stf":3exnzo0t je napisao(la):
Касно можда јесте, прекасно сигурно није. Управо хитним урбанизацијама централних површина Београда ће се зауставити бесомучно ширење града јер ће се и тржиште некретнина променити и ускладити са реалнијим ценама и односом квалитета. Или опет, линеарно упроштено ... Србија се сваке године празни за 30 000 до 35 000 људи. Београд на води је град за 17 000 људи. На основу којих рачуница се гради један такав град? Ако изумиремо, чему урбанизација? То питање је постављено и оправдано је. У те хипотетичке станове неће се уселити сиротињска Србија, већ буржујски Београђани. У њихове станове ће дођи неки лакши буржуји, а у њихове неки још лакши, у њихове, средња класа и тако линеарно.
Znam, ali je 17.000 ljudi premalo (1%) u odnosu na 1.659.440 stalnih stanovnika Beograda (popis 2011). Bio pun ili prazan oslobođeni deo SA ne može uticati na ukupnu raspodelu putovanja u Beogradu bitno više od ovog procenta. A realno će uticati bitno manje jer niko kao alternativu BNV projektu ne predlaže da se SA koristi za bilo šta što nije važno ili popularno. Menja se samo vrsta saobraćaja. I dalje možemo ostatak Beograda usmeravati u pravcu koji ti želiš da vidiš ako se ispostavi da je to i danas realno ostvarljivo, ekonomično i poželjno. Međutim, ako se to isto uradi i u SA, za malu relativnu dobit gubimo jedinstveni potencijal koji ne postoji bilo gde drugde, niti ćemo ga ikada više videti.
Beogradu, da bi postao moderan grad, treba niz javnih prostora i javnih objekta koje su "centralne", elitne prirode. Dakle ono što ljudi povremeno posećuju iako možda pored svog stana imaju i manje, lokalne verzije istog sadržaja ili usluge. Recimo:
- Mi nemamo apsolutno ni jedan veliki, otvoreni pešački trg gde bi puno ljudi moglo da se skupi. Nešto gde bi masa mogla da uživa u svom broju, da se dugo zadržava i druži, a da istovremeno VIDI grad i da ima osećaj kao je njegovom srcu, na mestu koje ga vizuelno i po značaju dobro predstavlja. Kakav je to uopšte grad koji nema ni jedan pošten i veliki trg?
- Pa je onda sasvim jasno da Beograd mora sići na reke, tj da LJUDI moraju početi koristiti obale i TU nalaziti mnoštvo sadržaja koje žele da vide ili osete. Što znači da nam treba široki obalski pešačko-biciklističko-rekreativno-ekološki koridor od Ušća do Ade Ciganlije. Gde to drugde može da se provuče ako ne ovde? A to BNV ne obezbeđuje.
- Pa onda, gde još možemo početi provlačiti tanke i dugačke, povezane zelene pojaseve koje se danas svuda zahtevaju? Pa i u našoj, usvojenoj strategiji razvoja zelenila rađenoj po Evropskom uzoru? Shvatate li da već godinama proleće u Beogradu skoro i da ne postoji kao posebno godišnje doba? Šta će biti za 10 i 20 godina? Odnos prema zelenilu se mora RADIKALNO promeniti. Pitanja tipa "čemu to služi", ili "niko to ne koristi" su smešna i kratkovida.
- Nemamo ni reprezentativni centralni park na mestu koji mnoštvo ljudi inače posećuje, dakle u centru, blizu tačaka okupljanja. To je nešto sasvim različito od lokalnih parkova, jer nudi sadržaje koji su isuviše skupi da bi mogli biti ponavljani po celom gradu.
- Pa nam treba apsolutno reprezentativno, najbolje moguće mesto za neku vrstu glavnog kulturnog centra Beograda i Srbije. Nešto kao centar Žorž Pompidu u razmerama koje mi možemo sebi priuštiti. Ja bih rekao da smo do sada već platili ogromnu cenu očajnom nivou opšte kulture, nauke i obrazovanja. U kapitalizmu ne možemo više očekivati visoki nivo opšteg, besplatnog i obaveznog obrazovanja. Takvi centri upravo i služe da se bar u nekoj centralnoj lokaciji narodu ponudila njima zanimljiva i pristupačna verzja opšte obrazovnih sadržaja, kulture, nauke, nacionalne istorije i kvalitetne zabave. Samo bi jedan takav centar U SAMOM SREDIŠTU GRADA bio vredan promene karaktera čitavog ovog prostora.
- Pa zatim negde treba smestiti niz muzeja koji su danas po memljivim podrumima. Operu takođe.
- Treba nam i odgovarajuće mesto za bar jedan nov i moderan 3D surround bioskop tamo gde ionako ima puno ljudi da bi oni sa svojim relativno skupim kartama mogli biti profitabilni. I to nije jedina atrakcija koju nemamo, a čiji poslovni model zahteva veliki broj ljudi na jednom, dovoljno pristupačnom mestu, atrakcije na koje ljudi svraćaju usput i kad su opušteni, ali ne žele da negde posebno putuju samo zbog njih. Ukratko, jedna po obimu umerena ali ipak high tech, visoko urbana verzija savremenog vašara.
- Ovo je jedino mesto gde možemo nastaviti Terazijsku terasu i otvoriti je prema reci. Za to treba rezervisati mesto i vizure koje projekat BNV ne predviđa.
- Bila bi poželjna i neka vodena površina, veća fontana ili manje jezerce, jer za neke potrebe brzi tok reke pun nanosa i prljavštine nije upotrebljiv.
- Zatim, šta je još jednim mostom na Savi, gde njega staviti i šta sa njegovim pristupnim putevima? Ni za to nema mesta u projektu BNV. Šta je sa metroom? Gradskom železnicom? Proširenjem Savske ulice?
Ovakvo nabrajanje bi se moglo nastaviti još zaista dugo. Beogradu fali toliko mnogo toga da bi se jednom najzad otrgao od nasleđa Turske kasabe. Postoji skoro neograničen niz stvari koje bi on apsolutno morao imati, za koje će jednog dana MORATI da nađe mesta, ili bi bio bitno bolji kada bi ih imao. Ako sada sa jedne strane staviš činjenicu da je ovo jedino preostalo mesto u gradu koje je slobodno, gde bi sve ovo lako moglo da dođe, gde smo usput i vlasnici zemljišta, a sa druge strane prednost pravljenja još malo klasičnih komercijanih zgrada, istih kao hiljade drugih ... šta je važnije? Beznadežni i verovatno u konačnom zbiru štetni projekat koncentrisanja saobraćaja baš u starom centru punom krivudavih ulica, čiji je maksimalni doprinos ionako 1% ? Iako se pristup koji zastupaš lako može nastaviti izvan dragocenog SA ako treba? Ili šansu za sve ovo što sam nabrojao i mnogo toga što nisam?
Ono što ja u čitavoj raspravi o BNV-u ne razumem je kako je uopšte moguće čak i izdaleka porediti ogromne potencijale da Beograd u SA nazad dobije ono što mu je oduvek falilo, što je apsolutno neophodno za buduću konkurentnost i privlačnost, sa prednostima koje proizilaze iz trenutnog dobijanja nešto para postavljanjem modernih zgrada tamo gde više smetaju i zaklanjaju nego što U STAROM GRADU nešto bitno doprinose. Iako bi mogle biti recimo preko puta Save, ili bilo gde drugde, uz veoma malo ili nikakvo smanjivanje vrednosti čitavog naselja. Jer loš saobraćaj u okolini poništava mnoge poslovne i stambene prednosti ove lokacije. Poređenje ukupnih gubitaka i dobitaka za grad, kada se gleda u budućnost i na jedan duži period vremena uopšte ne ostavlja mesta sumnji da je bolje da grad iskoristi poslednju šansu da sebi doda sve ono što mu fali, ili da bar za to ostavi mesto, a da to nije samo još jedan od mnoštva tržnih centara, hotela ili stambenih naselja. Hajde da se bar ovde malo odmorimo od urbanizma u kome je jedino što je važno interes investitora i potreba političara da baš oni, odmah, dok su još na vlasti, izmuzu i poslednju mrvicu vrednosti iz svakog pedlja preostalog kvalitetnog prostora u gradu. Ako već ne mogu da urade ono što je najbolje, neka onda bar nešto ostave i za kasnije.
.
