Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Regionalni metro je železnica, na železničkom koloseku i u železničkom gabaritu, koja deli pruge i sa daljinskom železnicom.
To je vrsta železnice ubedljivo najznačajnija za Beograd.

Da, sad treba "širiti novi čvor", samo što će to koštati 10 puta više i imati 10 puta manji efekat.
 
После метроа, да.

Свеједно, различити су системи, једним управља град, другим република.

1950.
Screenshot (4336).png
 
Poslednja izmena:
Како у ком граду. Негде управља железница, негде град. Небитно.
 
Poslednja izmena:
Regionalni metro je železnica, na železničkom koloseku i u železničkom gabaritu, koja deli pruge i sa daljinskom železnicom.
To je vrsta železnice ubedljivo najznačajnija za Beograd.

Da, sad treba "širiti novi čvor", samo što će to koštati 10 puta više i imati 10 puta manji efekat.

Važno je pojasniti da ono što su pre nazivali regionalni metro je zapravo gradska železnica tj Beovoz zatim Bg Voz. Taj pojam "metro" stvara zabunu kod ljudi.
 
Važno je pojasniti da ono što su pre nazivali regionalni metro je zapravo gradska železnica tj Beovoz zatim Bg Voz. Taj pojam "metro" stvara zabunu kod ljudi.

Свеједно је Спатио, градском железницом управља град и он одлучује о линијама, инфраструктури, а железницом република, на то сам хтео ставити акценат.
 
Понављам, не мора да буде случај. Кад сам ишао често у Париз, још осамдесетих, једном линијом РЕР-а је управљао париски ГСП, другом државне железнице, а трећом су управљали заједно.

"Регионални метро" би ишао до Смедерева и Новог Сада,.

И да, станица "Регионалног метроа" у Савском амфитеатру је планирана за 120 возова на сат (!), као убедљиво најпрометнија железничка станица у земљи.
 
Poslednja izmena:
То да су на плану који си показао "уцртани" различити нивои власти, односно различите фирме, које могу мењати своје одлуке као и небројено пута и пре и после.
 
А друго, Београђани у већини нису били за потенцијално ширење старог чвора око града на површини, додавање колосека уз постојеће плоче у СА, то је чињеница, па макар да Смедерево дуби на трепавицама, а потапање колосека испод површине земље око града
са тим нивоом подземних вода није баш најјефтинији подухват, уз рад на новом чвору.
 
Poslednja izmena:
Ето, сад су два линије метроа планиране кроз исте подземне воде. ОК, тунели су ужи...

И опслуживаће... будући Историјски музеј Србије, још неосмишљене садржаје у згради поред са старом фасадом, основну школу, терен за баскет, Немањин споменик и стамбено насеље. Каква инвестиција.
 
Poslednja izmena:
Уосталом, не знам која би била разлика између "регионалног метроа" за Нови Сад и садашњег такта возова за НС.. Још када би се продужили за Панчево нпр..
 
Хоће мало сутра. О нади - безразложној, нажалост хришћанској категорији - прочитати шта је написала Хана Арент.
Таква нада је заправо штетна.
 
А друго, Београђани у већини нису били за потенцијално ширење старог чвора око града на површини, додавање колосека уз постојеће плоче у СА, то је чињеница, па макар да Смедерево дуби на трепавицама, а потапање колосека испод површине земље око града
са тим нивоом подземних вода није баш најјефтинији подухват, уз рад на новом чвору.
Koji Beograđani u kojoj većini? Većina među netalentovanim među arhitektama i netalentovanim među političarima jedino. Sam Prokop je izglasan u odsustvu nekih od najjačih članova tadašnje tehnokratije. Uloga železnice u Beogradu je bila tema čitavog sistema sporova na najvišem nivou, pa je do 2012. opet pobeđivao Beogradski i nacionalni interes vezan za opstanak brzog, pouzdanog, masovnog, identitetski jakog, socijalno pravednog, prostorno štedljivog, ekonomičnog, ekološki prihvatljivog i strateškog sistema transporta u centru Beograda. Uz to u interesu investitora u Savskom amfiteatru ukoliko isti to i jeste stvarno.

Za same Beograđane je u većini Prokop postao predmet sprdnje u stilu "ne mogu da ga nađem". Čak i ukoliko bi se nekim čudom i metro provukao kroz isti, i dalje ne bi po logici zasluživao naziv Beograd centar. Sugerisao sam naziv "Beograd Klinički centar".

U SFRJ Beogradu je stepen motorizacije bio znatno niži nego sada, i znatno veća orijentacija na javni prevoz kako gradski, tako i međugradski. Tema prevoza je bila vrlo jaka, toliko da su na referendumu sredstva na daleka-budućnost-metro izglasana da se prenamene za sada-hoću-rešenje širenje tramvaja. Kako su tada železnicu držali patrioti i entuzijasti, nivo usluge i popularnost železnice je bila velika. Tada su i na Saobraćajnom fakultetu železnice bile elitni smer, recimo.

I uopšte čemu uopšte braniti neodbranjivo, ukidanje putničke železničke stanice je i štetočinstvo, i izdaja, i urbanistička katastrofa, i prostorno razvojna katastrofa, i pravom investitoru neisplativo. Podvožnjaci/nadvožnjaci/ kraći tuneli/estakade/pasarele ne bi smeli da budu ni nemogući ni neisplativi u milionskom gradu. Još je Kraljevina napravila 5-6 podvožnjaka ispod pruge ispod nivoa podzemnih voda, jaka mi nauka za 21 vek.
 
Ипак је пропадање железнице и шинских система на нивоу града почело и раније, укидањима старе пруге за Земун (која се могла искористити за регионални метро) и узаног колосека за Обреновац (која се исто могла искористити за линију регионалног метро) уз укидања неких траса трамваја које би нам данас пуно значиле (за Земун, за Чукарицу, дуж булевара Деспота Стефана до Панчевца, од Славије на Врачару).
 
Koji Beograđani u kojoj većini? Većina među netalentovanim među arhitektama i netalentovanim među političarima jedino. Sam Prokop je izglasan u odsustvu nekih od najjačih članova tadašnje tehnokratije. Uloga železnice u Beogradu je bila tema čitavog sistema sporova na najvišem nivou, pa je do 2012. opet pobeđivao Beogradski i nacionalni interes vezan za opstanak brzog, pouzdanog, masovnog, identitetski jakog, socijalno pravednog, prostorno štedljivog, ekonomičnog, ekološki prihvatljivog i strateškog sistema transporta u centru Beograda. Uz to u interesu investitora u Savskom amfiteatru ukoliko isti to i jeste stvarno.

Za same Beograđane je u većini Prokop postao predmet sprdnje u stilu "ne mogu da ga nađem". Čak i ukoliko bi se nekim čudom i metro provukao kroz isti, i dalje ne bi po logici zasluživao naziv Beograd centar. Sugerisao sam naziv "Beograd Klinički centar".

U SFRJ Beogradu je stepen motorizacije bio znatno niži nego sada, i znatno veća orijentacija na javni prevoz kako gradski, tako i međugradski. Tema prevoza je bila vrlo jaka, toliko da su na referendumu sredstva na daleka-budućnost-metro izglasana da se prenamene za sada-hoću-rešenje širenje tramvaja. Kako su tada železnicu držali patrioti i entuzijasti, nivo usluge i popularnost železnice je bila velika. Tada su i na Saobraćajnom fakultetu železnice bile elitni smer, recimo.

I uopšte čemu uopšte braniti neodbranjivo, ukidanje putničke železničke stanice je i štetočinstvo, i izdaja, i urbanistička katastrofa, i prostorno razvojna katastrofa, i pravom investitoru neisplativo. Podvožnjaci/nadvožnjaci/ kraći tuneli/estakade/pasarele ne bi smeli da budu ni nemogući ni neisplativi u milionskom gradu. Još je Kraljevina napravila 5-6 podvožnjaka ispod pruge ispod nivoa podzemnih voda, jaka mi nauka za 21 vek.

Већина људи коју познајем је желела да се Београд коначно повеже са Савом на квалитетан начин, а не да има крпљење и ширење старог чвора у СА и око старог Београда и то поред изградње новог чвора.
Аха, "неталентовани урбанисти и архитекти", а шта ћемо са неталентованим саобраћајним инжењерима?

Нисам ни спомињао Прокоп, али већ ако је реч о томе, мени логичније решење за нови железнички чвор је главна или јужна железничка и аутобуска станица на Аутокоманди. Наравно уз Вуков споменик, Нови Београд и остале.

Нови чвор јесте " prostorno štedljiv, ekonomičan, ekološki prihvatljiviji" систем транспорта у осносу на стари.

Железница је, за разлику од јавног превоза у Београду, готово у целости изгурала своје, нови чвор, а град је остао на "трамвају у 21. век". Метро ни започет, а ни остали видови јавног транспорта се померили нису. Бг воз и Беовоз су прича ЈЖ/ЖС, само "на привременом раду" у граду.


Не "браним" ја ништа, нити сам на било чијој страни, само покушавам да објективно сагледам чињенице.
СФР Југославија, а касније СРЈ је уложила огроман новац у изградњу новог чвора, који још увек није завршен, плус нас чека изградња железничке обилазнице, да би опет неко очекивао да практично истовремено држава улаже огромна средства у "потапање" старог чвора у тунеле око града. Да бисмо имали "регионални метро" града Београда који би нас спојио са Новим Садом, паралелно са постојањем линије коју већ има железница?
Овде је урбанистички "злочин" чињеница да је у централној зони града, када је одатле стари чвор уклоњен, уместо зоне паркова и евентуално установа културе, никао пренатрпани кластер превисоких стамбених објеката, а произашао из нечињења власти у неким ранијим временима да тај простор уреде на тај начин.
 
Poslednja izmena:
Хоће мало сутра. О нади - безразложној, нажалост хришћанској категорији - прочитати шта је написала Хана Арент.
Таква нада је заправо штетна.
Кошуља је ближа од капута, метро - кошуља, регионални метро - капут.
 
Zađi malo po centru, ne moraš dalje, donji Dorćol npr. i divi se romskim karton naseljima, ili skokni do Zelenjaka i pozdravi pijane klošare koji spavaju oko okretnice.

Samo polako, stići će isterivači klošara i do Zelenjaka. Već se penju Kameničkom, za ~5 godina su tamo sa pričom da to ruglo mora da se izmesti iz centra grada i da se centar Beograda konačno mora povezati sa Savom i da Beograd više nije neka selendra da se u centru grada prodaju krompiri, sir i čvarci.
 
Vrh