Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

To je manje vazno za ovu temu ;)

Ali ne zelim da se dve epohe drustvenog uredjenja i tadasnja strategija resavanja stambenog pitanja uporedjuje sa ovime sto imamo danas sto je neki "elitni" prostor za iste takve prazilukovice.
 
Поента је у томе да су обе погрешне. Свака стратегија на свој начин.
 
Naravno da je pogresno a ovo sada jos i uvredljivo jer se ne resava stambeno pitanje posle velikih ratnih razaranja i pustosenja zemlje doduse pogresne strategije i zacetka centralizacije.
 
Баш напротив, решава стамбено питање после ратних разарања деведесетих и пустошења земље двехиљадитих, али само повлашћеној касти богатих и лишава становнике Београда јавног простора, који би био у корист свих нас. Као што је ПАРК рецимо, евентуално са одређеним објектима јавне намене..
 
Знам шта си мислио, али дао си ми добар шлагворт.. :p
 
Srbija direktno nije imala tolika razaranja stambenog fonda 90ih ali je imala pre svega veliki izbeglicki talas koji je nekako apsorbovan mahom polu divljim naseljima. Ali situacija posle ww2 je drasticnija posto zaista ljudi nisu imali gde da zive tako da sam iz tog razloga napravio poredjenje. Ali istina da nije bilo te centralizacije mozda Beograd ne bi ni dostigao ovu velicinu niti bi po meni znacajan deo dobre arhitekture na nbg bio prisutan. Tada je postojao javni interes a danas ne u tome je glavna razlika.
 
Sto se tice poredjenja NBG i BNV, ja bih se osvrnuo na geografski polozaj kao na temelj na kome se gradi moja teza o neuporedivosti . Novi Beograd je u vreme pocetnih faza svoje izgradnje bio omedjen kako prirodnim, tako i vestackim granicama . Njih cine sremska lesna zaravan, Donje polje, Sava i Dunav, kao i Zemun . Manji deo te granice cini granica sa Zemunom, pa samim tim ne postoji potreba da se Novi Beograd u svom nastajanju i razvoju vezuje za Zemun kao referentnu tacku . Zemun, ili barem njegovo staro jezgro, je oivicen Dunavom, sremskom lesnom zaravni i praznim poljima koja danas nazivamo Novim Beogradom . Ako ukupnu duzinu ovih granica zamislimo kao kruznicu, onda dolazimo do zakljucka da je deo koji otpada na granicu sa Novim Beogradom mnogo veci nego sto je to, u slucaju zamisljene kruznice koju bi predstavljale granice Novog Beograda, deo koji bi granica sa Zemunom cinila u odnosu na ostale prirodne celine koje okruzuju NBG . Dodir NBG i Zemuna bio je bolan za Zemun, prilagodjavanja su se vrsila iskljucivo sa Zemunske strane . Mnogo starih zgrada i kuca je poruseno, ali nisu to najmarkantnija razaranja koje je Zemun pretrpeo . Crkva Svetog Vendelina, nemacka neogotska gradjevina u Gornjem gradu, takodje je srusena, ali ne radi sirenja NBG vec radi brisanja tragova o postojanju Podunavskih Svaba . Dodatni razlog koji je nalagao neobaziranje na Zemun sadrzan je u pitanju - da li je zbog Zemuna trebalo obustaviti izgradnju Novog Beograda ili ga graditi u dvadesetom veku po uzoru na Zemun ? Na kraju treba napomenuti da je povrsina na kojoj se danas nalazi NBG veca od povrsine na kojoj se nalazi zemunski Donji grad . Vece se ne prilagodjava manjem . Susret ova dva dela Beograda mogao je biti manje bolan po Zemun . Zemun je stariji, pa je prirodno da se i on sam ne sme prilagodjavati mladjem od sebe . Na stranu gubitak zeleznice, ali nepobitna je cinjenica da je Zemun na sasvim zadovoljavajuci nacin spojen sa Beogradom upravo zahvaljujuci sirini novobeogradskih bulevara .

SA je po povrsini znatno manji od centra Beograda, urbanisticki je mladji od njega jer kao urbana celina nije ni rodjen, a svakako je i okruzen njime . Moze se reci da je on sastavni deo njega . To nije slucaj sa NBG i Zemunom, koji iz prethodno navedenih razloga ne konkurisu jedan drugom, vec postoje i postojace uporedo . SA je oivicen padinama na kojima se nalazi stari Beograd . Svaki gradjevinski poduhvat vezan za SA morao bi da uvazava ove nepobitne cinjenice . Ako bi se duzina granica SA pretocila u obim kruznice onda bi veci deo tog obima otpadao na granicu sa brezuljcima na kojma se Beograd nalazi . Manje se prilagodjava vecem, jer je njime oiviceno, a pritom se i mladje prilagodjava starijem jer se estetska i konceptualna konfrontacija urbanog sadrzaja SA sa starim Beogradom pametnijim planiranjem moze izbeci . Za BNV je referentna tacka pre svega stari Beograd, pa tek onda reka . BNV ili bilo kakvo resenje za SA mora polaziti od potrebe Beograda da se spusti na reke, a to spustanje mora poceti sa suvozemnog oboda SA, a ne sa reke . Dve kule cija izgradnja je zapoceta zapocinju juris na Beograd . Ne izlaze mu u susret, vec ga teraju od sebe .

Prema tome, NBG se nije morao prilagodjavati Zemunu, a BNV starom Beogradu mora .
 
Igor":37ho2tju je napisao(la):
Ali istina da nije bilo te centralizacije mozda Beograd ne bi ni dostigao ovu velicinu niti bi po meni znacajan deo dobre arhitekture na nbg bio prisutan.
Kliknite za proširenje...


Зато је стари део Београда остао селендра и свима лепо.


Било каква градња у СА није у јавном интересу, а камоли оваква.
 
Ima jos nesto sto je potpuno razlicito u pristupu, prvo se gradi ekonomija pa tek onda stambeni fond i ostale nekretnine.

Tako je bilo i posle drugog svetskog rata, tako je i sada. Prvo se prave fabrike, putevi, energetska infrastruktura i otvaraju nova trzista, pa se tek onda kao nuspojava zidaju zgrade za stanovnistvo pristiglo u grad i za nove firme.

Ali posto sadasnja garnitura ne zna sta su ekonomija i trziste, znaju samo za pljacku i monopol kojim se bave 25 godina, opcinjeni svojom gluposcu i narcisizmom misle da je posledica zapravo uzrok.

Uvereni su da ce pocevsi od kraja, izgradnjom par poslovnih i stambenih zgrada, par hotela, pokrenuti privredu. Pa ne ide tako djaci, prvo se stvara bogatstvo pa se tek onda to bogatstvo trosi na nekretnine i prestiz.

A mozda su ipak malo manje glupi pa znaju da to tako ne ide vec gledaju da samo dodje nesto gotovine iz inostranstva, da se podmiri pohlepa, a buducnost beogradske dece bice posao sobarice, konobara, portira i poslovne pratnje.
 
Mislim na nebulozna i uvredljiva poredjenja koja su prethodila vašoj razmeni logičnih zaključaka. (Ovo za STF).
 
Зидар, потпуно се слажем.

Прво развој привреде, он вуче све остало.

И док нам теме о новим индустријским постројењима широм земље овде не буду најбројније, ми колективно овде пишемо узалуд, јер у земљи без привреде и економије неће нико живети.
 
Zidar, plus i od mene za savrseno precizan prikaz zabluda koje u vezi ekonomije ponosno gaji AV . Sobarice, konobari, portiri i poslovna pratnja ... bas tako .
 
RioBL":2thyjygs je napisao(la):
I jedan i drugi prostor su urbanizovani na prakticno praznoj cjelini od nule. Sto znaci da je iscrtavana podjela na blokove, raspored i profil saobracajnica, sadrzaj blokova, itd. I dodatna slicnost, sto su oba projekta zahtjevala izmjestanje zeljeznickih stanica. Na NBG to je stanica Zemun a na BNV to je Beograd-Glavna.
Kliknite za proširenje...
А шта би било да је железничка станица остала у Земуну?
1. Главна улица не би била једна од најзагађенијих улица у граду, била би далеко пријатнија за различите активности, и економски значајно успешнији центар.
2. Постојао би темељ за прављење зоне пешачког, бициклистичког и јавног електро-превоза, са минималним прилазом аутомобилима и доставним возилима, а који сада немамо. Градња метро-а у центру Земуна ће бити изузетно скупа и компликована, ако се са њом икада и крене!
3. Сам БГ:ВОЗ, или како год се већ зове би имао 3-5 пута више путника. Више путника железницом, значи мање путника у по екологију, економију и намену простора неповољнијим превозима, аутомобилима и аутобусима.
4. Центар Земуна би имао знатно већи комерцијално туристички значај.
5. Остварио би се јачи ефекат повратног развоја железнице од великих градова ка мањим местима.
6. Већем броју ђака и студената би били економски доступни образовни и културни садржаји традиционално смештени у центру Земуна.
7. Уз све то способан архитекта, који не болује од шинофобије, би нашао решење да сачува старе везе Земуна на главном правцу кретања, а да не постоје просторне препреке попут некадашњег насипа.

У међувремену се појавило још више разлога да не понављамо тадашњу грешку:
1) Неколико нафтних криза. Окретање економије наопачке сваки пут када нафта поскупи.
2) Загушења саобраћаја, каква никада нико није предвиђао половином ХХ века.
3) Потенцијално најлепше улице и тргови затрпани аутомобилима и аутобусима.
4) Аутомобилски рај на Новом Београду је пренео хаос у историјски део Земуна и Београда, где таквом планирању саобраћаја никада неће бити место.
5) Врло успешни елитни градски садржаји у центрима градова широм света, где се готово сва кретања врше пешке, бициклом и шинским превозом. Огромни приходи од пословних активности и туризма у таквим градским центрима.
6) Чак и у САД, где је аутомобилски лоби најјачи, тежи се усмеравању на шински превоз у "Централ Бизнис Дистрикт" у, где су обично смештени и економски најуспешнији хотели и културни садржаји. Наравно, уз ограничења приступу аутомобилима.
7) Велики број врло успешних примера у Европи, преуређења техничких постројења уз старе железничке станице у елитне пословне четврти уз очување железничке станице на истој позицији.
 
Karlo :kk:

Sto se mene tice, za ovih pobrojanih 14 tacaka, 14 pluseva :wink:

Na zalost sve ove istaknute greske u urbanom razvoju Beograda ne mogu tako da budu i prihvacene...kao greske, pa nam se iz istog razloga i ponavljaju. Previse smo, cini mi se, kao drustvo, okrenuti imenovanju lopova i upiranju prsta jedni u druge tako da nam to lako koriste svi oni koji bi da zarade brzo na racun Beograda. Oziljci su vidljivi a izgleda da ce ih biti jos.

I IvanBG je napravio nekoliko dobrih primjedbi, mada se ne bih slozio sa svim.

Ivan NBG":1rcy2aw1 je napisao(la):
Dodatni razlog koji je nalagao neobaziranje na Zemun sadrzan je u pitanju - da li je zbog Zemuna trebalo obustaviti izgradnju Novog Beograda ili ga graditi u dvadesetom veku po uzoru na Zemun ? Na kraju treba napomenuti da je povrsina na kojoj se danas nalazi NBG veca od povrsine na kojoj se nalazi zemunski Donji grad . Vece se ne prilagodjava manjem .
Kliknite za proširenje...

Naravno da nije trebalo obustaviti gradnju NBG zbog Zemuna, ali je obavezno moralo da se vodi racuna o Zemunu. I ne bih se slozio s konstatacijom "vece se ne prilagodjava manjem".
NBG je povrsinom velik ali samo zato sto je to uslovljeno koncepcijom automobilskog grada. Siroki bulevari, siroki blokovi, veliko odstojanje izmedju zgrada, itd. Sve to zahtjeva veliku povrsinu. I te povrsine je bilo i ona je iskoristena na nacin na koji je iskoristena.
NBG su mogli (a mozda i trebali) napraviti i na manjoj povrsini, i u skladu sa Zemunom pa cak i potpuno orjentisan prema Zemunu umjesto Beogradu, pa makar se on zvao Novi Zemun.

Ivan NBG":1rcy2aw1 je napisao(la):
BNV ili bilo kakvo resenje za SA mora polaziti od potrebe Beograda da se spusti na reke, a to spustanje mora poceti sa suvozemnog oboda SA, a ne sa reke . Dve kule cija izgradnja je zapoceta zapocinju juris na Beograd . Ne izlaze mu u susret, vec ga teraju od sebe.
Kliknite za proširenje...

:kk:
Ova mi se primjedba svidja.
Prostor BNV kao da svoj razvoj pocinje od obala Save prema Terazijama, umjesto obrnuto. Meni izgleda kao da je NBG presao Savu i prodire u prostor starog dijela Beograda preteci da potpuno unisti ionako narusenu urbanu sliku na Terazijama.
 
Ivan NBG":165bz6sj je napisao(la):
Sto se tice poredjenja NBG i BNV, ja bih se osvrnuo na geografski polozaj kao na temelj na kome se gradi moja teza o neuporedivosti .
Kliknite za proširenje...

Изузетно је битно поређење јер има основа за то. Географских не, али правних да. А управо поређењем правних оквира може се сагледати комплетна проблематика, нарочито због урбанистичких питања која се потежу кроз целу тему од почетка. Наиме, урбанизам БнВ-а се критикује од старта позивајући се на урбанизам НБГ-а као на пример како треба. А ако се сагледа из правног угла, није могуће поредити их на тај начин.

Оба пројекта су почела да се граде заобишавши редовне праве оквире јер у оквиру њих не би било могуће уопште започети са градњом у тој мери и на тај начин. Разлика је само у друштвеном уређењу система. У комунизму је постојао врло лак начин - национализација, док у наше време квазикапитализма мора да се донесе другачија форма надзакона у воду Лекс специјалиса.

Оба начина за примарни циљ имају заобилажење свих проблема имовинско-правних питања који у прегломазним и неефикасним бирократским системима представљају готово нерешиву препреку. Сети се само колико је дугачак низ пројеката од виталних интереса који стоје годинама, па и деценијама управо због тог питања.

Правни оквир је такође јако битан за сагледавање концепта урбанизма. Одавно на овом форуму тврдим да НБГ никада не би могао имати толике јавне просторе да није било национализације. Никада не би могао имати толико паркова и тако широке обале. Лако је било урбанистима да планирају "савршен град" ако немају ама баш никакво ограничење у виду ресурса, што у земљишту, што у новцу.

Због тога није реално поредити та два пројекта по основу урбанистичких параметара. Савски амфитеатар није могуће урбанизовати по угледу на НБГ, било БнВ пројекта или не. Не може имати толико широке обале,нити толике јавне просторе, нити малу спратност. Није одрживо у економским оквирима. Наравно, то не значи да треба отићи у другу крајност, као што је то учињено са БнВ-ом.

Ivan NBG":165bz6sj je napisao(la):
Prema tome, NBG se nije morao prilagodjavati Zemunu, a BNV starom Beogradu mora .
Kliknite za proširenje...
Морао је и НБГ Земуну, баре у минималним параметрима, али то није учињено, исто као што ни БнВ не комуницира са остатком Београда. Као што је БнВ страно тело за остатак старог града, тако исто је и НБГ страно тело, не само за Земун, него и за стари Београд.
 
zasto dozvoljavate sebi da vas ovi likovi uvlace u isprazne diskusije o istorijatu nbg-a i skrecu fokus sa aktuelne kradje na nesto drugo? Otovrena je tema gde je zabranjeno komentarisati bila sta sto se ne tice same izgradnje i ja to postujem i iz tog razloga se tamo ne oglasavam..eto neka veseli boske tamo projektuje Novi Zemun, neka stf tripuje za gazdu da je Josip Broz a za sebe da je Nikoletina Bursac.. ali zar nije suvise bezobrazno i jadno sa njihove strane da onda i dalje pogane i ovu temu svojim besmislicama? Daj da otvorimo i trecu, nazovemo je lepo "BnV - bot kutak" pa nek ljudi imaju jedno mesto gde ce da se blamiraju.

Ukratko, kako vas par bre nije sramota da ovde i dalje trujete zdraviji deo nacije i nastavljate da razvodnjavaju temu pricama kako su i piramide u egiptu sazidane na otetom pesku, kako je menheten kupljen ispod trzisne cene a aljaska prodata za par klikera? Oteli ste sta ste oteli, zidajte sad dok vas ne pohapse, posle cete imati dovoljno vremena da iz 4 zida svoje celije pisete memoare i prisecate se ovih divnih vrema kada ste bili iznad svakog zakona.
 
ko ne koristi opijate i ima dobre namere ne sme sebi da dozvoli da kada poredi sredinu 20 veka i danasnjicu iz vida izgubi dve cinjenice

1. aleksandar vucic se, kada pricaamo o partizaniam i cetnicima, nedvosmisleno svrstao na stranu cetnika, mozda nije bio dovoljno dobar da bude vojvoda ali nema nikakve dileme na cijoj je on strani. Iz ovoga sledi zakljucak da bi Aleksandar, da je imao prilike, na nacionalizaciju gledao kao na otimacinu te bi dao svoj plemeniti zivot da se te livade onomad ne otmu bezanijskim domacinima i prepuste lickim partizanima (kako je to neko ovde definisao)

2. aleksandar vucic je u poslednjih par godinasvoju politiku promenio za 180 stepeni i sada je jedan od najvecih zagovornika evrointegracija. Evrointegracije podrazumevaju vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Nista u projektu BnV ne pociva na vladavini prava, sve je posledica zelje da se zajednicka svojina otme i preda, bez naknade, privatnim vlasnicima.

imajte ovo na umu sledeci put kada se usudite da izjednacavate period posle drugog svetskog rata sa danasnjicom i kada budete stvljali znak jednakosti izmedju skojevca i naprednjaka. Ako ne zbog nas postenog sveta, onda makar zbog vaseg gazde koji se sigurno ne oseca lepo sto ga neko poistovecuje sa naoruzanom hordom koja bojuje od postraumatskog sindroma.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh