Delija":1aanpgf9 je napisao(la):
Kad god ti ponestane argumenata, redovno potežeš za ovako glupim kvalifikacijama. Čak i na tvojoj slici se vrlo lepo vidi da bi sasvim dobar vidik ipak postojao. Čitava rasprava o vidiku sa Terazija se odvija pod pretpostavkom da se dva bloka starih zgrada moraju rušiti, a da na njihovom mestu neće biti čak ni drveća, već samo park. Terazijska terasa je jedini dobar način da se pešački spoje Savska obala i Terazije (plus što daje moguću trasu metroa), pa će već samo zbog toga jednog dana ti blokovi biti srušeni. Posle toga red zgrada u prvom planu tvoje fotografije neće postojati. Koliko su ostale zgrade niske i na nižem terenu se vidi na desnoj strani tvoje fotografije, desno od poslednje sive zgrade u prvom planu (iznad krovova pijace). Već i samo zbog ovog vidika, na desno, odnosno otvaranja vidika sa Terazija po dubini jednog bitnog dela grada, se isplati praviti vidikovac, ma šta bilo dalje ispred i levo od direktne linije Terazije-Sava. Da bi se uz malu pomoć geometrije ipak moglo dočarati koji će se deo SA na levoj strani videti sa nivoa Terazija, kad se ove zgrade budu srušile, ja sam morao da se popnem toliko visoko iznad tog nivoa da budem iznad krovova zgrada koje će se rušiti. Besmisleno je SADA slikati iz parka, kad se SADA odatle ništa ne vidi.
Takođe, slike otprilike pokazuju šta se već danas vidi sa svih zgrada i svih stanova i poslovnih prostora starog dela grada koje su dovoljno visoko. A zbog terena u obliku antičkog amfiteatra koji okružuje Savski AMFITEATAR, takvih prostora ima veoma mnogo, čak i kad same zgrade nisu preterano visoke.
Jedina ozbiljna primedba je ono što je STF rekao:
И опет констатација да би се визуре заклониле и са најнижим могућим БГ зградама у Савском Амфитеатру (4+ПК). Сава се више не би видела, што значи да за све те "визуре" уопште није битна спратност градње у Амфитеатру.
Situacija nije crno-bela kakvom je predstavljaš. Potpuno sam svestan da je urbanizam uvek kompromis. Jedino što bih želeo je da se iz ovog prostora izvuče maksimum koji može da pruži. Za to je potrebno da prvo uopšte postoji svest da postoji problem. Međutim ovolika priča, a niko da spomene da Beograd nije ravan, pa da se zapita da li TO ima neke posledice. Da li zbog cene ili namerno, tek maketa BNVa je savršeno ravna, pa se na njoj klaster kula uzdiže bez vizuelne konkurencije, kao usamljeni i markantni spomenik "modernom". Međutim, kad bi se ista maketa sa svih strana okružila uzvišenjima, kako bi sve to ONDA izgledalo? Daleko ružnije i nezgrapnije, jer se brda i zgrade na njima takmiče sa soliterima neposredno ispod i pored njih. Sa 2,9 m po spratu i visinskom razlikom od 50m, nivo Terazija je ekvivalentan soliteru od 17 spratova. Ako po okolnim terenima dodamo zgrade od nekih desetak spratova, to je već pogled na tlo SA sa nivoa i pod uglom 27. sprata. Koliko onda smeta P+4 ?
Očigledno da to zavisi gde se tačno takva zgrada nalazi u odnosu na posmatrača, njegovu visinu i poziciju prema reci (ne zaboravite i vredost pogleda na ogromno prostranstvo sa druge strane Save). Nisam se slučajno zalagao da se šira zona obale reke oslobodi gradnje. Jovin je rekao 150m. Ja se slažem i sa manjom širinom. Tako dobijamo i kvalitetnu obalu, i šetalište, i spojeni zeleni pojas uz reku, i prostor za ogromnu raznovrsnot uličnih i rečnih sadržaja. Plus toga dobijamo i da se prve zgrade povlače dalje od obale, pomerajući se bliže podnožiju brda, što zbog vidnog ugla otvara PROSEČNO bitno bolji vidik na reku sa svih okolnih tačaka na stranicama Beogradskog "amfiteatra", pa i sa Terazijske terase. Vidik se ne računa samo sa nivoa ulice, već sa prozora svih zgrada na stranama polukruga tog amfiteatra. Što je zgrada posmatrača viša i na višem terenu, i što je prepereka u SA bliža (a da je još na ravnom i niskom delu terena), to manje zatvara vidik. U zavisnosti od gustine zgrada, odnosa visina i međusobnog rastojanja, neke zgrade će jedna drugoj smetati, a neke neće.
Po trenutnom projektu visine u smeru ka Savi idu ovim redom, razna Beogradska uzvišenja (ekvivalentna 17 spratova), pa BNV projekt sa niskim zgradama P+5 uz Savsku ulicu, pa park, pa ogromne kule od 30 do 50 spratova, pa reka. Zašto po visinama idemo gore-dole ovako naglo? Zar nije bolje da visoke zgrade budu uz Savsku ulicu, pa da se postepeno visine spuštaju ka reci, a da uz samu reku ne bude ništa sem parka i niskih javnih prostora?
Ono što ja dakle predlažem je niz povezanih mera čiji cilj treba da bude da se maksimalnom broju stanara i poslovnih prostora, i na teritoriji projekta BNV, ali i IZVAN njega, omogući maksimalno dobar vidik. Da se iz topologije prostora izvuče najviše što on može da pruži. Nema sumnje da će par novih zgrada BNVa zakloniti deo vidika za mnoštvo starih zgrada u okolini, i mnoštvo onih novih i viših koje će na njihovom mestu biti izgrađene ubuduće. Ali negative efekte možemo smanjiti. Ako se više zgrade povuku bliže brdu a dalje od reke, ako se sama obala reke oslobodi, ako se neposredno oko najkraće linije Terazije-Sava prave samo niske zgrade (na ravnom delu terena, na padini samo park), i ako se smanji opšta gustina, odnosno broj zgrada, tako da se bar ponegde vidi i između njih. Ionako nam i zbog kvaliteta života na ovom mestu treba više slobodnog prostora i zelenila, ali i zgrada posvećenih potrebama grada, kulturi ili administraciji, koje ne moraju biti visoke. Sve ovo neće eliminisati problem, ali će pomoći, a to je već dovoljno. Koeficjent izgrađenosti je ionako preveliki. Njegovim smanjenjem, promenom broja zgrada i/ili promenom prostorne raspodele maksimalnih visina možemo bitno poboljšati vizure, iako njihovu degradaciju ne možemo potpuno izbeći.
_620x0.jpg)
