Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Zuma
Сви београдски мостови су преживели деценије једнаког неодржавања а само Мост Миладина Зарића није имао интервентне санације због критичног стања носеће конструкције.
Примера ради, Газела чак није ни претрпела гранатирања околине терена а тридесетак година је млађа па је била у критичном стању.
Дрво у води добија чврстину челика. Што је дуже у води, то је јаче и чвршће. Најскупља дрвена грађа на свету јесу столетне потопљене храстове шуме. У Великој Морави се налазе стотине и стотине дебала чија се цена по метру кубном на западу продаје по 5-7 хиљада евра.
Сви београдски мостови су преживели деценије једнаког неодржавања а само Мост Миладина Зарића није имао интервентне санације због критичног стања носеће конструкције.
Примера ради, Газела чак није ни претрпела гранатирања околине терена а тридесетак година је млађа па је била у критичном стању.
Дрво у води добија чврстину челика. Што је дуже у води, то је јаче и чвршће. Најскупља дрвена грађа на свету јесу столетне потопљене храстове шуме. У Великој Морави се налазе стотине и стотине дебала чија се цена по метру кубном на западу продаје по 5-7 хиљада евра.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.725
- Pohvaljen
- 25.784
Mi pričamo mogu li stari drveni šipovi izdržati novo opterećenje. Kvalitet svih ostalih delova tog i drugih mostova trenutno nije relevantan. Isto kao ni činjenica da je do sada sa temeljima sve bilo u redu. Pošto most ne ostaje isti kakav je bio, ne mora da znači da će oni i dalje biti dovoljni.
To da drvo u vodi UVEK dobija čvrstinu čelika jednostavno nije tačno. Drastično si uprostio izrazito komplikovan proces koji zavisi od mnoštva uslova, ima neizvestan ishod, i može da zahteva ogromno vreme. Spominju se PH vrednosti vode, temperatura, zasićenost kiseonikom, raspoloživi minerali za proces kalcifikacije, "provodljivost" internih kanala za razmenu materija unutar drveta i još čitava gomila drugih stvari. Drvo nekada pre kompletno istruli, nekada proces kalcifikacije i ne krene, nekada mu za zamenu organskog tkiva mineralnim trebaju mnoge hiljade godina, a nekada se to desi samo u spoljnom sloju drveta, a sredina pre toga istrune, itd, itd. Nas interesuju temelji na Savi, a ne u Moravi, pod ko zna kakvim uslovima.
Drugi problem je što ovo nisu temelji neke srednjevekovne kuće, tj samo statički pritisak, i to mali. Ovo je savremeni MOST, jedna od četri jedine gradske magistale za prelaz reke. Probaj da zamisliš šta se dešava prilikom zemljotresa. Čitavo tlo prilično brzo vibrira, pomerajući se po nekoliko centimetara u stranu. Za to vreme ko zna koliko hiljada tona čelika iznad njega zbog inercije pokušava da ostane na mestu. Sve te sile se na kraju pojavljuju na šipovima, na vezi stope betonskog stuba sa tlom, i to kao sila na smicanje (za P-talas). Nebitno je koliko betona ima u stubu. Šipovi su ti koji sve preuzimaju na sebe.
Njihova mehanička čvrstina i otpornost na lom mora da bude za čitave redove veličine veća od onog što se zahteva za temelj obične, stare stambene zgrade, u Veneciji na primer. To je neuporedivo. Svaka, i najmanja slabost u materjalu, makar samo na jednom mestu po dužini šipa, može biti fatalna. Ne možemo se kockati po ovako ogromnu cenu sa time gde je sve, makar i početna degradacija drveta u šipu kreirala slabe tačke, drastično izmenivši tako njegove ukupne mehaničke karakteristike, i kakve će to posledice imati pod nikad probanim opterećenjem. Nisu ljudi prešli na armirani beton samo zbog njegove čvrstine, već i zbog unapred predvidljivih i tokom vremena stabilnih karakteristika.
Jer ovo sad je zaista obična lutrija. Neki Đoka video da su Nemci u svaki stub sunuli ogromnu količinu betona, pa prosto rekao: "Vozi Miško, kači šta treba, ovome ništa ne može da bude." Na nesreću, ključ svega se nalazi ispod stuba, ne u njemu, ili u konstrukciji iznad njega.
To da drvo u vodi UVEK dobija čvrstinu čelika jednostavno nije tačno. Drastično si uprostio izrazito komplikovan proces koji zavisi od mnoštva uslova, ima neizvestan ishod, i može da zahteva ogromno vreme. Spominju se PH vrednosti vode, temperatura, zasićenost kiseonikom, raspoloživi minerali za proces kalcifikacije, "provodljivost" internih kanala za razmenu materija unutar drveta i još čitava gomila drugih stvari. Drvo nekada pre kompletno istruli, nekada proces kalcifikacije i ne krene, nekada mu za zamenu organskog tkiva mineralnim trebaju mnoge hiljade godina, a nekada se to desi samo u spoljnom sloju drveta, a sredina pre toga istrune, itd, itd. Nas interesuju temelji na Savi, a ne u Moravi, pod ko zna kakvim uslovima.
Drugi problem je što ovo nisu temelji neke srednjevekovne kuće, tj samo statički pritisak, i to mali. Ovo je savremeni MOST, jedna od četri jedine gradske magistale za prelaz reke. Probaj da zamisliš šta se dešava prilikom zemljotresa. Čitavo tlo prilično brzo vibrira, pomerajući se po nekoliko centimetara u stranu. Za to vreme ko zna koliko hiljada tona čelika iznad njega zbog inercije pokušava da ostane na mestu. Sve te sile se na kraju pojavljuju na šipovima, na vezi stope betonskog stuba sa tlom, i to kao sila na smicanje (za P-talas). Nebitno je koliko betona ima u stubu. Šipovi su ti koji sve preuzimaju na sebe.
Njihova mehanička čvrstina i otpornost na lom mora da bude za čitave redove veličine veća od onog što se zahteva za temelj obične, stare stambene zgrade, u Veneciji na primer. To je neuporedivo. Svaka, i najmanja slabost u materjalu, makar samo na jednom mestu po dužini šipa, može biti fatalna. Ne možemo se kockati po ovako ogromnu cenu sa time gde je sve, makar i početna degradacija drveta u šipu kreirala slabe tačke, drastično izmenivši tako njegove ukupne mehaničke karakteristike, i kakve će to posledice imati pod nikad probanim opterećenjem. Nisu ljudi prešli na armirani beton samo zbog njegove čvrstine, već i zbog unapred predvidljivih i tokom vremena stabilnih karakteristika.
Jer ovo sad je zaista obična lutrija. Neki Đoka video da su Nemci u svaki stub sunuli ogromnu količinu betona, pa prosto rekao: "Vozi Miško, kači šta treba, ovome ništa ne može da bude." Na nesreću, ključ svega se nalazi ispod stuba, ne u njemu, ili u konstrukciji iznad njega.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.854
Rekonstruisani Stari Savski Most sada može da izdrži duplo veće opterećenje nego pre rekonstrukcije a to je umesto 15.000 sada 30.000 vozila dnevno.
Opet citat iz nacrta plana:
"Саобраћајни правац преко Старог савског моста се планира у новом профилу. У средини новог
профила задржава се постојећи мост ширине 10.4m за шински саобраћај, а обострано се додају,
на посебним конструкцијама, по један коловоз од 6.5m са техничком стазом од 1m на страни ка
Старом савском мосту и пешачко-бициклистичком стазом од 3m са друге стране."
Koliko sam shvatio imali bi POSEBNU KONSTRUKCIJU sa novim stubovima I SA JEDNE I SA DRUGE STRANE POSTOJEĆE KONSTRUKCIJE MOSTA,nezavisno od postojećih stubova, verovatnija i logičnija varijanta.
Opet citat iz nacrta plana:
"Саобраћајни правац преко Старог савског моста се планира у новом профилу. У средини новог
профила задржава се постојећи мост ширине 10.4m за шински саобраћај, а обострано се додају,
на посебним конструкцијама, по један коловоз од 6.5m са техничком стазом од 1m на страни ка
Старом савском мосту и пешачко-бициклистичком стазом од 3m са друге стране."
Koliko sam shvatio imali bi POSEBNU KONSTRUKCIJU sa novim stubovima I SA JEDNE I SA DRUGE STRANE POSTOJEĆE KONSTRUKCIJE MOSTA,nezavisno od postojećih stubova, verovatnija i logičnija varijanta.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.277
- Pohvaljen
- 13.094
Zuma
Koliko god ti filozofirao sa koliko god rečenica, omašio si poentu onoga što sam hteo reći. Most sa drvenim hrastovim šipovima će nadživeti i Gazelu i Brankov i Pančevački. U stvari Gazelu je već nadživeo jednom. Verovatno će i dva puta.
Koliko god ti filozofirao sa koliko god rečenica, omašio si poentu onoga što sam hteo reći. Most sa drvenim hrastovim šipovima će nadživeti i Gazelu i Brankov i Pančevački. U stvari Gazelu je već nadživeo jednom. Verovatno će i dva puta.
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.282
moram da primetim.. stf, nemam pojma o hrastovim sipovima al znam da citam. svojim poslednim postovima u kojima bez blama izvrces agencijske vesti i pokusavas da odbranis neodbranjivo (sns) dotakao si dno i u mojim ocima izgubio svaki kredibilitet. zao mi je, nadam se da ces dobiti makar neku nadoknadu, od obraza se ne zivi, al jedna crvena dnevno bude za pljuge i hranu
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.719
Zuma":1qp2edoh je napisao(la):
Znaci, dzaba sam ja objasnjavao kretanje sila po mostu.
Kakve veze ima "novo opterecenje" sa sipovima? Ako se postojeci lucni nosac dodatno optereti - nikakve.
Sipovi stabilisu stub od djelovanja pritiska vode, udara brodova, zemljotresa...a kad se doda novo opterecenje na konstrukciju, Sava nece poceti brze da tece, niti ce brodovi poceti da cesce udaraju u stubove niti ce zemljotresi poceti da pogadjaju Beograd.
Zato je kljuc ipak "u konstrukciji iznad njega".
Uostalom, uopste mi nije jasno zasto se zanemaruju izjave Ljubivoja Kostica kad kaze da se za 20 milona moze most rekonstruisati da nosi dodatne 4 trake. Covjek je u svojoj karijeri konstruisao skoro 200 mostova i ako nista, takva izjava zasluzuje ozbiljno razmatranje.
Ne mislim ovim da negiram mogucnosti podlokavanja stubova ili bilo kakvih ostecenja na bilo kojim djelovima mosta ali samo da podsjetim da je 2007-e godine vrsen pregled i rekonstrukcija djelova mosta. Tad su vjerovatno zainteresovane strane dobile jasnu sliku o stanju mosta i mogucnost da razmisljaju o njegovoj buducnosti.
milos.tro":1qp2edoh je napisao(la):
Moguce je i to. Nama ne preostaje nista nego da pustimo ljude koji imaju konkretne informacije da donose konkretne odluke.
TranspoWarrior
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.02.2014.
- Poruke
- 134
- Pohvaljen
- 218
RioBL":3t1y7zf4 je napisao(la):
Uzmi nekuvanu špagetu ili dugački rezanac i na njegov vrh zakaci lopticu od papira. Prodrmaj lopticu levo-desno, rezanac se neće slomiti. Sad umesto papirne loptice napravi lopticu od plastelina i zakači na vrh, prodrmaj i vidi šta se dešava. Kad se materijal savije, na njegovom savijenom kraju se javljaju sile zatezanja koje lome materijal, nije pritisak problem.
I dajte ljudi, ozbiljan je ovo forum, kakvo drvo, kakvi bakrači, čvrstoća čelika je 20x veća od drveta.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.719
TranspoWarrior":2vq58t0m je napisao(la):
E, to je tacno. To necu osporavati. Za slucaj vanrednih aksijalnih sila u nosivom tlu, teze gradjevine su osjetljivije.
Medjutim, dvije najvaznije stvari ne znamo a samo mozemo nagadjati.
1. trenutno stanje djelova mosta
2. mogucnosti i nacini rekonstrukcije
Samo da se osvrnem na tacku 2...
moguce je, recimo, ako se utvrdi da je neki dio bilo kog od stubova "kritican" da se izvrsi preraspodjela opetrecenja intervencijom u gornjem ustroju ili da se ojaca kriticni dio, ili da se jednostavno izgradi zamjenski stub.
Opcija stvarno ima mnogo i mislim da bi bilo pametno najprije iscrpiti sve mogucnosti rekonstrukcije ako one mogu donijeti benefit a tek onda ici na opciju sa novim mostom.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=08&dd=11&nav_id=1025930
Ako su oni potpisnici šta ima Eagle Hils da se pojavljuje kao finansijer projekta.
Novinari umesto što samo prepisuju dopise koji im stižu iz vlade mogli bi konačno da počnu da rade svoj posao i priupitaju iste za ugovor.Bezbroj višesatnih konferencija malog i prvog i niko da ih pita kad će ugovor. Iz njega su valjda sposobni i sami da prepisuju. Tri i po meseca od potisivanja ugovora i nema naznake kad će biti dostupan javnosti.
Ako su oni potpisnici šta ima Eagle Hils da se pojavljuje kao finansijer projekta.
Novinari umesto što samo prepisuju dopise koji im stižu iz vlade mogli bi konačno da počnu da rade svoj posao i priupitaju iste za ugovor.Bezbroj višesatnih konferencija malog i prvog i niko da ih pita kad će ugovor. Iz njega su valjda sposobni i sami da prepisuju. Tri i po meseca od potisivanja ugovora i nema naznake kad će biti dostupan javnosti.
simba222
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 28.09.2014.
- Poruke
- 383
- Pohvaljen
- 95
Kompanija iz Emirata za 22.000 evra postala vlasnik 68 odsto Beograda na vodi!
Kompanija Belgrejd voterfront kepital investments (Belgrade Waterfront Capital Investment) iz Abu Dabija zvanično je postala vlasnik 68 odsto preduzeća Beograd na vodi uplatom 22.000 evra kapitala, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije (APR).
Kako se navodi u odluci o povećanju kapitala preduzeća Beograd na vodi, koje će realizovati projekat izgradnje tri milijarde evra vrednog stambeno-poslovnog kompleksa uz beogradsku obalu Save, Republika Srbija je vlasnik 32 odsto tog preduzeća, sa milion dinara upisanog kapitala.
Odluku o povećanju kapitala doneta je 28. jula, a objavljena je na sajtu Agencije (apr.gov.rs) u ponedeljak, 10. avgusta.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je krajem jula da će izgradnja projekta Beograd na vodi početi između 15. i 20. septembra ove godine.
Prema ranijim informacijama, kompanija Igl Hils (Eagle Hills) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata obezbediće 300 miliona evra za finansiranje projekta Beograd na vodi na osnovu ugovoru sa Vladom Srbije o zajedničkom ulaganju u taj projekat, koji je potpisan u krajem aprila 2015. godine.
Igl hils, kao vlasnik kompanije Belgrejd voterfront kepital investments, 150 miliona evra obezbediće u formi kapitala, a dodatnih 150 miliona kroz zajam u formi pozajmice osnivača.
Prilikom potpisivanja ugovora objavljeno je i da će Igl hils dodatno odobriti Srbiji zajam od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra, kao i 40 miliona evra za završetak eksproprijacije zemljišta. Predviđeno je da projekat traje maksimalno 30 godina, od čega polovina mora biti završena u prvih 20 godina.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5820 ... da-na-vodi
Kompanija Belgrejd voterfront kepital investments (Belgrade Waterfront Capital Investment) iz Abu Dabija zvanično je postala vlasnik 68 odsto preduzeća Beograd na vodi uplatom 22.000 evra kapitala, pokazuju podaci Agencije za privredne registre Srbije (APR).
Kako se navodi u odluci o povećanju kapitala preduzeća Beograd na vodi, koje će realizovati projekat izgradnje tri milijarde evra vrednog stambeno-poslovnog kompleksa uz beogradsku obalu Save, Republika Srbija je vlasnik 32 odsto tog preduzeća, sa milion dinara upisanog kapitala.
Odluku o povećanju kapitala doneta je 28. jula, a objavljena je na sajtu Agencije (apr.gov.rs) u ponedeljak, 10. avgusta.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je krajem jula da će izgradnja projekta Beograd na vodi početi između 15. i 20. septembra ove godine.
Prema ranijim informacijama, kompanija Igl Hils (Eagle Hills) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata obezbediće 300 miliona evra za finansiranje projekta Beograd na vodi na osnovu ugovoru sa Vladom Srbije o zajedničkom ulaganju u taj projekat, koji je potpisan u krajem aprila 2015. godine.
Igl hils, kao vlasnik kompanije Belgrejd voterfront kepital investments, 150 miliona evra obezbediće u formi kapitala, a dodatnih 150 miliona kroz zajam u formi pozajmice osnivača.
Prilikom potpisivanja ugovora objavljeno je i da će Igl hils dodatno odobriti Srbiji zajam od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra, kao i 40 miliona evra za završetak eksproprijacije zemljišta. Predviđeno je da projekat traje maksimalno 30 godina, od čega polovina mora biti završena u prvih 20 godina.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5820 ... da-na-vodi
Može da bude i unuka firma nas ne bi trebalo da zanima kako se finansira firma sa kojom smo potpisali ugovor, pogotovo da se pravi zabuna oko toga s kim smo potpisali ugovor.
Pošto je promena u vlasništvu preduzeća Beograd na vodi upisana u APR to valjda znači da su dobili sve dozvole i da je ugovor stupio na snagu. Gde je onda ugovor?
Na APR se vidi promena u firmi Beograd na vodi, dok se Eagl Hills više ne može naći (bar ja ne mogu) a link koji sam ostavio ka Eagl Hills na APR više ne radi. Ozbiljno muljanje je u toku.
Pošto je promena u vlasništvu preduzeća Beograd na vodi upisana u APR to valjda znači da su dobili sve dozvole i da je ugovor stupio na snagu. Gde je onda ugovor?
Na APR se vidi promena u firmi Beograd na vodi, dok se Eagl Hills više ne može naći (bar ja ne mogu) a link koji sam ostavio ka Eagl Hills na APR više ne radi. Ozbiljno muljanje je u toku.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.725
- Pohvaljen
- 25.784
Možda onima koji su neprijateljski nastrojeni prema fizici pomogne par lepih slika. Čisto da neki površni čitalac slučajno ne pomisli da RioBL i njegova teorija sila i naprezanja imaju nekog smisla.
Uprošćeno rečeno, stvar ide ovako. Posle zemljotresa prvo se pojavljuje P-talas. To je zgušnjavanje i razređivanje zemljišta koje se radijalno širi od centra. Ovako
Zatim se pojavljuje i S-talas.
Uzmimo da se zemlja pomera u horizontalnoj ravni. Koliko se pomera?
To se vidi na ovom dijagramu. Pravom linijom spojite daljinu od epcentra i magnitudu pa možete očitati veličinu pomeraja. Skala ide do 100 mm
Dakle ono što se dešava je sledeće.
Zemlja se HORIZONTALNO pomeri, recimo za 2 cm. Zbog ogromne inercije mnogo hiljada tona mase mosta i stubova, i most, i stub, i deo šipa zabetoniran u stubu, u prvom trenutku ostane na istom mestu. Međutim zemlja se, zajedno sa drugim delom šipa zabodenim u nju, POMERILA u horizontalnoj ravni (ii bar ima tendenciju da to uradi).
Rezultat je kao da je neko drveni šip stavio u džinovske makaze. Skoro sva sila se pojavljuje poprečno (a ne uzdužno) na šip, a na mestu klizanja stuba, tj na spoju zemlje i stuba se pojajvljuje OGROMAN pritisak. Jedan deo svakog šipa ima tendenciju da ode u jednom smeru, a drugi u drugom smeru. Baš kao u makazama.
Ako šipova ima malo za povećanu težinu koju nose, ili ako su oštećeni truljenjem ili bombardovanjem, biće na tom mestu bukvalno ošišani. A ako nisu dovoljno duboko zabijeni, u sloj čvrstog tla, a ne muljevitih naslaga, jedina je razlika što šip možda neće pući, nego će se CEO pomeriti u tlu (a zajedno sa njim i ceo most). Isto kao što su pre par zima netragom nestali metalni šipovi iz Zemunske marine (svi mnogo deblji od ovih drvenih). Jednog jutra se pokrenuo led, i zbogom šipovi ....
Uprošćeno rečeno, stvar ide ovako. Posle zemljotresa prvo se pojavljuje P-talas. To je zgušnjavanje i razređivanje zemljišta koje se radijalno širi od centra. Ovako
Zatim se pojavljuje i S-talas.
Uzmimo da se zemlja pomera u horizontalnoj ravni. Koliko se pomera?
To se vidi na ovom dijagramu. Pravom linijom spojite daljinu od epcentra i magnitudu pa možete očitati veličinu pomeraja. Skala ide do 100 mm
Dakle ono što se dešava je sledeće.
Zemlja se HORIZONTALNO pomeri, recimo za 2 cm. Zbog ogromne inercije mnogo hiljada tona mase mosta i stubova, i most, i stub, i deo šipa zabetoniran u stubu, u prvom trenutku ostane na istom mestu. Međutim zemlja se, zajedno sa drugim delom šipa zabodenim u nju, POMERILA u horizontalnoj ravni (ii bar ima tendenciju da to uradi).
Rezultat je kao da je neko drveni šip stavio u džinovske makaze. Skoro sva sila se pojavljuje poprečno (a ne uzdužno) na šip, a na mestu klizanja stuba, tj na spoju zemlje i stuba se pojajvljuje OGROMAN pritisak. Jedan deo svakog šipa ima tendenciju da ode u jednom smeru, a drugi u drugom smeru. Baš kao u makazama.
Ako šipova ima malo za povećanu težinu koju nose, ili ako su oštećeni truljenjem ili bombardovanjem, biće na tom mestu bukvalno ošišani. A ako nisu dovoljno duboko zabijeni, u sloj čvrstog tla, a ne muljevitih naslaga, jedina je razlika što šip možda neće pući, nego će se CEO pomeriti u tlu (a zajedno sa njim i ceo most). Isto kao što su pre par zima netragom nestali metalni šipovi iz Zemunske marine (svi mnogo deblji od ovih drvenih). Jednog jutra se pokrenuo led, i zbogom šipovi ....
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.362
- Pohvaljen
- 17.435
Zuma zasto si toliko uporan da dokazes neke stvari za koje nisi nadlezan?
simba222
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 28.09.2014.
- Poruke
- 383
- Pohvaljen
- 95
Usred budućeg "BG na vodi" - restoran za migrante
Dolazak velikog broja izbeglica iz Azije u Beograd uticao je i na proširenje restoranske ponude u glavnom gradu.
U blizini autobuske stanice u Karađorđevoj ulici već izvesno vreme radi i pakistanski restoran.
Vlasnica, državljanka Srbije, ne dozvoljava da se slika unutrašnjost restorana, jer je, kako kaže, primetila da to ne prija gostima, koji su većinom iz Azije.
Ni sama ne želi da se eksponira, a objašnjava da je na ideju da otvori restoran došla zajedno sa dečkom Pakistancem, koji već izvesno vreme živi u Srbiji.
U ponudi restorana su različita jela pakistanske kuhinje od piletine i jagnjetine do specijaliteta od povrća.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1026105
Dolazak velikog broja izbeglica iz Azije u Beograd uticao je i na proširenje restoranske ponude u glavnom gradu.
U blizini autobuske stanice u Karađorđevoj ulici već izvesno vreme radi i pakistanski restoran.
Vlasnica, državljanka Srbije, ne dozvoljava da se slika unutrašnjost restorana, jer je, kako kaže, primetila da to ne prija gostima, koji su većinom iz Azije.
Ni sama ne želi da se eksponira, a objašnjava da je na ideju da otvori restoran došla zajedno sa dečkom Pakistancem, koji već izvesno vreme živi u Srbiji.
U ponudi restorana su različita jela pakistanske kuhinje od piletine i jagnjetine do specijaliteta od povrća.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1026105
dosen
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.04.2009.
- Poruke
- 550
- Pohvaljen
- 596
simba222":30yqx05n je napisao(la):
Ovo je dobra vest. Jer sta bi bilo da je arapin ulozio svoj zlatni zub od 35 000e, verovatno bi dobili i Banat. Ili da je Mali prodao svoj sat. Izgleda da cemo ih gledati u istoj firmi jos mnogo godina. Jer to i zasluzujemo.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.725
- Pohvaljen
- 25.784
spatiotecte":3fyxj893 je napisao(la):
Zato što se više ne može verovati da će to uraditi oni koji za to jesu nadležni.
Naš izbor je nažalost postao jednostavan. Ili ćemo uvek govoriti sve što vidimo i mislimo da je važno, pa ispasti glupi u društvu kad god se pokaže da nismo u pravu, ili to uopšte neće biti rečeno. Šta je veća šteta? Kad već ne govore oni koji bi bili pozvani da to rade, neka se onda čuje bar neko.
I jedna ispravka. Ne želim da dokažem da će nešto da se desi, jer za to nemam dovoljno informacija, nego da dokažem da postoji razumna sumnja da bi moglo da se desi, i da se zbog toga ne sme ćutati, a problem preskakati kao da ne postoji. I u zvaničnim dokumentima i medijima. Više nemamo privilegiju verovanja da postoje neki anonimni mudraci u svojim visokim kulama koji sve pažljivo razmotre i uvek, u tišini, bez "uznemiravanja osetljive i psihički labilne javnosti", donesu rešenje najbolje za sve. Ako se za problem ne zna, ili nije dovoljno eksponiran, ili se ne veruje da je stvaran, rešenje će u tajnosti BITI doneto, ali NE rešenje koje je u interesu svih. Ti možda i dalje veruješ u institucije. Nisu svi takvi.
RioBL
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.03.2015.
- Poruke
- 3.035
- Pohvaljen
- 1.719
Zuma,
meni je tebe pomalo i zao jer se toliko trudis da nas sve upozoris na opasnosti do kojih moze doci ako se krene u rekonstrukciju mosta. Ja sam iskreno htio samo da te strahove umanjim a najvise zato sto se zasnivaju na PRETPOSTAVKAMA od kojih su neke zapravo nerealne.
Ja bih vrlo rado volio da ispitamo sve mogucnosti i nemogucnosti koje mogu zadesiti Zaricev most i spreman sam da za to izdvojim vremena ali cini mi se da ce ovo postati onda naporan dijalog za sve druge koji ovo budu citali.
Odgovoricu jos na ovaj zadnji crtez pa ako Igor ili ostali forumasi to budu zeljeli, ovu polemiku mozemo prekinuti ili prebaciti na neku drugu temu (o Zaricevom Mostu recimo) a mogu i ja svoje postove obrisati. kako god.
Dakle, sve si lijepo objasnio sa zemljotresom samo si upotrebio netacnu skicu!
Naime, na tvojoj slici je nacrtana temeljna stopa iznad rjecnog dna i to u cjelosti sto u stvarnosti nije cak ni moguce. ono sto je moguce je da djelovanjem hidroloskih sila dodje do djelimicnog ispiranja rjecnog dna oko temeljne stope i djelimicne izlozenosti sipova vodi. To bi onda dovelo do gubitka oslonca ispod temeljne stope i s vremenom do pojave truljenja na djelovima sipova izlozenih vodi. Da ne obrazlazem dalje, ti si onda takvu radikalizovanu sliku upotrebio kao skicu za model ponasanja mosta u uslovima potresa.
mogu ti sa sigurnoscu reci da takav model jos niko nije testirao. Dakle, model ponasanja OSTECENOG objekta u uslovima zemljotresa. I sta bi se desavalo sa mostom cija je temeljna stopa u vodi a ne u tlu a sipovi valjda truli to niko ziv ne moze znati.
U stvarnom svjetu provode se redovne inspekcije mostova ciji je cilj upravo da spreci ostecenja koja si ti mozda nesvjesno nacrtao. I na najmani znak podlokavanja (ispiranja tla ispod temeljne stope) izvodi se intervencija u cilju sprecavanja daljih ostecenja koja bi narusila staticku sliku mosta. Ne samo neku dinamicku usljed zemljotresa vec i kad zemljotresa nema. Tako je u svim zemljama svjeta pa i u Srbiji. Vjerovali ili ne :roll:
Zato sam ja uz tvoju skicu docrtao realnu skicu stuba u osi 3 na Zaricevom Mostu i koristeci tvoje metode (pomjereno-ne pomjereno) oznacio sta se zapravo desava sa stubom u slucaju zemljotresa i koje mjesto je najosjetljivije na potrese.
kao sto se vidi, to je mjesto na kom se konstrukcija oslanja na stub jer na tom mjestu je pokretna veza. Konstrukcija je oslonjena preko pokretnog lezista na stub i "miruje" u slucaju zemljotresa dok se stub, temelj i sipovi krecu zajedno sa tlom. Kad nebi bilo pokretnog oslonca izmedju konstrukcije i stuba nego neka cvrsta veza, onda bi se usljed i najmanjih vibracija javljale pukotine ili na samom stubu ili unutar konstrukcije.
Zato i mostovi koji su pogodjeni zemljotresom najcesce izgledaju ovako...
stub se usljed zemljotresa pomjeri (jer krece se zajedno sa zemljom) a konstrukcija izgubi oslonac i pada. Cesto se desi da stubovi prodju bez ikakvih ostecenja cjelom svojom duzinom a da ne govorim o podzemnim djelovima.
Izvinjavam se ako sam ugnjavio
meni je tebe pomalo i zao jer se toliko trudis da nas sve upozoris na opasnosti do kojih moze doci ako se krene u rekonstrukciju mosta. Ja sam iskreno htio samo da te strahove umanjim a najvise zato sto se zasnivaju na PRETPOSTAVKAMA od kojih su neke zapravo nerealne.
Ja bih vrlo rado volio da ispitamo sve mogucnosti i nemogucnosti koje mogu zadesiti Zaricev most i spreman sam da za to izdvojim vremena ali cini mi se da ce ovo postati onda naporan dijalog za sve druge koji ovo budu citali.
Odgovoricu jos na ovaj zadnji crtez pa ako Igor ili ostali forumasi to budu zeljeli, ovu polemiku mozemo prekinuti ili prebaciti na neku drugu temu (o Zaricevom Mostu recimo) a mogu i ja svoje postove obrisati. kako god.
Dakle, sve si lijepo objasnio sa zemljotresom samo si upotrebio netacnu skicu!
Naime, na tvojoj slici je nacrtana temeljna stopa iznad rjecnog dna i to u cjelosti sto u stvarnosti nije cak ni moguce. ono sto je moguce je da djelovanjem hidroloskih sila dodje do djelimicnog ispiranja rjecnog dna oko temeljne stope i djelimicne izlozenosti sipova vodi. To bi onda dovelo do gubitka oslonca ispod temeljne stope i s vremenom do pojave truljenja na djelovima sipova izlozenih vodi. Da ne obrazlazem dalje, ti si onda takvu radikalizovanu sliku upotrebio kao skicu za model ponasanja mosta u uslovima potresa.
mogu ti sa sigurnoscu reci da takav model jos niko nije testirao. Dakle, model ponasanja OSTECENOG objekta u uslovima zemljotresa. I sta bi se desavalo sa mostom cija je temeljna stopa u vodi a ne u tlu a sipovi valjda truli to niko ziv ne moze znati.
U stvarnom svjetu provode se redovne inspekcije mostova ciji je cilj upravo da spreci ostecenja koja si ti mozda nesvjesno nacrtao. I na najmani znak podlokavanja (ispiranja tla ispod temeljne stope) izvodi se intervencija u cilju sprecavanja daljih ostecenja koja bi narusila staticku sliku mosta. Ne samo neku dinamicku usljed zemljotresa vec i kad zemljotresa nema. Tako je u svim zemljama svjeta pa i u Srbiji. Vjerovali ili ne :roll:
Zato sam ja uz tvoju skicu docrtao realnu skicu stuba u osi 3 na Zaricevom Mostu i koristeci tvoje metode (pomjereno-ne pomjereno) oznacio sta se zapravo desava sa stubom u slucaju zemljotresa i koje mjesto je najosjetljivije na potrese.
kao sto se vidi, to je mjesto na kom se konstrukcija oslanja na stub jer na tom mjestu je pokretna veza. Konstrukcija je oslonjena preko pokretnog lezista na stub i "miruje" u slucaju zemljotresa dok se stub, temelj i sipovi krecu zajedno sa tlom. Kad nebi bilo pokretnog oslonca izmedju konstrukcije i stuba nego neka cvrsta veza, onda bi se usljed i najmanjih vibracija javljale pukotine ili na samom stubu ili unutar konstrukcije.
Zato i mostovi koji su pogodjeni zemljotresom najcesce izgledaju ovako...
stub se usljed zemljotresa pomjeri (jer krece se zajedno sa zemljom) a konstrukcija izgubi oslonac i pada. Cesto se desi da stubovi prodju bez ikakvih ostecenja cjelom svojom duzinom a da ne govorim o podzemnim djelovima.
Izvinjavam se ako sam ugnjavio