Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
vladimir79
Higher intermediate
Исправка. Поново дошли на власт. Изгледа да количина амнезије према деведесетим достиже невиђене размере. У свакој нормалној земљи би још пре петнаест година нестали из политике, а камоли да се врате на власт.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
djordje*******g":35bhdjgl je napisao(la):
Nije to još ništa. Nadam se da su ljudi uočili da je u skupštini upravo prošla odluka o prodaji PKB-a kojom će se na kraju prodati više od pola buduće teritorije Beograda na levoj obali Dunava. Sitnica, zar ne?
Početna cena: polovina tržišne vrednosti. Ali tržišne vrednosti poljoprivrednog, a ne građevinskog zemljišta.
Tako da, ne kiosk, ne kafana na obali Save, nego i čitav Beograd na vodi, sve to predstavlja samo nekoliko piksela na mapi gde se vidi zemljište PKB-a. Pa zatim, ne prodaje se samo buduće gradsko zemljište, nego je PKB i bezbednosni i strateški resurs, nešto što nas je prehranilo tokom bombardovanja. Pa genetski istraživački centar, najveći izvor biljnog semena i priplodnih junica u Srbiji, ogromna sirovinska baza industrije mleka, mesa i stočne hrane, industrijskog i drugog povrća, značajan proizvođač sirovina za mlinsku i pekarsku industriju Srbije, a pogotovo za Beograd, ali i za industriju šećera i ulja. Sve apsolutno bazični istraživački i sirovinski resursi, temelj i osnova čitavog lanca poljoprivredne proizvodnje, ne samo za Beograd nego i za Srbiju. Sa velikim i sigurnim kupcem, obezbeđen od klimatskih promena decenijama razvijanom i održavanom mrežom kanala za navodnjavanje, kao i skupom opremom za aktivno navodnjavanje (6000 hektara sa 17 sistema). I plus je bukvalno u samom gradu, što skoro nigde ne postoji, pa je i najjeftiniji, i sa prirodnim monopolom zbog prevoza i cene. Ako je nešto strateški resurs Beograda i Srbije, po svakom mogućem kriterijumu, onda je to PKB. Ako je nešto čisti zločin prodati, ne samo za krivičnu odgovornost, nego maltene i neprijateljski akt prema Beogradu, onda je to PKB, njegovo zemljište i njegova proizvodnja. Pa IPAK se prodaje (odluka naravno u sred leta, da bi je što manje njih uočilo), bez bilo kakvog razumnog razloga, i bez bilo kakvih pomena vrednih problema za koporaciju takvih ogromnih razmera, iskustva i vrednosti.
Ali ako se niko ne buni, tako to ide. Uzimati sve više i više. Zašto bi stali? Prvo, davno beše, za probu, prodati sve javne površine u Zemunu. Pa onda pojedine placeve u centru grada, pa onda idemo dalje. Sve po zakonu, naravno.
Da bi imali bar grubu predstavu o razmerama i površinama koji su u pitanju, nacrtao sam užu i širu zonu Beograda kao skup teritorija podjednako udaljenih od centra, recimo unutar poluprečnika obilaznice i aerodroma, gde je već počela ekspanzija grada, i gde će se Beograd u budućnosti SASVIM SIGURNO širiti. Kažu da ne prodaju ono sto je sada označeno kao građevinsko zemljište. Kakve pobogu veze ima to što je bilo koje zemljište unutar ovih krugova DANAS klasifikovano kao poljoprivredno? Sigirno neće dugo ostati takvo. Grad mora da se širi i na tu stranu, a pogotovo sada, pošto je najzad napravljen most i zemljište postalo dostupno. Bitno je ko ga poseduje, i po kojoj ceni ga je dobio ili već ima DANAS, a koliko će vredeti KASNIJE.
BEOGRAD - Odbornici Skupstine Grada Beograda odlučili su danas da se proda deo imovine PKB-a i da početna cena bude 51 odsto tržišne vrednosti tog dela imovine preduzeća na dan 31. decembra 2014. godine.
On je objasnio da cena ne može biti 100 odsto tržišne vrednosti, jer se ne prodaje kapital preduzeća, već samo deo imovine, ističući da je 51 procenat početna cena.
Kako je navedeno u odluci, ukoliko prva prodaja ne uspe, u drugom krugu deo imovine PKB-a prodavaće se za 30 odsto tržišne vrednosti.
Na poziv Agencije za privatizaciju za dostavljanje pisama o zaintersovanosti za 502 firme na spisku za privatizaciju sredinom prošle godine, za PKB je bilo najviše interesenata, 11 domaćih i stranih kupaca.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... movine-PKB
Већ сам објаснио зашто се поклапа јавни и приватни интерес те никоме ништа не дугујем.
Али бих зато позвао све присутсне са "дочека истека дозволе" а нарочито организаторе да наставе протесте против нелегалних "привремених" објеката на јавним и зеленим површинама којих у овом граду има преко 10 000. Ето, најближи такав је у парку Луке Ћеловића и зелену површину заузима преко 15 година.
Ако се протест против нелегалности објеката на зеленој површини заврши на Саванови, то је необорив доказ политичке позадине "протеста" и политичке манипулације "грађанским" иницијативама и активистима, као и грађанским активизмом.
Дакле, ја сам лично против Саванове, једнако као и против било ког "нелегалног" објекта на јавној површини.
Рецимо, онај огавни киоск на Студентском тргу (окретница трола). Заузима тротоар, одвратног је дизајна, нарушава јединствен амбијент као и визуре самог платоа. Да напоменем да крши одредбе о забрани продаје алкохола после 22 (не слажем се са том одредбом али чињеница је да објекат кржи закон. Такође, не издаје ни рачуне, тј. не плаћа порез). Да ли ће организатори протеста против Саванове да наставе са том грађанском праксом борбе против урбаног хаоса или је та "грађанска" борба усмерена искључиво против одређених објеката? Ако је тако, по чијој директиви се то чини? Верујем да неће кренути против поменутог киоска, ипак та "тренди бунтовничка" екипа купује пиво са поменуте трафине, а не пије виски у Саванови ....
.... дакле, о чему се ради? Неко други овде дугује неке одговоре. Ја не.[/quote]
Naravno da se treba boriti i protiv ostalih nelegalnih objekata, a to se neće postići kritikom ovih prvih protesta u pokušaju. Treba krenuti od najdebilnijeg.
Taj kiosk na Studentskom trgu niko ne reklamira na gradskoj televiziji 7 dana u nedelji. Niko ne govori da služi za promociju Hegelove misli i da je pivo koje se tu prodaje u stvari eliksir mladosti. Ne tera te da kružiš po prometnim saobraćajnicam da bi stigao do Ade. Da to rade sa kioskom imao bi istovetnu reakciju.
Bold. I ako neko koristi ovo u svoje svrhe samo je prepoznao ogromnu negativnu energiju koju dobar deo građana ima prema ovom projektu.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
Vice ( http://www.vice.com/rs/read/protest-doc ... og-objekta )
" ... Ipak, ne postoji ništa što jedan lex specialis ne može da sredi. Tako je danas predsednik opštine Savski Venac, koja je izdala dozvolu, demantovao tvrdnje da je dozvola produžena, navodeći da opština više nema nadležnost nad delom sopstvene teritorije jer je specijalnim zakonom "Beograd na vodi" proglašen projektom od nacionalnog značaja."
A ta predsednička izjava, vrlo pažljivo sročena, balansirana, i puna uveravanja da će oni uvek verno slediti zakon, za razliku od izvesne neimenovane ali očigledne strane, može se pronaći ovde:
https://www.facebook.com/dincicdusan/po ... nref=story
"ОПШТИНА САВСКИ ВЕНАЦ НИЈЕ ПРОДУЖИЛА ДОЗВОЛУ "САВАНОВИ"
У данашњем броју „Новости“ је објављена незванична изјава неименоване менаџерке „Саванове“ која тврди да је Градска општина Савски венац „продужила дозволу Саванови за заузеће јавне површине“.
Та изјава је апсолутно нетачна.
Градска општина Савски венац није продужила дозволу „Саванови“.
Након што је Влада Републике Србије пројекат „Београд на води“ прогласила за пројекат од посебног значаја за Републику Србију донела је и Просторни план којим је део наше општине где се планира изградња „Београда на води“ прогласила за подручје посебне намене. На тај начин је Градска општина Савски венац потпуно искључена из ланца одлучивања када је у питању било шта што се дешава на том делу њене територије. Самим тим, Градска општина Савски венац не може да изда дозволу „Саванови“, осим ако јој то не наложи Град Београд, а тај налог још увек није стигао.
Градска општина Савски венац ће увек поступати у складу са законом.
Али, подсетићу да смо у складу са законом поднели више од двадесет примедби на Просторни план „Београда на води“, као и да је – такође у складу са законом – свих двадесет примедби одбијено.
Право, на жалост, није исто што и правда, било да су у питању наше одбијене примедбе, било да је у питању то што информацију о одлукама Града Београда пре Градске општине Савски венац сазнаје, а онда са медијима дели анонимна менаџерка привременог објекта."
" ... Ipak, ne postoji ništa što jedan lex specialis ne može da sredi. Tako je danas predsednik opštine Savski Venac, koja je izdala dozvolu, demantovao tvrdnje da je dozvola produžena, navodeći da opština više nema nadležnost nad delom sopstvene teritorije jer je specijalnim zakonom "Beograd na vodi" proglašen projektom od nacionalnog značaja."
A ta predsednička izjava, vrlo pažljivo sročena, balansirana, i puna uveravanja da će oni uvek verno slediti zakon, za razliku od izvesne neimenovane ali očigledne strane, može se pronaći ovde:
https://www.facebook.com/dincicdusan/po ... nref=story
"ОПШТИНА САВСКИ ВЕНАЦ НИЈЕ ПРОДУЖИЛА ДОЗВОЛУ "САВАНОВИ"
У данашњем броју „Новости“ је објављена незванична изјава неименоване менаџерке „Саванове“ која тврди да је Градска општина Савски венац „продужила дозволу Саванови за заузеће јавне површине“.
Та изјава је апсолутно нетачна.
Градска општина Савски венац није продужила дозволу „Саванови“.
Након што је Влада Републике Србије пројекат „Београд на води“ прогласила за пројекат од посебног значаја за Републику Србију донела је и Просторни план којим је део наше општине где се планира изградња „Београда на води“ прогласила за подручје посебне намене. На тај начин је Градска општина Савски венац потпуно искључена из ланца одлучивања када је у питању било шта што се дешава на том делу њене територије. Самим тим, Градска општина Савски венац не може да изда дозволу „Саванови“, осим ако јој то не наложи Град Београд, а тај налог још увек није стигао.
Градска општина Савски венац ће увек поступати у складу са законом.
Али, подсетићу да смо у складу са законом поднели више од двадесет примедби на Просторни план „Београда на води“, као и да је – такође у складу са законом – свих двадесет примедби одбијено.
Право, на жалост, није исто што и правда, било да су у питању наше одбијене примедбе, било да је у питању то што информацију о одлукама Града Београда пре Градске општине Савски венац сазнаје, а онда са медијима дели анонимна менаџерка привременог објекта."
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.641
Стф,
Што ти неко горе написа, када због дивљег киоска на студењаку буду донели лекс специјалис којим ће нарушити читав правни поредак државе, када због киоска неком транге-франге предузећу поклоне 80 хектара земљишта у центру града, када прекрше јасне одредбе генералног плана београда, када "измисле" мастер план географског језгра града мимо конкурса и јавне расправе и када цели тај пројекат буде параван за део ширег државно-терористичког дила који подразумева трговину оружјем, хиљаде хектара обрадивог земљишта у Војводини и отварања коридора преко Србије за десетине хиљада емиграната су другог континента онда сам сигуран да ће се народ бунити колико и за Саванову.
И опет те молим да нас поштедиш јефтине демагогије. Прво си покушао са причом како Саванова није највећи проблем града а сада гураш тезу да је ово политичко агитовање пошто се људи не окупљају испред других 10 000 дивљих објеката. Мани нас тих курирских метода и паклених планова иза којих стоје тајкуни, дс и не знам ко све не. У осталом, све "релевантне" странке су давањем дозвола на градском и општинском нивоу, изгласавањем алекса специјалиса на нивоу државе допринеле саванови тако да је било која политичка позадина ових протеста мало вероватна јер су све странке дискредитоване по том питању.
Што ти неко горе написа, када због дивљег киоска на студењаку буду донели лекс специјалис којим ће нарушити читав правни поредак државе, када због киоска неком транге-франге предузећу поклоне 80 хектара земљишта у центру града, када прекрше јасне одредбе генералног плана београда, када "измисле" мастер план географског језгра града мимо конкурса и јавне расправе и када цели тај пројекат буде параван за део ширег државно-терористичког дила који подразумева трговину оружјем, хиљаде хектара обрадивог земљишта у Војводини и отварања коридора преко Србије за десетине хиљада емиграната су другог континента онда сам сигуран да ће се народ бунити колико и за Саванову.
И опет те молим да нас поштедиш јефтине демагогије. Прво си покушао са причом како Саванова није највећи проблем града а сада гураш тезу да је ово политичко агитовање пошто се људи не окупљају испред других 10 000 дивљих објеката. Мани нас тих курирских метода и паклених планова иза којих стоје тајкуни, дс и не знам ко све не. У осталом, све "релевантне" странке су давањем дозвола на градском и општинском нивоу, изгласавањем алекса специјалиса на нивоу државе допринеле саванови тако да је било која политичка позадина ових протеста мало вероватна јер су све странке дискредитоване по том питању.
Mislim da ova priča sa rekonstrukcijom Hercegovačke ulice odlično ilustruje šupljinu cele konstrukcije oko izgradnje Beograda na vodi. Koliko sam uspeo da shvatim, aranžman se ugrubo svodi na to da u zajedničko preduzeće arapski investitor unosi 300 miliona evra obrtnog kapitala za izgradnju objekata, a Beograd ulaže infrastrukturno opremanje lokacija.
I sad, na primeru prvih konkretnih radova na infrastrukturi u Hercegovačkoj ulici (iako su oni više kozmetički nego suštinski), vidimo da Beograd radi kontra od onoga što bi po ugovoru trebao - uzima sredstva stranog partnera za rekonstrukciju ulice. Slično je bilo i pre kada je arapski investitor iskeširao milionče za obnovu Beogradske zadruge (ali dobro, tome se još može progledati kroz prste kao opremanju poslovne zgrade zajedničkog preduzeća).
Kako li će Beograd doći do para za infrastrukturno opremanje prvih zgrada Beograda na vodi, ako arapski investitor treba da plaća rekonstrukciju Hercegovačke (i to u postojećoj regulaciji, koja se ne poklapa potpuno sa planom Beograda na vodi)?
Jedva čekam 15. septembar i završetak ove rekonstrukcije Hercegovačke-promenade, da vidimo na šta će ličiti sledeća etapa izgradnje Beograda na vodi koju Siniša Mali najavljuje za sredinu septembra. Hoće li opet crni arapin morati da uleti sa 100% sredstava? Pretpostavljam da hoće, jer grad Beograd ni pored najbolje volje za tekuću godinu nema apsolutno ništa budžetirano za projekat Beograd na vodi, zar ne? Arapski investitor je možda već pristao da premosti period do donošenja budžeta naše strane.
Mislim da je zabava zagarantovana kada dođe vreme za donošenje gradskog budžeta za 2016. godinu. Hoće li grad opredeliti neke silne pare u budžetu za infrastrukturno opremanje Savskog amfiteatra sledeće godine? Po tome će se valjda jasno videti koliko je cela priča realnost, a koliko je fikcija.
I sad, na primeru prvih konkretnih radova na infrastrukturi u Hercegovačkoj ulici (iako su oni više kozmetički nego suštinski), vidimo da Beograd radi kontra od onoga što bi po ugovoru trebao - uzima sredstva stranog partnera za rekonstrukciju ulice. Slično je bilo i pre kada je arapski investitor iskeširao milionče za obnovu Beogradske zadruge (ali dobro, tome se još može progledati kroz prste kao opremanju poslovne zgrade zajedničkog preduzeća).
Kako li će Beograd doći do para za infrastrukturno opremanje prvih zgrada Beograda na vodi, ako arapski investitor treba da plaća rekonstrukciju Hercegovačke (i to u postojećoj regulaciji, koja se ne poklapa potpuno sa planom Beograda na vodi)?
Jedva čekam 15. septembar i završetak ove rekonstrukcije Hercegovačke-promenade, da vidimo na šta će ličiti sledeća etapa izgradnje Beograda na vodi koju Siniša Mali najavljuje za sredinu septembra. Hoće li opet crni arapin morati da uleti sa 100% sredstava? Pretpostavljam da hoće, jer grad Beograd ni pored najbolje volje za tekuću godinu nema apsolutno ništa budžetirano za projekat Beograd na vodi, zar ne? Arapski investitor je možda već pristao da premosti period do donošenja budžeta naše strane.
Mislim da je zabava zagarantovana kada dođe vreme za donošenje gradskog budžeta za 2016. godinu. Hoće li grad opredeliti neke silne pare u budžetu za infrastrukturno opremanje Savskog amfiteatra sledeće godine? Po tome će se valjda jasno videti koliko je cela priča realnost, a koliko je fikcija.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
Još jednom, nije Arapsko ulaganje 300 miliona, nego 150 miliona. Drugih 150 je pozajmica koju moramo vratiti, pa nema nikakve veze sa bilo čim. To su onda NAŠE pare, tj nešto što MI, ili ulažemo, ili trošimo za svoje potrebe, ili bacamo, ili šta god se već sa tim novcem bude uradilo.
A onda njihov ulog u kešu koji dobija zajedničko preduzeće nije ni tih preostalih 150 miliona, nego je 150 minus procenjena vrednost (od strane koga?) bilo čega što oni urade na teritoriji projekta, a bude proglašeno infrastrukturom (od strane koga?), jer se to računa kao deo njihovog uloga. Dakle, recimo, Abaru zatreba put od njegove zgrade do njegove jahte na obali, napravi ga, i za toliko će manje biti obavezan da uplati zajedničkom preduzeću. Dakle, sasvim posebno i još nedotaknuto pitanje je i koliko će ta infrastruktura koja će se računati kao deo njihovog uloga stvarno biti korisna. Korisna svima NAMA, a ne Arapima. Pa čak ni korisna zajedničkom preduzeću, jer je to samostalan komercijalni poduhvat u kome smo mi samo manjinski vlasnici, i čiji se interesi UOPŠTE ne moraju poklapati sa interesima grada (iako baš MI delom finansiramo sve njegove troškove, tj učestvujemo u svim troškovima i budućim gubicima i dobicima sa 1/3). Da li je neko spomenuo rezultujući konflikt interesa u gradskoj vlasti? Sumnjam.
U svakom slučaju, tek ćemo videti po kojim kriterijumima će se neki proizvoljni radovi proglašavati, ili ne, delom njihovog uloga. A ako se to oduzima od njihovog uloga, kako će onda zajedničko preduzeće da posluje sa toliko malo početnog kapitala? Od kojih to para? Pogotovo što je teorija da se novi kapital pravi od profita? Koliko brzo taj proces akomulacije kapitala može da konvergira ako je uložena početna suma mala? Zaduživanjima? Izgleda tako, jer za sada uopšte ne izgleda da će firma imati neki značajniji početni kapital na raspolaganju. Ali onda se rizik penje u nebo.
A onda njihov ulog u kešu koji dobija zajedničko preduzeće nije ni tih preostalih 150 miliona, nego je 150 minus procenjena vrednost (od strane koga?) bilo čega što oni urade na teritoriji projekta, a bude proglašeno infrastrukturom (od strane koga?), jer se to računa kao deo njihovog uloga. Dakle, recimo, Abaru zatreba put od njegove zgrade do njegove jahte na obali, napravi ga, i za toliko će manje biti obavezan da uplati zajedničkom preduzeću. Dakle, sasvim posebno i još nedotaknuto pitanje je i koliko će ta infrastruktura koja će se računati kao deo njihovog uloga stvarno biti korisna. Korisna svima NAMA, a ne Arapima. Pa čak ni korisna zajedničkom preduzeću, jer je to samostalan komercijalni poduhvat u kome smo mi samo manjinski vlasnici, i čiji se interesi UOPŠTE ne moraju poklapati sa interesima grada (iako baš MI delom finansiramo sve njegove troškove, tj učestvujemo u svim troškovima i budućim gubicima i dobicima sa 1/3). Da li je neko spomenuo rezultujući konflikt interesa u gradskoj vlasti? Sumnjam.
U svakom slučaju, tek ćemo videti po kojim kriterijumima će se neki proizvoljni radovi proglašavati, ili ne, delom njihovog uloga. A ako se to oduzima od njihovog uloga, kako će onda zajedničko preduzeće da posluje sa toliko malo početnog kapitala? Od kojih to para? Pogotovo što je teorija da se novi kapital pravi od profita? Koliko brzo taj proces akomulacije kapitala može da konvergira ako je uložena početna suma mala? Zaduživanjima? Izgleda tako, jer za sada uopšte ne izgleda da će firma imati neki značajniji početni kapital na raspolaganju. Ali onda se rizik penje u nebo.
PKB: Od kombinata do korporacije
Matija Jovanović · 23.06.2015.
foto: Milovan Milenković / Kamerades
Poljoprivredna korporacija Beograd je jedno od profitabilnih preduzeća koje vlada Srbije želi da privatizuje. Iako je prošao kroz niz restrukturiranja, ovaj nekadašnji kombinat i dalje predstavlja jednog od najvećih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Međutim, ostavši bez svojih prerađivačkih i distributivnih delova PKB je u sve većoj meri pritisnut uticajima monopolskog tržišta i privatnih interesa koji u njemu vide lak i brz profit dok primarni interesi društva za adekvatnom i dostupnom hranom ostaju zanemareni.
Krajem decembra ove godine, PKB će slaviti svoj sedamdeseti rođendan. Za tih sedam decenija, ovo preduzeće doživelo je uspon do prehrambenog giganta, ali u dvadeset prvi vek PKB je, nažalost, ušao rasparčan. I pored svih problema u poslovanju u poslednjih dvadeset pet godina, pokušajima da se oslabi a zatim i privatizuje, PKB i dalje dobro posluje i pokriva 40% tražnje Beograda za poljoprivrednim proizvodima kao što su žitarice, voće, silaža, stočna proizvodnja i tako dalje. Poslednjih nekoliko godina, profit raste, dugovi se smanjuju i najbitnije, investira se.
Krajem 2014. godine je ponovo najavljeno, a početkom 2015. je potvrđeno da će PKB biti privatizovan, iako se ne spori da je reč o uspešnom preduzeću. Pogledajmo kako je PKB došao tu gde se danas nalazi, i zbog čega se uspešno preduzeće prodaje.
Kada je osnovan, 1945. godine, PKB se bavio samo primarnom proizvodnjom, ali kasnije su otvoreni i prerađivački i prodajni kapaciteti (seća li se neko Pekabete?), kao i turističko-ugostiteljski. Pored toga, u okviru tog velikog sistema postojala je interna banka, koja je novac usmeravala nazad u primarnu proizvodnju. Dakle, PKB je proizvodio, prerađivao i plasirao na tržište ondašnje države. Na svom vrhuncu, PKB je pod svojom kapom imao desetine preduzeća.
Proizvodnja je započeta na 1450 hektara zemljišta u močvarama Pančevačkog rita, a danas, nakon godina rasparčavanja preduzeće i dalje poseduje oko 20000 hektara zemljišta. Od malog preduzeća, PKB je s vremenom postao najveći poljoprivredni kombinat u ondašnjoj državi. Uzgred budi rečeno, danas PKB više nije skraćenica za Poljoprivredni kombinat Beograd, već za Poljoprivredna korporacija Beograd. Reč „kombinat“ je u međuvremenu valjda postala passé.
Muke PKB-a počele su devedesetih, kada su od matičnog kombinata odvojeni PKB Vizelj, Imlek, Frikom i Pekabeta, drugim rečima preduzeća koja se bave prerađivanjem sirovina i trgovinom, dakle profitabilniji i sigurniji 1 ogranci kombinata. PKB Vizelj, mesno prerađivački pogon, je već 1998. privatizovan. Imlek, Frikom i Pekabeta su iz društvenog prešli u državno vlasništvo, ali i pored toga, ova preduzeća su poslovala na tržištu koje je doživljavalo transformaciju od socijalističkog ka kapitalističkom. To znači da je njihov odnos prema PKB-u morao da se promeni. Cilj je sada bio da se od PKB-a, kojem je ostala primarna proizvodnja, kupuju sirovine po najnižoj mogućoj ceni. PKB je morao da se bori s konkurencijom, a više nije imao centre iz kojih se profit alocirao nazad u primarnu proizvodnju.
Posle 2000, prethodno otcepljeni, profitabilni delovi PKB-a su rasprodati. Delta holding 2002. kupuje Pekabetu. Tokom 2003. godine Agrokor je kupio Frikom, a Salford je kupio Imlek. Docnije će Salford od kupljenih preduzeća osnovati Danube foods group.
Kome kravica mleko daje
Okrnjenom PKB-u ostala je samo primarna proizvodnja, ali i svojevrstan apsurd. Kako navode u Centru za istraživačko novinarstvo, u okviru PKB-a radi najveća farma mlečnih krava u Evropi sa devet hiljada grla krava muzara. Takođe, u CINS-u navode da je tokom 2009. PKB oborio sopstveni rekord u proizvodnji mleka ‒ proizveli su 64 miliona litara mleka. Drugim rečima, i pored svih muka, primarna proizvodnja je funkcionisala odlično.
Međutim, kako PKB više nije imao svoju prerađivačku industriju, mleko je moralo da se prodaje kao jeftina sirovina umesto da se prerađuje u sopstvenim kapacitetima. A moglo je da se proda samo privatizovanom Imleku, zbog toga što je jedino to preduzeće imalo kapacitete da preradi tu količinu mleka. Kapacitete izgrađene dok je Imlek bio deo PKB-a. Ovo u principu znači da je produktivni ali rasparčani PKB manje profitabilan nego što bi bio da je prerada mleka ostala deo kombinata.
Ipak, ta rekordna proizvodnja sirovog mleka građanima nije donela neki boljitak, desilo se upravo suprotno. Iste te godine, Imlek je bio optuživan da stvara nestašicu mleka. Svrha svake izrežirane nestašice jeste da se maksimizuje profit. Mehanizam je jednostavan, količina robe na tržištu utiče na cenu te robe: ako je ima mnogo, cena je niska i obrnuto. Cilj je pogoditi pravu količinu robe koju je potrebno pustiti na tržište, bez da se značajno povećavaju troškovi proizvodnje, skladištenja i transporta i cenu koja će donositi maksimalan profit.
Tri godine ranije utvrđeno je da Salford, vlasnik Imleka i još pet mlekara, kontroliše 65% industrije mleka i 85% tržišta mleka i mlečnih proizvoda, te da ima monopolski status. Ovaj status omogućavao je Salfordu da mleko otkupljuje ispod realne cene, i da time ostvaruje ekstraprofit o tuđem trošku, kao i da utiče na količinu i cenu mleka na tržištu. Dok je Salford u okolnim zemljama otkupljivao litar mleka za 28 evrocenti, u Srbiji je otkup po litru iznosio 25, te je i time ostvarivao dobit (u velikoj meri na račun PKB-a).
Čiju travu kravica pase
Tokom 2007. godine, tadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, najavio je da će PKB biti prodat na tenderu u paketu sa svojih šest zavisnih preduzeća, iako je relativno dobro poslovao. Relativno s obzirom na to da je bio osakaćen. Tada su se već javili predlozi da se PKB dâ na upravljanje gradu Beogradu.
Ovo je i ostvareno tokom mandata Dragana Đilasa koji je direktno uticao na to da se 2010. vlasništvo nad PKB-om preda gradu. Đilasova računica bila je jednostavna, ono što je najveća vrednost PKB-a jeste zemljište ‒ oko 22.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Opasnost koja je pretila PKB-u je sudbina slična mnogim firmama prodatim tokom „tranzicije“. Ukratko, mnogi „investitori“ su kupovali propala preduzeća s pripadajućim zemljištem. Posle kupovine, jeftino kupljeno zemljište (u nekim slučajevima je to bila parcela s propalom fabrikom, u drugima poljoprivredno zemljište) izmenama u zakonskoj i urbanističkoj regulativi, menjalo je namenu i postajalo građevinsko, koje je višestruko skuplje. Procenjeno je da su gradski i republički budžet u raznoraznim privatizacionim malverzacijama sa zemljištem oštećeni10 za više od dve milijarde evra.
Ali prelazak PKB-a pod nadležnost grada nije prošla bez zloupotreba. Naime, 4.000 hektara zemljišta PKB-a dobilo je novu namenu, drugim rečima od poljoprivrednog je postalo stambeno-komercijalno i industrijsko. Pomenuto zemljište nalazi se u okolini Zrenjaninskog puta i planirane trase puta koji bi spajao Zemun i Borču a koji tada još nije bio izgrađen. Novac dobijen za to zemljište, umesto da pripadne preduzeću i uloži se u proizvodne kapacitete, slio se u gradsku kasu. Tim potezom PKB je dvostruko izgubio: izgubio je stotine miliona evra od tog zemljišta i izgubio je zemljište koje mu je jedno od osnovnih sredstava za proizvodnju.
Kome danas PKB služi?
Videli smo da su problemi počeli s restrukturiranjem ovog velikog sistema i odvajanjem njegovih profitabilnijih delova, od kojih su pravljena zasebna preduzeća. Drugačije se situacija nije mogla odvijati kad je taj proces započet. Koncept kombinata podrazumeva zaokruživanje proizvodnog procesa povezivanjem više preduzeća u jednu proizvodnu i distributivnu celinu. U ovom slučaju, ta celina bavila se proizvodnjom bukvalno od njive do trpeze. Drugim rečima, proizvode jednog preduzeća u okviru kombinata drugo preduzeće koristi kao sirovinu, da bi zatim treće preduzeće gotove proizvode plasiralo na tržište. Profit je zatim vraćan u proizvodnju sirovina, i ceo ciklus bi ponovo počinjao. Onog momenta kada su iz kombinata izdvojena prerađivačka preduzeća i trgovinski lanac, taj ciklus je prekinut. Time je PKB ostao na nivou proizvođača sirovina, što je daleko manje profitabilno od prerađivačke industrije ili trgovine.
Ali ključni uzrok problema u ovom slučaju jeste odnos prema privredi i javnim preduzećima. Proces tranzicije promenio je pravila igre, pa time i ulogu države i uloge javnih preduzeća. Čak i dok su bila u državnom vlasništvu, izdvojena preduzeća su poslovala na tržištu. Drugim rečima, od kooperanata, postali su konkurenti PKB-u. Privatizacija Imleka, Frikoma i Pekabete bila je samo logičan sled događaja. Ta promena u pravilima igre i odnosu prema društvenoj proizvodnji i reprodukciji u ovom se primeru vidi u promeni imena iz „kombinata“ u „korporaciju“. Krajnja svrha PKB-a kao kombinata kad je osnovan bila je da zadovoljava potrebe za hranom što veće populacije. Krajnja svrha PKB-a kao korporacije jeste da pravi profit. Različiti koncepti za različita vremena. I to se odlično vidi u odnosu PKB-a sa Imlekom, tj. Salfordom.
Pre rasparčavanja, dok je PKB imao zaokruženu proizvodnju, koncept kombinata je mišljen (mada se to može reći i za druga preduzeća nastala u socijalizmu) na način da se razvija proizvodnja, omoguće radna mesta, te zadovoljavaju društvene potrebe. Višak koji je kombinat kao celina generisao bio je podređen tom cilju. S druge strane, tranzicija u kapitalizam menja logiku poslovanja. Rasparčani PKB, kao korporacija koja posluje u novom kontekstu, i njeno otuđeno dete-konkurent Imlek sada posluju po sasvim drugačijoj logici. Krajnji cilj je profit, a ne društvene potrebe, rad i proizvodnja.
Između ostalog, prodajom PKB-a gubi se mogućnost uticanja na cenu hrane koja je u Srbiji, spram primanja njenih građana, već sada preskupa. Ukoliko bi ostao u javnom vlasništvu PKB bi mogao da funkcioniše kao kombinat čiji je primarni cilj da obezbedi hranu koja je dostupna svima. No takav scenario je moguć samo u sistemu koji nije kapitalistički, što odavno nije smer u kojem Srbija ide.
Uspešna javna preduzeća u neoliberalnom kapitalizmu su greška u matriksu. Ona prkose zadatoj logici po kojoj sistem funkcioniše. Neoliberalna logika kaže da nije cilj dostupna hrana, niti sito stanovništvo, cilj je akumulacija novca i ništa više, a kapitalistička država je tu da to i omogući. Zato je moguće imati preduzeće koje veštački stvara nestašice. Tako smo svi na gubitku. Ostali smo bez svojih preduzeća i bez radnih mesta, a hrana je sve skuplja jer cilj poljoprivrede više nije da napravi hranu, nego da napravi profit. Neoliberalna logika od hrane će napraviti luksuz, umesto da ona bude dostupna svima, što u datim uslovima uopšte nije nemoguće.
http://www.masina.rs/?p=1379
Matija Jovanović · 23.06.2015.
foto: Milovan Milenković / Kamerades
Poljoprivredna korporacija Beograd je jedno od profitabilnih preduzeća koje vlada Srbije želi da privatizuje. Iako je prošao kroz niz restrukturiranja, ovaj nekadašnji kombinat i dalje predstavlja jednog od najvećih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Međutim, ostavši bez svojih prerađivačkih i distributivnih delova PKB je u sve većoj meri pritisnut uticajima monopolskog tržišta i privatnih interesa koji u njemu vide lak i brz profit dok primarni interesi društva za adekvatnom i dostupnom hranom ostaju zanemareni.
Krajem decembra ove godine, PKB će slaviti svoj sedamdeseti rođendan. Za tih sedam decenija, ovo preduzeće doživelo je uspon do prehrambenog giganta, ali u dvadeset prvi vek PKB je, nažalost, ušao rasparčan. I pored svih problema u poslovanju u poslednjih dvadeset pet godina, pokušajima da se oslabi a zatim i privatizuje, PKB i dalje dobro posluje i pokriva 40% tražnje Beograda za poljoprivrednim proizvodima kao što su žitarice, voće, silaža, stočna proizvodnja i tako dalje. Poslednjih nekoliko godina, profit raste, dugovi se smanjuju i najbitnije, investira se.
Krajem 2014. godine je ponovo najavljeno, a početkom 2015. je potvrđeno da će PKB biti privatizovan, iako se ne spori da je reč o uspešnom preduzeću. Pogledajmo kako je PKB došao tu gde se danas nalazi, i zbog čega se uspešno preduzeće prodaje.
Kada je osnovan, 1945. godine, PKB se bavio samo primarnom proizvodnjom, ali kasnije su otvoreni i prerađivački i prodajni kapaciteti (seća li se neko Pekabete?), kao i turističko-ugostiteljski. Pored toga, u okviru tog velikog sistema postojala je interna banka, koja je novac usmeravala nazad u primarnu proizvodnju. Dakle, PKB je proizvodio, prerađivao i plasirao na tržište ondašnje države. Na svom vrhuncu, PKB je pod svojom kapom imao desetine preduzeća.
Proizvodnja je započeta na 1450 hektara zemljišta u močvarama Pančevačkog rita, a danas, nakon godina rasparčavanja preduzeće i dalje poseduje oko 20000 hektara zemljišta. Od malog preduzeća, PKB je s vremenom postao najveći poljoprivredni kombinat u ondašnjoj državi. Uzgred budi rečeno, danas PKB više nije skraćenica za Poljoprivredni kombinat Beograd, već za Poljoprivredna korporacija Beograd. Reč „kombinat“ je u međuvremenu valjda postala passé.
Muke PKB-a počele su devedesetih, kada su od matičnog kombinata odvojeni PKB Vizelj, Imlek, Frikom i Pekabeta, drugim rečima preduzeća koja se bave prerađivanjem sirovina i trgovinom, dakle profitabilniji i sigurniji 1 ogranci kombinata. PKB Vizelj, mesno prerađivački pogon, je već 1998. privatizovan. Imlek, Frikom i Pekabeta su iz društvenog prešli u državno vlasništvo, ali i pored toga, ova preduzeća su poslovala na tržištu koje je doživljavalo transformaciju od socijalističkog ka kapitalističkom. To znači da je njihov odnos prema PKB-u morao da se promeni. Cilj je sada bio da se od PKB-a, kojem je ostala primarna proizvodnja, kupuju sirovine po najnižoj mogućoj ceni. PKB je morao da se bori s konkurencijom, a više nije imao centre iz kojih se profit alocirao nazad u primarnu proizvodnju.
Posle 2000, prethodno otcepljeni, profitabilni delovi PKB-a su rasprodati. Delta holding 2002. kupuje Pekabetu. Tokom 2003. godine Agrokor je kupio Frikom, a Salford je kupio Imlek. Docnije će Salford od kupljenih preduzeća osnovati Danube foods group.
Kome kravica mleko daje
Okrnjenom PKB-u ostala je samo primarna proizvodnja, ali i svojevrstan apsurd. Kako navode u Centru za istraživačko novinarstvo, u okviru PKB-a radi najveća farma mlečnih krava u Evropi sa devet hiljada grla krava muzara. Takođe, u CINS-u navode da je tokom 2009. PKB oborio sopstveni rekord u proizvodnji mleka ‒ proizveli su 64 miliona litara mleka. Drugim rečima, i pored svih muka, primarna proizvodnja je funkcionisala odlično.
Međutim, kako PKB više nije imao svoju prerađivačku industriju, mleko je moralo da se prodaje kao jeftina sirovina umesto da se prerađuje u sopstvenim kapacitetima. A moglo je da se proda samo privatizovanom Imleku, zbog toga što je jedino to preduzeće imalo kapacitete da preradi tu količinu mleka. Kapacitete izgrađene dok je Imlek bio deo PKB-a. Ovo u principu znači da je produktivni ali rasparčani PKB manje profitabilan nego što bi bio da je prerada mleka ostala deo kombinata.
Ipak, ta rekordna proizvodnja sirovog mleka građanima nije donela neki boljitak, desilo se upravo suprotno. Iste te godine, Imlek je bio optuživan da stvara nestašicu mleka. Svrha svake izrežirane nestašice jeste da se maksimizuje profit. Mehanizam je jednostavan, količina robe na tržištu utiče na cenu te robe: ako je ima mnogo, cena je niska i obrnuto. Cilj je pogoditi pravu količinu robe koju je potrebno pustiti na tržište, bez da se značajno povećavaju troškovi proizvodnje, skladištenja i transporta i cenu koja će donositi maksimalan profit.
Tri godine ranije utvrđeno je da Salford, vlasnik Imleka i još pet mlekara, kontroliše 65% industrije mleka i 85% tržišta mleka i mlečnih proizvoda, te da ima monopolski status. Ovaj status omogućavao je Salfordu da mleko otkupljuje ispod realne cene, i da time ostvaruje ekstraprofit o tuđem trošku, kao i da utiče na količinu i cenu mleka na tržištu. Dok je Salford u okolnim zemljama otkupljivao litar mleka za 28 evrocenti, u Srbiji je otkup po litru iznosio 25, te je i time ostvarivao dobit (u velikoj meri na račun PKB-a).
Čiju travu kravica pase
Tokom 2007. godine, tadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, najavio je da će PKB biti prodat na tenderu u paketu sa svojih šest zavisnih preduzeća, iako je relativno dobro poslovao. Relativno s obzirom na to da je bio osakaćen. Tada su se već javili predlozi da se PKB dâ na upravljanje gradu Beogradu.
Ovo je i ostvareno tokom mandata Dragana Đilasa koji je direktno uticao na to da se 2010. vlasništvo nad PKB-om preda gradu. Đilasova računica bila je jednostavna, ono što je najveća vrednost PKB-a jeste zemljište ‒ oko 22.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Opasnost koja je pretila PKB-u je sudbina slična mnogim firmama prodatim tokom „tranzicije“. Ukratko, mnogi „investitori“ su kupovali propala preduzeća s pripadajućim zemljištem. Posle kupovine, jeftino kupljeno zemljište (u nekim slučajevima je to bila parcela s propalom fabrikom, u drugima poljoprivredno zemljište) izmenama u zakonskoj i urbanističkoj regulativi, menjalo je namenu i postajalo građevinsko, koje je višestruko skuplje. Procenjeno je da su gradski i republički budžet u raznoraznim privatizacionim malverzacijama sa zemljištem oštećeni10 za više od dve milijarde evra.
Ali prelazak PKB-a pod nadležnost grada nije prošla bez zloupotreba. Naime, 4.000 hektara zemljišta PKB-a dobilo je novu namenu, drugim rečima od poljoprivrednog je postalo stambeno-komercijalno i industrijsko. Pomenuto zemljište nalazi se u okolini Zrenjaninskog puta i planirane trase puta koji bi spajao Zemun i Borču a koji tada još nije bio izgrađen. Novac dobijen za to zemljište, umesto da pripadne preduzeću i uloži se u proizvodne kapacitete, slio se u gradsku kasu. Tim potezom PKB je dvostruko izgubio: izgubio je stotine miliona evra od tog zemljišta i izgubio je zemljište koje mu je jedno od osnovnih sredstava za proizvodnju.
Kome danas PKB služi?
Videli smo da su problemi počeli s restrukturiranjem ovog velikog sistema i odvajanjem njegovih profitabilnijih delova, od kojih su pravljena zasebna preduzeća. Drugačije se situacija nije mogla odvijati kad je taj proces započet. Koncept kombinata podrazumeva zaokruživanje proizvodnog procesa povezivanjem više preduzeća u jednu proizvodnu i distributivnu celinu. U ovom slučaju, ta celina bavila se proizvodnjom bukvalno od njive do trpeze. Drugim rečima, proizvode jednog preduzeća u okviru kombinata drugo preduzeće koristi kao sirovinu, da bi zatim treće preduzeće gotove proizvode plasiralo na tržište. Profit je zatim vraćan u proizvodnju sirovina, i ceo ciklus bi ponovo počinjao. Onog momenta kada su iz kombinata izdvojena prerađivačka preduzeća i trgovinski lanac, taj ciklus je prekinut. Time je PKB ostao na nivou proizvođača sirovina, što je daleko manje profitabilno od prerađivačke industrije ili trgovine.
Ali ključni uzrok problema u ovom slučaju jeste odnos prema privredi i javnim preduzećima. Proces tranzicije promenio je pravila igre, pa time i ulogu države i uloge javnih preduzeća. Čak i dok su bila u državnom vlasništvu, izdvojena preduzeća su poslovala na tržištu. Drugim rečima, od kooperanata, postali su konkurenti PKB-u. Privatizacija Imleka, Frikoma i Pekabete bila je samo logičan sled događaja. Ta promena u pravilima igre i odnosu prema društvenoj proizvodnji i reprodukciji u ovom se primeru vidi u promeni imena iz „kombinata“ u „korporaciju“. Krajnja svrha PKB-a kao kombinata kad je osnovan bila je da zadovoljava potrebe za hranom što veće populacije. Krajnja svrha PKB-a kao korporacije jeste da pravi profit. Različiti koncepti za različita vremena. I to se odlično vidi u odnosu PKB-a sa Imlekom, tj. Salfordom.
Pre rasparčavanja, dok je PKB imao zaokruženu proizvodnju, koncept kombinata je mišljen (mada se to može reći i za druga preduzeća nastala u socijalizmu) na način da se razvija proizvodnja, omoguće radna mesta, te zadovoljavaju društvene potrebe. Višak koji je kombinat kao celina generisao bio je podređen tom cilju. S druge strane, tranzicija u kapitalizam menja logiku poslovanja. Rasparčani PKB, kao korporacija koja posluje u novom kontekstu, i njeno otuđeno dete-konkurent Imlek sada posluju po sasvim drugačijoj logici. Krajnji cilj je profit, a ne društvene potrebe, rad i proizvodnja.
Između ostalog, prodajom PKB-a gubi se mogućnost uticanja na cenu hrane koja je u Srbiji, spram primanja njenih građana, već sada preskupa. Ukoliko bi ostao u javnom vlasništvu PKB bi mogao da funkcioniše kao kombinat čiji je primarni cilj da obezbedi hranu koja je dostupna svima. No takav scenario je moguć samo u sistemu koji nije kapitalistički, što odavno nije smer u kojem Srbija ide.
Uspešna javna preduzeća u neoliberalnom kapitalizmu su greška u matriksu. Ona prkose zadatoj logici po kojoj sistem funkcioniše. Neoliberalna logika kaže da nije cilj dostupna hrana, niti sito stanovništvo, cilj je akumulacija novca i ništa više, a kapitalistička država je tu da to i omogući. Zato je moguće imati preduzeće koje veštački stvara nestašice. Tako smo svi na gubitku. Ostali smo bez svojih preduzeća i bez radnih mesta, a hrana je sve skuplja jer cilj poljoprivrede više nije da napravi hranu, nego da napravi profit. Neoliberalna logika od hrane će napraviti luksuz, umesto da ona bude dostupna svima, što u datim uslovima uopšte nije nemoguće.
http://www.masina.rs/?p=1379
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.108
- Pohvaljen
- 15.641
Најежим са када чујем да неко спомиње неолиберализам који у свету де факто нигде не постоји и сва је прилика да никада нигде није ни постојао и поготово га нема ни у траговима у посткомуњарској окупираној развалини какаве је Србија данас.
Овде народ меша феудализацију и распродају Србије са некаквим неолиберализмом а заправо цели подухват се заснива на нечему што је по дефиницији супротно од либерализма а то је апсолутна контрола свих привредних токова у овој поробљеној земљи. То што нас контролишу странци је само додатна јадност на ту саму чињеницу да се овде никаква транзиција није десила већ је само центар контроле аутсорсован са Бриона у Брисел, Берлин, Вашингтон, Москву... У ствари дође нам на исто - Странци нас контролишу данас, ћопави странац нас контролисао и ономад са Бриона.
Вожде, пријатељу ми се не питамо за цене хране још од како је уништен српски сељак а то би било 1945. године. А апсолутно ништа се не питамо у вези цена хране од како смо уништили и погасили све своје банке (било приватне било државне) и уништили или продали све велике домаће трговинске ланце. А од како нам странци држе скоро целу прехрамбену индустрију ми ни немамо никаво право да се питамо. А када зарад евродезинтеграционих процеса 2017. године кренемо и да продајемо ово мало земље што нам је остало овај народ коначно више неће имати земљу око које би се бринуо.
Овде народ меша феудализацију и распродају Србије са некаквим неолиберализмом а заправо цели подухват се заснива на нечему што је по дефиницији супротно од либерализма а то је апсолутна контрола свих привредних токова у овој поробљеној земљи. То што нас контролишу странци је само додатна јадност на ту саму чињеницу да се овде никаква транзиција није десила већ је само центар контроле аутсорсован са Бриона у Брисел, Берлин, Вашингтон, Москву... У ствари дође нам на исто - Странци нас контролишу данас, ћопави странац нас контролисао и ономад са Бриона.
Вожде, пријатељу ми се не питамо за цене хране још од како је уништен српски сељак а то би било 1945. године. А апсолутно ништа се не питамо у вези цена хране од како смо уништили и погасили све своје банке (било приватне било државне) и уништили или продали све велике домаће трговинске ланце. А од како нам странци држе скоро целу прехрамбену индустрију ми ни немамо никаво право да се питамо. А када зарад евродезинтеграционих процеса 2017. године кренемо и да продајемо ово мало земље што нам је остало овај народ коначно више неће имати земљу око које би се бринуо.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.456
- Pohvaljen
- 49.243
Тачно, дан некаквог неолиберализма ми у Србији нисмо видели. Зар је неолиберална епоха у којој је главна премија - посао у државном предузећу? Смешно.
Наш економски систем је ближи феудализму него било којој врсти савременог капитализма.
Наш економски систем је ближи феудализму него било којој врсти савременог капитализма.
Deliler,
Потписујем готово сваку реч,
уз једну допуну да поштени Србин није добио оно за шта се борио и у српској националној и социјалној револуцији, нажалост та борба траје све до данас, а она је изгледа за њега све више изгубљена.
А потребно је било само створити му праведан и поштен систем, једнакост пред законом, односно благодаран однос државе према њему, а он би то вишеструко вратио у сваком смислу.
Били бисмо земља великих могућности и земља успешних. Овако..
Потписујем готово сваку реч,
уз једну допуну да поштени Србин није добио оно за шта се борио и у српској националној и социјалној револуцији, нажалост та борба траје све до данас, а она је изгледа за њега све више изгубљена.
А потребно је било само створити му праведан и поштен систем, једнакост пред законом, односно благодаран однос државе према њему, а он би то вишеструко вратио у сваком смислу.
Били бисмо земља великих могућности и земља успешних. Овако..
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
Neoliberalizam? Budite malo fleksibilniji. Tekstovi poput ovog koji je preneo Vožd nisu namenjeni stručnom skupu profesionalnih politikologa, već što većem krugu običnih, bar donekele obrazovanih ljudi, koji moraju razumeti prave mehanizme u osnovi društva u kome žive, inače smo svi propali. Politički sistem se u takvim popularnim tekstovima mora NEKAKO klasifikovati i nazvati, pa su izabrali nešto što u običnim čitaocima bar asocijativno budi ispravnu ideju o suštini odnosa u takvom društvu. A to je pre svega sloboda od bilo kakvih pravila i zakona koja bi trebalo da kontroliše i ograničava centre moći. Vlasnici kapitala nisu ograničeni ničim drugim sem interesima trenutno vladajuće klike da se ogrebe o deo njihovih para, i da ih zatim iskoristi za čuvanje vlasti i lično bogaćenje. To je suština. Otuda neoliberalizam, "nova sloboda", za spregu kapitala i političke moći, i to je, za ove svrhe, sasvim dobra i prigodna reč.
Uzevši u obzir da, kao što je Delija rekao, praktično nigde u svetu ne postoji, šta bi neoliberalizam tobože formalno trebalo da znači u nekoj apstraktnoj akademskoj nomenklaturi je za Srbiju u ovom trenutku savršeno beznačajno. Sem što pravi političku diverziju, tj usmerava fokus u jalova, decenijskom propagandom opterećena i iskrivljena natezanja oko ideologija. Nemojte se plašiti povrataka u socijalizam, ili u takav način razmišljanja. To je nemoguće, davno zakopano i zauvek prošlo. Takve opšte ideološke rasprave su neproduktivne jer je čak i suštinu osnovnog pojma, samog kapitalizma, teško odrediti. Previše je širok. Njegova osnovna karakteristika je ogromna fleksibilnost. Kapitalizam je bio sve i svašta, od država Latinske Amerike šezdesetih godina koje su više ličile na koncentracioni logor sa neformalnim vojskama lokalnih moćnika koje su jednostavno ubijale sve za koje posumnjaju da bi možda mogli postati vođe nekog otpora, do država u Africi koje nisu ništa više od lokalnih ispostava multinacionalnih korporacija koje vladaju preko podržavanja patološki nastrojenih plemenskih vođa, pa nadalje, preko Amerike, Evrope, moderne Kine, itd. Sve je uvek drugačije, i ne postoje dve zemlje gde su mehanizmi vladanja i interni odnosi isti.
Zbog toga se manite pokušaja da život analizirate kroz preživele ideološke odrednice i ideološki pogled na svet. To je jalovo. Treba analizirati konkretne tokove kapitala i odnose moći koje negde stvarno postoje, a ne nadevati im ideološki opterećena imena i misliti da ona i dalje nešto znače. Neoliberalizam u ovom kontekstu treba razumeti samo kao lep, slikovit i živopisan naziv, tj arbitrarnu ali zvučnu oznaku, kao Krkobabić, i to je dovoljno. Citirani tekst je donekle opterećen ideološkim pristupom, ali je inače veoma dobar, jer kad se to odbaci, dobro opisuje suštinu odnosa, šta se i zašto sa PKB-om dešavalo. I šire, zašto se Beograd, njegovo zemljište, imovina i javni prostori, kao jedan od retkih preostalih resursa ali i najvidljivijih simbola svega što još nije privatno, tako nemilosrdno krčmi i rasprodaje u bescenje.
Jedini izlaz je razbijanje medijskog monopola i uporno ali popularno objašnjavanje prave suštine političkih i ekonomskih odnosa u društvu (bez ideologija i uopštavanja, jer su one, prosto, laž), na konkretnim, životnim primerima iz tekuće prakse. Paralelno tome, neophodan je neprekidni i široko dostupni "obrazovni program" (prilagođen posebnim ciljnim grupama) o savremenim propagandnim i manipulativnim tehnikama. To je sada već nezaobilazna "osnovna škola" savremene civilizacije. Sve ostalo je čisto gubljenje vremena i ne vodi nikuda, sem u opštu propast.
Uzevši u obzir da, kao što je Delija rekao, praktično nigde u svetu ne postoji, šta bi neoliberalizam tobože formalno trebalo da znači u nekoj apstraktnoj akademskoj nomenklaturi je za Srbiju u ovom trenutku savršeno beznačajno. Sem što pravi političku diverziju, tj usmerava fokus u jalova, decenijskom propagandom opterećena i iskrivljena natezanja oko ideologija. Nemojte se plašiti povrataka u socijalizam, ili u takav način razmišljanja. To je nemoguće, davno zakopano i zauvek prošlo. Takve opšte ideološke rasprave su neproduktivne jer je čak i suštinu osnovnog pojma, samog kapitalizma, teško odrediti. Previše je širok. Njegova osnovna karakteristika je ogromna fleksibilnost. Kapitalizam je bio sve i svašta, od država Latinske Amerike šezdesetih godina koje su više ličile na koncentracioni logor sa neformalnim vojskama lokalnih moćnika koje su jednostavno ubijale sve za koje posumnjaju da bi možda mogli postati vođe nekog otpora, do država u Africi koje nisu ništa više od lokalnih ispostava multinacionalnih korporacija koje vladaju preko podržavanja patološki nastrojenih plemenskih vođa, pa nadalje, preko Amerike, Evrope, moderne Kine, itd. Sve je uvek drugačije, i ne postoje dve zemlje gde su mehanizmi vladanja i interni odnosi isti.
Zbog toga se manite pokušaja da život analizirate kroz preživele ideološke odrednice i ideološki pogled na svet. To je jalovo. Treba analizirati konkretne tokove kapitala i odnose moći koje negde stvarno postoje, a ne nadevati im ideološki opterećena imena i misliti da ona i dalje nešto znače. Neoliberalizam u ovom kontekstu treba razumeti samo kao lep, slikovit i živopisan naziv, tj arbitrarnu ali zvučnu oznaku, kao Krkobabić, i to je dovoljno. Citirani tekst je donekle opterećen ideološkim pristupom, ali je inače veoma dobar, jer kad se to odbaci, dobro opisuje suštinu odnosa, šta se i zašto sa PKB-om dešavalo. I šire, zašto se Beograd, njegovo zemljište, imovina i javni prostori, kao jedan od retkih preostalih resursa ali i najvidljivijih simbola svega što još nije privatno, tako nemilosrdno krčmi i rasprodaje u bescenje.
Jedini izlaz je razbijanje medijskog monopola i uporno ali popularno objašnjavanje prave suštine političkih i ekonomskih odnosa u društvu (bez ideologija i uopštavanja, jer su one, prosto, laž), na konkretnim, životnim primerima iz tekuće prakse. Paralelno tome, neophodan je neprekidni i široko dostupni "obrazovni program" (prilagođen posebnim ciljnim grupama) o savremenim propagandnim i manipulativnim tehnikama. To je sada već nezaobilazna "osnovna škola" savremene civilizacije. Sve ostalo je čisto gubljenje vremena i ne vodi nikuda, sem u opštu propast.
arapski investitor
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.02.2015.
- Poruke
- 738
- Pohvaljen
- 674
ova tema je trenutno toliko zagusena svim i svacim da moze lagano da se prebaci u "opste diskusije" :kafa:
ako neko npr. drzi casove matematike ili pise pesme moze ovde da (ih) objavi, i to smo vec imali
ako neko npr. drzi casove matematike ili pise pesme moze ovde da (ih) objavi, i to smo vec imali
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
arapski investitor":11u34ddz je napisao(la):
Naprotiv, ova tema prati projekat Beograd na vodi, a ovo je njegova suština. Ovakve priče ne bi imale smisla u temi o fontanama, ali ovde imaju. Projekat BNV je toliko veliki i ima toliki broj različitih i naoko nezavisnih problema, da su ljudi već počeli da se gube skačući stalno sa jednog na drugi. Potreban je opšti okvir koji jednostavno objašnjava šta je njihov pravi, zajednički izvor. PKB je jednostavniji i veći primer na kome se lakše može videti ono što je u BNV-u mnogo teže i manje jasno. Ako se ne razume opšti politički kontekst, ne može se razumeti projekat Beograd na vodi, pa čak ni njegovi tehnički detalji.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.447
- Pohvaljen
- 17.592
Zuma":1v0casxc je napisao(la):
Nema sta da se razume, tamo gde prestaje logika pocinje Beograd na Vodi.
Bulbulderac17
Advanced
Mirise (citaj: smrdi) na katastrofu... betonski ivicnjaci u Hercegovackoj :notok:
"Savanova" - od promotivnog štanda "Beograda na vodi" do fensi kafane
http://www.slobodnaevropa.org/content/s ... 62764.html
http://www.slobodnaevropa.org/content/s ... 62764.html
Bulbulderac17":2arewcju je napisao(la):
Pa kad se ulica rekonstruiše u zatečenoj (a ne planiranoj) regulaciji, po logici stvari to je privremeno rešenje i bolje je da se koriste jeftiniji, manje trajni materijali. Nije ni to smak sveta ako kapital namenjen izgradnji fiktivnog dela grada preusmeravanju u šminkanje postojećeg dela grada... Što manje ambicije, to manja šteta.
Mene više zanima šta će da "izgrađuju" posle septembra kada završe ovu deonicu. Treba graditi navodni Beograd, a nema infrastrukture...