Mogli bi smo da iz ove svađe izvučemo bar neku pouku. Čuvajte se relativizacija ako to vodi zamagljivanju bitnih razlika. Ne smemo sve trpati u isti koš, i od činjenica, prednosti i mana praviti paprikaš u kome je sve jednako nejasno. Uvek moramo znati šta je važnije, i šta mora da ide pre, a šta posle. Pa dakle i o čemu u nekom trenutku treba, a o čemu ne treba pisati. Svi argumenti, čak i kad su ispravni, ni izdaleka nemaju jednaku težinu, pogotovo kad je problem akutan i od ogromne važnosti, a vreme za akciju ograničeno. U takvoj situaciji generisanje šuma, pa čak i navođenje istinitih, ali trenutno nerelevantnih opštih istina, postaje direktno štetno. Odvlači pažnju od onoga što je bitno, unosi haos u razmišljanje svih ljudi koji problemu nisu mogli posvetiti dovoljno vremena ili nemaju dovoljno predznanja, i konačno, otežavanjem postizanja minimalnog konsenzusa javnog mišljenja, reakciju javnosti odlaže sve dok se odluka ne donese, pa bude kasno za promenu. To je u novije vreme, kad je samu informaciju nemoguće potpuno cenzurisati, standardna tehnika manipulacije svake vlasti. Bar im u tome ne moramo pomagati. Da pokušam da iz šuma izdvojim bar jedan deo onoga što je važno.
Najavljen je skori početak gradnje po planu koji će direktno upropastiti središte Savskog amfitatra, vizuelni fokus grada, najveći slobodan resurs strogog centra Beograda. Sve drugo je ovde sekundarno. Preostalo je veoma malo vremena za promenu i popravke. Bilo bi lepo kad bi ljudi uvek imali na umu kako će ono što pišu uticati da se projekat BNV u raspoloživom vremenu poboljša ili odloži ako to nije moguće.
Drugi faktor je činjenica da čak i ono što bi se ovde moglo shvatiti kao dobro, naprimer čišćenje SA i obnova infrastrukture, u ovom trenutku nije dobro zbog lošeg tajminga u kome se radi to što bi inače, da nije toga, bilo dobro. Mi smo isuviše zaduženi i lako nam se može desiti da ćemo uskoro svi raditi samo da bi isplaćivali glavnicu i kamate na državni dug daleko iznad naših mogućnosti. Zbog toga se raspoloživi novac mora usmeravati u najprofitabilnije investicije i promenu strukture čitave privrede. Priča kako nove trafoe, vodovodnu infrastrukturu, mostove ionako treba graditi, da treba izmeštati autobuske i druge stanice, pa se zato to ne računa u trošak OVE investicije je besmislena. Jer ih bez ovog projekta ne bi morali graditi SADA. A ako ih gradimo, moramo se zaduživati, što nam u situaciji već postojeće prezaduženosti drastično podiže cenu svih budućih kredita, pa nam tako direktno i bukvalno krade pare (zbog kamata i sve teže dostupnosti budućih povoljnih pozajmica) koje bi morale biti usmerene u privredni razvoj, a NE na ono što ipak može da čeka još malo.
Pa zatim, ovo ne donosi 3,5 milijarde. Čime pada u vodu ionako slab argument za javni interes i lex specijalis. Jer nema ni ugovora, a i kada ga bude, investitor se NEĆE obavezati da ih potroši.
Pa onda, problem sa lex specijalisom i javnim interesom je u tome što se direktnom intervencijom države jednom privatniku oduzima i da bi se dalo drugom, pogotovo pri ovako sumnjivim izgledima za CELOKUPNU investiciju i očigledno lošem rešenju za SA. Da nema ova dva zadnja elementa, još bi smo nekako i progutali problematičnost i nepravednost ovakve intervencije. Dakle, ako je javna korist izuzetno velika, a tako dobra prilika zaista retka, pa se osnovni principi pravnog sistema ne narušavaju previše često, a onda kad se to ipak uradi, postoji više nego dobra kompenzacija. Međutim u ovom slučaju to ne važi, pa se to isto sada ne bi smelo prihvatiti. Jer se oko jedne odluke nagomilava previše loših aspekata. Redistribucija bogatstva među privatnicima bi se trebala odvijati tržišnim mehanizmima. To je ono što ono inače radi, obezbeđujući tako izvesnu ravnopravnost subjekata i zaštitu od korupcije. Javni interes bi trebao biti rezervisan skoro isključivo za ono gde tržište nije dobar regulator (škole, bolnice, putevi ...). Ili izuzetno, za zaista ogromnu i sigurnu ZARADU, u pravom trenutku i sa povoljnim tajmingom troškova, što ovde nikako nije slučaj.
Pa zatim, činjenica da je druga partija kriva, ili je radila isto to dok je bila na vlasti, apsolutno NE SME da znači da sada ona ne sme da se buni ako ova sledeća radi to isto. Ili da arhitekta koji je radio loše projekte ne sme da se buni ako neko drugi radi loše projekte. Što se izgleda smatra i na Beobuldu. Ali je glupost, da ne spominjem logičku grešku. Činjenice su činjenice, i ne zavise od autoriteta, bio on dobar ili loš. Nešto doprinosi poželjnom ishodu li ne. Motivi se menjaju. Znanje i interesi i vremena takođe. Naše znanje o drugim ljudima i pravim razlozima za njihovo ponašanje je nesavršeno. Itd, itd. Ostalo je za neka druga razmatranja i najčešće nebitno kada postoji jasan, važan i vremenski blizak cilj. Onemogućavati drugoj partiji i nama nesimpatičnim arhitektama da brane ono što je ispravno je direktan napad na javni interes. Pa makar se to dešavalo u skupštini. To je prosto javna izjava da mi želimo da lažemo i krademo i da se za to ne sme znati. Drugačije se ne može razumeti redovno ponavljana tvrdnja "da vi nemate pravo da pričate, jer ste radili isto". Alo !!!! Da li je to dobro ili nije? A šta ako nema ko drugi da priča, ili ih nema dovoljno da bi se samo mišljenje takozvanih "pravednika" probilo do javnosti. Šta onda?