Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Стара улична матрица у старој вароши - унутар зидина, и делом где се наслања на њу, остала је још из доба антике. Можда је било отоманских зграда и џамија у периоду између повлачења Аустријанаца и окршаја код Чукур чесме, али то је превазиђено.
Већи малигнитет БГ урбанизма су некада сеоски путеви по Врачару, Звездари, Вождовцу и Палилули који данас глуме уличну матрицу.
 
Солун је град уништен у огромном пожару 1917, после чега је из темеља изграђен као европски град, са правилним улицама. Стога, има везе са османским наслеђем колико и Београд, дакле никакве. Далеко је од не знам како атрактивног или лепог града, али није ни непријатан.

Непотребна су и сасвим сувишна поређења са Београдом на води.
Поређење је било само по питању саобраћаја поред реке.
 
10
Ljudi, stari deo Beograda je 100% evropski. To svi priznaju, nije nikakva tajna i može se videti golim okom. Smešno je da se ovde o tome priča
Део старог града. Архитектура средњеевропска али фронт према улици левантски. Радњице, тезге, продаја, шарени излози. Али чак чим уђеш на Зелени Венац и Каменичку престаје Европа. Тј већ Сремска је на истоку. Исто и доњи Дорћол пре рушења. Па онда и Врачар политички најевропскији, 70% општине делује турски. Земун пројектован у потпуности средњеевропски али трансформисан у задњих 50 година у оријенталну варош…. Да не говорим када гледаш из ваздуха Београд са надограњама, равним крововима, антенама… много више као Аман или Алепо него Беч… Београд на води је запечатио оријентализацију Београда. Ту смо можда најближе Бејруту после рата.
 
ОК, Београд на води све то нема, значи, то је Европа, остало је Алеп и Бејрут. Ето.

Тако се то и продало.
 
Не читаш. Управо Београд на води је Бејрут. Да постоји нека дубља европска градска култура код нас не би га ни било због отпора становништва. Али пошто дубински нисмо запад тако је лако израстао. То је нешто са чим се мора рачунати када се прича о Београду.
 
Nase koriste uglavnom da urade PZI, ne moze tamo neki arhitektonski biro iz Skotske ili iz Engleske da potpise projekat za Srbiju. Idejna resenja su radili stranci u vecini slucaja. Mislim da ima samo par komada da su nasi radili autorsku arhitekturu.
Cak i da je tako, ali ako kod nas postoji normalan arhitekta, on moze reci stranom birou nismo zadovoljni, ne dajemo potpis.
 
Ne bih da ih branim ali te zgrade nisu projektovali ljudi iz SNSa vec anglo saksonski projektantski biroi.
Zalbe uputiti Boris Johnsonu.
Ni u crtanim filmovima ne moze biti tako da narucilac posla nema pravo vibora sta zeli i da ga niko ne pita sta bi hteo. Vidim, dzabe ja postavljao video sta rece Albahar.
 
Može da blokira proces i onda ih SNS nadje nekog drugog da potpiše.
To je potpuno besmisleno, jer cak i SNS za BNV nije sigurno angazovao inzenjere rudarstva nego ljude iz te struke, pa se vracamo na to da su nase arhitekte postavile zahteve, a strani biroi rade u skladu sa tim zahtevima. Neka su i te nase arhitekte clanovi SNSa, to nista ne menja stvar jer oni imaju diplome nasih fakulteta, vecina je kod nas stekla obrazovanje i smisao za lepotu. U projektovanju bilo kog ozbiljnijeg IT sistema, kada klijent naruci projekat, prva faza je serija razgovora u kojima se prikupljaju i analiziraju zahtevi korisnika, narucilac projekta popunjava upitnike, daju mu se neki sabloni da izabere jedan ili dva koji bi mu najvise odgovarali, pa se na osnovu toga dizajnira prva verzija koju on moze prihvatiti, odbiti, traziti male ili vece izmene. Niko normalan ne moze poverovati da se tako ne radi i u gradjevinarstvu. I bez obzira sto su verovatno mnogi od clanova tih timova iz SNS-a, niko normalan ne moze poverovati da su oni inzenjeri sumarstva i da nemaju odgovarajuce obrazovanje iz gradjevinarstva i arhitekture. I nemoj samo opet da se hvatate za jeftine materijale fasada i jeftine unutrasnje radove (u smislu da za najmanje para dobiju sto vecu zaradu) jer BNV nije ruzan zbog jeftinih fasada i jeftinog poda u hodnicima zgrada vec pre svega zbog onih 6 uzasnih klonova, a to nema veze sa plocicama. Uostalom, kvadrati u klonovima su bili najjeftiniji. . Znaci da je napravljena lepsa zgrada, ulozili bi vise novca ali bi mogli prodati stanove skuplje pa bi imali opet istu zaradu ili mozda cak i vecu. Pomirite se sa tim da diplomu arhitekte u Srbiji ima i Kurta i Murta i da je to glavni problem.

1728377528502.png
 
За целокупну јефтину естетику наводног београда по угледу на периферије дубаиа и кинеске провинције заслужан је арапски топ менаџмент. А за урбанизам су заслужни домаћи лопови из власти који и стоје иза пројекта, али и домаћи полтрони из планерских структура који су потписали све.

Такође, обзиром да су буџети за изградњу зграда у зависности од "тира" у ком се налазе између 800 и 1200 евра по квадрату та демит естетика је и очекивана.
 
Са овом компанијом су преговори око пијаце у току. Био сам у Лисабону у том ланцу прошле године и одушевио сам се! Има један огорман део са ресторанима и баровима унутар пијаце где ти спремају јелу директно испред тебе. Ако то дође за Београд биће пун погодак, пошто је то како бих рекао Зелени Венац са стилом и светски уређен :)
 
Super je to stvar i bila bi turistička atrakcija. Samo da vode računa da ceo koncept ne završi kao veliki fast food, već da bude restoranska ponuda hrane kao u Lisabonu.
 
Super je to stvar i bila bi turistička atrakcija. Samo da vode računa da ceo koncept ne završi kao veliki fast food, već da bude restoranska ponuda hrane kao u Lisabonu.
Па мислим да је то ипак као франшиза и ту нема великих промена у односу на концепт. Чак верујем да ће наше тезге бити много лепше и разноврсније у понуди као што су то многе пијаце данас у односу на оне пијачице по Европи које сам видео.
 
Са овом компанијом су преговори око пијаце у току. Био сам у Лисабону у том ланцу прошле године и одушевио сам се! Има један огорман део са ресторанима и баровима унутар пијаце где ти спремају јелу директно испред тебе. Ако то дође за Београд биће пун погодак, пошто је то како бих рекао Зелени Венац са стилом и светски уређен :)

Месара Морава на Палилулској пијаци тренутно то нуди код нас.
 
Vrh