Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[laki72]

odavno lova igra kod gugla i svih njihovih `sajtova`
(ne kazem da je to ovde slucaj, ali...)
Cak su pre par godina slali obavestenje u vezi toga gde nisu direktno priznali za lovu, ali se iz saopstenja moglo zakljuciti da je upravo to u pitanju.

 

[vranac]

U suštini ti možeš da platiš i firme za optimizaciju radi boljeg položaja. Ali da su se tim bavili naši političari važniji bi im bio rank u Srbiji nego u inostranstvu. Ne vidim šta ovime neko dobija što na prvo mesto u pretrazi našeg grada izlazi maketa, koja se uzgred ne poštuje ni prvim projektom i služila je jedino u predizborne svrhe... Ovo će pre svega izazvati sprdanje sa našim gradom i zemljom.

 

[vladimir79]

Mogu da zamislim scenu gde stranac dođe u Savsku i pita: "A gde je ono sa slike?"

 

[dosen]

Sansa da se SA samo ocisti su minimalne. Sledi ugovor ili ugovor+trzni centar+pocetak kule. Arapi su ulozili u marketing, verovatno i obezbedili finansiranje izvesne stranke za odredjen period, tako da nazad nema. Kljucna rec je ugovor. Nesto je verovatno vec potpisano, jer investitori tipa Arapa, ne daju ni jednu banku bez kolaterala ili papira koji ih stavlja u super-prednost. To stalno treba pitati i zahtevati tu informaciju. Cak i da se nista ne izgradi, a dobijemo set ugovora, javnih, polujavnih, tajnih, povezanih... - posao je zavrsen na stetu Beograda.

Jedini nacin da se dobro Beograda zastiti je civilna akcija. To je najvrednije orudje koje civilno drustvo ima.
Kada Arapi i njihovi savetnici vide da je oko SA zivi lanac od 5000 ljudi, recimo svakog vikenda, napustice necujno ovu pricu. PV ce ostati sam u prici o kuli, tako da ce i on ubrzo da fokusira marketing na drugu stranu.

Mozda ce i on sam da inicira projekat velikog parka - da bi se izvukao iz cele situacije.
Tako da dosta zavisi od - gradjana. Samo da li ima gradjana.

Ne vidim bas da u Beogradu ima ljudi koji su u stanju da izadju iz svoje dnevne sobe, ispuste daljinski, rizikuju da ih obeleze, a sve da bi branili svoj grad. Nas narod nema instinkt za odbranu zajednickog dobra, sto rece Djindjic. Zajednicko dobro u Srba sluzi za otimanje sto brze i nasilnije, jer ako ne maznem ja maznuce ovaj do mene.

 

[Delija]

Ево, да заокружимо причу

Lex specials o Beogradu na vodi otvara mogućnost da se bez postupka javnih nabavki sa investitorom potpiše ugovor po kome će izgraditi objekte javne namene i to "prebiti" za troškove uređenja građevinskog zemljišta.

Reč je o radovima vrednosti 33 milijarde dinara (oko 10% vrednosti svih javnih nabavki u Srbiji u 2014), a zanimljiva je podudarnost što je procenjena vrednost doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta gotovo identična – 33,7 milijardi dinara.
http://www.transparentnost.org.rs/index ... du-na-vodi

Овиме смо добили одговор зашто је морао да се поклони цео СА, зашто је пројекат на целом том простору и зашто се тирани на власти овако упињу да сатру Београд.

 

[Гага]

Preko google.de slika je beograda na vodici

 

[simba222]

Bila je na skoro svakom drugom pa su na nekima skinuli ukucaj google.hr tu je sad!

 

[neshaoct]

Ево, да заокружимо причу

Lex specials o Beogradu na vodi otvara mogućnost da se bez postupka javnih nabavki sa investitorom potpiše ugovor po kome će izgraditi objekte javne namene i to "prebiti" za troškove uređenja građevinskog zemljišta.

Reč je o radovima vrednosti 33 milijarde dinara (oko 10% vrednosti svih javnih nabavki u Srbiji u 2014), a zanimljiva je podudarnost što je procenjena vrednost doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta gotovo identična – 33,7 milijardi dinara.
http://www.transparentnost.org.rs/index ... du-na-vodi

Овиме смо добили одговор зашто је морао да се поклони цео СА, зашто је пројекат на целом том простору и зашто се тирани на власти овако упињу да сатру Београд.

Ovim nismo dobili ništa jer napisano predstavlja budalaštinu.

Verovatno (pošto nam nisu naveli član na koji se pozivaju), su mislili na sledeće iz teksta predloga Zakona:

Član 15.

Doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća investitor.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole investitor dostavlja dokaz o regulisanju obaveze u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Kao dokaz o regulisanju obaveze u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, investitor dostavlja ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza u vezi sa pripremanjem i opremanjem građevinskog zemljišta sredstvima fizičkih ili pravnih lica (u daljem tekstu: ugovor) zaključen sa jedinicom lokalne samouprave, odnosno licem iz člana 94. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Jedinica lokalne samouprave, odnosno lice iz člana 94. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji bliže određuje uslove, postupak, način i sadržinu ugovora iz stava 3. ovog člana.

Jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može propisati da se radovi na uređivanju građevinskog zemljišta, uključujući izgradnju površina javne namene, kao i izgradnju objekata javne namene u javnoj svojini koje realizuje investitor na osnovu ugovora, priznaju kao izmirenje ukupne obaveze na ime doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Konačni obračun između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje svih objekata u obuhvatu planskog dokumenta.

http://www.parlament.gov.rs/upload/arch ... %20lat.pdf

Šta ustvari ovde piše?
Piše da nema građevinske dozvole dok se ne uplati doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.
Plaćanje tog doprinosa ne mora da bude samo novac, već i vrednost predviđenih radova u pogledu površina i objekata javne namene, na osnovu Ugovora koji dostavi. Piše da će investitor svojim parama da uredi površine javne namene, kao i da napravi objekte javne namene u okviru projekta koji se uređuje ovim aktom.
Zašto investitor? Zato što mi nemamo pare.
Kako će to da uradi? Na osnovu Ugovora koji potpiše sa gradom, ili sa preduzećem čiji je osnivač grad, ili republika.
Gde piše da to može tako što će da se osnuje neko tamo preduzeće?

Član 94. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014)

Član 94. stav 2.
Radi obezbeđivanja uslova za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta, Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave može da osnuje privredno društvo, javno preduzeće, odnosno drugu organizaciju ili da vršenje ovih poslova obezbedi na drugi način, u skladu sa zakonom, odnosno statutom.

A, te pare koje će investitor da potroši da uredi površine i objekte javne namene su nekakav poklon nama?
Kao, toliko je dobar pa nam iz svog džepa pravi objekte i površine javne namene?
Neeee, to ima samo u bajkama i postovima pojedinih forumaša na ovoj temi.
Piše da će mu se svi ti njegovi novci, koje potroši da uredi površine i objekte javne namene, priznati kao izmirenje obaveze na ime doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Dakle, ''prebićemo'' vrednost toga od dela keša koji treba da uplati na ime doprinosa.

Eeeeee, ali sad se pojavi ''ekipa'' koja kaže...''investitoru, ne možeš ti objekte javne namene da praviš bez javne nabavke za svoje pare''.
Je l beše na Bež. Kosi neka Miškovićeva fondacija napravila objekat javne namene?
Je l Mišković raspisivao javnu nabavku za blokove, crepove, cigle...koje je tamo platio? Nije.
A, što mislimo da neki drugi investitor treba da raspisuje javnu nabavku kada takođe troši svoje pare?

Ovde to mislimo zato što mu se vrednost toga računa kao deo izmirenja obaveza na osnovu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta...i zato onda može da mu padne na pamet da ''naduva'' vrednost tih radova (u ugovorima koje će dostaviti), kako bi znatno veći deo svoje obaveze, nego je realno, ''prebio'' kroz tu naduvanu vrednost radova i objekata javne namene.
Ali...neće moći to da uradi čak i kada bi hteo, jer u predlogu Zakona, u već citiranom članu 15. piše:

Jedinica lokalne samouprave, odnosno lice iz člana 94. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji bliže određuje uslove, postupak, način i sadržinu ugovora iz stava 3. ovog člana.

Ko bliže određuje i uslove, i sam postupak (zamislite, može da odredi da to bude sistemom javne nabavke), i sadržinu tih ugovora?
Da li može investitor da nas stavi pred svršen čin, da dođe i kaže:
''imam ugovor sa tim i tim, stanica Policije će me koštati 47 miliona evra. je*******iga, nisam ni ja verovao da će biti toliko, ali šta da se radi...skupo...molim, skinite mi 47 miliona evra od one moje obaveze da uplatim za doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta''.
Hoće li moći to? Neće.
Kako neće?
Tako što piše:

Jedinica lokalne samouprave, odnosno lice iz člana 94. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji bliže određuje uslove, postupak, način i sadržinu ugovora iz stava 3. ovog člana.

---------------------------------------

Inače, dobro je za temu da se odmaklo od npr. onih priča gde se ismeva d.o.o. kao vrsta privrednog društva (kao, čim je d.o.o. to je onda 100% nešto neozbiljno), osnivački ulog, prave nekakvi vrcavi primeri kako eto svako može tako da osnuje firmu i radi isti posao...- bar tog apsurda nema više.

Evo, pozivam sve koji su rekli da će i oni tako da osnuju firmu, da odu u ponedeljak i stvarno urade to.
Postave nam ovde Rešenje iz APR-a.
A onda, u skladu sa svojim pisanjem ovde na temi, neka odu u Banku, bilo koju, i pokušaju da dobiju novac na osnovu hipoteke nad nekim zemljištem koje im nije u vlasništvu, nego ga imaju u zakupu. Pokušajte, pa mi javite ovde na temi šta vam je rekla Banka. 8)
Za one koji su ismevali d.o.o.:
Telenor d.o.o., Vip mobile d.o.o., Delhaize Serbia d.o.o., Coca-Cola HBC - Srbija d.o.o., Fiat Automobili Srbija d.o.o., Siemens d.o.o. Beograd, OMV Srbija d.o.o., Tigar Tyres d.o.o, Henkel Srbija d.o.o., Ball Packaging Europe Beograd d.o.o., Carlsberg Srbija d.o.o., Hewlett Packard d.o.o, IKEA Srbija d.o.o., Lafarge BFC d.o.o., Philip Morris Services d.o.o. Beograd, Rauch Serbia d.o.o...
Ovako može da se ređa do prekosutra.

Naša skraćenica d.o.o. je ono što na zapadu krste kao LTD., LLC. Proguglate časkom te skraćenice pored najjačih firmi koje vam prve padnu na pamet, pa pogledajte šta se pojavljuje.

I, onda neko ko veze nema ni šta je do.o.o, ni šta mu je paralela na zapadu...dođe ovde na temu, napiše post u kome to ismeva, i što je najgore takav sadržaj dobije pitaj Boga koliko pluseva...a ustvari sve napisano o tome je budalaština. Budalaština dobija pluseve.
To onda ukupno snižava nivo diskusije i svodi forum na prepucavanja kao u onim komentarima na masovnim medijima.

---------------------------------------

Zadovoljstvo je bilo čitati nešto postova na poslednjih 6-7 strana oko vizura, pogledati radove u kojima su se ljudi potrudili da predstave izgled predloženih zgrada u SA, šta bi se zaklonilo, šta ne, itd...
Isto kao ranije ukazivanja oko nerešenog pitanja masovnog (javnog) transporta u predloženom master planu, ili oko toga kako su već postojeće zelene površine (njihovu površinu) na NBGD obali prekoputa uračunali u površinu celog projekta da bi tako veštački podigli procenat zelenih površina, itd.

To je sve neuporedivo pametnije i korisnije za temu, i forum u celini, od političkih lupetanja i mantri tipa tiranija, izdaja, Kosovo, Rambuje, bot...

EDIT: Aman, više... manite se koju sliku koja verzija Googla izbacuje...već vam je objašnjeno kako to funkcioniše.

 

[Igor]

@neshaoct

Nije nepoznanica a pominjano je na forumu na drugoj temi da je direkcija u zamenu za naknadu uzimala deo nekretnina u okviru izgradjenih objekata sto smatram netrzisnim i nefer prema ostalim investitorima.

U sustini ja sam za trzisno poslovanje tj parcijalno zakup, nadoknada po parcelama a mi izgradnju infrastrukture na osnovu nadoknade sto znam da je prakticno nemoguce pogotovo sa spoljnim zavisnim projektima Prokop, Obilaznica, Autobuske stanice izmestanje itd.

Ono sto jeste simptomaticno sto su oni investiciju na poziciji SA za opremanje i prihod od zemljista prakticno izjednacili sto ne bih rekao da je slucajno.

 

[neshaoct]

Koliko sam razumeo, dve su stvari ovde.

Jedno su kvadrati u komercijalnim objektima (poslovne i stambene namene), koji će se dobiti ako se oni izgrade.
Koliko se dobija, tj. kako će se ti kvadrati podeliti (uprošćeno rečeno)...to će biti u onom ugovoru koji (barem javno, a verujem da su još kako u mesecima iza nas pregovarali o njegovoj sadržini), još nije odmakao dalje od najave.

Drugo su kvadrati, tj. troškovi koje će investitor imati oko nekomercijalnih, tj. oko objekata javne namene.
Ovaj predlog Zakona predviđa tu situaciju, gde se naša strana, kako sam razumeo predlog teksta, obezbeđuje da investitor ne dođe sa ugovorima gde ispade da npr. par stotina kvadrata vrtića ili policijske stanice ili čega već...košta pitaj Boga koliko evra....da nam dođe sa naduvanim cenama.

Oko komercijalnih kvadrata se uređuje ugovorom koji tek treba da dobijemo.
A, ovo iz predloga Zakona je oko javnih objekata, i uopšte oko provođenja zemljišta nameni.

Slažem se da su oni propračunali tako da faktički živog keša bude malo (razlika od 700 miliona dinara preko onih 33 milijardi dinara, što je možda i dobro kad već ionako mislimo da su ovi naši lopovi), već da će se eto ''čudnovato'' vrednost toga skoro poklopiti...

U sustini ja sam za trzisno poslovanje tj parcijalno zakup, nadoknada po parcelama a mi izgradnju infrastrukture na osnovu nadoknade sto znam da je prakticno nemoguce pogotovo sa spoljnim zavisnim projektima Prokop, Obilaznica, Autobuske stanice izmestanje itd.

U ovome i jeste glavni problem, jer nama nije dovoljno ono novca što bi dobili na klasičan način jer nama nije dovoljno samo da komunalno, infrastrukturno opremimo SA kako bi bilo ko mogao da gradi na njemu, nego nam treba i za sve ostale projekte koje si nabrojao da bi moglo da se gradi u SA.

 

[Duleja]

Mutan je odraz Beograda u vodi

Drevnost Singidunuma obavezuje vlast da razmišlja nekoliko milenijuma unazad i makar vek unapred kada donosi odluke

Staza pored Save, gde treba da se gradi „Beograd na vodi”, Pobednik i Kalemegdan, predstavljaju moj dom ma gde bio u inostranstvu, to je toponim koji je, zajedno sa odrastanjem u blokovima, obojio moj karakter. Urbanizam ne samo što svakodnevno utiče psihološki na pojedince, već zbog migracija u velike gradove ima direktne političke, ekonomske i psihološke posledice. Istorija pokazuje da kod velikih arhitektonskih poduhvata treba zapamtiti da su važni ljudi, a ne makete.

Drevnost Singidunuma obavezuje vlast da razmišlja nekoliko milenijuma unazad i makar vek unapred kada donosi odluke. Umesto toga, odluke se donose preko noći i preko kolena. Ma u redu je to, rekao bi premijer ili gradonačelnik, ali pokaži ti meni tri milijarde. To je međunarodni jezik kapitala, a posao predstavnika grada je da nameru kapitala uskladi sa interesom ljudi koje zastupa i da govori njihovim jezikom. Zato se pitam da li Siniša Mali predstavlja nas ili „Igl hils”?

Kad neko u predizbornoj kampanji već dobije crtež budućeg grada, bez garancija nudi najvrednije što ima tj. zemljište, prihvata ad hok promene crteža, proklamuje ih u projekat od nacionalnog značaja, stalno praveći ustupke (od izmene propisa o spratnosti do poklanjanja pasoša), onda morate da se zapitate. Konsultujmo zdrav razum. Ako vam je iole stalo do sebe, u dogovaranju posla borili biste se da zaštite svoj interes, bili bi nepoverljivi i oprezni, pitali stručnjake, tražili druge ponude i uradili sve da vi definišete uslove saradnje. Trudili biste se da ne budete veverica. Odgovor ne mogu da budu samo radna mesta za pokretanje građevinske industrije jer je apsurdno radi kratkoročnog (i diskutabilnog) ekonomskog dobitka praviti dugoročne intervencije. Vlast radi ad hok sa autoritarnim stavom koji niti je zaslužen niti se aktivno brani od kritika. Jedini autoritet je interes zajednice... i Pobednik koji sve ovo motri.

Istini za volju, obrazovani i malo bolje stojeći, više ne pripadaju jednom gradu, već su mobilni, pa nemaju „svoj” grad i zato se mnogi ne interesuju previše. Nadovezujući se na Manuel Kastelsovu podelu u „Informacionom gradu” na stanovnike sveta i lokalce, Zigmunt Bauman kaže: „Elitu većinom, nije briga za probleme ’njihovog grada’ samo jednog mesta među mnogima, pošto su sva takva mesta i nebitna sa tačke gledišta sajber-prostora – njihovog istinskog doma, makar je taj dom virtuelan”. Najbolji primer tog globalnog putnika koji je odsečen od lokalaca je investitor iz Emirata kojem virtuelne makete na kompjuterima crtaju ljudi koji ne poznaju Beograd. No, takva je delimično moja raštrkana generacija i dobar deo dijaspore. Rado će tetka iz Beča poslati pare da pijemo kafu u Beogradu, ali joj je kontakt samo „Skajp”. Veliki deo onih koji su prikovani za grad jedva plaćaju račune, pa im slika „Beograda na vodi” ispunjava fantazije o boljem životu.

Fantazije su materijal od kojeg se prave politički snovi, ali koraci do ostvarenja su važni da se fantazija ne bi pretvorila u noćnu moru. Ako je cilj uređen, evropski grad, onda ne može na svakom koraku da se radi kontra procedurama. Promotivnim štandom „Savanova” upravlja privatno lice bez konkursa, iako je zelena površina dodeljena državnom preduzeću „Beograd na vodi”. „Zelenilo”, „Beogradvode”, Zavod za zaštitu spomenika i opština Savski venac su u jednom danu prihvatili zahtev za štand, iako se radi o kafiću. O ovome sam se informisao tako što su mi dali glasilo „Ne da(vi)mo Beograd”. Možda ipak postoje neki koji bi se aktivno borili za „svoj” grad. O rizicima vlast ne govori otvoreno: od velike mogućnosti poluizgradnje do toga da te zgrade zaliče na Majami Bič, gde soliteri noću zvrje u mraku jer vlasnici tu ne žive. Istorijat gradnje investitora pokazuje da su to često nedovršeni, pusti gradovi-oaze (odsečene celine). Da ne govorim kako u matičnom Dubaiju neljudski tretiraju radnike iz Indije, Nepala, Pakistana i ostalu sirotinju. Leks specijalis je način da se iz autoritarne pozicije nastavi naša tradicija brkanja privatnog i javnog interesa.

Moj prigovor je prost: pozicija moći mora stalno da se pravda, da se dokazuje, argumentuje pred stručnjacima, sluša savete i ne bude osiona, a ako toga nema, nešto je sumnjivo. Autoritarnost i poltronstvo su brend našeg društva, a ne odgovornost, kako kaže premijer. Gde god se okrenem vidim autoritarne tipove. Uvek neki kompleksaš od nule reformiše gradske kulturne manifestacije, vodi stranku ili NVO – neka sitna duša koja je odustala od toga da bude čovek, pa je odlučila da vlada drugima. Biće nam grad onakav kakvi smo mi sebi u odrazu vode Save i Dunava. Da li u odrazu gledamo gubitnike, poltrone i bahate ili možda ipak vidimo Pobednike?

*Reditelj
Igor Simić

http://www.politika.rs/pogledi/Igor-Simic/Mutan-je-odraz-Beograda-u-vodi.lt.html

 

[BadMan]

Spacio siris dezinformacije bedmen te je vec demantovao prosili put oglasice se na forumu pa ce ti objasniti detalje vec

Ne znam sta me je Badman, odnosno Dobrica demantovao kad je samo potvrdio ono sto sam rekao, da je delio vizitke i slao mejl Malom.
On tvrdi da je to radio kako bi vlast znala ko im je protivnik. Zaista ne znam koliko mu je to pametno bilo.

Bukvlano je sebi pucao u nogu, sada posto znaju ko im je protivnik strpali su ih u pritvor.

Ma dobro, nije ni pritvor ništa strašno. Argumenti su na našoj strani, oni mogu da spinuju jedno vreme, i to će proći.

 

[milos.tro]

subota 28.03.2015. | 09:19
Sava se sprema za BG na vodi/FOTO
Izvor: B92, Tanjug
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=973877

Beograd -- Na starom savskom pristaništu je, po nalogu Republičke inspekcije za bezbednost plovila, počelo uklanjanje 12 objekata iz reke Save.

Čišćenje se obavlja radi prostora na kojem je predviđena gradnja Beograda na vodi.
Kako je za Tanjug izjavio pomoćnik ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture zadužen za inspekcijski nadzor Aleksandar Simić, da bi se ovaj projekat realizovao neophodno je ukloniti ove objekte kako bi se uredila obala i priobalje Save.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Leposava Sojić precizirala je da će najkasnije za 15 dana svi objekti sa desne obale Save, tačnije kod Starog savskog pristaništa biti uklonjeni na već unapred određena mesta koja neće ružiti obale grada.

"Danas će ronioci da otkriju jedan od starih plovila koje je potonulo, a kojih inače na tokovima reka u Srbiji ima mnogo. Kada ga izvuku, otpremiće ga sa svim objektima na već unapred pripremljena mesta. Određene su lokacije i od sada pa nadalje Beograd će izgledati sasvim drugačije," objasnila je ona u izjavi za Tanjug.

Istakla je i da je ovo jedan veoma važan trenutak za Beograd, pogotovo za stare Beograđane jer se sada prvi put posle 1945. godine izmeštaju brodovi po zakonskim propisima.

Akcija uklanjanja objekata sa reka će, kako je Sojić najavila, biti nastavljena u celoj Srbiji, duž svih vodotoka, u saradnji sa lokalnim samoupravama, tako da građani više neće moći da vide deponije smeća i starih brodova pri prilasku rekama.

"Za početak krećemo od Beograda zbog ovog velikog projekta Beograd na vodi koji je samo otvorio ovaj problem za koji se ćutalo, a znalo", dodala je ona.
Izmeštanje brodova je, kako je navela, nastalo kao posledica izmena i dopuna starog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.

Starim zakonom su mnoge stvari bile neuređene u vodnom saobraćaju Srbije, te ova sagovornica ističe, da je jedna među njima bila i prisustvo starih brodova na rekama, što ne dolikuje ni jednoj obali, a kamoli glavnom gradu.

"Novim zakonom smo omogućili da se obaveze svih brodovlasnika, brodara svedu na to da znaju gde i na koji način mogu da budu usidreni i gde mogu svoje stare objekte da sklanjaju", ukazala je Sojić.

Svi brodovi će, tvrdi ona, imati određena mesta na svim rekama gde će moći da budu usidreni po pravilima, gde će moći da odlažu svoje stare brodove i gde će moći da sidre brodove koji voze opasan teret.

 

[direktor]

Neshost miskovic je podigao zaduzbinu tj njegova fondacija za namjenu jdnevnog boravka djece tako nesto sunce na bezaniji ako govoris o tom objektu. Objekat je znaci zidao covjek kako on hoce od svoih para i onda poklonio fondaciji .Ja sutra kad budem zidao zaduzbinu da li cu pravim tender ili ne moja stvar i nema veze sa procesom koji se odvija u Navodnom bg gdje se ni gradonacelnik (10) i premijer (4) nemogu dogovoriti koliko ce trajati gradja cijelog kompleksa mogli bi bar da usklade pricu

 

[Aleksandar1]

Ako Arapi ulazu 3 milijarde dolara, zasto se odjednom organizuje prezentacija "Beograda na vodi" za investitore iz Finske? http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1659305

WTF?

 

[Aleksandar1]

Dacu sam sebi moguci odgovor.

Zato sto ce "Beograd na vodi" sledeci put biti predstavljen ovim investitorima iz Londona:

 

[RioBL]

A mozda ce finci da kupe neki objekat na vodi...

 

[Nevenkovic]

Nije nepoznanica a pominjano je na forumu na drugoj temi da je direkcija u zamenu za naknadu uzimala deo nekretnina u okviru izgradjenih objekata sto smatram netrzisnim i nefer prema ostalim investitorima.

Trenutno se tako resava naknada u Bloku 67A- Neimar V a bilo je more primera kada je na taj nacin resena naknada.

Ono sto jeste simptomaticno sto su oni investiciju na poziciji SA za opremanje i prihod od zemljista prakticno izjednacili sto ne bih rekao da je slucajno.

Mene taj deo mnogo manje brine od realne mogucnosti da grad ostane bez udela u profitu u BNV doo, odnosno da profita ne bude na kraju.

Lex je pripremljen pre svega zbog nesaglasja privatnih vlasnika raspalih baraka sa ponudjenom cenom, ostatak je mazanje ociju.

 

[Delija]

 

[dosen]

Nisam cuo da je kod PPP u Britaniji lokalna samouprava pravila posao sa ltd kompanijom (d.o.o.). Uglavnom su to plc, koje imaju javne knjige, poznatu imovinu i proziran tok novca. Kada neko hoce da radi sa drzavom, on brizljivo neguje plc. upravo iz tog razloga. Tamo se PPP radi u poslednjih 30 ak godina i vise puta je sistem menjan i popravljan.
U srpskim uslovima ovo je projektovana rupa za korupciju.

 

[milos.tro]

 

[laki72]

@Milos.tro
+
Moram da 'maznem'

Edit:
U velikoj sam dilemi dal da odgovaram na provokacije o znanju...
Mozda je bolje ignorisati provokacije, da se energija ne trosi na zaludne stvari.
Sta ostali misle?

 

[milos.tro]

 

[spatiotecte]

Odmah cenzura!

 

[vladimir79]

@milos.tro
Видиш шта ти је правна држава и како одмах реагују јавне службе.