviljona prije nije bio takv bio je ravan tj nizi i saobracjanica trebal da ide preko tzv saobracajnica 13/13 nikad po zemlji

Rusenje laste i st*** bag** cuvarska koja misli da su u najmanju ruku kobre bi da zabrane fotkanje iz par rijeci iskulirao sam ih

sahta malo lose ugradnjena ali dobro da se poceo ugradjivati ovaj model

jos malo pa ce sva da kaci deking

pozitvna stvar wc jos neradi doduse

gradiliste

kran zit radi

 

[Zuma]

Igor » 22 Feb 2016 01:09 am[/url]":2iax3687]Zuma u par postova iznad si mi odgovorio sa par fotografija koje pokazuju pravi primer nedostatka sadrzaja te zato nema setaca. Beogradjani se ne plase vode ali jednostavno pored rekreativaca i biciklista nema sadrzaja za ostale zainteresovane. Promenada i ovakva kakva je je primer da uz raznovrsnost sadrzaja ljudi zele da prosetaju pored reke kao na moru recimo. Nije nam za to potrebna aerodromska pista vec 15ak metara slobodnog prostora plus dodatni kaskadni prostor. Mesta prolaska i okupljanja ljudi moraju imati neku dinamiku a one se tesko moze postici sirinom koju ti uporedjujes sa nbg stranom i silnim zelenim pojasom gde nema nigde nicega.

Postoje dva razloga što nema ljudi. Jedan je što niko ne voli da mu je pola vidika odsečeno zidom, a drugi je to što si i sam primetio, nema sadržaja. Ali poenta je bila zašto iz nema. Zato što se ovaj nivo povremeno plavi, pa bi redovno čišćenje i zaštita prostora bogatijeg sadržajima bilo previše skupo. Što znači da ih niko tu neće staviti, a to dalje znači da se moramo boriti za vredniji nivo gde postoji mogućnost da će tih sadražaja biti. Ne može se reći, za vas je dobro i ovo, a mi ćemo zarađivati na ovom boljem. Ili, oni malobrojni koji imaju para idu gore, a ona ogromna većina koja nema, dole. Minimum prostora za neophodne zajedničke potrebe se mora odvojiti od vrednijeg nivoa, onog koji je uvek dostupan, jer mora uvek biti dostupan, i koji se može urediti i opremiti na bilo koji način, ne razmišljajući o plavljenju, zimskom ledu, kanalizaciji i mulju. Suštinske infrastrukturne funkcije se ne mogu delegirati na zemljište drugog reda.

Šta je minimum prostora zavisi od očekivanog broja korisnika. A on je ovde tako veliki da neke standardne širine koje bi inače bile dovoljne, ovde to ni izdaleka neće biti. Dva miliona kvadrata, niz modernih zabavnih sadražja, prirodne prednosti prostora (seti se privlačnosti Beton hale), jedina veza-istok zapad, biciklisti i rekreativci, otvaranje pristupa Košutnjaku i Topčideru, najveći tržni centar na Balkanu, veliki i moderni 3D bioskopi, vodeni sportovi, blizina Kalemegdana i luke, buduća turstička ruta, buduća Terazijska terasa i ljudi koji dolaze sa te strane, budući tunel ka Dunavu, saobraćajno i metro čvorište, krstarenje rekom, pristani, čamci i jahte ... pa kad uračunam kumulativne efekte gde masa ljudi sama po sebi privlači nove, jer otvara nove socijalne, komercijalne, zabavne i reklamne mogućnosti ... Ja ovde vidim samo haos u najavi. Ovde nema ništa uporedivo sa našim prethodnim iskustvom, sve je mnogo veće. Stvarno bih voleo da neko uradi makar i rudimentarnu numeričku simulaciju potencijalnog broja korisnika u zavisnosti od vremena, pošto imam jak osećaj da su brojevi apsurdno veliki. Svi pokazatelji vuku u istom smeru. Plus nenadoknadivi ekološki i zdravstveni gubici koji se ne mogu brojčano izraziti poput potpunog nedostatka zelenog pojasa duž obale.

Povodom privlačnosti i broja korisnika. Ovo je sasvim standardan zalazak Sunaca na desnoj obali Save. I svaki dan izgleda sasvim drugačije. Ponekad izgleda kao da gori i voda i čitavo nebo. Kad masa jednom otkrije da se ovde može lako doći, da nema ni blata ni manijaka, i da su usput počeli da se nude neki sadržaji koji za razliku od Beton hale nisu skupi ... tih 10 ili 15 metara će se popuniti očas posla ... to se mora planirati sada, ne za 10 godina.

 

[Zuma]

Nagomilavanje granja i plastike je već počelo.

A ispred Topčiderke, koja već mesecima štiti rečnu policijsku stanicu po ceni koju ne mogu ni da zamislim, zbirka je daleko veća.

 

[Zuma]

Izmerio sam visinu ovog dodatnog betonskog zida, pa sad precizno mogu da kažem da je kota nove Promenade tačno 76 metara nadmorske visine, sa greškom manjom od 5 cm (ako je verovati visini napisanoj na slici).

 

[Igor]

Zuma koja ti je procena na koliko se nalazi ovaj zaokruzeni donji deo mislim na nivo vodostaja a ne mnv koji im je lose upisan na znaku dole 71. Inace kaskadni deo moze biti uradjen u vidu stepenica sa drvenim elementima da ne bude onako bezlicno u Zemunu. Pritom ako je sudeci prema skeli nagib je manji i prijatniji vizuelno.

 

[vradovic]

Wow vec vidim kakav ce pogled da bude iz stanova. Neverovatno.

 

[vradovic]

Toliko ti kostaju stanovi i na Vracaru danas.

 

[stf]

Delija » 22 Феб 2016 12:14 am[/url]":dujuqsgx]Па тек сад видим, ладно су у плану НБГ-а хтели да протерају булевар по сред Старог Сајмишта. Ни најбољи планови тог доба нису могли да буду поштеђени идеолошких примитивизама.

Мислим да то нема везе са идеологијом, колико са лењир урбанизмом по сваку цену.

Послератни урбанисти су исказали непоштовање према затеченом стању на десетине тачака у Београду бришући све гумицом као да ничег било није.

 

[direktor]

Ma jok nisu imali krivuljara pa udri lenjirom

 

[relja]

Homer Jay » 21 Feb 2016 05:56 pm[/url]":3eqb1h83]..... sasvim sigurno neće na 15m od njih stajati ograda i natpis "Zabranjen ulaz Srbima i psima". ....

direktor » 22 Feb 2016 01:15 am[/url]":3eqb1h83]....

Ovo mu dođe kao znak "zabranjeno za bicikliste". Samo još da se otvori i rupa na nizvodnoj strani Brankovog...

 

[mekbejn]

Ja zaista ne vidim problem da se jedan deo (i to manje bitan) starog sajmista porusi zarad ove saobracajnice, a da se za uzvrat ostatak kompleksa kako valja sredi i profunkcionise kao mesto secanja na sve te jezive dogadjaje

 

[relja]

Naravno. Može eventualno da se napravi i druga vrsta kompromisa - da se smerovi nove ulice razdvoje i obilaze Nemački paviljon sa obe strane...

 

[Delija]

stf » 22 Feb 2016 09:22 am[/url]":18l5hy2l]
Мислим да то нема везе са идеологијом, колико са лењир урбанизмом по сваку цену.

Све што је у време сфрј урађено, односно није урађено на старом сајмишту прожето је идеологијом. И тешко да је крив лењир урбанизам. Иронично, ту би баш требала да иде та широка кривина.

 

[spatiotecte]

Rusenje nemackog paviljona bi bio i logican i simbolican potez.