Ovo samo znači da nadležno ministarstvo nije izdalo saglasnosti za dunđersko nadziđivanje obaloutvrde sa nasipanjem terena za pola metra, pogotovo ne na osnovu dokumentacije koju pas sa maslom ne bi pojeo. Valjda je celoj vladajućoj garnituri jasno da bi takva intervencija bila epohalna bruka i sramota koja svima njima nikako ne bi išla u prilog.
Mislim da je epilog vrlo predvidljiv: raskopani deo šetališta prosto će popločati behatonom, urediće to dečje igralište i dekorativno zelenilo, svako nasipanje terena otpada, malo će izbetonirati taj plato ispod stuba starog mosta, postaviti taj ponton/pristan ispod mosta i to je to. Svi ti radovi praktično neće strukturno zadirati u postojeću obaloutvrdu, tako da će se podvesti pod investiciono održavanje javnog prostora i biće privedeni kraju bez vađenja saglasnosti za rekonstruisanje obaloutvrde (jer cela priča se zapravo svodi na rekonstrukciju parčeta šetališta, A NE obaloutvrde).
Sve u svemu to je vrlo razborito rešenje, furaće svoj šminkerski projekat u skladu sa svojim realnim mogućnostima i planerskim dometima. I naravno da nema govora o bilo kakvom raskolu na liniji Abar-Vučić, Abar sigurno ima svoj udeo kolača i u sitnim poduhvatima tipa Savanova i nema razloga za nervozu ukoliko ugostiteljski projekat otplaćuje tekuće troškove poslovanja. Kao što je već diskutovano, Arapi ne pate od nestrpljenja da se neki posao realizuje u kratkom vremenkom roku, njemu je bitno da je osigurao monopolsku poziciju na tom prostoru u narednim decenijama, jer ako se zvezde dobro slože biće mu to finansijski megauspeh kroz preprodaju prava, a ako ne - neće suze liti, jer on tu ni u jednom trenutku ne investira na nekom rizičnom nivou. To je ceo biznis model - za male pare kupiš sebi ekskluzivno učešće u projektu, jedan od 10 takvih projekata će biti ekonomski megauspeh, ostalih devet biće pušteno niz vodu i nikom ništa.
Dakle smisao cele greater Savanova investicije je da se lokaciji indukuje onaj mondenski status ultimativnog kraja grada za džabalebarenje, blejanje i kafansko poslovanje, da se ceo taj društveni talog sa viškom para polako iz Strahinjića Bana i ostalih oaza bogatog ništavila dovuče na prostor Savanove. Taj proces može da se nastavi par godina, primera radi možda umesto Franša u rupi gde je sada, dobijemo Franš Na Vodi itd. itd. Obrazac ponašanja ove klijentele će se postepeno menjati, pa će tako umesto prevaziđenih običaja tipa parkiranja džipa za sto letnje bašte cvetati novi, rafiniraniji oblici razmetljivosti kao što je pristajanje jahtom u kafanu na Savi. A BNV d.o.o i Eagle Hills će naravno deliti lokacijske ulaznice za tu novu silikonsku dolinu, kako ugostiteljima tako i vlasnicima plovila.
Taj proces fenserizacije priobalja će u narednim godinama indukovati i sasvim realnu tražnju za kvadratima u susednim blokovima. Ako ne odmah za primarno stanovanje, ono makar za investiranje u kvadrate, rentiranje, otvaranja radnji premium brendova u priobalju. I tada može komotno da počne istinska gradnja Beograda na Vodi. Koja veze imati neće sa do sada viđenim renderima, ali će biti čvrsto utemeljena u realnoj tražnji i tržišno održiva.
U suštini verujem da ekipa koja je sebi dala monopol na ovo zna šta radi i da imaju prilično jasnu viziju toga kakav Beograd na vodi postepeno mogu da sklepaju kao odgovor na postojeću tražnju našeg homo balcanicusa. Biće taj BNV daleko od savršenog, još dugo će biti okovan železničkom infrastrukturom itd, obaloutvrda i most iz 1942. će još dugo biti svedoci nastajanja tog i takvog Beograda, baš kao i trošni predratni kolektori koji će se još uvek tu izlivati u Savu.
Zapravo i te kako ima smisla montirati letnu baštu nad izlivom kolektora u Savu. Sa malo metalnih profila prekriješ najgoru štroku, a ploču iznad toga staviš u funkciju ugostiteljskog megaprofita. Tamo gde nije kolektor prostor koristiš za pristajanje jahti, što je daleko čistije od stacionarnih splavova, a splavove podižeš na obalu, na šetalište. U sve uložiš malo para, a profit je enorman i može se reinvestirati u kojekakve građevinske hajpove u priobalnim blokovima.
Prava genijalnost celog koncepta Beograd na vodi je kreiranje novih oblika ponašanja i novih oblika tražnje. Homo balcanicusa preorijentišeš sa džipa na plovilo, dok ga navikavaš na nove lokacije za dangubu, lagano ga bariš da investira u nove kvadrate koji mu ne trebaju. Takav BNV će nastajati sporije i skromnije nego u zacrtanim planovima, urbanistički neće imati mnogo smisla, ali ono što nikne - bioće prodato. Preko ekskluzivnog igrača u posedu cele lokacije, naravno.
Mislim da je epilog vrlo predvidljiv: raskopani deo šetališta prosto će popločati behatonom, urediće to dečje igralište i dekorativno zelenilo, svako nasipanje terena otpada, malo će izbetonirati taj plato ispod stuba starog mosta, postaviti taj ponton/pristan ispod mosta i to je to. Svi ti radovi praktično neće strukturno zadirati u postojeću obaloutvrdu, tako da će se podvesti pod investiciono održavanje javnog prostora i biće privedeni kraju bez vađenja saglasnosti za rekonstruisanje obaloutvrde (jer cela priča se zapravo svodi na rekonstrukciju parčeta šetališta, A NE obaloutvrde).
Sve u svemu to je vrlo razborito rešenje, furaće svoj šminkerski projekat u skladu sa svojim realnim mogućnostima i planerskim dometima. I naravno da nema govora o bilo kakvom raskolu na liniji Abar-Vučić, Abar sigurno ima svoj udeo kolača i u sitnim poduhvatima tipa Savanova i nema razloga za nervozu ukoliko ugostiteljski projekat otplaćuje tekuće troškove poslovanja. Kao što je već diskutovano, Arapi ne pate od nestrpljenja da se neki posao realizuje u kratkom vremenkom roku, njemu je bitno da je osigurao monopolsku poziciju na tom prostoru u narednim decenijama, jer ako se zvezde dobro slože biće mu to finansijski megauspeh kroz preprodaju prava, a ako ne - neće suze liti, jer on tu ni u jednom trenutku ne investira na nekom rizičnom nivou. To je ceo biznis model - za male pare kupiš sebi ekskluzivno učešće u projektu, jedan od 10 takvih projekata će biti ekonomski megauspeh, ostalih devet biće pušteno niz vodu i nikom ništa.
Dakle smisao cele greater Savanova investicije je da se lokaciji indukuje onaj mondenski status ultimativnog kraja grada za džabalebarenje, blejanje i kafansko poslovanje, da se ceo taj društveni talog sa viškom para polako iz Strahinjića Bana i ostalih oaza bogatog ništavila dovuče na prostor Savanove. Taj proces može da se nastavi par godina, primera radi možda umesto Franša u rupi gde je sada, dobijemo Franš Na Vodi itd. itd. Obrazac ponašanja ove klijentele će se postepeno menjati, pa će tako umesto prevaziđenih običaja tipa parkiranja džipa za sto letnje bašte cvetati novi, rafiniraniji oblici razmetljivosti kao što je pristajanje jahtom u kafanu na Savi. A BNV d.o.o i Eagle Hills će naravno deliti lokacijske ulaznice za tu novu silikonsku dolinu, kako ugostiteljima tako i vlasnicima plovila.
Taj proces fenserizacije priobalja će u narednim godinama indukovati i sasvim realnu tražnju za kvadratima u susednim blokovima. Ako ne odmah za primarno stanovanje, ono makar za investiranje u kvadrate, rentiranje, otvaranja radnji premium brendova u priobalju. I tada može komotno da počne istinska gradnja Beograda na Vodi. Koja veze imati neće sa do sada viđenim renderima, ali će biti čvrsto utemeljena u realnoj tražnji i tržišno održiva.
U suštini verujem da ekipa koja je sebi dala monopol na ovo zna šta radi i da imaju prilično jasnu viziju toga kakav Beograd na vodi postepeno mogu da sklepaju kao odgovor na postojeću tražnju našeg homo balcanicusa. Biće taj BNV daleko od savršenog, još dugo će biti okovan železničkom infrastrukturom itd, obaloutvrda i most iz 1942. će još dugo biti svedoci nastajanja tog i takvog Beograda, baš kao i trošni predratni kolektori koji će se još uvek tu izlivati u Savu.
Zapravo i te kako ima smisla montirati letnu baštu nad izlivom kolektora u Savu. Sa malo metalnih profila prekriješ najgoru štroku, a ploču iznad toga staviš u funkciju ugostiteljskog megaprofita. Tamo gde nije kolektor prostor koristiš za pristajanje jahti, što je daleko čistije od stacionarnih splavova, a splavove podižeš na obalu, na šetalište. U sve uložiš malo para, a profit je enorman i može se reinvestirati u kojekakve građevinske hajpove u priobalnim blokovima.
Prava genijalnost celog koncepta Beograd na vodi je kreiranje novih oblika ponašanja i novih oblika tražnje. Homo balcanicusa preorijentišeš sa džipa na plovilo, dok ga navikavaš na nove lokacije za dangubu, lagano ga bariš da investira u nove kvadrate koji mu ne trebaju. Takav BNV će nastajati sporije i skromnije nego u zacrtanim planovima, urbanistički neće imati mnogo smisla, ali ono što nikne - bioće prodato. Preko ekskluzivnog igrača u posedu cele lokacije, naravno.