astrodule":2w807i3f je napisao(la):
Početna pretpostvaka (povećanje temperature za 5 stepeni) je već problematična, tako da je ostatak diskutabilan (a ova tema nije za takvu raspravu).
Kakve veze ima koliko ce tacno stepeni da bude? Bice gore, to je sve sto je neophodno zakljuciti da bi postalo jasno da se mora reagovati. Ako to rade investitori, ocekujuci vecu cenu i potraznju, mora i gradska vlada. Cak i da od globalnog otopljavanja apsolutno nista ne bude - a to je nemoguce, jer dokaza za otopljavanje (mada ne i za njegove uzroke) ima previse - cak i tada je sasvim dovoljno da postoji opste ocekivanje da ce ga biti, pa bi opet vlada morala da reaguje jer nije na njoj da se kocka sa sudbinom ljudi kojima upravlja u nadi da je pametnija od svih ostalih. Medjutim takva pretpostavka je izrazito neverovatna, pa i savrseno nebitna. Ako nista drugo, zbog sirenja povrsine grada i vece potrosnje energije efekti toplotnog ostrva moraju da postanu gori nego sto su sada. Nazalost, ne samo daleko realniji, nego i prakticno siguran scenario je upravo onaj iz simulirane "vremenske prognoze". Niko ne moze da spava jer teparatura nocu prelazi XX stepeni (za poentu ove poruke zaista nije previse bitno koliko stepeni).
Ako i postoji neki urbanista koji iz ko zna kojih razloga do sada nije shvatio da je oblast oko usca i oko obala nasih reka buduci centar i buduce srce Beograda, onda bi bar ovi klimatoloski scenariji trebali da ga probude. To znaci da se ovih par slobodnih povrsina koje su i na obali i u centru grada moraju pre svega koristiti za infrastukturne i sve druge osnovne potrebe grada. Dakle komunikacije, socijalne, rekreativne i zdravstvene potrebe, kultura, svima potrebni deo administracije. To mogu biti siroka setalista uz reku, javni saobracaj, parkovi, rekreacija, muzeji, trgovi. Sve uz puno zelenila, male ulicne usluge, decija igralista, javni mobilijar, itd. Znaci, sve ono sto najvise doprinosi da gradjani izadju iz svojih privatnih prostora, sto pospesuje interakciju i osigurava neophodni minimalni nivo opsteg, javnog, svima dostupnog kvaliteta zivota, jer je upravo to ono sto grad povezuje i cini zivim i jedinstvenim organizmom. Tek ako posle toga na takvim, retkim i sasvim posebnim lokacijama, preostane nesto prostora, to se onda moze podeliti investitorima za pravljenje trznih centara, multifunkcionalnih poslovnih zgrada i ostalih njima omiljenih centara njihove licne zarade. Kad su u pitanju ograniceni, a pogotovo unikatni prostorni resursi, funkcije grada apsolutno moraju imati primat, to je elementarno urbanisticko pravilo. Ja vec nekoliko godina, recimo na primerima Kalemegdana i kule kod hotela Jugoslavije, pokusavam da ljudima prenesem tu krajnje jednostavnu ideju, pa mi je zaista drago da se u sve vise tekstova bas to polako pocinje izvlaciti u prvi plan. Promena klime je samo jos jedan od mnogih razloga za takav stav. Kao primer, na samom pocetku dva poslednja ovde prenesena itervjua mozete procitati sledece:
-----------
Dr Ksenija Petovar, sociolog, Profesor (u penziji) Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Princip proizvoljnosti i neautonomna profesija - okvir urbanog razvoja Beograda i pristup planiranju projekta "Beograd na vodi"
"U ovom slučaju, radi se o centralnom gradskom području, bukvalno o jezgru grada, koje može imati integrativnu ulogu u gradskom prostoru samo ako bude planirano i građeno kao multifunkcionalno područje sa dominantnim namenama kulturnih, obrazovnih i drugih javnih aktivnosti koje uvećavaju javna dobra i unapređuju javnu dobrobit i kvalitet života većine građana Beograda."
http://www.czkd.org/princip-proizvoljno ... i/?lang=en
------------
Intervju – Ksenija Petovar, sociološkinja
Beograd na vodi i njegovi podanici
"VREME": Kada se kaže Beograd na vodi, koja je vaša prva asocijacija? Pitanje novog izgleda Beograda, pitanje novca, pitanje odnosa struke prema tom projektu...
KSENIJA PETOVAR: Marketing. Jer to sve zajedno liči na neku priču. Slično, kao i onaj projekat planiran na tom istom prostoru – centar nesvrstanih... Svako ko je došao u situaciju da može da odlučuje o gradskom prostoru smišljao je šta to on može da kreira u prostoru Savskog amfiteatra. Taj prostor je neizgrađen, a u izgrađenom gradskom tkivu se više ne mogu ostvarivati radikalna rušenja tzv. buldožerskog urbanizma. Kada pogledate na kartu Beograda, to je de fakto centar grada, nije centar ovaj greben koji je nastao kod Kalemegdana i to nije nikakva nova percepcija Beograda. Ako se pođe od toga da je to budući centar Beograda i da je svaki grad izašao na obale reke, ne tako što ih je poklonio nekome ili napravio zatvoren prostor, onda je jasno da su obale reke pre svega pešačke zone i drugi vidovi javnih prostora. Uzmite, na primer, Boston i druge američke gradove, a da ne govorimo o evropskim gradovima. Po mom sudu, problem sa Beogradom na vodi je što umesto da se ide sa konceptom kako taj deo grada integrisati u gradski prostor, kako obezbediti da on bude što dostupniji za građane, jer to je poenta urbaniteta gradskog prostora, sada se ide u marketing.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1248237