Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[milos.tro]

Malo o rokovima i planovima:
"Početak izgradnje dve stambene kule planiran je na leto ove godine, a gradnja kule Beograd, tržnog centra i hotela će početi tokom leta 2016.

Stanica Beograd centar u Prokupu će biti glavna železnička stanica i do kraja 2018. bi mogao da se završi proces izmeštanja sadašnje glavne železničke stanice iz centra grada, čime bi se potpuno otvorio Savski amfiteatar.

Druga faza gradnje "Beograda na vodi" se očekuje tokom 2019. godine, a nova autobuska stanica će se graditi sledeće godine u novobeogradskom bloku 42.
U toku je izrada projekata za nekoliko zgrada, a već je završen projekat za dve stambene kule."
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/550199 ... aca-u-BDPu (ceo tekst)

 

[milanche]

U francuskoj je 7 do 10% vrednosti objekta. (projektovanje + nadzor)
Ali opet i ako je Srbija, opet se radi o milionima jer ovde se projektuje ceo jedan komad grada.

Da mnogo sada i mi ne idemo u off, samo kratko. U Srbiji se uglavnom naplacuje po kvadratu. U tu cenu koju daje arh biro ulaze svi projekti (od 10-15 projekata i elaborata sve u 3 primerka). Nadzor se do sad uvek posebno ugovarao. Tako je bilo do sada, sad je menjan zakon, pa je zbog nekih promena moguce da se menja i nacin naplate i cena. *na primer: za gradj dozvolu ti sad treba samo idejni arh.projekat i teh opis ostalih struka, ali je zato potreban posle projekat za izvodjenje. Recimo sada investitor moze da anguzeje jedan biro za dobijanje gradj.dozvole, a posle da drugom jeftinijem da razradjuje za izvodjenje itd.

Naravno ako radis sve zgrade u SA mozes postati milioner, ali ako radis jednu, dve,tri zgrade tesko

 

[milos.tro]

Koristim priliku da se osvrnem i na kvalitet diskusije na ovoj temi koji pratim gotovo svakodnevno u proteklih godinu i po dana. U proteklom periodu imali smo obilje odličnih diskusija,zapažanja,predloga,nacrta i ideja u vezi teme(ima li neki bolji forum na netu po pitanju ove teme,koliko ja znam ne ?).U perspektivi će ovo sigurno biti i najdiskutovanija i najčitanija tema na Beobuildu (uostalom statistika koja se vodi o svakoj temi govori u prilog tome,ne računajući "prvi objekat" kafanu :roll: ,gradnja još uvek nije počela biće tu još dosta "materijala i materijala" za diskusije).

Nažalost politika,lična prepucavanja su sastavni deo svakog foruma,ima toga i na Beobuildu,ali znatno manje nego na drugim forumima.

Ono što se ponekad provuče tokom diskusija je SUJETA,a toga mislim ima podosta i kada govorimo o udruženjima,organizacijama itd. koji su "protiv" projekta. Provlači se pitanje ko je "bitan" a ko "manje bitan",koje je "više ili manje kompetentniji" da govori o projektu i tome slično (prostorni planer,arhitekta,mašinski inžinjer, saobraćajni inžinjer, pejsažni arhitekta, gradjevinski, elektroinžinjer, hidroinžinjer, sociolog, ekonomista, pravnik, geolog, istoričar umetnosti itd).Sve se svodi na pojedinačne nastupe ljudi iz različitih sfera,zastupanje odredjenih udruženja koja zastupaju samo jednu struku i tome slično.

GDE JE TU TIMSKI RAD? Nemojte da zaboravite da je Nacrt plana BNV radilo preko 70-ljudi različitih struka svako u domenu svoje oblasti i kompetencije,a oblasti surostorno-planski aspekt,Urbanističko rešenje,Zelene površine,Inžinjersko-Geološki uslovi,Javne službe,Saobraćajne površine,Komunalna infrastruktura,Zaštita prostora.

Samo TIMSKIM RADOM ljudi različitih struka se može analizirati i kritikovati tamo gde ima osnova a ima Nacrt plana BNV-a i to oblast po oblast .
Tim ekonomista je taj koji treba da analizira ukupno troškove i učešće grada i raščišćavanju SA,izgradnji prateće infrastrukture kao i prihode od taksi sa gradjevinsko zemljište koje su drastično smanjene (3 puta pre 2 meseca),staviti stvari na papir i prikazati konkretno šta i koliko Grad dobija,a koliko ulaže?

Tim pravnika zakonsku regulativu : specijalni zakon,ugovor o zakupu i detalje budućeg ugovora sa investitorom,ugovor o zajedničkom preduzeću i da insistira na JAVNOM UVIDU TIH UGOVORA PRE NEGO ŠTO BUDU POTPISANI. Posle je kasno.

 

[Aleksandar1]

Da li neko zna kakvi sve problemi mogu da iskrsnu u vezi sa podzemnim vodama i kakva su resenja?

 

[milos.tro]

Da li neko zna kakvi sve problemi mogu da iskrsnu u vezi sa podzemnim vodama i kakva su resenja?

Problemi sa podzemnih vodama su takvi da se npr. ne može izgraditi nijedna podzemna garaža,u planu je da se radi nasipanje terena zvanično se pominje 2m,mada ima hidroinžinjera koji smatraju da to treba da bude i 5m.Rešenja po pitanju gradnje postoje ali to sve dodatno povećava troškove.

 

[milanche]

Sto se tice nasipanja, moje misljenje je da je sasvim dovoljno 2m. Tada bi kota bila 77m, sto je isto ili nesto vise od Nbg. Setalista kao na Nbg se rade obicno na dva nivoa 74 i 76m. Tako da ako neko kaze da je potrabna visina od 79-80m, onda mora da kaze da i Nbg mora jos da se nasipa.

Sto se tice podzemnih garaza, naravno da mogu da se rade i ako postoje podzemne vode. Naravno da je to skuplje. Ppored dobre i jake hidroizolacije moraju da se rade kontra ploce zbog pritiska vode odozdo. Sve u svemu tehnicki je to lako izvodljivo, ali je naravno skuplje.

 

[spatiotecte]

Problem ako budemo radili nadzemne garaze je sto cemo imati brdo ogromnih kutija gde ce biti parkirani automobili na svakom cosku i to ce umnogome kvariti izgled ulica i urbanog tkiva.

 

[Igor]

U poslednjim izjavama mislim bas na nekom od gostovanja na rtsu je pomenuto da ce garaze biti podzemne i da su svesni da to podize trosak izgradnje.

 

[spatiotecte]

Nadam se da ce biti podzemne inace nam sledi urbicid.

 

[Max15]

Ako pogledamo projekat za 2 stambene kule vidi se da su u prizemlju planirani lokali a ne parking.

 

[stf]

Problem ako budemo radili nadzemne garaze je sto cemo imati brdo ogromnih kutija gde ce biti parkirani automobili na svakom cosku i to ce umnogome kvariti izgled ulica i urbanog tkiva.

Ne nužno.

Nadzemne garaže uopšte ne moraju biti urbicid. Ukoliko su prizemlja zgrada komercionalne delatnosti (lokali) a garaže od 1 do 5 recimo, neće se desiti ništa loše.

 

[spatiotecte]

Problem ako budemo radili nadzemne garaze je sto cemo imati brdo ogromnih kutija gde ce biti parkirani automobili na svakom cosku i to ce umnogome kvariti izgled ulica i urbanog tkiva.

Ne nužno.

Nadzemne garaže uopšte ne moraju biti urbicid. Ukoliko su prizemlja zgrada komercionalne delatnosti (lokali) a garaže od 1 do 5 recimo, neće se desiti ništa loše.

Pa zavisi kako ih budu oblikovali, nije bas lako estetski uklopiti takve elemente.
Mozemo se samo nadati da ce projektanti biti talentovani.

Mene ipak to plasi u neku ruku jer postoji ipak rizik bunkerizacije.

 

[Zuma]

Pogledajte maketu pa će te videti na šta to liči. Ona je očigledno rađena na osnovu koncepta nadzemnih garaža. Pošto garaže ne mogu da idu previše u visinu, moraju da se šire horizontalno. Tako je svaka zgrada na ovim slikama okružena nekom vrstom nezgrapne kocke koja je potpuno pojela sav prostor oko nje. Iako je površinski nivo verovatno komercijalan, to ne pomaže puno, jer su i gabariti tog nivoa određeni horizontalnim prostiranjem garaže iznad njega. Sem visina i prevelike gustine samih zgrada, nedostatak slobodnog prostora oko njih (što je direktna posledica nadzemnih garaža) je faktor koji najviše doprinosi negativnom i klaustofobičnom utisku koji ova maketa ostavlja. I to je jedan od faktora koji doprinosi osećaju da je ovo Dubaizacija Beograda. Naime, gledajući ovaj deo izgleda kao da nije ni predviđeno da se sada tu neki pešaci šetaju unaokolo. Za broj ljudi koji sugerišu visine ovih zgrada na trotoarima jednostavno nema dovoljno mesta, baš kao i u gradovima u kojima zbog ubitačnog Sunca i vrućine šetnja po otvorenom prostoru nikome i ne pada na pamet, pa je glupo traćiti ga na nešto što niko ne koristi. Tako da opet izgleda kao da je plan radila osoba koja nije ni bila u Beogradu (ili joj je možda bilo naređeno da nerazumno veliki broj kvadrata, ljudi i njihovih kola mora da smesti na jedinicu površine). Tako da podzemne vode mogu imaju veoma nezgodne i neočekivane posledice.

 

[spatiotecte]

^^ Pa ovo je bas ruzno.

Ti kad si na ulici u stvari samo vidis te garaze, okruzen si tim kutijama.

Znaci kad kazem urbicid, mislim upravo na ovako nesto, zdepaste kocke na svakom cosku. Neka hvala, ovo nije urbanizam.

 

[Gorstak89]

Zašto bi bilo šta bilo samo po sebi urbicid? ili neki drugi cid?
I kako ostale zgrade u BG izgledaju? Nisu kocke? zahtevajmo onda po neku piramidu i valjak.

P.S. nisam bot, ali mi se takvi stavovi ne sviđaju pa izražavam svoj.

 

[spatiotecte]

Zašto bi bilo šta bilo samo po sebi urbicid? ili neki drugi cid?
I kako ostale zgrade u BG izgledaju? Nisu kocke? zahtevajmo onda po neku piramidu i valjak.

P.S. nisam bot, ali mi se takvi stavovi ne sviđaju pa izražavam svoj.

Kad kazem kocka mislim na bunker sa automobilima. Lepo je Zuma nasao slike makete sa fokusom na tim garazama i mislim da slika objasnjava sve.

Nije problem u formi, kockastih zgrada ima koliko hoces u gradu.
Zamisli samo jedno parce grada za garazom Obilicev venac na svakom cosku.
To ne bi izgledalo ni malo lepo slozices se.

 

[milos.tro]

Ne treba se mnogo obazirati na maketu i ono što je na njoj,jer nas je dosadašnje iskustvo naučilo sasvim suprotno.Gde vi ove 2 zgrade koje bi se gradile vidite na maketi? NIGDE.

Takodje jedno je render, a projekat nešto sasvim drugo. Tek kad budemo videli projekat onda se može govoriti i o garažama da li će biti nadzemne,podzemne ili možda sasvim odvojene od ovih zgrada.

Da li neko ima informaciju šta se dešava sa onima koji su iskazali interesovanje za stanove,da li su dobili neko dalje obaveštenje?

Do projekta za ove 2 zgrade ima još da se načekamo,jer treba videti koji su od ovih cca 1500 interesenata STVARNI KUPCI.Mislim da se odredjeni broj onih koji bi zaista želeli da kupe stanove našao u čudu kada su od ljubaznih operatera u call centru dobili "informacije" da se ne zna ni cena kvadrata,kvadratura, ni raspored prostorija (osim da će stan imati 1,2,3 ili više soba),podaci o materijalima od kojih će se graditi,lokacija stana, spratnost,orijentisanost ka reci ili ne,veličina terase, garažno mesto,prateći sadržaji u okviru zgrade itd. Jako puno jednačina sa puno nepoznatih što svakako ne može da ostavi "dobar utisak" na potencijalnog kupca.

 

[Gorstak89]

Misliš da ne može da se napravi neko arhitektonsko rešenje da to izgleda lepo?
Sa druge strane, ne vidim zašto u današnje vreme ne bi moglo i pod zemlju da se gurne. Reći da je to skupo nema smisla, usloviš investitora pa kud puklo da puklo.

 

[Zuma]

Ne treba se mnogo obazirati na maketu i ono što je na njoj,jer nas je dosadašnje iskustvo naučilo sasvim suprotno.Gde vi ove 2 zgrade koje bi se gradile vidite na maketi? NIGDE.

Takodje jedno je render, a projekat nešto sasvim drugo. Tek kad budemo videli projekat onda se može govoriti i o garažama da li će biti nadzemne,podzemne ili možda sasvim odvojene od ovih zgrada.

I to bi bio sasvim logičan zaključak da nas iskustvo nije naučilo da se vodi politika svršenog čina. Što javnost unapred manje zna, to može manje da talasa, a kad se jednom projekat, ili bilo kakva odluka o bilo čemu, najzad i objavi, onda imate samo par sati takozvane javne rasprave u nekom podrumu (sa gumenim patkama), ili u skupštini, kao pepeljuga, do ponoći. Što je po efektima sasvim isto. Nema ih, i nema vremena za bilo kakvu promenu. Posle ponoći magija demokratije nestaje i preostaje samo surova realnost.

Zbog velike zapremine garaža njihove lokacije bitno utiču na arhitekturu zgrada pa onda i na karakter prostora i opšti utisak koji će ostavljati ceo Savski amfiteatar. Zbog toga je u pitanju odluka koja bi trebala da nadilazi detalje projekata pojedinih zgrada. To je nešto što je daleko bolje odlučiti na nivou master projekta, slično maksimalnim visinama ili drugim urbanističkim parametrima. Bar kao preporuku, ako već nije obaveza. Takođe, od toga zavisi i cena kvadrata, a od nje i prodaja, pa tako i naš deo profita. Nisam baš ubeđen da je središte Savskog amfiteatra pravo mesto da pustimo svakog investitora da pravi bilo šta što se njemu ćefne, sasvim nezavisno od toga šta je uradio njegov komšija i šta bi za čitavu celinu bilo najbolje. Ili za naše interese, za razliku od Arapskih. Neka opšta ograničenja ili poželjna usmerenja su neophodna, a to onda znači da o njima moramo raspravljati. Što je malo teže ako unapred nemamo blagu predstavu o bilo čemu konkretnom vezanom za namere glavnog investitora i gradskih vlasti.

 

[milos.tro]

Ne treba se mnogo obazirati na maketu i ono što je na njoj,jer nas je dosadašnje iskustvo naučilo sasvim suprotno.Gde vi ove 2 zgrade koje bi se gradile vidite na maketi? NIGDE.

Takodje jedno je render, a projekat nešto sasvim drugo. Tek kad budemo videli projekat onda se može govoriti i o garažama da li će biti nadzemne,podzemne ili možda sasvim odvojene od ovih zgrada.

I to bi bio sasvim logičan zaključak da nas iskustvo nije naučilo da se vodi politika svršenog čina. Što javnost unapred manje zna, to može manje da talasa, a kad se jednom projekat, ili bilo kakva odluka o bilo čemu, najzad i objavi, onda imate samo par sati takozvane javne rasprave u nekom podrumu (sa gumenim patkama), ili u skupštini, kao pepeljuga, do ponoći. Što je po efektima sasvim isto. Nema ih, i nema vremena za bilo kakvu promenu. Posle ponoći magija demokratije nestaje i preostaje samo surova realnost.

Ono što javnost zna da se priprema Ugovor i da će biti objavljen kada bude potpisan,što nije dobro rešenje. Što se diskusija vezano za ugovor tiče (udruženje advokata ili ti komora ) koja se jednom već oglašavala po pitanju Lex Specijalisa bi po mom mišljenju trebalo da se svakodnevno oglašava i da traži UGOVOR NA UVID I SKUPŠTINSKU RASPRAVU PRE POTPISIVANJA. Time bi se javnost upoznala sa detaljima ugovora,analizom,argumentima i kontraargumentima, makar kroz skupštinsku raspravu,doduše sa već unapred poznatim ishodom ili ti voljom većine,ali bi i to bio pomak.

 

[Пантограф]

Ако се буду градиле високе зграде, паркирање је немогуће решити подземним гаражама, јер би оне морале да имају бар десетак нивоа... у подземним водама, а онда би квадратни метар у њима коштао...
Зато је поприлично јасно да ћемо у Савском амфитеатру добити улепшану верзију насеља Степа Степановић (што је у овим условима на жалост боља варијанта) - или неког још већег монструма блискоисточне, аустралијске или сл. провенијенције, где ће огројман простор на највреднијој гарадској земљи заузимати хотели за аутомобиле.

Превелики је све ово урбанистичко-архитектонски проблем, да би најозбиљнија расправа која се о њему води била ова на Беобилду.

А док не буде БнВ:

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić izjavio je da će lokalna samouprava nastaviti da pregovara o izgradnji Diznilenda u tom gradu i naglasio da se on ne bi gradio sredstvima gradskog budžeta već iz stranih ulaganja.
Radomir Nikolić je, gostujući na Televiziji Kragujevac, rekao da bi takva investicija pokrenula turizam, ugostiteljstvo i hotelijerstvo, kao i da bi se na jedno radno mestu u samom parku otvorila tri nova, prenosi Tanjug.

Е, да: Христос васкрсе!

 

[stf]

Јавно се извињавам Добрици на сумњама. Заправо, делимо исто мишљење према НВО сектору и њиховим циљевима.

 

[direktor]

Dobar intervju koje su ovo novine pise mjesec travanj a cirilica

 

[rasho62]

Spat. A да две, три, четири зграде буду само за гараже?

 

[Igor]

Da zanimljiva je i ideja o blokovskim centralnim garazama ali onda se gubi taj "ekskluzivitet" gde prakticno iz svog stana liftom se spustas do garaze i svog automobila.