Prve zgrade u SA koje mi se dopadaju. Moderno, ali ne napadno. Blago zakrivljena fasada sa velikim balkonima koji imaju ogradu od stakla je istovremeno funkcionalna, jer povećava vrednost stanova koristeći prednosti okolnog ambijenta tako što podstiče ljude da vreme provode na otvorenom, na prostranim balkonima na kojima im ograda ne ometa vidik, a pri tome staklena fasada zgrade dobija bogatiji izgled.
Problem je međutim prizemlje, i činjenica da moraju da se uklope u nekakav osnovni koncept uređenja Savskog amfiteatra koji ne valja. Ili koji možda uopšte i ne postoji, pa su u nedostatku jasnih kriterijuma prisiljni da po nekom sasvim slobodnom ličnom osećaju šta im je dozvoljeno kopiraju vizuelne "sugestije" koje su date na zvaničnom renderu SA. Za koji javnost, i posle svog ovog vremena, i dalje ne zna da li je besmislena i sasvim slučajna zbirka generičkih 3D modela zgrada, ili render prate bar NEKA uputstva šta se sme, a šta ne sme raditi, a šta bi u SA bilo poželjno postići. U svakom slučaju je moguće komentarisati samo slike koje stižu do nas. A tu postoji čitav niz problema za koje projektanti ove dve zgrade nisu krivi. Pogledajte ovaj ambijent
i konkretni predlog dve zgrade, gde je prizemni nivo rešen sasvim u skladu sa gornjim šablonom niza obrnutih "pečurki" koje su poslagane jedna do druge.
Otvoreni prostori su potpuno prazni, a zatvoreni potpuno popunjeni. Blok je popunjen 100%, i ima samo uske prolaze između ulaza u prodavnice. Treba se uvek zapitati: "da li će ljudi želeti da dolaze na ovakvo mesto? Šta ovde ima što bi ih privuklo?" Ne zna se koji je deo gori. Ogromno prazno betonsko polje pored prazne obale, ili klaustofobična atmosfera uskih prolaza između ogromnih zgrada malo dublje. Uzak prolaz između dve zgrade od po 30 spratova jednostavno nije za ljude. Sem ako neko u takvom prolazu ne čeka hitnu pomoć, ne vidim preostale motive koji bi ga naterali da se zadržava u dubini ovog prostora. A ovo je po njima blok sa stambenim zgradama. NE poslovni prostor, nego stanovanje. I to na obali reke. Pa pobogu, ako je već na obali, pa valjda je jedna od glavnih poenti obale da je tu BAŠ otvoreni prostor veoma kvalitetan, pa se OČEKUJE da ljudi budu napolju.
Ne možete stambeni prostor izgraditi kao gusto napakovani poslovni prostor, tako da glumi Menhetn na obali reke. Poenta poslovne četvrti je maksimalno iskorišćenje zemljišta za aktivnosti gde ljudi NE TREBA da budu napolju već moraju da budu zatvoreni u kancelarijama gde ih ništa ne ometa (a čak je i to koncept 19. veka koji polako zastareva, ogromnih vojski kancelariskih službenika vezanih za pisaće mašine i fiksne telefone, ne novih hi-tech poslovnih četvrti). Ne možete pomešati dva koncepta koji veze jedan sa drugim nemaju, tako što se stambena zona na obali reke pravi kao zastareli poslovni centar ogromne gustine samo da bi investitor napravio što više kvadrata na što boljem mestu.
Što se tiče otvorenog prostora pored reke, ne vidim šta bi to privuklo ljude da ovde dolaze. Ne samo da nema ni jednog jedinog drveta, nego nema baš ničega sem linija nacrtanih na betonu i neke kičaste simulacije dasaka. Nemoguće je naknadno popuniti prostor tako da to bude kvalitetno. Čime? Frižiderima sa sladoledom? Ono što projektant unapred ne predvidi je skoro nemoguće ispraviti kasnije. Opasno je kada se intelektualci zanesu svojim minimalističkim konceptima koji nemaju nikakvu vezu sa stvarnim potrebama ljudi.
Projektantima ove dve zgrade se međutim nema puno toga zameriti. Organizator konkursa je taj koji je njima prethodno morao poslati projekat uređenja obale Save. Zgrada bi uvek morala da optimalno koristi okolinu, a okolina zgradu. Pogotovo ako je u pitanju poseban ambijent kao što je obala reke. Međutim oni ne mogu da se uklope u neki koncept obale ako ne znaju u šta treba da se uklope. Zbog toga su taj deo potpuno izostavili. Jednostavno su povuklli pravu liniju i jednu njenu stanu ofarbali u plavo. I to je, kao, kej. To što na slici izgleda kao obala je dakle običan simbol. Ni morska, ni rečna obala, jer je neupotrebljiva za bilo koji od ta dva slučaja.
To nas onda potseća i na činjenicu da na našim master renderima rešenje obale uopšte ne postoji. Morao bi da se raspiše POSEBAN međunarodni konkurs za dosledno, harmonično, celovito rešenje obale Save po čitavoj dužini SA. Nemoguće je da svaka zgrada to rešava sama za sebe, a izrazito je destruktivno i dopustiti gradnju BILO KOJE zgrade na obali PRE nego što se zna kako ona treba da izgleda. Inače je skladna integracija budućih zgrada i obale reke potpuno nemoguća. Investitor gubi na tome što ne koristi dodatne vrednosti lokacije, a mi gubimo ono što bi prizemlja tih zgrada mogla doprineti obali reke i izgledu čitavog grada.
Zatim imamo problem spratnosti. Na ovom renderu se, urkos gustini objekata, bar vidi neki mali napor da spratnost na obali bude manja, a da zatim postepeno raste.
Kod ove dve zgrade je to napušteno. Svaki sledeći render ima sve više objekte. Prvo imamo izrazito visoku centralnu kulu, a sada i ove dve zgrade. Ako se ovo nastavi imaćemo klasičan vizuelni zid tik pored obale. Šta onda ostaje investitorima na placevima iza ovoga? Da li je moguće da niko ozbiljno i ne očekuje da će iza ovoga u skorije vreme bilo šta biti napravljeno, a za "daleku budućnost" ih baš briga? Ne znam, ali ovaj trend je zabrinjavajući.
Postoji i sledeći problem. Iako je u pitanju individualna estetika i očekivanja, pa će svako imati svoje mišljenje, ovo će definitivno biti krajnje kontraverzno. Koji deo ostatka Beograda vidite na sledećoj slici? Bar jedan trajni simbol grada, orjentir, ono što integriše prostor, od čega se prave lične mentalne mape? Možda kupasti oblik Avale sa tornjem? Da li su niski pejsaži i blaga zatalasanost starog dela grada STVARNO idealno mesto za ovo čudo na slici? Kako se vertikalna betonsko-staklena panorama uklapa u ostatak grada kad se posmatra iz drugih uglova? Da li će konglomerat tornjeva ove veličine koji je ovako blizu reci učiniti Savu vizuelno beznačajnom (reka se uglavnom posmatra pod malim uglom za razliku od zgrada)?