astrodule
Professional
Pa zar nije novi gradski arhitekta zagovarao što više splavova i kafića i restorana?
Eto...
Eto...
Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Помало подсећа на..
"Riverside Park Pavilion / Vector Architects
Located in the riverside park along a busy street in the old town area of Kunshan, this project includes a refreshment station, public toilets, and a leisure pavilion. These program spaces are assembled as a compound that is an intermixing zone for diverse activities within a small area in the park."
http://www.archdaily.com/330808/riversi ... ts_06-jpg/
Мислим не би било лоше да, када се лепо све рашчисти и у Савском амфитеатру спонтано настане комбинација парка и шуме (што је најздравија варијанта), овај објекат одвуку дубље у СА и пренамене у јавни павиљон, као што је са пројектом на линку који сам поставио случај..
"Riverside Park Pavilion / Vector Architects
Located in the riverside park along a busy street in the old town area of Kunshan, this project includes a refreshment station, public toilets, and a leisure pavilion. These program spaces are assembled as a compound that is an intermixing zone for diverse activities within a small area in the park."
http://www.archdaily.com/330808/riversi ... ts_06-jpg/
Мислим не би било лоше да, када се лепо све рашчисти и у Савском амфитеатру спонтано настане комбинација парка и шуме (што је најздравија варијанта), овај објекат одвуку дубље у СА и пренамене у јавни павиљон, као што је са пројектом на линку који сам поставио случај..
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.852
ČETVRTAK 27.11.2014. | 17:52
Cela eks Ju bi da gradi Bg na vodi
IZVOR: TANJUG
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=929803
Beograd -- Najveće građevinske firme sa prostora bivše Jugoslavije odlučile su da udruže izvođačke, tehničke i finansijske kapacitete.
Kompanije žele da učestvuju u predstojećim velikim investicijama u regionu, među kojima je i projekat "Beograd na vodi".
Predstavnici najvećih građevinskih firmi su na skupu u Beogradu, u organizaciji privrednih komora Republike Srpske, BiH, Makedonije i Hrvatske, razmatrali na koji način bi mogao da se oporavi građevinski sektor, koji je u krizi u svim zemljama regiona, a sve u cilju ponovnog povratka na arapska, afrička, ruska, južnoamerička i druga tržišta, gde je nekada jugoslovenska operativa bila veoma cenjena.
Oni su poručili da je objedinjavanje kapaciteta odgovor na krizu, ali i da građevinska branša u svakoj zemlji mora da izvrši pritisak na državne institucije kako bi se obezbedila veća podrška za zajedničko učešće u velikim projektima na regionalnim i ostalim tržištima.
Na satanak su pozvane vodeće kompanije iz BiH - Širbegović, Hering i Euroasfalt, Republike Srpske - Integral i Krajina, Makedonije - Granit, Beton, Žikol i Inkom inženjering i Srbije - Mostogradnja, Energoprojekt, Jedinstvo, Putevi Užice, Planum, Deneza, Hidrotehnika - hidrogradnja, Konstruktor iz Splita, Hidra iz Slovenije i druga hrvatska i slovenačka preduzeća.
Na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) istaknuto je da skoro svi građevinari u regionu imaju problem sa likvidnošću i uposlenošću kapaciteta, da nemaju odgovarajuće garancije, ali i da nedostaje podrška političara.
"Nažalost sve dobre inicijative dolaze u najgore vreme, koje je izazvano pre svega lošim investicionim ambijentom u prethodnom periodu", rekao je novinarima savetnik predsednika PKS Aca Popović dodajući da zato sve građevinske firme u regionu imaju slične probleme.
On je kazao da je PKS inicirala i na nivou Srbije da se zbog očekivanih ozbiljnih investicija u budućnosti objedine potencijali, jer mnoge firme nisu radile poslove koji će se tražiti u tim velikim projektima.
"Ideja je da pravimo ozbiljne konzorcijume koji bi mogli da odgovore na sve zahteve investitora iz javnog i privatnog sektora", naveo je Popović.
On je istakao da je druga važna stvar pitanje nedostajućih garancijskih kapaciteta banaka i fondova i da je važno da države u regionu pomognu građevinare kako bi u zemlji i inostranstvu mogli da nastupaju sa garancijama koje nisu skuplje, ili su na nivou, garancija koje obezbeđuju kompanije iz konkurentskih zemalja.
Ukoliko nema jeftinih garancija onda će naši građevinari u startu biti za nekoliko procenata skuplji, dodao je Popović.
"Zato tražimo pomoć države u stvaranju jednog garancijskog fonda, koji ne bi bio investicioni, već za obezbeđivanje ravnopravnog nastupa našim kompanijama u zemlji i inostanstvu", istakao je taj stručnjak PKS.
Popović je rekao da je građevinarstvo kao grana privrede u bivšoj Jugoslaviji dostigla najviši nivo u odnosu na tadašnji svetski vrh.
Prema rečima Popovića, u Srbiji trenutno ima 6.700 građevinskih preduzeća, od kojih je oko 40 odsto u blokadi. Ima skoro 80.000 zaposlenih u građevinskoj operativi i prizvodnji građevinskog materijala, a učešće građevinsarstva u bruto domaćem proizvodu je oko četiri odsto, što je pad u odnosu na prethodnih nekoliko godina.
U Srbiji ima jedva više od 20 građevinskih kompanija sa više od 300 zaposlenih, a nekada su građevinske firme imale i preko 10.000 radnika.
Sekretar Udruženja PKS za građevinarstvo Viktor Kobjerski je poručio da bi zajednički nastup na stranim tržištima mogao da bude spasonosan za domaću građevinsku industriju.
Predsednik Privredne komore Republike Srpske Borko Đurić je naglasio da građevinarstvo najviše ograničava politički faktor i da predstavnici vlasti u državama regiona treba da prestanu da "satanizuju" i etiketiraju kao mafiju sve građevinare koji su postigli uspeh, "jer je za svaku građevinsku mafiju potrebna i ona druga strana odnosno politička mafija".
Cela eks Ju bi da gradi Bg na vodi
IZVOR: TANJUG
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=929803
Beograd -- Najveće građevinske firme sa prostora bivše Jugoslavije odlučile su da udruže izvođačke, tehničke i finansijske kapacitete.
Kompanije žele da učestvuju u predstojećim velikim investicijama u regionu, među kojima je i projekat "Beograd na vodi".
Predstavnici najvećih građevinskih firmi su na skupu u Beogradu, u organizaciji privrednih komora Republike Srpske, BiH, Makedonije i Hrvatske, razmatrali na koji način bi mogao da se oporavi građevinski sektor, koji je u krizi u svim zemljama regiona, a sve u cilju ponovnog povratka na arapska, afrička, ruska, južnoamerička i druga tržišta, gde je nekada jugoslovenska operativa bila veoma cenjena.
Oni su poručili da je objedinjavanje kapaciteta odgovor na krizu, ali i da građevinska branša u svakoj zemlji mora da izvrši pritisak na državne institucije kako bi se obezbedila veća podrška za zajedničko učešće u velikim projektima na regionalnim i ostalim tržištima.
Na satanak su pozvane vodeće kompanije iz BiH - Širbegović, Hering i Euroasfalt, Republike Srpske - Integral i Krajina, Makedonije - Granit, Beton, Žikol i Inkom inženjering i Srbije - Mostogradnja, Energoprojekt, Jedinstvo, Putevi Užice, Planum, Deneza, Hidrotehnika - hidrogradnja, Konstruktor iz Splita, Hidra iz Slovenije i druga hrvatska i slovenačka preduzeća.
Na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) istaknuto je da skoro svi građevinari u regionu imaju problem sa likvidnošću i uposlenošću kapaciteta, da nemaju odgovarajuće garancije, ali i da nedostaje podrška političara.
"Nažalost sve dobre inicijative dolaze u najgore vreme, koje je izazvano pre svega lošim investicionim ambijentom u prethodnom periodu", rekao je novinarima savetnik predsednika PKS Aca Popović dodajući da zato sve građevinske firme u regionu imaju slične probleme.
On je kazao da je PKS inicirala i na nivou Srbije da se zbog očekivanih ozbiljnih investicija u budućnosti objedine potencijali, jer mnoge firme nisu radile poslove koji će se tražiti u tim velikim projektima.
"Ideja je da pravimo ozbiljne konzorcijume koji bi mogli da odgovore na sve zahteve investitora iz javnog i privatnog sektora", naveo je Popović.
On je istakao da je druga važna stvar pitanje nedostajućih garancijskih kapaciteta banaka i fondova i da je važno da države u regionu pomognu građevinare kako bi u zemlji i inostranstvu mogli da nastupaju sa garancijama koje nisu skuplje, ili su na nivou, garancija koje obezbeđuju kompanije iz konkurentskih zemalja.
Ukoliko nema jeftinih garancija onda će naši građevinari u startu biti za nekoliko procenata skuplji, dodao je Popović.
"Zato tražimo pomoć države u stvaranju jednog garancijskog fonda, koji ne bi bio investicioni, već za obezbeđivanje ravnopravnog nastupa našim kompanijama u zemlji i inostanstvu", istakao je taj stručnjak PKS.
Popović je rekao da je građevinarstvo kao grana privrede u bivšoj Jugoslaviji dostigla najviši nivo u odnosu na tadašnji svetski vrh.
Prema rečima Popovića, u Srbiji trenutno ima 6.700 građevinskih preduzeća, od kojih je oko 40 odsto u blokadi. Ima skoro 80.000 zaposlenih u građevinskoj operativi i prizvodnji građevinskog materijala, a učešće građevinsarstva u bruto domaćem proizvodu je oko četiri odsto, što je pad u odnosu na prethodnih nekoliko godina.
U Srbiji ima jedva više od 20 građevinskih kompanija sa više od 300 zaposlenih, a nekada su građevinske firme imale i preko 10.000 radnika.
Sekretar Udruženja PKS za građevinarstvo Viktor Kobjerski je poručio da bi zajednički nastup na stranim tržištima mogao da bude spasonosan za domaću građevinsku industriju.
Predsednik Privredne komore Republike Srpske Borko Đurić je naglasio da građevinarstvo najviše ograničava politički faktor i da predstavnici vlasti u državama regiona treba da prestanu da "satanizuju" i etiketiraju kao mafiju sve građevinare koji su postigli uspeh, "jer je za svaku građevinsku mafiju potrebna i ona druga strana odnosno politička mafija".
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.771
Ima jedan što i po ovoj smrzotini spava u podzemnom prolazu Zeleni Venac. Sve zajedno mnogo gadno i zapušteno izgleda, pravo ruglo za centar grada. Kad bi se njegov problem rešavao strogo po zakonu, ko zna kad bi se rešio, da li bi se uopšte rešio, a pogotovo kad bi najzad Zeleni Venac počeo da liči na deo modernog grada. Ali uz zaobilaženje nepotrebne birokratije i političku volju (odgovarajućih krajnje desnih organizacija koje mrze likove koji tako prljaju grad), stvar se može rešiti veoma efikasno i brzo. I naš podzemni prolaz će definitivno postati lepši ... to jest ... onoliko lep koliko ... nema veze, zaboravite.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.722
- Pohvaljen
- 25.771
Da bar pokušam da posle pojedinih poruka koje smo imali prilku da pročitamo malo obuzdam neodoljivi poriv za sarkazmom, pa da vam sasvim ozbiljno preporučim da pročitate ovo:
Dr Ksenija Petovar, sociolog
Profesor (u penziji) Arhitektonskog i Geografskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu
Princip proizvoljnosti i neautonomna profesija – okvir urbanog razvoja Beograda i pristup planiranju projekta "Beograd na vodi"
Moj polazni stav je da projekat ’’Beograd na vodi’’ nije neka slučajnost ili izuzetak u beogradskom urbanizmu, nije nešto što do sada nije praktikovano u planiranju ovog grada. Ipak, velika razlika između ranijih politika i praksi je u (1) veličini/obimu projekta, (2) privatizaciji centralnog gradskog prostora koje je javno dobro i javni interes svih građana Beograda, i (3) gotovo izvesno ogromnim troškovima (tzv. aktivacija lokacije) koje će građani Beograda i Srbije uložiti u korist privatnog investitora. Ranije su se ovakvi projekti radili na znatno manjim područjima, i konsekventno sa manjim troškovima, sa slabijim negativnim učincima na urbanu strukturu i na socijalni, ekonomski, prostorni i kulturni razvoj grada, i na sreću građana Beograda, veliki broj ovih, mogu reči megalomanskih projekata, nije realizovan. U ovom slučaju, radi se o centralnom gradskom području, bukvalno o jezgru grada, koje može imati integrativnu ulogu u gradskom prostoru samo ako bude planirano i građeno kao multifunkcionalno područje sa dominantnim namenama kulturnih, obrazovnih i drugih javnih aktivnosti koje uvećavaju javna dobra i unapređuju javnu dobrobit i kvalitet života većine građana Beograda.
Da bi se razumela teza zašto projekat Beograd na vodi nije izuzetak ili slučajnost u beogradskom urbanizmu, treba reči da su četiri obeležja dominirala u planerskoj praksi u našoj državi u poslednjih nekoliko decenija, praktično od Drugog svetskog rata, i sva četiri su ključni uzroci niskog nivoa urbaniteta u gradovima u Srbiji, uključiv i Beograd. ...
http://www.czkd.org/princip-proizvoljno ... i/?lang=en
Dr Ksenija Petovar, sociolog
Profesor (u penziji) Arhitektonskog i Geografskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu
Princip proizvoljnosti i neautonomna profesija – okvir urbanog razvoja Beograda i pristup planiranju projekta "Beograd na vodi"
Moj polazni stav je da projekat ’’Beograd na vodi’’ nije neka slučajnost ili izuzetak u beogradskom urbanizmu, nije nešto što do sada nije praktikovano u planiranju ovog grada. Ipak, velika razlika između ranijih politika i praksi je u (1) veličini/obimu projekta, (2) privatizaciji centralnog gradskog prostora koje je javno dobro i javni interes svih građana Beograda, i (3) gotovo izvesno ogromnim troškovima (tzv. aktivacija lokacije) koje će građani Beograda i Srbije uložiti u korist privatnog investitora. Ranije su se ovakvi projekti radili na znatno manjim područjima, i konsekventno sa manjim troškovima, sa slabijim negativnim učincima na urbanu strukturu i na socijalni, ekonomski, prostorni i kulturni razvoj grada, i na sreću građana Beograda, veliki broj ovih, mogu reči megalomanskih projekata, nije realizovan. U ovom slučaju, radi se o centralnom gradskom području, bukvalno o jezgru grada, koje može imati integrativnu ulogu u gradskom prostoru samo ako bude planirano i građeno kao multifunkcionalno područje sa dominantnim namenama kulturnih, obrazovnih i drugih javnih aktivnosti koje uvećavaju javna dobra i unapređuju javnu dobrobit i kvalitet života većine građana Beograda.
Da bi se razumela teza zašto projekat Beograd na vodi nije izuzetak ili slučajnost u beogradskom urbanizmu, treba reči da su četiri obeležja dominirala u planerskoj praksi u našoj državi u poslednjih nekoliko decenija, praktično od Drugog svetskog rata, i sva četiri su ključni uzroci niskog nivoa urbaniteta u gradovima u Srbiji, uključiv i Beograd. ...
http://www.czkd.org/princip-proizvoljno ... i/?lang=en
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.361
- Pohvaljen
- 17.435
Neko pre par meseci je rekao da ako se bilo sta izgradi u SA da ce doci ovde i da ce javno da se izvini svima sto je lupetao.
Taj neko je nestao sa foruma u medjuvremenu.
Taj neko je nestao sa foruma u medjuvremenu.
mekbejn
Advanced
belka vrati se 
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.361
- Pohvaljen
- 17.435
eeee daaaaa Belkaaaaa!!!!!
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.361
- Pohvaljen
- 17.435
relja":3vjbbq2o je napisao(la):
Rekao je od pocetka da ako se "BILO STA" izgradi u SA da ce javno doci ovde da se izvini. Tako je rekao.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.361
- Pohvaljen
- 17.435
Upravo "bilo sta" je izgradjeno.
Zvezdara64
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.12.2013.
- Poruke
- 234
- Pohvaljen
- 350
spatiotecte":3ba13gka je napisao(la):
Ti bi hteo da ti se izvini :lol: Odavno nisam video da se neko ovako kao ti zakopao u nekoj raspravi. Svaka čast
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.361
- Pohvaljen
- 17.435
Meni nema sta da se izvini, svejedno mi je potpuno.
Ali je postao dosadan kao zubna bolest koliko je trolovao da se bas nista nece izgraditi.
Ali je postao dosadan kao zubna bolest koliko je trolovao da se bas nista nece izgraditi.
Zvezdara64
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.12.2013.
- Poruke
- 234
- Pohvaljen
- 350
Baš ništa je sagradjeno. U stvari ovo je gore i tužnije od ništa. Jad i beda u svakom smislu. Tako da ti je komentar...
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.361
- Pohvaljen
- 17.435
Zvezdara64":20c6hsdw je napisao(la):
Ovaj objekat nije ruzan samo je postavljen na pogresnom mestu.