Pošto vidim da se vodi široka rasprava o uređenju/održavanju javnih površina u BNV, čini mi se da je potrebno razjasniti neke stvari.
Prva stvar koja se pogrešno tumačiu javnosti jeste da država/grad grade bulevare, promenadu, parkove, trgove i ostale javne površine u BNV. U ugovoru za BNV koji je dostupan na
sajtu Vlade, crno na belo piše da je obaveza Društva ("Beograd na vodi d.o.o) da gradi infrastrukturu i uređuje javne površine u okviru Prostornog plana posebne namene.
U ugovoru je to napomenuto (a još jednim ugovorom sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda jasno definisano) da je "Beograd na vodi" zauzvrat oslobođen plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta. BNV inače nije jedini investitor koji je dobio ovu pogodnost, jer je isti slučaj bio sa Ikeom koja je o svom trošku izgradila pristupne saobraćajnice u Bubanj potoku. Koliko je grad dobro prošao u ovakvim dilovima, upitno je. S jedne strane je naknada za uređenje građevinskog zemljišta značajan priliv u gradsku kasu, a s druge strane je, npr, Vesić svojedobno tvrdio da su ove kompanije znatno više uložile u infrastrukturu nego što bi iznosila taksa koju bi platili gradu. Ono što jeste činjenica je da BNV gradi i finansira infrastrukturu u okviru naselja i koja je, pre svega, na korist stanovnicima i posetiocima naselja, i samom preduzeću BNV, dok bi, u slučaju naplate takse, taj novac mogao da se koristi i za finansiranje infrastrukturnih projekata van granica BNV.
To što se Beograd na vodi stalno čisti, glanca, riba, licka i sl. posledica je toga što vlasnici stanova plaćaju velike iznose za održavanje. Videćete u ugovoru da je Društvu data mogućnost upravljanja javnim površinama, ergo BNV (osnosno njegovi stanari ili bolje reći vlasnici stanova i poslovnog prostora) plaća da ljudi idu okolo kose travu, sade cveće, čiste trotoare, orezuju drveće itd. Moguće je da nešto od toga obavljaju javna preduzeća (za neke stvari prosto imaju monopol), ali verujem da se to fakturiše BNV-u.
Isto tako znam da BNV ima svog glavnog pejzažnog arhitektu i tim koji se bavi uređenjem javnog prostora. To ne radi Zelenilo, niti se ono, kako tvrdi vradovic, trenira u BNV da radi bolje. Moguće je, kao što rekoh, da im se plaća da fizički obave neke stvari u naselju, ali to rade i druga preduzeća. Za održavanje zelenila na Savskom trgu je, primera radi, angažovana Demetra.
Iako sve to deluje kao da nije tako loše, jer je BNV u velikoj meri skinut sa gradske grbače, posledice ipak dugoročno mogu biti veoma loše. Lično smatram da je neoliberalni pristup održavanju komunalnog reda, gde će oni koji imaju više novca i samim tim mogućnosti da više plaćaju, imati uređen komšiluk, a oni koji nemaju, lomiti noge oko svojih zgrada i gaziti po psećim g*vnima, jako loš i produbljuje ionako sve primetniji jaz između manjine koja ima i većine koja nema.
Druga stvar je što mi koji npr. živimo na Novom Beogradu osetimo na svojoj koži, da imućnije komšije zavide uređenosti BNV-a i zahtevaju isti nivo uređenosti i u svom kraju. Verujem da ste još neki iskusili da novopridošli stanari u vašim zgradama, koji imaju visoka primanja, u Viber grupama iznose zahteve za povećanjem cene održavanja zgrade kako bismo npr. dobili portire, privatno obezbeđenje, ljude koji će da glancaju stepenište svaki dan, pa i ne baš tako prijatne opaske da onima kojima je to skupo "mogu da se presele na Ledine".
Raspadnutost grada, razvaljeni parkovi, nepokošena trava i uklonjeni đubrijeri sa objašnjenjem gradonačelnika da građani u njih ubacuju kese sa kućnim smećem i da jednostavno nema ko to da čisti, samo su uvod u
svojevrsnu privatizaciju javnih površina, odnosno davanje mogućnosti stanarima da nam sutra grad ponudi da nam parkić oko zgrade bude cakum pakum ako dovoljno platimo Zelenilu ili nekoj drugoj firmi. Život će, bojim se, u pojedinim naseljima stoga postati nesnosno skup i doći će do dodatnog raslojavanja.
