[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=372491#p372491:96anx77j je napisao(la):
relja » 20 Feb 2016 08:37 pm[/url]":96anx77j]
Tramvaji svavako treba da prelaze preko oba ova mosta.
Nama ne treba budževina Zarićevog, treba nam potpuno novi most na pravcu Bulevara Zorana Đinđića.
Ali, to je suviše ozbiljan poduhvat za napr'dnjake. Lako je raseljavati magacine i koloseke koji se ne upotrebljavaju.
Naravno. Od svih gluposti koje ovde planiraju, postoje tri koje su daleko najteže, sa katastrofalnim posledicama po Beograd, a nedostajući most je jedna od te tri.
Neverovatno kako nije jasno da je Beograd već sada ogroman grad koji reka Sava kao nožem deli na dva jednaka dela. Imati samo DVA ozbiljna mosta u najvažnijem, središnjem delu TAKVOG grada je potpuno ludilo. Pa, jednom će desiti da se jedan od njih mora zatvoriti, makar zbog popravke, da ne spominjem nekog ludog teroristu sa bombom, u svetu koji postaje sve gori i gori. To je samo pitanje vremena. Time automatski odlazi čak 50% saobraćajnih kapaciteta centralne zone grada i trenutno nastupa kompletan kolaps (da ne spominjem prekid toplovoda, vode, gasa, telekomunikacija i svih drugih vitalnih magistralnih instalacija koje ti mostovi nose). Znate li koliko traje OZBILJNA popravka recimo ležišta mosta ili njegovih nosećih delova? Ili koliko će se Beograd i njegov saobraćaj još povećati u sledećih 30 godina? Mi ne treba da krpimo nacistički most na drvenim šipovima koji su njihovi vojni inženjeri u sred rata napravili onako usput. Treba nam NOV, VELIKI, savremeno dizajnirani most preko Save, tako da ih imamo bar tri. To je apsolutni minimum za buduće potrebe. A pogotovo ako, ili bolje reći kad, budu napravili tunel ispod Terazijskog grebena, ka Dunavu i Pančevačkom mostu. Redundantnost i novi kapaciteti. Koliki je koeficjent inteligencije potreban da bi se shvatilo nešto ovako elementarno? A on može da dođe SAMO u Savskom Amfiteatru, a IPAK se ovi upravo spremaju da ga kao košnicu popune zgradama, čisto da bi i jadni Arapi mogli nešto zaraditi.
Drugi veliki problem je postavljanje ovako visoke koncentracije objekata u samo središte terena oblika amfiteatra, u njegovu fokusnu tačku. Jer, upravo bi ONA trebala da bude relativno manje zauzeta, otvorena ka okolini i fleksibilna, da bi se napravlo elitna i
prostrana slobodna površina za skupljanje ljudi iz svih ostalih radijalnih pravaca jednog amfiteatra (poput buduće Terazijske terase, ali i mnogih manjih ulica okoline SA). Ovo bi po značaju trebalo biti jedno od središta gradskog života, mesto prepuno ljudi, sa najvažnijim zgradama, zelenilom, prostranim širokim prolazima i velikim trgovima. I još je pored reke, u vizuelno otvorenoj, spoljnoj tački središta rečne krivine. Nema boljeg mesta. A šta oni rade? Oni OVDE biraju pustinjski, Dubai stil urbanizma, gde je 100% prizemnog nivoa ZATVORENO, da bi se Srbi-kao-Novi-Beduini sakrili od vazduha, od pogleda, od Sunca i reke, praveći desetine hektara najrazličitijih verzija zatvorenih tržnih centara. Pogled je oduzet masi i dat nekolicini privilegovanih u visinama, a na nivou zemlje, za raju, maltene svaki blok je POTPUNO prekriven zatvorom u obliku neke verzije nekog komercijalnog "Centra" bez suvišnih prozora, koji im uzima pare na 1001 način. Jer šta će napolju? Što napolju ima manje mesta, to će ovcama manje padati na pamet da budu izvan neke privatne zgrade. Ovaj, za jedno ovako posebno vredno mesto izrazito destruktivni i apsurdni urbanistički koncept, vremenom će napraviti ogroman broj najrazličitijih problema, od saobraćajnih, infrastrukturnih, finansijskih (na duže staze), problema lošeg imidža, ekoloških, preko vizura, kompletnog zaklanjanja ili vizuelnog degradiranja arhitekture starog dela grada, pa na kraju i do promene ono malo dobrih tradicija i navika koje bi očajnički trebalo čuvati da bi nam ostalo bar nešto od našeg identiteta (pozitivan odnos prema otvorenom prostoru, prema reci, vrednost grupnih doživljaja gde su u fokusu ljudi, a ne konzumerizam i objekti).
I treći veliki problem je takođe toliko bolno očigledan, da se pitam da li je neko od stručnjaka sa naše strane bio drogiran ili ucenjen, kad je prihvatio da se preseče jedina moguća pešačka veza između istoka i zapada grada. Desna obala Save je sva u brdima. Iako ona ne izgledaju velika kad se gleda iz vazduha, ako po tim brdima treba pešačiti par puta dnevno, svaki dan vašeg života, ona postaju efektivno neprolazna za 90% populacije. Stari Grad, Kalemegdan i Dunavski deo grada se mogu povezati sa Topčiderom, Košutnjakom, Banovim Brdom, Adom Ciganlijom, Hipodomom, Topčiderskom rekom i Makiškim poljem SAMO DUŽ OBALE SAVE. Nigde drugde niti ima dovoljno mesta, niti postoji ravan teren neophodan za pešačko-rekreatvno-ekološku vezu. Ovakva javna površina, kao jedina neprekidna pešačka zona ove dužine i u ovom pravcu, ima čak i neke apsolutno neophodne socijalno integrativne funkcije. Ukratko, to je JEDINI prolaz kojim se istočni i zapadni deo grada može spojiti u jedinstvenu i skladnu funkcionalnu celinu. I šta su ovi manijaci uradili? Za sve ovo su ostavili SAMO 10 METARA javne površine uz reku, pa su onda i to izdali privatnicima na sledećih 100 godina!!! To je krivično delo. Za nešto ovako očigledno ne postoji druga kvalifikacija, sasvim nezavisno od svih ostalih problema i grešaka.
Molim vas da mi bilo ko ko se sa ovim ne slaže, uzimajući u obzir oblik okolnog terena, jasno objasni zašto jedna dovoljno široka žuta linija na sledećoj slici nije potencijalno samo srce ovog grada, jedna od njegovih najvećih dragocenosti, i kuda je to JOŠ moguće pešački integrisati ove delove našeg grada u jednu nedeljivu celinu?