Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Bulevarac]

Ja i dalje smatram da je nase najvece blago priroda koja okruzuje ovaj grada, a na 5 minut je od centra grada. Verujem da bogate zapadne turiste najvise impresionirala priroda u gradu, oko grada, a ne neke kule, shoping molovi ... toga ima svuda, naravno veceg i lepseg nego sto mi ikada mozemo da napravimo. Da neki ljudi koje sam upoznao imaju neku moc, verujem da bi mogli videti razne inetersantne predloge, ovako oni zive u nekim svojim mikrosvetovima, a drustvo od njih i nema neku korist.
Evropski bogati turisti bi sigurno voleli da mogu na nekom kvalitetnijem nivou da uzivaju u nasoj prirodi, da postoje pod jedan stroga zastita iste, a onda osmisljene ture, uredjene staze, kanali, mini aerodromi. Ima dosta ljudi koji su dobro situirani i ne zale novac da vide samo jednu star u nekoj drzavi ako je ona dobro reklamirana, i nesto sto oni tamo ne mogu da vide. To moze da bude i najveca kolonija Sova u Kikindi, ali treba znati to prodati, a siguran sam da ima interesenata za takve posete. Mislim da bi bogati evropski turista najvise uziavo, kada bi se preko dana u okolini Beograda osecao kao u vremenu Princa Valijanta, dok bi vece provodio uz kvalitetno pice i hranu, uz pregrst mesta za izlalazk, sa dosta akcenta na domacoj kulturi, pritom ne mislim na turbo-folk, cecesiju, ali i to treba da vide, sto da ne, to smo isto mi.

 

[nombre]

Shoping molovi nikada nisu ni bili namenjeni da te impresioniraju nego da ti ,,uzmu'' novac.

Slazem se da Beograd a i cela Srbija imaju veliki turisticki potencijal kada su upitanju parkovi i priroda. Eko turizam je jako dobra stvar jer su potrebna minimalna ulaganja a profit je veliki. Najbolji primer za to je Kostarika koja ima 10x manje turista od Hrvatske a isto zaradjuje i to sve zahvaljujuci eko turizmu. Priroda je danas luksuz i to neku ljudi znaju pa su to i unovcili.

Kod nas park prirode Uvac moze da postane meka za turiste da ima volje za tim.
https://www.google.rs/search?q=uvac...qYC4CA&sqi=2&ved=0CAYQ_AUoAQ&biw=1366&bih=657

 

[Bulevarac]

Ja pricam o gradskom eko turizmu, gde na 5 min imas pravu prirodu, gde mozes i danas da sretnes srnu, divlju svinju, orla, sovu,caplje, vidru, dazdevnjake... na 5 min od centra, kada sednes u kanu, i krenes da veslas po kanalima, imas utisak da si se vratio u proslost, to je ono sto mi mozemo da prodamo, jer mislim da bi vise voleli da svoje ipadove napune slikama takve prirode, zivotinja, reke, nego samo zgradama i sto ce to u narednim godinam imati samo vecu cenu, barem se meni tako cini.
Ima puno mesta gde je priroda predivna, ali nema tako puno mesta gde imas veliki, urbani grad, specificnog ritma, pozitivnih ljudi a opet je tu i netaknuta priroda. Naravno da od toga nema nista, ako dok veslas pored tebe plivaju kante, kese smece.. dok se provlacis kroz trsku, nailazis na deponiju, nelegalne objekte, uzurpirane povrsine..., to se ne moze prodati skupo.

 

[milos.tro]

 

[Zuma]

A moglo bi da izgleda i ovako. Samo kad bi se shvatilo da se ovakvi ambijenti mogu sačuvati onda kad već postoje, a da ih je nemoguće vratiti kada se jednom unište zbog par zgrada koje vrlo brzo nikome neće značiti puno, a postoji svuda. I bolje i lepše.

Za razliku od ovoga. Na svega par minuta od solitera:

 

[belka]

I ovaj Finac se izjasnio kategorično protiv projekta Beograd na vodi. Vidi se da je neka bu**** u pitanju.

 

[Delija]

Он је против било какве градње на рекама тако да у неку руку и јесте бу****.

И опет, о његовом кредибилитету најбоље говори његово најзначајније дело:

Мислио сам да само ми имамо немаштовите стаклорезце који су толико надмени да себе сматрају архитектама и уметницима.

А иначе, скоро цела урбана Финска је изграђена поред воде и то углавном уз саму обалу.

 

[spatiotecte]

Dobro Delija, ajde nam sad ti pokazi tvoje najznacanije delo pa da ljudi onda sude o tvom kredibilitetu. :wink:

 

[relja]

A moglo bi da izgleda i ovako. Samo kad bi se shvatilo da se ovakvi ambijenti mogu sačuvati onda kad već postoje, a da ih je nemoguće vratiti kada se jednom unište zbog par zgrada koje vrlo brzo nikome neće značiti puno, a postoji svuda. I bolje i lepše.

Za razliku od ovoga. Na svega par minuta od solitera:

Koliko li si samo čekao da uhvatš kadrove bez automobila ili kamiona koji prolaze nasipom...

Nisam po prirodi nistalgičan, ali ovo predivne fotografije me vraćaju jedno 10-15 godina unazad, kada je čovek ovde mogao na miru da prođe biciklom ili pešaka, odmori dušu, mozak i živce i svakoga dana u životu za sat vremena napuni baterije na 120%....

Veliki plus Zuma.

 

[Delija]

Још горе. Ем што Београд већ има солидан број високих објеката у сваком његовом кутку ем што су они највиши одвратни димњаци у сред урбаног ткива и наравно пилон од 200м.

Силуета Београда управо налаже високе објекте, посебно на новом Београду и макар један у СА.Основна замисао и концепт НБГ-а налажу наставак градње високих објеката. Да је заиста упознао Београд и макар једном заиста био на нашим рекама или још боље на Ушћу другачије би причао.

 

[Zuma]

Ako misliš na visoke crveno-bele dimnjake, postoji samo jedan na Dunavu i dva na toplani. I jedan pilon. Dimnjaci ruže, ali ne zaklanjaju. Suviše su tanki za to. Nekada su čak vizuelno vrlo zanimljiv dodatak. Mislim da nema još puno ljudi koji se protive potrebi da Beograd dobije visoke zgrade. Ali ne u središnjem platou grada, u njegovom najnižem delu. Poneka može, više njih ne. Jer ako su tu, blok visokih zgrada bi zaklanjanjao dobar deo panorame na koju smo navikli. Bilo bi kao da je neko spustio zavesu na grad, ukinuo dubinu, uzeo nam parče Beograda koji smo sa svih viših tačaka uvek videli. Negde je to manji problem, negde veći, ali nigde nije trivijalan i tako očigledan kao što tvrdite. Fali mi još par lokacija da bih kompletirao zbirku fotografija o vizurama budućeg Savskog Amfiteatra. Onda možemo da nastavimo o ovome jer je bez fotografija o tome nemoguće pričati.

 

[Zuma]

Ako bi arapski investitor rešavao pitanje obaloutvrde sigurno da bi se bavio i uredjenjem šetališta i preostalog dela obale (na brojnim renderima koje smo imali priliku da vidimo širina tog prostora još uvek nije definisana) "u cugu" što bi se reklo,nadam se. Cela gradnja SA je planirana u okviru faza sa brojnim podfazama,koliko se sećam u prvoj fazi imali bi 3 ili 4 podfaze.Radiće se verovatno zgrada po zgrada,po dinamici prodaje stanova. Pitanje je da li će se baš toliko stambeno-poslovnog prostora izgraditi, pominje se 22.000 stanova,od kojih bi oko 15.000 stanova kupili stranci? Sumnjam. :? Šta će biti sa preostalim delom SA ako se ne izgradi u celosti, a celokupno zemljište ustupimo(poklonimo) Arapima?

Ovde se mogu desiti razne stvari, ali nevolja je što u većini varjanti Arapi nemaju interes da plate uređenje čitave obale SA. Kad bi bili sigurni da će ipak oni graditi ceo SA, onda bi im se isplatilo da obalu srede po celoj dužini, kako treba, a verovatno i dovoljno duboko (jer će je koristiti i druge njihove zgrade koje nisu na obali). Međutim oni verovatno sumnjaju da će postojati tolika potražnja za prostorom, pa onda i potreba da oni izgrade čitav SA. Što je i razumljivo. To se vidi po činjenici da je naša strana morala javno da napomene da će Arapi svaki novi objekat graditi samo kad i ako se pojavi potražnja. Ovo nije moralo da se javno govori, obično se samo unese u ugovor, a javno se proklamuje želja "da se gradi", bez detalja. Činjenica da se oni unapred javno ograđujuju, verovatno znači da smatraju da je verovatnoća da će raditi ceo SA mala.

Medjutim oni su sigurno ti koji grade prvi objekat. Ili prvih par objekata. Sa njihove tačke gledišta je onda najoptimalnije da obalu ispred svoje prve (i možda jedine) zgrade prilagode toj zgradi, a ostatak obale prepuste nama. Mi bi imali interes da se obala završi čitava, ali nemamo para, a sumnjam i da postoji namera da se investitori sledećih zgrada na obali ni na koji način ne ograničavaju u uređenja terena ispred njihovih objekata. Takva, parcijalna rešenja narušavaju celovitost, funkcionalnost i lepotu čitavog ambijenta Savske obale, što bi bilo u interesu grada, ali što ne mora nužno biti i u interesu investitora pojedinih objekata na obali.

Zbog toga bi javnost morala da insistira da se odmah uradi bar projekat čitave obale. On se onda može realizovati u delovima, kad bude para. Inače će se desiti sledeće.

Ovako izgleda obala u jednom projektu.

A ovako u drugom.

Sad zamislite da su ove zgrade susedne, i da neko ova dva dizajna obale treba da spoji? Ili da bude prisiljen da ispred svoje zgrade samo nastavi istu obalu koji je maksimalno prilagođena susednoj, a krajnje različita od njegovih potreba ili stila njegove zgrade. Jedino rešenje je da neki celoviti, univerzalni i dobro promišljeni dizajn čitave obale unapred postoji, a da se blago modifikuje samo okolina oblasti u kojoj se dodiruju ulazi u svaku pojedinu zgradu i oni delovi obale koji su pored tih ulaza.

 

[Zuma]

Koliko li si samo čekao da uhvatš kadrove bez automobila ili kamiona koji prolaze nasipom...

Nisam po prirodi nistalgičan, ali ovo predivne fotografije me vraćaju jedno 10-15 godina unazad, kada je čovek ovde mogao na miru da prođe biciklom ili pešaka, odmori dušu, mozak i živce i svakoga dana u životu za sat vremena napuni baterije na 120%....

Veliki plus Zuma.

Kompletna foto reportaža sa puno slika na

viewtopic.php?p=283328#p283328

 

[stf]

I ovaj Finac se izjasnio kategorično protiv projekta Beograd na vodi. Vidi se da je neka bu**** u pitanju.

А зар ти мислиш да би наши архитекти довели страног колегу који мисли другачије од њих?
Колега Делија је сликовито приказао домет колеге Финца ... Стекленац облика ципеле за кутије ... светска референца, нема шта ...

 

[mekbejn]

Finci uopšteno imaju vrlo neinspirativnu savremenu arhitetkturu, makar kada su zgrade u pitanju.
Ono što čiču malo vadi je ovo:

Dodatak najvećem TC u gradu:

 

[milos.tro]

Koliko li si samo čekao da uhvatš kadrove bez automobila ili kamiona koji prolaze nasipom...

Nisam po prirodi nistalgičan, ali ovo predivne fotografije me vraćaju jedno 10-15 godina unazad, kada je čovek ovde mogao na miru da prođe biciklom ili pešaka, odmori dušu, mozak i živce i svakoga dana u životu za sat vremena napuni baterije na 120%....

Veliki plus Zuma.

Kompletna foto reportaža sa puno slika na

viewtopic.php?p=283328#p283328

Zuma sve pohvale za reportažu :kk:

 

[milos.tro]

Ja bih se ponovo osvrnuo na tekst iz Politike "Šta Srbija dobija od Beograda na vodi"
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... di.sr.html
Шта Србија добија од „Београда на води”

---------
" Једино што је процурело из нашег преговарачког табора јесте да је на столу и идеја да ће наша земља први новац видети кад партнер из Уједињених Арапских Емирата почне да продаје стамбене и пословне квадрате које ће градити фазно у наредних шест година. Судећи по речима „Политикиног” саговорника из Српске напредне странке, то би могло изгледати овако: Србија би уложила 66 милиона евра у рашчишћавање дела земљишта од колосека и магацина у приобаљу и у припрему неколико потребних пројеката, а плацеве би без накнаде уступила партнеру, који ће потрошити око три милијарде долара на изградњу објеката и наћи им купца. Трећина новца од продаје изграђених квадрата припала би Србији.

Према тој замисли, која не мора бити у коначном договору, на исти начин би се делило и земљиште. Наше јавно предузеће „Београд на води”, које тек треба да се формира, и „Игл хилс” Мухамеда ел Абара основаће заједничко предузеће. Вредност српског улога у будућој фирми – земљишта које дајемо на једној од најатрактивнијих локација – проценила би Пореска управа, наводи саговорник из СНС-а.

Земљиште, које је сада власништво државе, изузев мањег дела који тек треба да буде експроприсан, било би преписано на заједничко предузеће „Београда на води” и „Игл хилса”. У целокупној имовини будуће фирме, укључујући и плацеве, две трећине власничког удела имали би Арапи, а остатак Србија, каже наш саговорник.

Да се о таквој идеји преговарало, Синиша Мали, председник привременог већа Београда, није изричито ни демантовао ни потврдио. Рекао је за „Политику” да је он једини задужен за финансијску страну преговора с Емиратима и да су све остало спекулације, као и да је превише рано да се одговара на таква питања.У интервјуу за портал „Телеграф” Мали је, међутим, потврдио да је план да Србија уложи земљиште а арапски инвеститор новац, док би се профит делио у проценту о којем се тренутно преговара.

Он је навео и да остаје питање „ко ће инвестирати у пратећу структуру на земљишту”, о чему се такође воде преговори. Другим речима, не зна се ко ће финансирати изградњу улица, комуналне мреже и свих прикључака који су неопходни објектима. Те трошкове град подмирује новцем од накнаде за уређење грађевинског земљишта, коју плаћа инвеститор. У овом случају, инвеститор ће плацеве добити без накнаде, тако да тог новца неће бити. Пошто град тешко да има пара за комунално опремање 90 хектара земљишта, решење би могло бити да то плате Арапи а да проценат профита који ће припасти Србији буде умањен за ту своту.

Без одговора је за сада и питање да ли је у преговорима разрешено хоће ли уговор обавезати инвеститора да изгради свих 1,5 милиона стамбено-пословних квадрата у одређеном року. Друга варијанта је да се уговор потпише само за изградњу прве фазе, док се следећа може одложити док инвеститор не буде сигуран да ће моћи да прода објекте које би сазидао. Због тога је важно и да ли ће свих 90 хектара земљишта у Савском амфитеатру бити одједном пренето у власништво будућој заједничкој фирми „Игл хилса” и „Београда на води” или ће се на њу за почетак преписати само неки плацеви."
---------
Treba dodati da je ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća sa Arapima spreman i da treba da se parafira,takodje je još ranije rečeno da će Ugovor biti dostupan na uvid javnosti. U čitavoj priči problem može da predstavlja istupanje (poklanjanje) celokupnog zemljišta SA Arapskom investitoru,jer sigurno je da će Arapi graditi po sistemu ponude i tražnje i da ceo SA neće biti izgradjen u potpunosti.Šta bi se onda desilo sa recimo 40-50ha preostalog zemljišta koji bi bio u vlasništvu Arapa? Mogli bi da ga prodaju nekom drugom investitoru,ili da ga prodaju gradu ili da bude status quo.U svakom slučaju to bi predstavljao dodatan problem za grad.

Činjenica je da grad nema novca,pa bi jedno od rešenja bila prodaja dela zemljišta za prvu fazu izgradnje,kojim bi moglo da se finansira uredjenje obale SA.Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija ima odobrenih 3.5 milijarde evra kredita koji stoje (i na to se plaća kamata koja se meri nekoliko miliona evra godišnje),jer nemamo projekte. Slažem se sa Zumom da bi trebalo napraviti projekat uredjenja obale celog SA i izfinansirati ti ga ili od para koje su nam već odobrene,a ne možemo da ih koristimo jer nemamo projekte ili prodajom zemljišta arapskom investitoru za prvu fazu izgradnje. U svakom slučaju gradska vlast mora biti jako oprezna sa potpisivanjem ugovora i gledati da se maksimalno zaštite interesi grada,jer bi poklanjanje zemljišta arapskom investitoru u celosti moglo da ima nesagledive štete za grad.

 

[Bulevarac]

Zuma, boli koliko su lepe fotografije!

 

[belka]

OVo što je Zuma fotografisao jeste to čuveno Donje polje u Bežaniji koje sam pominjao na temama o Vojvodjanskoj i T6, (postoji i Gornje polje na prostoru između Novog Bežanijskog groblja i Aerodroma, ulice Surčinska - Vojvodjanska ka Surčinu i Autoputa.

Stf, hvala na usmeravanju, nisam tako razmišljao, mada je to verovatno tako (deluje malom kao teorija zavere, ali moguće da ima istine i logike). Ja ne znam svet arhitekata i urbanista, samo površno, ne znam ni ko tu vlada, kakvi klanovi i slično, samo sam bacio jedan ironičan komentar a konto priče o Bnv.

 

[belka]

Jbt, pa ja nisam uopšte pročitao ovaj tekst iz Politike. I dalje ne verujem šta sam pročitao. Gde su sada afirmativni podržavaoci projekta Beograd na vodi da kažu koju? Gde su negatori moje negacije projekta? Molim da izađu iz zavetrine i izađu na vetrometinu teksta iz Politike i kažu koju, kako im se sviđa priča o genijalnosti ideje Sikija Malog, da uložimo zemljište u preduzeće Beograd na vodi, pa da zatim formiramo novo preduzeće sa arapskom firmom gde ćemo uložiti kompletan ulog u preduzeću Beograd na vodi i time steći 1/3 udela, a arapska firma neće uložiti ništa i steći će 2/3 udela? molim komentar za ovu genijalnu ideju, koja prevazilazi granice moje pameti tj gluposti, da se pravilnije izrazim.

Zatim, molim komentar za ideju da 1/3 profita umanjimo za visinu troškova opremanja i uređivanja gradskog građevinskog zemljišta, a koje bi izvršila ta zajednička firma, finansirana arapskim kapitalom, tj parama? Zatim komentar na činjenicu koju nismo znali da kuvajtski kredit za Prokop od 26 miliona evra pokriva troškove postavljanja šina, dok ne pokriva pitanje izgradnje funkcionalne železničke stanice, za šta je potrebno verovatno dodatnih 20-30 miliona evra? Zaboravih komentar o tome da će se investitoru omogućiti gradnja samo prve faze, a zatim ćemo sačekati da vidimo da li će investitor imati interes da gradi u drugoj fazi dalje stanove sve do 1,5 miliona kvadrata u zavisnosti od toga da li će pronaći kupce za te nepokretnosti. (Da li treba podsećati na to da će samo prvog dana prodaje stanova na "zeleno" ili "braon" tj na ledini ((sve sa šinama, bez eksproprijacije) biiti prodato 2.000 stanova, a odmah zatim za par dana i još 3.000 komada?))!!! Kako to sad da investitor "vidi da li će pronaći kupce"? Ne razumem. Pa zar iz usta najboljeg i najpoštenijeg i najvrednijeg i najsposobnijeg čoveka u zemlji nije rečeno da će prvog dana biti prodato 2.000 stanova? Kako to da investitor vidi šta će i kako će i da li će pronaći kupce?

Uopšte mi nije jasno kako je moguće napisati ovakav tekst u Politici. Ovo je vrh vrhova. Svi znamo da će prvog dana biti prodato 2.000 stanova, i odamh zatim još 3.000 stanova, i neko se usudio da napiše kako će investitor videti da li će pronaći kupce? I posle neko kaže da postoji cenzura. Kakva bre cenzura? Znamo da će biti prodato 2.000 stanova odmah, za 5 minuta, i još 3.000, dakle 5.000 komada stanova (jbt, ko da su gaće u pitanju), i neko iapk može u Srbiji da objavi članak u kome kaže da ćemo sačekati da vidimo u drugoj fazi da li će investitor pronaći kupce i u skladu sa tim, da li će uopšte prionuti na relaizaciju druge faze. Naravno prva se ne dovodi u pitanje, jer će se graditi šoping mol, kula, hoteli itd. I naravno to sve pošto prvo unesemo zemljište kao kapital u zajedničko preduzeće i dobijemo 1/3 udela. Vrh. Vrh demokratije i slobode. Istine i pravde. Divno. Srbija 2014.

Dalje, je neko u članku dao sebi za pravo da postavi tezu da se razmišlja o tome da li da se investitoru prvo omogući da gradi samo na delu zemljišta gde on hoće sigurno da gradi, tj da mu se prenesu samo neki placevi, a ne ceo SA, u zavisnosti od toga da li će pronaći kupce i da li će imati interes da gradi i na ostatku zemljišta? Vrh. Sloboda. Neptvorena, netaknuta sloboda misli i izražavanja. U situaciji kada svi znamo da će investitor uložiti 3,1 milijardu evra, kada je to nesporno kao izlazak i zalazak sunca, neko se usuđuje da napiše da se razmišlja da li da unesemo svo zemljište odmah ili ipak deo po deo, pa kad izgradi na delu, onda na drugom delu itd? Sloboda i lepota. Neverovatno. I on će da prihvati da mi formiramo tako jedno dvadesetak zajedničkih preduzeća, za svake 3 zgradice i hotelčića po jedno, pa kako izgradi koje tako ćemo mi unositi po deo zemljišta, deliti zaradu i svi biti srećni i zadovoljni? Ludilo.

Treba reći samo jednu stvar: Srbija 2014. Ko razume, pametan je... I zamalo da zaboravim. Gde je moj stari drug Neshaoct? Nešo javi se ili vrati se, sve ti je oprošteno. Šalim se. Čusmo i da treba da spremimo 66 miliona evra za neke radove, ap ovo za Prokop, i tako dalje. Najnoviji zvanični podatak: javni dug Srbije je probio 21 milijardu evra (sa dugom lokalnih samouprava) i to bez proknjiženog kredita iz UAE od 750 miliona evra. Skupština ga je ratifikovala tako da na kraju juna 2014. možemo očekivati da dodirnemo tačku 22, tj uz konstantne aukcije domaćih hartija od vrednosti koje prodajemo (zadužujemo se ) ko mahniti, probijemo tačku javnog duga od 22 milijarde evra glavnice? Aferim. Ne znam kako na to da gledamo u kontekstu Bnv, mislim da će moj drug Neša dati određene pozitivne i optimističke opservacije, zato Nešo javi se brzo. Pozdrav.

 

[Вожд]

 

[milos.tro]

Gde je ovo?

 

[Борчанац]

Jbt, pa ja nisam uopšte pročitao ovaj tekst iz Politike. I dalje ne verujem šta sam pročitao. Gde su sada afirmativni podržavaoci projekta Beograd na vodi da kažu koju? Gde su negatori moje negacije projekta? Molim da izađu iz zavetrine i izađu na vetrometinu teksta iz Politike i kažu koju, kako im se sviđa priča o genijalnosti ideje Sikija Malog, da uložimo zemljište u preduzeće Beograd na vodi, pa da zatim formiramo novo preduzeće sa arapskom firmom gde ćemo uložiti kompletan ulog u preduzeću Beograd na vodi i time steći 1/3 udela, a arapska firma neće uložiti ništa i steći će 2/3 udela? molim komentar za ovu genijalnu ideju, koja prevazilazi granice moje pameti tj gluposti, da se pravilnije izrazim.

Zatim, molim komentar za ideju da 1/3 profita umanjimo za visinu troškova opremanja i uređivanja gradskog građevinskog zemljišta, a koje bi izvršila ta zajednička firma, finansirana arapskim kapitalom, tj parama? Zatim komentar na činjenicu koju nismo znali da kuvajtski kredit za Prokop od 26 miliona evra pokriva troškove postavljanja šina, dok ne pokriva pitanje izgradnje funkcionalne železničke stanice, za šta je potrebno verovatno dodatnih 20-30 miliona evra? Zaboravih komentar o tome da će se investitoru omogućiti gradnja samo prve faze, a zatim ćemo sačekati da vidimo da li će investitor imati interes da gradi u drugoj fazi dalje stanove sve do 1,5 miliona kvadrata u zavisnosti od toga da li će pronaći kupce za te nepokretnosti. (Da li treba podsećati na to da će samo prvog dana prodaje stanova na "zeleno" ili "braon" tj na ledini ((sve sa šinama, bez eksproprijacije) biiti prodato 2.000 stanova, a odmah zatim za par dana i još 3.000 komada?))!!! Kako to sad da investitor "vidi da li će pronaći kupce"? Ne razumem. Pa zar iz usta najboljeg i najpoštenijeg i najvrednijeg i najsposobnijeg čoveka u zemlji nije rečeno da će prvog dana biti prodato 2.000 stanova? Kako to da investitor vidi šta će i kako će i da li će pronaći kupce?

Uopšte mi nije jasno kako je moguće napisati ovakav tekst u Politici. Ovo je vrh vrhova. Svi znamo da će prvog dana biti prodato 2.000 stanova, i odamh zatim još 3.000 stanova, i neko se usudio da napiše kako će investitor videti da li će pronaći kupce? I posle neko kaže da postoji cenzura. Kakva bre cenzura? Znamo da će biti prodato 2.000 stanova odmah, za 5 minuta, i još 3.000, dakle 5.000 komada stanova (jbt, ko da su gaće u pitanju), i neko iapk može u Srbiji da objavi članak u kome kaže da ćemo sačekati da vidimo u drugoj fazi da li će investitor pronaći kupce i u skladu sa tim, da li će uopšte prionuti na relaizaciju druge faze. Naravno prva se ne dovodi u pitanje, jer će se graditi šoping mol, kula, hoteli itd. I naravno to sve pošto prvo unesemo zemljište kao kapital u zajedničko preduzeće i dobijemo 1/3 udela. Vrh. Vrh demokratije i slobode. Istine i pravde. Divno. Srbija 2014.

Dalje, je neko u članku dao sebi za pravo da postavi tezu da se razmišlja o tome da li da se investitoru prvo omogući da gradi samo na delu zemljišta gde on hoće sigurno da gradi, tj da mu se prenesu samo neki placevi, a ne ceo SA, u zavisnosti od toga da li će pronaći kupce i da li će imati interes da gradi i na ostatku zemljišta? Vrh. Sloboda. Neptvorena, netaknuta sloboda misli i izražavanja. U situaciji kada svi znamo da će investitor uložiti 3,1 milijardu evra, kada je to nesporno kao izlazak i zalazak sunca, neko se usuđuje da napiše da se razmišlja da li da unesemo svo zemljište odmah ili ipak deo po deo, pa kad izgradi na delu, onda na drugom delu itd? Sloboda i lepota. Neverovatno. I on će da prihvati da mi formiramo tako jedno dvadesetak zajedničkih preduzeća, za svake 3 zgradice i hotelčića po jedno, pa kako izgradi koje tako ćemo mi unositi po deo zemljišta, deliti zaradu i svi biti srećni i zadovoljni? Ludilo.

Treba reći samo jednu stvar: Srbija 2014. Ko razume, pametan je... I zamalo da zaboravim. Gde je moj stari drug Neshaoct? Nešo javi se ili vrati se, sve ti je oprošteno. Šalim se. Čusmo i da treba da spremimo 66 miliona evra za neke radove, ap ovo za Prokop, i tako dalje. Najnoviji zvanični podatak: javni dug Srbije je probio 21 milijardu evra (sa dugom lokalnih samouprava) i to bez proknjiženog kredita iz UAE od 750 miliona evra. Skupština ga je ratifikovala tako da na kraju juna 2014. možemo očekivati da dodirnemo tačku 22, tj uz konstantne aukcije domaćih hartija od vrednosti koje prodajemo (zadužujemo se ) ko mahniti, probijemo tačku javnog duga od 22 milijarde evra glavnice? Aferim. Ne znam kako na to da gledamo u kontekstu Bnv, mislim da će moj drug Neša dati određene pozitivne i optimističke opservacije, zato Nešo javi se brzo. Pozdrav.

Ево док се не појави Неша ( звани пеницилин) ја ћу ти дати душевну храну.

Признајем! Ти си једини у праву!
Све теорије су твоје. Да неће бити ни квадрата, да ће да изграде само прву фазу...не можеш погрешити никад, зато што си се шмекерски поставио :roll: :roll:

Морам да приметим да си се једини залепио за изјаве политичара и тако им једини дајеш крефибилитет. Наша улагања, сви ти милиони, нису сада ступили на сцену. Да их не откриваш полако, одмах ћу ти рећи да су ови што слепо пратиш њихове изјаве рекли да ће тих милиона бити 300+ а колеге са форума ту су цифру анализом дигли на милијарде. Тако да осатаје питање шта те је сада узнемирило?
Зашто сада избацујеш овај коктел бајатих изјава, дужничког биланса, конфузних теорија?

Заиста мислим да тема треба да носи наслов СА, да додатак поднаслова из заграде само збуњује. БНВ је тренутно актуелан а СА трајно. Или да се дода и наслов еурополис, град на води итд.

 

[Homer Jay]

Imam i ja jedan savet za finskog arhitektu.

Dragi Finci, porušute sve ove palate uz obalu Helsinkija. Onda uzmite i tu posadite šine (od kojih ćete koristiti nekih 30% dok ćete ostale pustiti da zarastaju u korov), doterajte par rđavih vagona i dajte ljudima iz vaše Železnice da žive u njima. Zatim obavezno provucite kamionski tranzit kroz uličice kraj obale. Dovucite olupine brodova i privežite ih uz obalu. I obavezno bar jedno stovarište peska da imate tu, to je ključno. Na kraju dodajte malo hipsterskog šarma, tako što ćete u preostalim poluurušenim objektima otvoriti po koji kafić ili noćni klub. I eto, onda će i priobalje vašeg tmurnog Helsinkija biti tako lepo, razigrano i primamljivo kao beogradsko

 

[Delija]

Хтедох да дам сличан коментар уз више фотографија али нисам имао времена.

Елем, највећи део урбане Финске је изграђен тик уз воду.