Већ сам писао у теми проширење ул Деспота Стефана, у БнВ да се сазидају зграде које би се давале пресељнцима из уског грла да може улица да се шири
Nek dignu krmače do Gazele, iako je kulama bilo mesto sa one strane (Sajam) to je nešto najbliže idealu. Sad što bi još više zgusnulo to je već druga priča, al bar bi zaklonilo te serijske demit šifonere sa nekom fasadom prijatnijom na oko. Progutao bi i kopiju Perle i Rivijere.
Sajam nije u centru grada, vec u gradu! A to gde oce da ga presele nije grad, vec poljana i njiive. Kad god dodjem na ovu temmu muka me uhvati.
Mogli su lepo da ga upakuju u modernom stilu u novi gradski centar, ali alavost za kvadratima je pojela razum. Nema baš idealnu ifrastrukturu za sadašnje potrebe, ali to ne znači da nije podignut na odlično povezanoj lokaciji u neposrednoj blizini šireg centra, jedinog autoputa, arterijalnog koridora sever-jug.
Овде није проблем густина насељености, већ урбанизам и саобраћајно решење. Добили смо нефункционалну саобраћајну мрежу која се креће као и стара паралелно са Савом уместо да су изграђена 1-2 нова друмска моста да побољшају кретања преко реке која и гуше целокупни БГ саобраћај. Такође очајно је осмишљен јавни саобраћај, линије са Савског трга су обесмишљене, железница убијена, растурено чвориште БАС-Ласта-железница-ГСП.
Takoreći umesto da je razvojnom politikom šireg centra obuhvaćena nadogradnja odavno neadekvatne infrastrukture, a urbana celina oplemenjena novim sadržajima, prostorom po kojem je stari centar deficitaran, jednim novim licem grada čije bi ogledalo bile nove fasade, političko-tajkunskim "baletom" ištancovana je loša highrise kopija novih predgrađa Madrida "Bogu iza nogu".
Kako li će se tek gubiti kad budu trebali da putuju sat vremena do Surčina, sigurno će biti oduševljeni što će im 2 sata (minimum) otići na put, a o raznovrsnosti hotelske ponude poljana Surčina ne treba trošiti reči. Postojeći sajam je 10 minuta pešaka od veličanstvenoh hotela u kuli Beograd, tu je i Radison, Kraun plaza odmah preko reke, a i hoteli iz centra imaju gomilu direktnih linija ka sajmu.
Sajam treba više otvoriti ka reci svakako i urediti kej, ali svi znamo da ova vlast dinar tu neće uložiti da unapredi postojeće stanje da bi lakše prodala priču o zmijama, narkomanima i pacovima.
Pa kružiće zbog fiks ideje da se Obrenovac i Sajam spoje železnicom preko aerodroma, čitaj Male Krsne. Što duže, sporije i skuplje to bolje. Inače više bi smisla imao sajam kod Ade, tu je upravo mogao da čučne zajedno sa novim gradskim centrom umesto Hipodroma kojem je upravo mesto kod ergele u surčinskom ataru. Ne daj bože da prođem busom sa otvorenim prozorom, to smrdi na vijaduktu iznad Paštrovićeve samo tako. Tragikomično je što livada i štale hipodroma ne smeju da se pipnu a sajamske hale koje bi zablistale i kao prenamenjene eto podleći će investitorskom urbanizmu. Sramota.
Na slici ispod su označeni zapušteni ili neizgrađeni ili divlje izgrađeni delovi grada. Iz ovoga je jasno da je ceo Beograd popunjen sadržajima, nema više gde muva da sleti a da se nešto ne sruši i ukloni, te nema drugog izbora nego da se ruši Sajam da bi se širio Beograd na vodi:
Mislim da su hteli kontinuitet duž desne obale i koridora Vojvode Mišića-Savska. Greška je načinjena u startu pri samoj pomisli gradnje (na taj način) na levoj obali samo zbog "rugla od žel. stanice s pratećim objektima". Kao da leva obala nije zapuštena skroz do bloka 70A, sa ruglom od industrijske skalamerije u vidu toplane Novi Beograd.
Мени није спорно да се праве елитна насеља, скупи станови и сл. Спорни су ми урбанизам и саобраћајна решења као и естетика зграда посебно монотоних дупликата.
Nisu meni sporni ni duplikati, već kakvi i u kakvoj meri. Recimo po Kanadi imamo gomilu "braće i sestara" sa kopiranim fasadama, obično istog gabarita, ali se razlikuju po spratnosti ili i osnovi u nekoj meri. Različita strana istog novčića, da se tako izrazim. Takav arhitektonsko-urbanistički princip rezultira nešto većim troškovima, ali primetno raznovrsnijom grupom ambijentalnih celina, koje upravo zbog sličnosti ujedno liše nove urbanizacije nedoslednosti starih stihijski građenih četvrti.
Jedna od najznačajnijih karakteristika BnV jeste spektakularno loše izveden u osnovi uslovno dobar koncept.
Stanovi za daltoniste. Tamno-svetli užas (sivo-belo, braon-belo). Jedino priobalne zgrade liče na nešto bar po fasadi ako ne po gabaritu, iako ni sa "bogatstvom" fasadnih elemenata nisam previše oduševljen.
Pogrešna strana, imajući u vidu kakva malograđanština živi na drugoj obali.