Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Evo grube procene položaja i odnosa dve stambene zgrade u odnosu na pozadinu.

Zgrade bi trebalo da budu u bloku 15 (Igore u reportaži postoji greška u broju bloka, nije 14 nego 15). Blok 15 je pozicioniran uglavnom na mestu dugačke barake koja se vidi na slikama. Nadmorska visina terena će na tom mestu biti 77m. Visina zgrada na renderu je (šta bi drugo bila) naravno maksimalna dozvoljena, dakle 75 metara (21 sprat po recimo 4m = 84m, dakle verovatno 75m). Visina vidikovca na tornju bivšeg CK je oko 110m. Svetosavski plato je na 134 metra, a visina najviše tačke kupole bez krsta je 70 metara. To znači da su nadmorske visine:

Tačke odakle je slikano = 187 metra
Platoa hrama Sv. Save = 134 metra
Vrha stambenih zgrada = 152 metra
Vrha kupole hrama Sv. Save = 204 metra
Terazijski greben je valjda na = 116 metara

Na osnovu ovih brojeva i pozicije bloka otprilike sam ucrtao približnu siluetu spoljašnjih kontura obe zgrade. Kao što vidite, jedino se sa vrha CK krov ove dve zgrade posmatra odozgo. Za sve tačke gledišta ispod ove nadmorske visine nove stambene zgrade zaklanjaju sve iza njih. Sem što se kroz vertikalni procep u sredini vidi prva sledeća kula koja će doći iza ove dve. A tu dolaze još više zgrade, 80 i 90 metara. Ovo je više i od nadmorske visine Terazijskog grebena i od platoa hrama Sv Save (a tek je u pitanju prvi i najniži obalski red zgrada, ostale će biti JOŠ više), itd, itd ...

Visine zgrada po blokovima.

MaxVisineBlokovaBNVa.jpg~original


Izgled novih stambenih zgrada u bloku 15.

page-1.jpg


Pozicioniranje bloka 15 na fotografiji na osnovu postojećih objekata ucrtanih na planu. Nalazi se tačno na mestu dugačke barake u obliku ćiriličnog slova G.

Blok15.jpg~original


Ucrtana spoljašnja silueta obe zgrade, onako kako bi se one videla sa vrha CK (kliknite na sliku). Posmatrane sa bilo koje niže tačke, zaklanjaju čitavu ovu bogatu panoramu iza njih, i hram i sve ostalo.

nnrxxx.jpg


Sad zamislite još čitavu gomilu preklapajućih kula viših od ove dve, da ne spominjuem onu glavnu od 220 metara. Nadam se da je očigledno da je mesto takvim kulama u pozadini, po livadama i zaseocima čitavog oboda ovog amfiteatra, a ne u njegovom središtu. Tu treba da budu niske zgrade, pa da im se onda visine povećavaju kako se udaljuju od reke i stare, centralne zone grada. Baš je ta vrsta progresije, postepenog povećavanja visina uostalom i predviđena u projektu BNV, ali samo u uskom pojasu prve faze, uz obalu. To bi međutim trebalo izvesti na nivou čitavog Beograda, a ne SAMO unutar teritorije ovog projekta, pa bi ONDA bilo u redu.
 
Zuma":210jr5wq je napisao(la):
Zgrade bi trebalo da budu u bloku 15 (Igore u reportaži postoji greška u broju bloka, nije 14 nego 15). Blok 15 je pozicioniran uglavnom na mestu dugačke barake koja se vidi na slikama.

Zuma bacio si me na muke u sitne sate a taman sam resio da iskljucim komp. :D

Rekao bih da ipak nema greske u tekstu Beobuild vesti posto si ti gledao iz plana koji je bi na javnom uvidu a prikaz i tekst u vesti je iz usvojenog plana.

Janvi uvid http://195.250.98.80/rapp_mape/PPPPN/Be ... vrsina.pdf

Usvojen plan http://195.250.98.80/rapp_mape/PPPPN/Be ... vrsina.pdf
 
U pravu si. Nisam ni primetio da je u međuvremenu nestala jedna ulica, i da su se dva bloka stopila u jedan. Sa mosta se više ne može nastaviti pravo. Tako je čitava numeracija blokova pomerena za jedan.
 
Izvini na upadu posto sam samo i ja hteo da proverim da nije stvarno greska u numeraciji u tekstu. Inace sustina tvog posta ostaje bez obzira ;)

Sutra cemo malo kuckati i o vizurama i sl. Pogotovo o tome odakle se posmatraju posto vidim da se uzimaju fotografije sa nerealnih pozicija a ne sa setalista i sl. U sustini sa setalista i malo visa zgrada 4-10 spratova moze potpuno da zakloni vizuru na grad.
 
Au koji zelenis na tim slikama, a vi o vizurama. Jos vise nego sto bih htela da poverujem da je tako, a deluje kao neko predgradje samom sebi. (Kuku, hteli ste park da tu bude). Pa kad dodatno vidimo one slike od “pre” i “sada” i da se gotovo nista nije promenilo od kako je veka i sveta, onda stvarno covek da sedne i da se moli za mogucnost izdizanja tog grada na vodi. Nisam ja bez maste, volim ja Bgd. kakav god da je, moj je, ali mu zelim da se sto pre razvije i da prestanemo da ga gusimo svojim uskogrudnim idejama. Zasluzio je da se probudi. Hvala ti Zuma na slikama, ali je Bgd. na njima lep koliko je i tuzan.
 
Staklena, jedino što ja želim je da se taj razvoj odvija tako da ne upropastimo ni jedan od posebnih potencijala koji Beograd zbog svoje posebne istorije ima, a gradovi na zapadu nemaju. To ćemo uraditi samo ako ne sledimo slepo sve šablone koji su oni sledili. Oni su to radili delom zato što su bili vođeni potrebama koje su ONI NEKADA imali, a delom zato što niko nije vidovit i ne može da predvidi koje će sve greške napraviti. Ispostavlja se da su neke od naših mana sada, u promenjenim uslovima, postaju vrline. Tipičan primer su tobože nekomercijalne javne i zelene površine u samom srcu grada koje nam je komunizam ostavio. To je NEKADA na zapadu bilo ekonomski neisplativo, zbog raznih razloga, ali sa klimatskim promenama, ogromnim masama stanovništva kojima je centar njihovog grada i dalje bitan i poseban, i SASVIM drugačijim urbanističkim idejama o optimalnoj raspodeli javnog prostora, ono što mi imamo je ono što bi oni sada želeli da imaju, ali nemaju. Znate li da je Pariz zabranio krovove koje nisu "eko" ili zeleni? Dotle je stiglo. Želeo bih malo kreativnosti i smelosti, nameru da Beograd bude poseban i svoj, a pre svega da sledimo ono što će SUTRA u svetu biti poželjno, a ne glupe i davno preživele šablone nekadašnjih industrijskih gradova. Kako on danas izgleda mi je sasvim nebitno. Sve što je prazno, ružno, staro i zapušteno je samo potencijal za nešto drugo. To je sada, u vreme velikih promena, DOBRO imati.
 
Igor":37hr2zd1 je napisao(la):
Izvini na upadu posto sam samo i ja hteo da proverim da nije stvarno greska u numeraciji u tekstu. Inace sustina tvog posta ostaje bez obzira ;)

Sutra cemo malo kuckati i o vizurama i sl. Pogotovo o tome odakle se posmatraju posto vidim da se uzimaju fotografije sa nerealnih pozicija a ne sa setalista i sl. U sustini sa setalista i malo visa zgrada 4-10 spratova moze potpuno da zakloni vizuru na grad.

Ta primedba mi je još ranije postavljena kad smo prošli put razgovarali o vizurama. Odgovor je i tada bio otprilike sledeći.

Vizure sa šetališta i trotara su samo jedan deo priče. U velikom gradu su dobre vizure sa tog nivoa moguće tek u retkim slučajevima. Čak i običan drvored može da zakloni pogled. To ne znači da onda o njima ne treba misliti. Ako ih pešaci tek retko imaju, to nije slučaj sa ljudima koji stanuju ili rade ponekad već iznad drugog sprata. U zavisnosti od konfiguracije terena, prosečne visine okružujućih zgrada, visine same zgrade, ili ako je niža, njene pozicije u okviru takvog bloka, ljudi koji tu rade ili stanuju mogu imati veoma dobre poglede. Statistička analiza broja onih koji mogu imati dobar vidik ako se o tome vodi računa pokazuje da je u pitanju ogroman broj osoba, odnosno veliki procenat izgrađenog prostora može zbog toga imati veću tržišnu vrednost. Ovo je veoma daleko od zanemarljive stavke u ekonomiji grada. Međutim na Beobuldu ljudi uglavnom spominju samo ono što oni kao pešaci mogu videti na javnom mestu. Privatnih vizura i prostora ima DALEKO više, kao i ljudi koji ih koriste, i ne možemo zaboraviti na njih.

Ovo je pogotovo izraženo ako teren nije ravan, kao u Beogradu. U tom slučaju još mnogo veći procenat osoba i stanova može imati dobar vidik (ako nemaju tu nesreću da imaju BNV projekat), odnosno drugi mogu bolje i u većoj meri videti zgrade od kojih se grad sastoji. Iskopao sam jedan stari dijagram koji sam radio uglavnom iz zabave i vežbajući neki program za crtanje. Tu je trebalo da se tabelarno predstave posledice raznih kombinacija visina zgrada na ravnom i zakošenom terenu. Strelicama u dve boje su predstavljeni pogledi na zgradu, i iz zgrade. Ispada da je daleko najbolja kombinacija, tj dobijaju se najbolje vizure, naviše Sunca i vazduha, kada visina zgrada raste zajedno sa terenom. Upravo ono što ja predlažem za Savski amfiteatar. Slažem se da će to samo malo pomoći pešacima, ali će bitno povećati procenat dobrih vizura i poboljšati ekološke prilike za nezanemarljiv procenat stanovnika i poslovnih prostora na višim spratovima. Na ovo treba dodati i klasične vidikovce i zaštićene vizure na nivou terena, pošto bi i oni tada imali bolji vidik.

Vizure_a1.jpg~original


Evo i jednog Beogradskog primera koji ilustruje koliko je bolje kad su visine objekata u početku male, a zatim se povećavaju što su dalje (ili bar ostaju iste), ako se pri tome još i teren uzdiže. Dobija se utisak sklada, a prostornost je očuvana. Kao da i zgrade i teren sasvim slučajno slede iste principe. Grad nam je onda takoreći na tanjiru.

IMG_7268a_resize.jpg~original


Zašto biram slike sa visokih pozicija? Nekad je to realan pogled sa javno dostupnih vidikovaca, a nekad nije. Biram ih zato što je jedino tako moguće u jednom forumu brzo i jednim pogledom videti "šta se sve nudi". Podrazumeva se "u najboljem slučaju". Ako neko posmatra sa nešto niže tačke, on će nešto od toga videti, a nešto neće. Međutim neko sa druge, takođe niže pozicije, će videti drugačiji izbor pogleda. Neki pravci će mu biti zaklonjeni, ali zato neće neki drugi koje ovaj prvi nije video. Suma svih tih pogleda, ono što grad u zbiru nudi svojim stanovnicima se vidi sa najviše moguće tačke. Zbog toga je najefikasnija procena ukupne vrednosti pejsaža jednog grada upravo snimanje fotografija sa takvih mesta. Drugačije bi to u forumu bilo nemoguće prikazati. Ne mogu slati ni snimiti stotine fotografija sa stotinu meni nedostupnih mesta da bi vi u njihovom zbiru imali potpuni utisak prostora. Jer bi jedino to bilo ekvivalentno. Sve što se na fotografijama koje šaljem vidi stvarno postoji i na nižim tačkama posmatranja, ali u manjem obimu ili delimično.
 
Зума, гледаш пластично на целу ствар. Код визура немаш једно универзално правило које се свуда може применити а што ти оним скицама лоше-добро-најбоље тврдиш. СА је довољно пространо и широкопојасно подручје за најмање 5-6 кула 75-150м које би се нашле уз Газелу где су оне по логици ствари и по мишљењу већине струке на овом форуму (ако не и свих) ту и пожељне. Као и можда једна изражена витка вертикала у том делу речног фронта ближе реци. Исто тако, био би епски промашај ако се при урбанизацији СА не изгради макар један репрезентативни јавни објекат на самој обали Саве.

Ово је очигледан пример да то о чеми ти пишеш није увек применљиво нити квалитетно решење нити се игде ико тога стриктно придржава. Баш са аспекта визура кула најмање штете а највише користи у овом случају чини на истуреној позицији "у сред" воде.

001_view01a0600.jpg


Наводни Београд је смејурија и у смислу визура зато што се ни најмање не осврће на топографију Београда нити његово урб-арх наслеђе, зато што је цели пројекат генерички, потпуно немаштовит а поједине зграде предимензионисане, непримерене архитектуре и масивне као ова два срањца која ће прво градити.

Из тог разлога ово заиста јесте дубаизација Београда. Урбанистички и архитектонски овај пројекат се "понаша" као да се гради у сред пустиње а не у географском центру европског града се вековним наслеђем и врло карактеристичном топографијом, рељефом и рекама.
 
Zuma, dobra analiza svakako, samo sto bi trebao da uzmes 3 metara za visinu jednog sprata (u principu je 2.5m visina ispod plafona +0.2m debljina ploce sto je 2.7m ali da zaokruzimo na 3) jer inace dodajes po jedan metar na svakom spratu a to na 20 spratova ispadne greska od 20 metara.

Cisto da ne bude zabune u tvojoj analizi da ne dobijes pogresne rezultate.
 
Висина под-под за пословне зграде је 3.5-3.9м, за станове и хотеле 3.1м а за комбиноване садржаје око 3.5.

За куле треба урачунати и машинске, сервисне спратове и који су виши као и лоби/ улазни хол.
 
Koliko je "isturena pozicija" Kule realna zbog toka reke? Pominjalo se da pozicija neće biti kao na renderu zbog ovoga.
 
Није реална уопште пошто је Сава ипак ужа и мања река од Дунава, нити је конфигурација СА подобна за тако нешто за разлику од Луке Београд где Либекинд заправо није урадио ништа више од праћења и наглашавања већ постојећих карактеристика терена и објеката. Зато је тај мастер план далеко квалитетнији (иако и он пати од превлике квадратуре) од овог исламско-вучићевог.

Конкретно СА у делу на страни старог града је управо облика по ком је и назван - Амфитеатар. И уместо да у мастер плану прате тај облик они су урадили управо контру - У средини највиши објекти уместо најнижи. Потпуни промашај.
 
Delija":1bs7jxu1 je napisao(la):
Висина под-под за пословне зграде је 3.5-3.9м, за станове и хотеле 3.1м а за комбиноване садржаје око 3.5.

За куле треба урачунати и машинске, сервисне спратове и који су виши као и лоби/ улазни хол.

U Srbiji je minimalna visina za poslovni prostor od poda do plafona 3 metara, ako se tome doda ploca od 0.2 metara dobija se 3.2 metara po spratu.

Ne znam ko bi bio lud da pravi spratove od 3.5 ili 3.9 metara, samo bi trosio vise materijala.
Ako se ipak gradi neki sprat od 3.9 metara, to moze biti samo u prizemlju eventualno na prvom spratu, dalje nema zaista nikakve svrhe.
 
Овај, како да ти кажем, постоји нешто што се зове спуштени плафон и неопходне инсталације за пословни простор. И не знам одакле ти идеја да међуспратна конструкција са свим слојевима може бити само 20цм? На 3.5 метра под-под имаш чисту висину од око 2.7м па и мање у зависности од инсталација, што је иначе минимум минимума за сваку озбиљну фирму, пословни, продајни простор.

Постоје нека супермодерна решења у Кини које смањују тај губитак на висини али то нас неће потрефити у догледно време.
 
Delija":2jjrbl42 je napisao(la):
Овај, како да ти кажем, постоји нешто што се зове спуштени плафон и неопходне инсталације за пословни простор. И не знам одакле ти идеја да међуспратна конструкција са свим слојевима може бити 20цм.

Pa zato je i povecana visina sa 2.5 na 3 metara za poslovne prostore da bi u tih 0.5 metara usle te instalacije u tom spustenom plafonu.

Uostalom dobro sam se raspitao kad sam zapoceo izgradnju lokala u Beogradu, rekli su mi da moram da imam 3 metara visine od poda do plafona. (a spusteni plafon i instalacije ulaze u tih 3 m)
I nek bude i 28 cm ploca sa ravnjajucim slojem i podom opet niko ne gradi spratove od 3.9 metara.
 
spatiotecte":1dfy2g5g je napisao(la):
Uostalom dobro sam se raspitao kad sam zapoceo izgradnju lokala u Beogradu, rekli su mi da moram da imam 3 metara visine od poda do plafona. ( a spusteni plafon i instalacije ulaze u tih 3 m)
Шта си ти сад написао?

Спуштени плафони су ти 30-50цм, негде и више. Међуспратна кнструкција са слојевима пода 30-40цм. Канцеларијски простор не може и не сме да има исту чисту висину као стамбени, то мора бити у опсегу 2.7-3.0м. Па ти рачунај.
 
spatiotecte":26fg96j8 je napisao(la):
Delija":26fg96j8 je napisao(la):
Висина под-под за пословне зграде је 3.5-3.9м, за станове и хотеле 3.1м а за комбиноване садржаје око 3.5.

За куле треба урачунати и машинске, сервисне спратове и који су виши као и лоби/ улазни хол.

U Srbiji je minimalna visina za poslovni prostor od poda do plafona 3 metara, ako se tome doda ploca od 0.2 metara dobija se 3.2 metara po spratu.

Ne znam ko bi bio lud da pravi spratove od 3.5 ili 3.9 metara, samo bi trosio vise materijala.
Ako se ipak gradi neki sprat od 3.9 metara, to moze biti samo u prizemlju eventualno na prvom spratu, dalje nema zaista nikakve svrhe.
Ne bih da vam kvarim 'strucnu' zabavu, ali pored 'spustenih plafona koje je spmenu Delija, u obzir bi grebalo da uzmete i to da je najavljena gradnja "luksuznih" stanova!
Stan u kome se visina plafona posle obrade istog i postavljanja podne obloge svede na 2,40 nije luksuzan stan, bar po tom parametru.
 
Da poojasnim:

Propis u Srbiji je sledeci za poslovne prostore.
Od poda do BETONSKE PLOCE moras da imas 3 metara visine minimum.
A ako zelis da napravis ispod te betonske ploce spusteni plafon, imas pravo to da radis ma da i nemoras nije to obaveza.

Naravno mozes imati vecu visinu niko te ne ogranicava.

@Laki,
Dodace oni jedan giter blok pa umesto 2.6m dobice 2.8 i to ce da prodaju kao "luksuzni stan"
Nisi valjda ocekivao od ovih lopova da ti naprave lux stanove od 3,5 metara visine?
 
Sto sa debljinom ploce od 30cm iznosi ukupno 3,3m

3,3m x 21sprat = 69,3m

To je znaci minimalna visina bez 'nultog' nivoa, za koji pretpostavljam da ce imati komercijalnu namenu, pa da ce biti makar jos 4m:
Znaci ukupna visina minimalno priblizno 74m

Edit@
Editovao si post dok sam kucao.
:)
Pa to je vrlo moguce, ali onda ce imati traznju pribliznu nuli, sto nas opet vodi da se pricaju neodrzive price, radi pokrivanja pljacke Beograda i Srbije.
 
Скупштина о "Београду на води" на седници од 1. априла
уторак, 24. мар 2015, 10:20 -> 10:55
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html

Посланици Скупштине Србије на седници заказаној за 1. април разматраће предлог посебног закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе за пројекат "Београд на води".

Првобитно је било предвиђено да Скупштина 18. марта по хитном поступку почне разматрање тог владиног закона, али је влада у међувремену одлучила да се о том акту расправља у редовној процедури, преноси Бета.

Посланици ће као прву тачку разматрати Предлог закона о инспекцијском надзору, а потом Предлог одлуке о избору судија који се први пут бирају, који је поднео Високи савет судства и Предлог тумачења одредбе Закона о основама система образовања и васпитања, који је поднео скупштински Одбор за уставна питања и законодавство.

Лекс специјалис за пројекат "Београд на води" је последња тачка дневног реда седнице која почиње 1. априла у 10 сати.
 
Delija":2hu6fwdp je napisao(la):
Па баш зато што нисам на државној сиси, што радим самостално у струци имам то задовољство да могу са пуним правом да критикујем марву криминалну партијску која нам сатире државу, као што сам претходно годинама критиковао оне пре вас/њих. И дедер напиши нешто смислено, да зарадиш свој динар. Ова тема није "све", а све везано за актуелни пројекат јесте прожето политиком и криминалом

Конекретно наводни београд, као да сте лепо сви засели са премијером и да је он зацртао један невероватно тежак циљ - Да једним пројектом прекршите све могуће правне акте ове државе и овог града, почев од устава, све планске документе и процедуре и све обавезе државе према јавном добру какво је Савски Амфитеатар односно градско земљиште. И као да то све није било довољно из петних жила се труде да иду против свих економских и тржишних принципа па ми плаћамо све и дајемо све а заузврат добијамо фантастичну прилку да корумпирана држава својом магијом похара и тих имагинарних 30% имагинарних станова.

Једна карикатура је све то објаснила

Napredno.jpg

У потпуности те подржавам.
 
milos.tro":3w47nlxl je napisao(la):
Скупштина о "Београду на води" на седници од 1. априла
уторак, 24. мар 2015, 10:20 -> 10:55

Simbolika za datum ili ... ?
 
Vrh