Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Meni je o.k. ideja da se VRO žičarom poveže sa Kališom i da se tamo premesti deo ZOO vrta koji ne bi narušio u velikoj meri postojeće okruženje.
 
Bulevarac":3ic74hg3 je napisao(la):
Beograd na vodi i njegovi podanici
ivana milanović hrašovec

"DAJE SE 110 HEKTARA GRADSKOG PROSTORA, A MI POJMA NEMAMO ŠTA STOJI U TOM UGOVORU, ČIJI ĆE PRAVNI SISTEM VAŽITI U TOM UGOVORU, ČIJI ĆE STANDARDI VAŽITI, DA LI ĆE GRAĐANI BEOGRADA IMATI TU PRISTUP I KO ĆE KUPOVATI TE STANOVE"
1248237_06-05.jpg


http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1248237

Cenjena profesorka je uvek pogadjala u centar.
Nisam propustao njena predavanja.
Izgleda da nema kvalitetnog naslednika na AF. Sve misevi i tezgarosi.
 
Bulevarac":93vktnt2 je napisao(la):
Ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata u Beogradu Džuma Rašid al Daheri izjavio je danas da se projekat "Beograd na vodi" odvija po planu i da će prestonica Srbije za dve godine "imati nešto neverovatno".[/url]
Imaćemo nešto toliko neverovatno, da ni ja neću verovati čak ni kad verovatno ne dobijemo neverovatno to nešto.
 
Za pocetak od neverovatnog standa od 600 kvadrata dobismo kafanu sa "sve picama" :p
 
Ovaj usputni detalj iz vesti u Blicu me je naterao da potrazim karte za kimatske projekcije ocekivanih temperatura u Beogradu do 2100 godine.

"Prema prognozama Svetske meteorološke organizacije, do 2100. godine Španiju očekuje još toplije vreme sa rastom temperature od 5 stepeni, a nama bi mogla biti zanimljiva činjenica da je na toj karti Evrope teritorija Srbije obeležena još tamnijom bojom, pošto se na našim prostorima očekuje rast temperature od čak 7 stepeni Celzijusa."
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/516702/Vr ... ah-u-kosti

Posle letimicnog pregleda par slucajno izabranih klimatskih karti postaje malo jasnije kakav pakao ceka buduce generacije u Beogradu, mada ce se rast temperature i promena letnjeg rezima padavina ostetiti i daleko pre 2100 godine. Mozda se i ovde krije deo objasnjenja za zurbu da se vec sada zauzme zemljiste pored reke, dok je jos "slobodno". Drugim recima, dok imamo ovakvu vlast, urbaniste i zakone, ali i dok narod ne shvati kakvom ce brzinom rasti cena (kvalitetno urbanizovanog) zemljista u blizini vode (pre svega zbog mikroklime i termoregulacije), pa se manipulacijma i dalje moze ubediti da je uklanjanje "rugla" zaista isto sto i "razvoj", i kao takav vredan bilo kakvih popusta investitoru. Tako ispada da je zbog psihickih patnji arhitekata koje su prisiljeni da gledaju "ruglo" i nezaobilaznosti bas ovakvog "razvoja", apsolutno neophodno prodati ili izgraditi SVO najvrednije zemljiste u samom centru grada bas SADA, kad mu je cena na apsolutnom minimumu, dakle najniza koju ce ikada imati? Kad, takodje, sem elementarnih i ociglednih potreba ustvari najmanje znamo sta ce jos u Beogradu biti neophodno ili na ceni, ali zato imamo najnesposobnije i najkorumpiranije ljude da to ostvare. Izgleda da je tako, jer nas svi intenzivno ubedjuju da je bas ovo idealan trenutak za konacno formiranje centra grada!?

Takodje, mozda neko gledajuci ove karte ipak pocne da racuna i razmislja o stereotipu da Beograd "ima dovoljno" zelenila za standarde vremena koje dolazi.

Projektovana razlika (povecnje) temparature za vreme od 2000 do 2100 godine (neki od vise mogucih scenarija):

europe_2100julytempdiff.jpg

( http://www.nature.com/news/2008/080807/ ... 4673a.html )


CC-vulnerability_Map_2-4_CCIVA010-3maps.eps.75dpi.png



map_left_right_class.eps.75dpi.gif



map%205.7%20climate%20change%202008%20-%20tropical%20nights.eps.75dpi.gif



Europe-projected-change-in-annual-and-summer-precipitation-1961-1990-to-2071-2100.gif
 
Eh, da, da ne zaboravim. Prognoza vremena iz one vesti, za Spaniju (koja ce u proseku biti hladnija od Beograda), za 10. Avgust 2050. godine:

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=G_JmdMINI_Q[/youtube]
 
Početna pretpostvaka (povećanje temperature za 5 stepeni) je već problematična, tako da je ostatak diskutabilan (a ova tema nije za takvu raspravu).
 
“Beč na vodi” – Beograđanima predstavljen projekat “Jezerski grad Aspern”
“Pametni” grad u gradu
Sve na jednom mestu: energetska efikasnost, maksimalna mobilnost, obrazovanje, nauka i istraživanje u uskoj simbiozi sa privredom i najboljim kvalitetom života – nalaziće se u budućem “Jezerskom gradu Aspern” u novom delu Beča. Ovaj bečki projekat, inače jedan od najvećih projekata gradskog razvoja u Evropi, sličan “Beogradu na vodi”, predstavljen je Beograđanima 3. decembra 2014. u restoranu „Top of the Hub“ u poslovnoj zgradi Ušće, u sklopu tradicionalne Bečke večeri.
pogled-iznad-jezera-okto.jpg

pogled-na-aspern-bulevar.jpg

stanovanje-u-aspernskom-.jpg

jezerska-promenada-asper.jpg

http://www.turistickisvet-hotnews.com/v ... #more-6090 (ceo tekst)
 
Recreation areas and spaces for encounter and interaction: the lake, parks, boulevard et al.
With 50% of the site set aside for public space, Urban Lakeside has plenty of green....

At the heart of Urban Lakeside lies the 50,000 sqm lake, surrounded by a park almost the same size: with its landscaped shoreline and promenade, it is a meeting point for all who live and work here...


Public transport
5 October 2013 saw the official opening of the U2 underground/metro line extension to Urban Lakeside.


Flats with outdoor spaces
Housing at Urban Lakeside is of very high quality. Many flats have flexible layouts to cater for a wide array of different needs, and all have their own outdoor space. Great importance is attached to communal facilities in and around the residential buildings...


izvor http://www.aspern-seestadt.at/


Dal je ovo `nalik` onome sto nama predstavljaju kao `mocan` projekat ? :violina:
 
Sličan Beogradu na vodi? U kom smislu samo, šoping centra? Ili što Beč i Beograd na vodi počinju istim slovom?

Sent from my HUAWEI P7-L10 using Tapatalk
 
astrodule":2w807i3f je napisao(la):
Početna pretpostvaka (povećanje temperature za 5 stepeni) je već problematična, tako da je ostatak diskutabilan (a ova tema nije za takvu raspravu).

Kakve veze ima koliko ce tacno stepeni da bude? Bice gore, to je sve sto je neophodno zakljuciti da bi postalo jasno da se mora reagovati. Ako to rade investitori, ocekujuci vecu cenu i potraznju, mora i gradska vlada. Cak i da od globalnog otopljavanja apsolutno nista ne bude - a to je nemoguce, jer dokaza za otopljavanje (mada ne i za njegove uzroke) ima previse - cak i tada je sasvim dovoljno da postoji opste ocekivanje da ce ga biti, pa bi opet vlada morala da reaguje jer nije na njoj da se kocka sa sudbinom ljudi kojima upravlja u nadi da je pametnija od svih ostalih. Medjutim takva pretpostavka je izrazito neverovatna, pa i savrseno nebitna. Ako nista drugo, zbog sirenja povrsine grada i vece potrosnje energije efekti toplotnog ostrva moraju da postanu gori nego sto su sada. Nazalost, ne samo daleko realniji, nego i prakticno siguran scenario je upravo onaj iz simulirane "vremenske prognoze". Niko ne moze da spava jer teparatura nocu prelazi XX stepeni (za poentu ove poruke zaista nije previse bitno koliko stepeni).

2wf4vhe.png


Ako i postoji neki urbanista koji iz ko zna kojih razloga do sada nije shvatio da je oblast oko usca i oko obala nasih reka buduci centar i buduce srce Beograda, onda bi bar ovi klimatoloski scenariji trebali da ga probude. To znaci da se ovih par slobodnih povrsina koje su i na obali i u centru grada moraju pre svega koristiti za infrastukturne i sve druge osnovne potrebe grada. Dakle komunikacije, socijalne, rekreativne i zdravstvene potrebe, kultura, svima potrebni deo administracije. To mogu biti siroka setalista uz reku, javni saobracaj, parkovi, rekreacija, muzeji, trgovi. Sve uz puno zelenila, male ulicne usluge, decija igralista, javni mobilijar, itd. Znaci, sve ono sto najvise doprinosi da gradjani izadju iz svojih privatnih prostora, sto pospesuje interakciju i osigurava neophodni minimalni nivo opsteg, javnog, svima dostupnog kvaliteta zivota, jer je upravo to ono sto grad povezuje i cini zivim i jedinstvenim organizmom. Tek ako posle toga na takvim, retkim i sasvim posebnim lokacijama, preostane nesto prostora, to se onda moze podeliti investitorima za pravljenje trznih centara, multifunkcionalnih poslovnih zgrada i ostalih njima omiljenih centara njihove licne zarade. Kad su u pitanju ograniceni, a pogotovo unikatni prostorni resursi, funkcije grada apsolutno moraju imati primat, to je elementarno urbanisticko pravilo. Ja vec nekoliko godina, recimo na primerima Kalemegdana i kule kod hotela Jugoslavije, pokusavam da ljudima prenesem tu krajnje jednostavnu ideju, pa mi je zaista drago da se u sve vise tekstova bas to polako pocinje izvlaciti u prvi plan. Promena klime je samo jos jedan od mnogih razloga za takav stav. Kao primer, na samom pocetku dva poslednja ovde prenesena itervjua mozete procitati sledece:

-----------

Dr Ksenija Petovar, sociolog, Profesor (u penziji) Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Princip proizvoljnosti i neautonomna profesija - okvir urbanog razvoja Beograda i pristup planiranju projekta "Beograd na vodi"

"U ovom slučaju, radi se o centralnom gradskom području, bukvalno o jezgru grada, koje može imati integrativnu ulogu u gradskom prostoru samo ako bude planirano i građeno kao multifunkcionalno područje sa dominantnim namenama kulturnih, obrazovnih i drugih javnih aktivnosti koje uvećavaju javna dobra i unapređuju javnu dobrobit i kvalitet života većine građana Beograda."

http://www.czkd.org/princip-proizvoljno ... i/?lang=en

------------

Intervju – Ksenija Petovar, sociološkinja

Beograd na vodi i njegovi podanici

"VREME": Kada se kaže Beograd na vodi, koja je vaša prva asocijacija? Pitanje novog izgleda Beograda, pitanje novca, pitanje odnosa struke prema tom projektu...

KSENIJA PETOVAR: Marketing. Jer to sve zajedno liči na neku priču. Slično, kao i onaj projekat planiran na tom istom prostoru – centar nesvrstanih... Svako ko je došao u situaciju da može da odlučuje o gradskom prostoru smišljao je šta to on može da kreira u prostoru Savskog amfiteatra. Taj prostor je neizgrađen, a u izgrađenom gradskom tkivu se više ne mogu ostvarivati radikalna rušenja tzv. buldožerskog urbanizma. Kada pogledate na kartu Beograda, to je de fakto centar grada, nije centar ovaj greben koji je nastao kod Kalemegdana i to nije nikakva nova percepcija Beograda. Ako se pođe od toga da je to budući centar Beograda i da je svaki grad izašao na obale reke, ne tako što ih je poklonio nekome ili napravio zatvoren prostor, onda je jasno da su obale reke pre svega pešačke zone i drugi vidovi javnih prostora. Uzmite, na primer, Boston i druge američke gradove, a da ne govorimo o evropskim gradovima. Po mom sudu, problem sa Beogradom na vodi je što umesto da se ide sa konceptom kako taj deo grada integrisati u gradski prostor, kako obezbediti da on bude što dostupniji za građane, jer to je poenta urbaniteta gradskog prostora, sada se ide u marketing.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1248237
 
Biće ili toplije ili hladnije. Znaš i sam da se prvo pričalo o otopljavanju, pa je taj termin zamenio termin klimatske promene, tj može da bude i zahladjenje.

Da treba nešto raditi treba, ali šta? To niko sa sigurnošću ne zna.
 
astrodule":3py9uups je napisao(la):
Biće ili toplije ili hladnije. Znaš i sam da se prvo pričalo o otopljavanju, pa je taj termin zamenio termin klimatske promene, tj može da bude i zahladjenje.

Da treba nešto raditi treba, ali šta? To niko sa sigurnošću ne zna.

Pa rekao sam sta. Iskoristiti tih nekoliko posebno dobrih lokacija koje su istovremeno i blizu centra i blizu obale reke za opste potrebe grada, a ne za posebne potrebe investitora. Grad moze da zaradjuje od rente ili prodaje zemljista pre svega na lokacijama koje nemaju neke druge posebne prednosti sem cinjenice da tu postoji odredjena neizgradjena povrsina. Medjutim, ako slobodno zemljiste nudi i neke druge, posebne kvalitete, onda treba ici na eksploataciju viseg nivoa, dakle bas tih posebnih kvaliteta, a ne samo na obicnu prodaju ili iznajmljivanje bez uslova i usmeravanja sta zelimo na tom mestu. Obicnom bezuslovnom prodajom samog zemljista se ostvaruje najmanja korist.

U ovom slucaju je ocigledno da ljudi i danas vise vole splavove od restorana na kopnu, iako u principu nude isti enterjer. Razlika je medjutim upravo u spoljasnjem ambijentu i prijatnijoj klimi na splavovima. Znaci da su temperatura, mikroklima i siri vidici aktivan faktor izbora vec danas. I to ne samo kad su pitanju jelo i diskoteke. A sta ce tek biti kad postane stvarno toplo, i kad nam se gradski vidici jos vise suze velikim zgradama koje ljudi ovde toliko zele? Reke, njihovi siroki vidici i prijatnije temperature ce postati jos popularnije i jos bitnije. Ima li smisla prodati ih, ili prosto pokloniti nekome da bi se pravili soping molovi, kancelarije i stanovi? Ili obale reka u samom centru ipak treba da sluze svima, tako da svi koji zele mogu da bar deo svog paklenog dana provedu sa decom ili prijateljima pored reke, opustajuci se ili zabavljajuci u svezini, vodi i zelenilu.

Medjutim osnovni koncept BNVa je privatizovati Savsku obalu i samo srediste grada. I kao da vec to nije previse, investitor sam bira sta zeli da napravi na tako dragocenom mestu. A to je prosto zlocin ako znamo sta nas ceka, ne samo sa klimom vec i sa mnogim potrebama grada koje se nece moci zadovoljiti bilo gde drugde.

Sto se tice vrste promene klime, tu nema mnogo dileme. Prosecno hladnije sigurno nece biti. Ili ce cela godina biti toplija, ili ce zime biti hladnije, leta toplija, a prosek isti. Kontinentalna klima je ionako poznata po velikim ekstremima. Nemamo more koje sluzi kao toplotni rezervoar, pa ublazuje sve oscilacije (reka to u svojoj blizini radi koliko moze, pa je zato vazna). To znaci da ce leta biti paklena u svakom slucaju. Jedina razlika ce biti u tome da li cemo zimi morati da se grejemo manje ili vise, a to nije bitno za ovu pricu.
 
Jbt, započeli ste raspravu oko glupog teksta iz još glupljih novina koje su ne tako davno na naslovnoj strani objavile da će ova zima biti najhladnija u poslednjih sto godina(!!!). Podsetiću vas je da je već 6. decembar, a ne verujem da ovaj post čitate ispod tri jorgana dok stružete led sa monitora.
 
Izgleda da je Arapski investitor razmišljao i o klimi :wink: (cca 5C više u narednih stotinak godina biće dovoljno vremena da nam se adaptiraju organizmi,mnogo su opasnija dnevna kolebanja temperature,medjutim to je već neka druga priča),jer su planirani i restorani na vodi i na jednoj i na drugoj strani reke:
mac7751.jpg


Naravno povećane temperature,bazanje po šoping molovima, prodavnicama, dovode i do povećanog znojenja,potrošnje kalorija i porasta potrošnje pića,klope u tim restoranima, i povećanog profita :wink: Naravoučenije treba razmišljati o svemu pa i o "klimi".

Kako reče Zuma"Obicnom bezuslovnom prodajom samog zemljista se ostvaruje najmanja korist.",a još manja poklanjanjem uz saglasnost Vlade i sve po zakonu :grand:
 
Vrh