Dakle, danas je u svakom slučaju bio poseban dan, pa se i imalo šta videti. Sa jedne strane, posle puno decenija priče o tome, počela je gradnja u Savskom amfiteatru. Sa druge strane, posle velike pauze, jedan deo mali deo dotada pasivnih ljudi se zaista pokrenuo i izašao na ulice. Ovo drugo nije toliko značajno zbog broja onih koji su se pojavili, nego pre svega zbog jedne sasvim specifične atmosfrere koja je po prvi put donekle potsetila na devedesete godine, zatim zbog potencijalne širine ovog pokreta, ali možda pre svega zbog nekog, čini mi se, opšteg osećaja da se ovaj put sasvim slučajno pojavila neobična fokusna tačka - uništavanje našeg grada - koja je dovoljno ideološki neutralna za široku početnu bazu pokreta, a opet ima priličan emotivni i iracionalni naboj koji je u praksi izgleda neophodan da bi on bio trajnije prirode. Glavni utisak je ipak apsolutno neverovatna količina policije koju su sudeći po tablicama i natpisima očigledno autobusima dovlačili iz drugih gradova. Angažovana je i žandarmerija pod punom opremom. Takođe, ne znam da li je to dobro ili loše, tek kiša je lila bez prestanka. Ni za trenutak nije stala. A ipak, među prisutnima nisam video video nikoga ko pokazuje bilo kakve znake nestrpljenja ili odlazi pre vremena. Ova kombinacija gradske elite i totalne mobilizacije policijskih snaga je još jedan neodoljiv potsetnik na prve početke protesta iz devedesetih. Jedino objašnjenje koje mi za ovoliko nesrazmernu policijsku silu pada na pamet (sem očigledne, bezbednosti rukovodstva, ambasadora i stranih gostiju) je verovatno strah da ovo, ako se duže nastavi, može poslužiti kao inicijalna fokusna tačka za šire okupljanje koje će kasnije ispostaviti i mnogo šire političke zahteve koji nemaju nikakve veze sa Beogradom na Vodi. Srećom to nije nešto što nas treba da zanima, mada me oduvek čudilo zašto u ovom projektu idu toliko "đonom" na široki spektar ljudi koji uopšte nemaju političkih ambicija. Ima li tamo nekog ko razmišlja na duže staze?
Probao sam da na fotografijama uhvatim atmosferu koliko se to na onoj kišurini i polumraku uopšte moglo (a nije, nažalost). Zbog skoro kompletne blokade mnogih pristupnih puteva dosta ljudi je verovatno odustalo od pokušaja da pronađe mesto kuda se MOŽE proći, a sem policije nažalost nema previše drugih prizora.
Zatvorene desne stepenice Brankovog mosta.
Zatvorene leve stepenice Brankovog mosta.
Zatvorene i SVE druge ulice koje vode ka Karađorđevoj, Geozavodu i dalje.
Prolaznici su prilično besni.
Kamionet sa razglasom.
Govori.
Ljudi je uprkos teškoćama nalaženja slobodnog prolaza, promenjenog i nepoznatog mesta održavanja i obilne kiše, bilo duž čitavog pročelja zgrade na desnoj strani, pa su bili gusto pakovani po čitavoj širini ulice, sve do autobusa i WC-a sa leve strane.
Pri kraju skupa, kako se narod razilazi policija se polako pomera napred.
A bilo ih je dosta ...
Ispostavilo se da je bio zatvoren i Stari Savski most.
Što je napravilo nemalu gužvu. Međutim video sam da su neke puštali. Ne znam po kom kriterijumu.
Mercedesi sa stranim zastavama su ovde pravili U zaokret pa su išli desno i ispod mosta na svečanost.
Čak je i park sa izbeglicama bio jedna od tačaka sa policijom.