Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Znaci, ako sam dobro razumio ovo zadnje, cijela trasa kroz SA do Sajma bi bila podzemna, tj. mogla je biti da taj plan nije napusten. Nadajmo se da ce ipak od toga biti nesto jednog dana. :roll:
 
Траса кроз СА и четири колосека у Главној станици требало је да постану подземни и према колико до јуче важећим одредбама Генералног урбанистичког плана Београда, поништеним пројектом Београд на води.
 
@Zuma

Nemam nista protiv tramvaja, vazno je ocuvati trasu. "Sinobus" bi mozda imao prednost jer bi isao dalje od tramvajske mreze i pokrio vise cvorista.
Bitno je da 70% komponenata koje se servisiraju i gorivo bude domace, tako da cena odrzavanja i eksploatacije prati domace ekonomske parametre. Ne mozete se voziti tramvajem gde retrovizor kosta par hiljada eura, niti dizel autobusima. Da li sve treba izravnati pa raditi ponovo, nisam siguran, to bi trebala da pokaze racunica, ako postoji neko ko pravi racunicu.

"Mi MORAMO imati metro. I da hoćemo, voz ga ne može zameniti. Masovni transport mora kao mreža da prekrivati grad da bi imao efekta..."
Zuma to je sasvim OK, ako vi zelite da platite cenu te karte, kao i ostalih 50 000 povlascenih korisnika. Predlazem direct debit sa vasih tekucih racuna. Mi nemamo para da pokrijemo veci deo grada sa sistemom brzog transporta, i ne treba presiramo politicare u tom pravcu. Svaki ce da obeca i onda nece da uradi hitnije stvari - promena UPRAVLJANJA. Ono sto treba da imamo je spreman plan za recimo - metro. On ce biti moguc kada se krivlulja troskova presece sa krivuljom prihoda korisnika. Znaci u daljoj buducnosti. Verujem da metro pruza dodatne benefite i smanjenje troskova, ali mi nismo u stanju dignemo jos jedan kredit sve dok ne dodjemo u poziciju da cenom karte pokrijemo bar 50% troskova.

Pre toga treba resavati problem UPRAVLJANJA. Nama nece pomoci ni metro, ni autobusi, ni zeleznica ako se resursima upravlja na postojeci nacin.
 
Svaki grad je poseban slučaj i mora se tako posmatrati.

Berlin je već imao razvijenu železničku mrežu koja je dobro prokrivala grad. Takođe, ta železnica tamo gde je najvažnije ide ili ispod ili iznad zemlje, a ne po zemlji, kao kod nas. Ona je već imala glavne karakteristike metroa, relativno dobru pokrivenost urbanog dela grada i znatan stepen denivelacije. Njima se nije isplatilo da bacaju toliki kaptal u infrastrukturi i trasama kroz grad, pošto je to maltene već bio "metro". Za razliku od toga, kod nas trenutno postoji samo jedino malo parče pruge od železničkih mostova do stare železničke stanice u SA, i samo bi od TOGA odustali. Sve ostalo ili tek treba da se pravi, pa je pitanje šta je bolje praviti, ili bi se i po mom predlogu koristilo kao regionalna železnica, baš onako kako vi želite.

U Budimpešti imaju dva kraka pruge koja ulaze u grad ali nisu spojena. Naravno da je njima intersantno da ih spoje jer onda putnici sa jednog kraka pruge mogu bez presedanja nastaviti duž drugog, i još dobijaju vezu sa čvorištem metro linija. Kod nas su međutim pruge već spojene, a vezu sa metroom bar u Prokopu sigurno moramo imati. Tako da je ponovo situacija neuporediva i čak, što se tiče železnice, bolja kod nas nego kod njih.

Dakle, potpuno se slažem da treba da razvijamo regionalnu železnicu kao ispomoć metro linijama, isto kao i Budimpešta i Berlin, duž svake tačke linija na sledećoj slici, tj tamo gde pruge ili već postoje, kao u Berlinu, ili ionako moraju biti.

maxresdefault.jpg


Ali ako želimo da železnicu širimo van ovih trasa (a sem spomenutog parčeta pruge od mosta do železničke stanice, ona van njih trenutno ne postoji) onda se mora koristiti cost-benefit analiza koju sam pokušao da uvedem u prethodnoj poruci, pa je zato ispala ogromna.

Gledamo gde ljudi stanuju, gde rade, i gde se zabavljaju, pa formiramo glavne putanje kretanja u obliku parova Polazak-Odredište, izračunamo broj putovanja po svakoj putanji, pa onda poredimo bilo koja dva predloga: Od ukupnog broja putovanja u čitavom gradu, koliki bi njihov procenat imao koristi od svakog pojedinog predloga, i koliko bi koštalo to poboljšanje (dakle novca da se napravi, ali i indirektno, kolike su štete koje to rešenje prouzrokuje). Ili uprošćeno rečeno, koji deo ukupnih potreba ćemo zadovoljiti sa koliko para i sa koliko štete.

Konkretno, iako bi to bilo lepo, koliko deo ljudi iz predgrađa ide u Narodni Muzej? Ili ima para da često ide u strogi centar grada na zabavu? Uzevši u obzir njihovo imovinsko stanje i sve drugo što iz toga proizilazi, kao što je obrazovanje i kultura. Isplati li se trošak pravljenja železničkih tunela ispod Terazijskog grebena da toliko mizeran procenat gradskih putovanja ne bi morao da preseda jednom više?

Jer, ako već moramo da kopamo tunele ili postavljamo nove šine, šta je bolje: Da dopunimo metro mrežu tako da ONA ima bolje pokrivanje grada, a njeni putnici manje presedanja, ili da dopunimo železničku mrežu, tako da ONA ima bolje pokrivanje i manje presedanja? Odgovor sam dao u prošloj poruci. Ni uz najveće napore i gradnju, železnica ne može da preuzme na sebe više od recimo desetak procenata ukupnog broja putovanja u gradu. Metro bi mogao da pokrije mnogo više. To znači da je bolje da oni koji uđu u metro ne moraju da presedaju, jer ih ima mnogo više, nego da oni u železnici ne moraju da presedaju, jer su u manjini. Pri tome je izgradnja i održavanje železničke infrastrukture skuplje (tuneli, mostovi, veličine i osovinska opterećenja, itd), tekući troškovi eksploatacije takođe veći, a korist i prilagođenost nameni bitno manja. I još se ta regionalna železnica uopšte ne ukida, nego i dalje postoji i dovozi ljude sa periferije u centar grada, na sva mesta obeležena linijama na gornjoj mapi.

Rezultat ove primitivne cost-benefit analize sasvim jasno ukazuje na rešenje koje sam predložio. Regionalnu železnicu treba podsticati na svim trasama gde ionako moraju da postoje šine zbog međugradskog saobraćaja, a na svim drugim mestima, ako nešto tek treba da se gradi i troši novac, prednost dati metrou koji je i bolji i manje košta, tramvaju, elektičnom autobusu .. zavisi gde je šta optimalno.
 
Pantografe, hvala na ovoj mapi (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B ... _Metro.svg). Ovo je sjajno, i ja bih prvi bio srećan kad bi ovaj isprepletani hibridni sistem prevoza voz-metro, koji tako lepo pokriva i strogi centar grada bio moguć. Ali nije. Sve je divno, kao u Berlinu, sem što mi to nikada nećemo moći da platimo. Valjda je zato i napušten. Mi nismo takav grad i naša ekonomija to ne može da podrži. Jedva ćemo postići i metro, i to ako budemo imali mnogo sreće i odgovarajuće političke lidere. Ovde bi trebalo izbušti Terazijski greben kao Švajcarski sir. Tuneli za metro, tuneli za voz, tuneli za automobile (za sada dva), valjda nas još čeka i onaj interceptor, a sada zahvaljujući BNV-u moramo da bušimo i tunel za kanalizaciju do njega (pored Dunava), i ko zna šta još, za gas, ili ispod produžetka Knez Mihajlove ... Sve je to lepo, ali od toga nema ništa. Treba nam nešto što prevozi najveći procenat ljudi na posao efikasno i za najmanje para, a ne u Narodni Muzej, i ne zauzima šinama dodatni prostor u centru grada koji je već u haosu.
 
Zuma":qjhlu6k8 je napisao(la):
Konkretno, iako bi to bilo lepo, koliko deo ljudi iz predgrađa ide u Narodni Muzej? Ili ima para da često ide u strogi centar grada na zabavu? Uzevši u obzir njihovo imovinsko stanje i sve drugo što iz toga proizilazi, kao što je obrazovanje i kultura. Isplati li se trošak pravljenja železničkih tunela ispod Terazijskog grebena da toliko mizeran procenat gradskih putovanja ne bi morao da preseda jednom više?


Машиш га, Зума, баш га машиш и непотребно се укопаваш. "Мизеран проценат путовања" (!) - то се односи на трасу кроз најужи центар града (са станицама на месту данашње Главне железничке, БАС-а и испод Трга републике), у коју би се сливали људи из целог шумадијског дела ширег београдког региона (путовања до 100 км), као и из ближег предграђа.
Па, то је најрентабилнија железничка траса коју уопште можемо да направимо у Србији!

И, наравно да је поента да што више људи из предграђа и заграђа може да оде у неку врхунску институцију културе у центру престонице. То се ваљда зове напредак, због тога се и гради и развија - град :wink:
 
Zuma":neynvgzz je napisao(la):
Pantografe, hvala na ovoj mapi (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B ... _Metro.svg). Ovo je sjajno, i ja bih prvi bio srećan kad bi ovaj isprepletani hibridni sistem prevoza voz-metro, koji tako lepo pokriva i strogi centar grada bio moguć. Ali nije. Sve je divno, kao u Berlinu, sem što mi to nikada nećemo moći da platimo. Valjda je zato i napušten. Mi nismo takav grad i naša ekonomija to ne može da podrži. Jedva ćemo postići i metro, i to ako budemo imali mnogo sreće i odgovarajuće političke lidere. Ovde bi trebalo izbušti Terazijski greben kao Švajcarski sir. Tuneli za metro, tuneli za voz, tuneli za automobile (za sada dva), valjda nas još čeka i onaj interceptor, a sada zahvaljujući BNV-u moramo da bušimo i tunel za kanalizaciju do njega (pored Dunava), i ko zna šta još, za gas, ili ispod produžetka Knez Mihajlove ... Sve je to lepo, ali od toga nema ništa. Treba nam nešto što prevozi najveći procenat ljudi na posao efikasno i za najmanje para, a ne u Narodni Muzej, i ne zauzima šinama dodatni prostor u centru grada koji je već u haosu.


Не можемо да платимо све: рецимо, предвиђени дубоки тунел са те мапе Земун - Студентски град - Арена - Савски амфитеатар - Славија - Коњарник... не можемо да изградимо, нити би могла било која држава која је икада владала овим просторима, изузев Римског царства.

Али, тунелску везу Савског и Дунавског приобаља можемо да изградимо, јер није дугачка, а са обе стране гребена већ постоји пруга. Ако се мене пита, то би требало градити после две линије метроа, значи кроз 20-ак година, или можда и мало пре.

ЕДИТ: Помало је троловање овакво помињање Народног музеја, јер, Трг републике је ипак центар центра Београда, и не своди се само на Народни музеј, зар не?
 
Vidite da su još 1923 god. shvatili da su se zeznuli što im je glavna stanica čeona, pa su pokušali da je naprave koliko toliko prolaznu bar za dva koloseka. Pošto sam pročitao da ovde neki odobravaju čeone stanice kao po principu ima to i u svetu. :(
 
Kad budemo jednog dana shvatili da Beograd Glavna moze biti i ceona i prolazna stanica istovremeno, tek onda cemo videti koliko je njen potencijal ogroman i koliko je vazno sacuvati je u funkciji u SA.
 
Nije se niko zeznuo Mair.
Mnoge ceone stanice u svijetu kako su rasle potrebe za saobracjem tako su se i one sirile i to dodavanjem prolaznih kolosjeka te su tako postajale kombinovane. Ceono-prolazne. Takvu su namjeru imali i za Beograd Glavnu. Da je prosire izgradnjom prolaznih kolosjeka a ne da ukinu ceone kolosjeke.
 
Zuma":16rb6tx0 je napisao(la):
Konkretno, iako bi to bilo lepo, koliko deo ljudi iz predgrađa ide u Narodni Muzej?

Исти проценат становника као и из центра града. Последњих година је чак проценат културно образованих људи већи на периферији а сељаклук свој роценат повећава у центру града.
 
Nije isto imati glavnu zelenicku stanicu "negde" u centru i imati je u epicentru centra.

Kad dolazis iz Mladenovca, Barajeva, Panceva, Indjije, mnogo ti vise znaci da izadjes u Savski amfiteatar i na trg republike nego u Prokopu, ili kod Pancevackog mosta.
Razlika je ogromna.
 
spatiotecte":2xhgx2vo je napisao(la):
Kad budemo jednog dana shvatili da Beograd Glavna moze biti i ceona i prolazna stanica istovremeno, tek onda cemo videti koliko je njen potencijal ogroman i koliko je vazno sacuvati je u funkciji u SA.

Upravo tako :sesir:
p.s.nadam se da će u skorije vreme i "nadležni" to shvatiti.
 
Hvala Milos.tro,
Mene prosto cudi da nadlezni i ljudi iz Eagle Hills ne shvataju da bi zeleznicka stanica Beograd Glavna u srcu amfiteatra definitivno imala ulogu velikog usisivaca za njihove soping molove, radnje, stanove itd.

Imati vozove koji dolaze iz svih krajeva ne samo Srbije, vec i Evrope pravo u BnV moze samo biti ogroman adut za uspeh takvog projekta.
 
Пантограф":1cc4mkvl je napisao(la):
ЕДИТ: Помало је троловање овакво помињање Народног музеја, јер, Трг републике је ипак центар центра Београда, и не своди се само на Народни музеј, зар не?
Pa ti si prvi eksplicitno pomenuo Narodni muzej
Ниједан регион, нити држава, не би се одрекли такве привилегије - да из ближе провинције може директно да се уђе у Народни музеј.
Dopalo mi se kao upečatljiva (i u ovom kontekstu veoma pogrešna) kombinacija, pa sam samo ponovio tvoj izraz :D Ali naravno da sam i ja pod Narodnim muzejom mislio i na deo grada oko njega. Jer baš tu grešiš:
Машиш га, Зума, баш га машиш и непотребно се укопаваш. "Мизеран проценат путовања" (!) - то се односи на трасу кроз најужи центар града (са станицама на месту данашње Главне железничке, БАС-а и испод Трга републике), у коју би се сливали људи из целог шумадијског дела ширег београдког региона (путовања до 100 км), као и из ближег предграђа.
Па, то је најрентабилнија железничка траса коју уопште можемо да направимо у Србији!
Uopšte se nigde ne ukopavam nego imaš pogrešnu sliku o uobičajenim putovanjima u gradu. U odnosu ukupan broj prevezenih putnika u gradu veoma mali procenat putovanja otpada na ljude koji iz Šumadijskog dela Beogradskog regiona ili iz bližeg predgrađa odlazi u deo grada oko Trga Republike. Naravno da jedan deo njih ode ponekad, ali to ne radi često, a ionako ni svih njih ukupno nastanjenih na tim mestima nema puno u odnosu na ogromne koncentracije i naseljenost u užoj zoni grada. Niti imaju para za lokale i sadržaje koji se tamo nalaze niti imaju naviku. Uža teritorija Beograda čak sadrži poprličan procenat kompletnog stanovništva Srbije i generiše najveći deo putovanja. Dakle gusto naseljeni delovi Beograda, njegove veće centralne opštine i prvi dalji prsten opština. Relativno gledano, prava, dalja periferija Beograda tu ima mali udeo, a i ono što doprinosi su ljudi koji idu na posao i sa posla. A veoma malo tih sa periferije radi oko Narodnog Muzeja i Trga Republike. Tu dolazi srednji stalež, pogotovo mlađa populacija, onaj stalež kome je urbani ambijent centra dugogodišnja životna navika proistekla iz mesta gde su odrasli, dakle oni kojima je centar oduvek bio lako i jeftino dostupan, koji su uvek imali bar neku minimalno razumnu sumu za trošenje, pa su formirali određene navike i potrebe.

Zato se praktično ništa ne dobija ako ljudi sa periferije mogu da bez jednog presedanja više dođu na Trg Republike. Dakle, uzevši u obzir dugoročnu cenu čitavog tog tog koncepta, veoma je daleko od ekonomičnog rešenja insistirati na direktnim linijama, jer indirektno mogu doći, uz dva prevoza, ili da deo puta od voza idu peške. Ako međutim sve novčane resurse usmerimo samo da METRO dovedemo u centar (a ne i voz i metro), onda će daleko veći broj potreba za dolaskom u centar da bude zadovoljen, i daleko ranije, jer metro ubuduće može da opslužuje daleko veći deo putnika, odnosno putovanja, tj ima potencijalno bolje pokrivanje gradske teritorije od voza. Samo se tako ostvaruje vaša želja za DIREKTNIM dovođenjem ljudi u centar, bez presedanja. Jer mesečni broj putovanja od daleke periferije (one koju pokriva samo voz) do centra, je bitno manji od mesečnog broja putovanja sa uže teritorije grada (one koju metro može pokriti) do centra. Novac se tako efikasnije troši ako je koncentrisan na vrstu transporta koja opslužuje potrebe najviše ljudi, ako ONI ne moraju da presedaju do centra, a i inače je eksploataciono najbolja i najjeftinija, i u početnim i u tekućim troškovima. To je ono što pokušavam da prenesem, dodatna korist direktne veze vozom do centra (u odnosu na indirektnu vezu vozom) je mala u odnosu na poveećane troškove i štete neoptimalnog i skupog hibridnog rešenja gradskog transporta.
 
spatiotecte":xl6p27kt je napisao(la):
Hvala Milos.tro,
Mene prosto cudi da nadlezni i ljudi iz Eagle Hills ne shvataju da bi zeleznicka stanica Beograd Glavna u srcu amfiteatra definitivno imala ulogu velikog usisivaca za njihove soping molove, radnje, stanove itd.

Imati vozove koji dolaze iz svih krajeva ne samo Srbije, vec i Evrope pravo u BnV moze samo biti ogroman adut za uspeh takvog projekta.

Zato što će mali broj ljudi da vozom dolazi iz daleke periferije da bi kupovao u tržnom centru. Ali ne u apsolutnom iznosu, jer biti i znatan broj takvih, nego u relativnom, tj u odnosu na broj onih iz Beograda koji bi došli da kupuju u tržni centar KAD bi postojale metro stanice i u SA i po gradu, pa bi im bilo svejedno u koji tržni centar idu. Ali ako prođe ova ideja sa bogatim Srbima koji odjednom imaju para i za metro i za železnicu koja glumi metro, jedini efekat će biti da neće biti metroa ni za sledećih 20 godina. Para nemamo, a oni dobijaju divan alibi. Lepo će našminkati staru železničku stanicu, pustiti neki BG voz tamo gde još ima pruge, beskonačno planirati neke tunele, i to je to. Nisu puno potrošili, kao rade nešto za narod, i eto sreće.
 
Mislim da gresis Zumo,
Evo dacu ti primer ljudi iz naselja lipovica (22 km kolima od Trga republike) koji uglavnom idu u kupovinu ili izlaze na Vidikovac i na Banovo Brdo.
Zasto?
Zato sto imaju samo 2 alternative:
534 koji ide do Vidikovca
Lastu koja ide do Banovog brda.
Da ti ljudi imaju direktan prevoz do centra grada gde bi stigli za pola sata gradskom zeleznicom, sigurno bi koristili voz.

A sad cemo uzeti primer susednog naselja Sremcice koja se nalazi pored lipovice ALI ima autobus 511 koji vodi direktno do Glavne zeleznicke stanice u SA i ljudi iz Sremcice ne idu u somping na Vidikovac i Banovo Brdo vec idu u centar Beograda.
Zasto?
Zato sto imaju dirktnu vezu sa centrom.

Dakle moc kretanja ljudi i to gde izlaze, sto u soping sto rekreativno zavisi od transportne ponude koje ljudi imaju.
Ko god je povezan sa centrom brzom zeleznicom ili autobusom ce koristiti tu pogodnost.
Zato se potpuno slazem sa Pantografom kad kaze da je veliki znacaj da mogu ljudi iz prigradkih naselja da dodju direktno do centra Beograda.
 
spatiotecte":1lk2i22r je napisao(la):
Hvala Milos.tro,
Mene prosto cudi da nadlezni i ljudi iz Eagle Hills ne shvataju da bi zeleznicka stanica Beograd Glavna u srcu amfiteatra definitivno imala ulogu velikog usisivaca za njihove soping molove, radnje, stanove itd.

Imati vozove koji dolaze iz svih krajeva ne samo Srbije, vec i Evrope pravo u BnV moze samo biti ogroman adut za uspeh takvog projekta.

S jedne strane imamo ogromnu medijsku "hajku" ZS Glavna u kontekstu BNV tipa "najvećeg zla SA" (promet opasnih materija,ekološka katastrofa, šine u stanju raspadanja,gomila napuštenih šina,vagona koji ničemu ne služe,oni koji nečemu služe su u stanju raspadanja itd). Čitava priča se svodi na to da ZS Glavnu treba što pre sravniti sa zemljom zarad novog,boljeg dela grada koji će svima doneti prosperitet i blagostanje.

S druge strane arapski investitor nema vremena da se nešto bavi ZS, njemu su sada prioritet nalaženje kreditora(pošto je izgleda jako tanak sa kešom) za ulog za zajedničko preduzeće,krediti za grad,bliži mu se početak izgradnje,još uvek nije načisto sa tržištem pošto nudi open-space varijantu stambenog prostora itd.

Apropo putovanja ka SA šta mislite koliko će ljudi svakodnevno iz centra grada,periferije,iz ostalih gradova Srbije dolaziti da vidi najvišu zgradu u regionu sa jedinstvenim vidikovcem "i pogledom koji puca u daljinu",pa najglamurozniji tržni centar u regionu ?
 
Mi smo trebali da insistiramo na ocuvanje Glavne u SA.

Verujem da postoji prostora u celoj prici BnV da se Beograd Glavna modernizuje i da se od nje napravi normalna zeleznicka stanica kakva treba da bude u 21om veku.

Sto rece STF, iscupacemo sine pa kad budemo videli da je u stvari bilo super sto smo ih imali, vraticemo ponovo sine u SA.
Nadam se da cemo izbeci to cupanje i vracanje i odmah rekonstruisati postojece pruge i postojecu stanicu.
 
Stare šine bi trebalo zameniti novim (koristiti tehnologiju koja se primenjuje trenutno na Prokopu)
 
To je bilo predvidjeno kreditom za deonicu Resnik-Beograd Glavna koji je izgleda propao od kad je pocela prica o BnV.
 
spatiotecte":2ap7xs0h je napisao(la):
Mene prosto cudi da nadlezni i ljudi iz Eagle Hills ne shvataju da bi zeleznicka stanica Beograd Glavna u srcu amfiteatra definitivno imala ulogu velikog usisivaca za njihove soping molove, radnje, stanove itd.

U pravu si za znacaj stanice u okviru BNV ali bojim se da Eagle Hills niko nista tu ne pita. Zeljeznice Srbije su se jednostavno odlucile za novi cvor u kom nema stanice Beograd Glavna.

spatiotecte":2ap7xs0h je napisao(la):
Mi smo trebali da insistiramo na ocuvanje Glavne u SA...
...Sto rece STF, iscupacemo sine pa kad budemo videli da je u stvari bilo super sto smo ih imali, vraticemo ponovo sine u SA. Nadam se da cemo izbeci to cupanje i vracanje i odmah rekonstruisati postojece pruge i postojecu stanicu.

To se vec desilo na Novom Beogradu 60-tih. Imali smo sine na nasipu od Zemuna do Save ali su uklonjene pa smo nekoliko deecenija kasnije platili da nam EGIS napravi studiju i kaze da nam sine opet trebaju skoro na istoj lokaciji.
Bojim se da nismo nista naucili iz ranijih gresaka.

Nadam se samo da grijesim :roll:
 
@Rio

"U pravu si za znacaj stanice u okviru BNV ali bojim se da Eagle Hills niko nista tu ne pita. Zeljeznice Srbije su se jednostavno odlucile za novi cvor u kom nema stanice Beograd Glavna..."

Bojim se da je slucaj upravo suprotan. Nije mi jasno kako ste dosli do informacije da se Arapi ne pitaju. Mozda imate direktnu vezu. Njihov interes je sto manje javanog transporta zbog brzine tzv investicije. Takodje nije im u interesu da ovo bude javni prostor vec "gated community". Arapi nemaju iskustva u kompleksnim projektima koji teze da budu odrzivi. Njihovi neboderi nemaju ni kanalizaciju. Niti ih to interesuje. Oni vole da brzo udju, uzmu vece pare u kratkom vremenu, i brzo izadju. Verovatno ovde postoji jos niz bocnih domacih interesa koji su zainteresovani za ostatak "oslobodjenog" zemljista, ali to cemo saznati u blizoj buducnosti. Zeleznice se apsolutno nista ne pitaju, jednostavno rade sta im se kaze.

U tome i jeste tuga ove nase situacije. Imamo vrlo lose interesne grupe koje planiraju i odlucuju. I vrlo malo opozicije tome. Institucije su slabe korumpirane i prakticno iskljucene. Rezultat ce biti vrlo los po Beograd.
 
Arapi nemaju nikakvu potrebu da izlaze iz priče jer su dobili zemljište bagatelno u narednih 100godina.U ovom trenutku njima je najvaznije da zatvore početnu finansijsku konstrukciju i da krenu sa izgradnjom i prodajom stanova što pre. Open space varijanta stambenog prostora,skorašnje izjave direktora BNV govore u prilog da se odustalo u najvećoj meri od megalomanskih stanova,da će tu biti i stanova skromnije kvadrature kao i dobrih izmena master plana (proširenje Savskog bulevara,ostale saobraćajnice i ko zna čega još)

U krajnjem slučaju postoji mogućnost da Arapi ustupe zemljište drugom investitoru,tako da su u ovom poslu zaštićeni kao beli medvedi, zaštićeni i zacementirani bingo-ugovorom za njih,naravno.
 
RioBL":2mpv9ki0 je napisao(la):
spatiotecte":2mpv9ki0 je napisao(la):
Mi smo trebali da insistiramo na ocuvanje Glavne u SA...
...Sto rece STF, iscupacemo sine pa kad budemo videli da je u stvari bilo super sto smo ih imali, vraticemo ponovo sine u SA. Nadam se da cemo izbeci to cupanje i vracanje i odmah rekonstruisati postojece pruge i postojecu stanicu.

To se vec desilo na Novom Beogradu 60-tih. Imali smo sine na nasipu od Zemuna do Save ali su uklonjene pa smo nekoliko deecenija kasnije platili da nam EGIS napravi studiju i kaze da nam sine opet trebaju skoro na istoj lokaciji.
Bojim se da nismo nista naucili iz ranijih gresaka.

Nadam se samo da grijesim :roll:

Na Novom Beogradu 60-tih nisu bile ni šine ni trasa bitne da ostanu na mestu na kom su bile. Zato što su šine išle popreko po teritoriji, a što se tiče šinskog saobraćaja u SA on sigurno nije potreban na trasi koja je paralelno sa rekom Savom već treba da bude trasa izvedena da spaja dve obale reke Save tj. Savski venac i Novi Beograd, a preko tih opština i ostali deo grada sa obe strane i to se zove metro, a ne šinski sistem za vagone od 60 tona i kompozicije od 1000 tona.
 
Vrh