Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Ne mogu da ispratim sve teme detaljno, nadam se da nije dupli post:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=zzvheli1wiI[/youtube]
 
Mislim da niko ne osporava to da li je bolje nego što je bilo, to je jasno, osporava se to kako je moglo da izgleda to ,,bolje" i mislim da to većina ljudi meša..
 
Uvek je moglo bolje...
Razmišljati na taj način je bespredmetno jer postavljaš sebi cilj koji nikada ne možeš da dostigneš...

Treba se fokusirati na sagledavanje celog projekta, u celini, od finansijskih, infrastrukturnih do ekonomskih aspekata.
I pitati se: da li je ovo, na kraju krajeva, u proseku, ok ili ne? Posebno u svetlu realnog pitanja: koliko gore je moglo, s obzirom da je moglo i gore...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=802679#p802679:jo1qud5a je napisao(la):
Perkan » Ned Dec 13, 2020 6:17 pm[/url]":jo1qud5a]Uvek je moglo bolje...
Razmišljati na taj način je bespredmetno jer postavljaš sebi cilj koji nikada ne možeš da dostigneš...

Treba se fokusirati na sagledavanje celog projekta, u celini, od finansijskih, infrastrukturnih do ekonomskih aspekata.
I pitati se: da li je ovo, na kraju krajeva, u proseku, ok ili ne? Posebno u svetlu realnog pitanja: koliko gore je moglo, s obzirom da je moglo i gore...
Kliknite za proširenje...

Naravno da treba da se vodi logikom da uvek može bolje, iako je nešto na zavidnom nivou, što ovde nije slučaj, zato i napreduje ljudska vrsta, jer bismo verovatno stagnirali odavno sa razvojem da nam je sve bilo po meri.. Ne pričam o tome, pokušao sam da objasnim ljudima kojima je ovo vrhunski jer je bolje nego što je bilo da ne treba da budu zadovoljni, jer nije mnogo bilo teško napraviti iole humaniji prostor nego što je bio, a sad da li je trebalo da se čeka neko normalnije vreme gde bismo dobili adekvatno rešenje za ovakvu lokaciju, to je druga stvar. Da ne skrećemo dalje sa teme, ovo je samo bio odgovor na youtube snimak koji je okačen..
 
Izvor: Fonet/N1

Produžetak eksproprijacije za projekat Beograd na vodi
Beograd-na-vodi-foto-shutterstock.jpg

Skupštinski odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podržao je danas izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi, koji predviđa dve godine duži rok za podnošenje predloga za eksproprijaciju.

Kako stoji u obrazloženju Predloga zakona, razlog za izmene Zakona je potreba da se produži rok za podnošenje predloga za eksproprijaciju sa pet na sedam godina iz razloga što do sada nije završen postupak eksproprijacije, zbog otežanih uslova po izbijanju pandemije i proglašenja vanrednog stanja u Srbiji.

Zakonom o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi, propisan je rok za podnošenje predloga za eksproprijaciju do 14. aprila 2020. godine.

Radi se o nepokretnostima koje se nalaze u okviru Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat Beograd na vodi, a predviđene su za eksproprijaciju.

O ovom Predlogu zakona, kao i o čitavom setu finansijskih i ostalih propisa sutra će raspravljati Skupština Srbije na sedmoj sednici Drugog redovnog zasedanja.

http://rs.n1info.com/Biznis/a683347/Pro ... -vodi.html
Kliknite za proširenje...
 
Za projekat "od drzavnog znacaja" ne mogu da urade eksproprijaciju na vreme.

Zato ni ne cudi brzina kojom se resavaju "obicne" eksproprijacije.
 
Погледати на снимку пре и после какво је било стање ложионице а како је сад девастрана од стране ове стоке и како су спретно исекли њу из кадра за тај промо снимак ужаса постисторије.
 
Pa odmah po odlasku čuvara ZS očerupali su krov mehanizam za okretanje itd st*** ....
 
Мислим да и дан данас дивље живе у самој ложионици. А очерупано је скоро све. Сећам се првих дана по одласку железнице из амфитеатра и почетка вађења шина, било је шриом бивших депоа и радионице на десетине секундараца свих узраста од 7 до 77 са разним алатима, скидали све што су могли да скину на очигелд радника ИЖС који су багерима уклањали шине, и полицајаца који су још увек дежурали на перону бивше станице.
 
ne znam da li ste primetili da su sve objekte na ovom pre i posle snimku pokazali u krupnom kadru, cele, a Vistu i Parkview minimalno moguće i samo iz iole lepih uglova. Pitam se što
 
Kula i sklapanje krana autodizalicom
 

Prilozi

  • 131918504_10219534583814899_8875252027188615840_n.jpg
    131918504_10219534583814899_8875252027188615840_n.jpg
    89,8 KB · Pregleda: 5.983
  • 131623364_10219534584774923_2803125259303811869_n.jpg
    131623364_10219534584774923_2803125259303811869_n.jpg
    126,5 KB · Pregleda: 5.983
Najzad neke informacije o rekonstrukciji "Bristola" osim našminkanih rendera:

naslovna-9-scaled.jpg


Hotelski kompleks
HOTEL BRISTOL

Uprkos tome što je HOTEL BRISTOL koncipiran kao objekat dvostruke namene u okviru kojih su smeštene različite funkcije, jedinstveno fasadno platno, izvedeno u duhu secesije zajedno sa bogatom arhitektonskom plastikom, odaje utisak kompaktnog prostora.

Аrhitektonskim rešenjem predviđena je restauracija i sanacija uličnih postojećih fasada ka Karađorđevoj ulici, Hercegovačkoj ulici, fasadi ugla Karađorđeve i Hercegovačke ulice, fasadi u Zvorničkoj ulici i ka ulici Hadži Nikole Živkovića.

Bazu objekta čine veliki, otvoreni izlozi lokala, iznad kojih se formira jedinstveno fasadno platno, koje je širokim i plitkim bezornamentalni pilastrima podeljeno u polja koja se u ujednačenom ritmu naizmenično ponavljaju.

Prozorske otvore, približno istih dimenzija, karakteriše dekorativna obrada koja se razlikuje po etažama.

Parapetna polja definiše floralna dekoracija koja je na nižim etažima svedena, dok svoj puni sjaj doseže u najvišim zonama fasadnog platna.

Posebna likovnost fasade izražena je u postizanju različitih efekata dobijenih varijacijom istih oblikovnih i dekorativnih elemenata, kao što su terase koje se superponiraju po veličini i obradi, kao zidane i ograde od kovanog gvožđa.

Celokupnu fasadnu kompoziciju završava duboko ispušten krovni venac, iznad koga se uzdiže reprezentativna i bogato dekorisana atika sa maskeronima u najvišoj tački centralne osovine i dodatano akcentovana kupolama na svih pet uglova objekta.

Rekonstrukcijom, adaptacijom i sanacijom HOTELA BRISTOL na prizemnoj etaži su, pored horizontalnih i vertikalnih komunikacija, predviđeni poslovni prostori za izdavanje, recepcija, lobi, restoran i kuhinja, toaleti, tehničke prostorije, kao i prostorije za zaposlene.

Glavni ulaz u hotel ostvaruje se sa ugla ul. Hercegovačke i Karađorđeve, gde je predviđena recepcija sa garderoberom, lobi i restoran namenjen za posetioce.
Dva panoramska lifta, koja povezuju prizemnu etažu sa tipskim i potkrovnom etažom, namenjena su korisnicima hotela i pristupa im se iz lobija, odakle se pruža pogled na revitalizovano unutrašnje dvorište koje je stavljeno u funkciju hotela u skladu sa likovnim karakteristikama spomenika kulture, gde je projektom postignuto da atrijumski prostor HOTELA BRISTOL čini jedinstvenu celinu sa volumenom objekta.

Na mezaninskoj etaži su pored vertikalnih i horizontalnih komunikacija, smeštene tehničke prostorije, prostorije za zaposlene, restoran za zaposlene, administracija, toaleti i ostave i vešernica koja se koristi samo za pranje, sušenje i peglanje uniformi zaposlenih u hotelu.

Rekonstrukcijom, adaptacijom i sanacijom HOTELA BRISTOL smeštajne jedinice su predviđene na etažama od prve do treće, ukupno 150 jedinica, gde se pored pomenutih nalazi još i prostorija za „room service“, pomoćne prostorije, prostorije za čist i prljav veš, prostorije za osoblje i tehničke prostorije.

Dva panoramska lifta povezuju lobi na prizemnoj etaži sa lobijem na potkrovnoj etaži, iz koga se u jednom delu etaže pristupa teretani sa muškom i ženskom garderobom i pripadajućim kupatilima, dok se na suprotnoj strani potkrovne etaže pristupa ”open space” kancelarijama i konferencijskim salama.

Multifunkcionalnih, odnosno konferencijskih sala, koje su orijentisane ka Karađorđevoj ulici, ima ukupno pet (5), sa kapacitetom od šest (6) do trideset četiri (34) mesta.

Na preostalom delu potkrovne etaže nalazi se bar-restoran sa pripadajućom terasom, i administrativni blok sa 7 kancelarijskih prostora namanjenih upravi hotela.
Kliknite za proširenje...
 
Traljavo napisano i nabacano sbrda zdola...

Dva panoramska lifta, koja povezuju prizemnu etažu sa tipskim i potkrovnom etažom, namenjena su korisnicima hotela i pristupa im se iz lobija, odakle se pruža pogled na revitalizovano unutrašnje dvorište koje je stavljeno u funkciju hotela

Fali rec etaža nigdje se ne spominju stanovi sta ce biti sa njima...
 
Јуче поподне:











Још је затворен пролаз између Куле и Саве, мора да се иде около поред Ауроре/Аркадије:







Завршава се поправка раздвојених и испуцалих плоча с ове стране Резиденса, с друге стране, дуж улице, плоче се све више размичу:



Метрополитен је најзанимљивија зграда током изградње:



Прелаз између платоа иза Задруге и Променаде још није завршен:









 
баш изгледа неприродно ушивено у цео град, као да је неко узео део кинеског предграђа и накалемио га на Београд

ако су баш толико запели да граде високе зграде у центру амфитеатра могли су бар да степенасто расту од обода ка средишту које би кулминирало највишом кулом у граду. Ем што би изгледало хармоничније ем би и степенаста градња омогућивала лепши поглед на град свима који купе стан
 
A još su sa slike isekli desno one najružnije solitere. Jedina nada za njih je da će ih nove zgrade ispred i iza zakloniti da se manje vide.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh