Investicija od 3,5 milijarde evra postoji samo u Vučićevoj glavi i služi mu da u svojim svakodnevnim napornim govorancijama impresionira svoje glače. Verovatno su mnogi već zaboravili, ali inicijalno su
najavljivali da će u Savski amfiteatar da se "prospe" čak osam milijardi evra, pa su ipak malo smanjili apetite.
Dobronameran savet je da sve izjave političara, ali baš sve, uzimate sa dozom rezerve. Sećate se priče da će "sve što je na maketi biti izgrađeno za četiri godine", da će "prvog dana biti prodato 2.000 stanova", da će "kula biti gotova 2016" itd. Ili kada bivši doktor i bivši gradonačelnik kaže da je "gospodin Alabar čuveni arhitekta koji je projektovao Burdž Kalifu" itd.
Isto tako, priče o investitoru koji u šteku ima tri i po milijarde evra, ponavljam, postoje samo u stripovima i crtaćima o Baji Patku. Uostalom, omiljeni srpski tajkun je to lepo objasnio u intervjuu za prošlo izdanje NIN-a.
Takođe savetujem ljudima da pre nego što počnu da barataju (polu)informacijama o obavezama investitora i države, pročitaju
ugovor za Beograd na vodi. I bez prevelikog udubljivanja je jasno da je napisan u korist investitora, i da u slučaju eventualne arbitraže, Srbija nema čemu da se nada. Rokovi za investitora su veoma komotni (20 godina za 50% projekta, 30 za ceo), zemljište su dobili besplatno u zakup na 99 godina u zemnu za 32 odsto vlasništva u zajedničkom preduzeću "Beograd na vodi" (i samim tim 32 odsto profita), a oslobođeni su i naknade za uređenje građevinskog zemljišta uz obavezu da sami finansiraju izgradnju infrastrukture na području "Beograda na vodi" (što je odgovor na često postavljeno pitanje ko finansira izgradnju promenade, Vilsonovog bulevara i ostalih ulica, rekonstrukciju Savskog trga i sl.).
No, ono što je najupadljivije je to da je država sve "svinjarije" preuzela na sebe. Dakle, ugovor podrazumeva da zemljište može da se prenese na investitora samo ako je "pravno i fizički" čisto.
I tu sad dolazimo do razdvanja odgovornosti, što se često brka na ovoj temi kada se fantazira o "dinamitiranju" dosad izgrađenih zgrada. "Leks specijalis", eksproprijacija, dodela zemljišta bez naknade, Hercegovačka - sve su to odluke za koje odgovornost snosi država i koje je ugovorom preuzela na sebe (dobro, tamo baš ne piše da šalje maskirane fantome noću da ruše privatne objekte, ali stoje rokovi do kada bi određene parcele trebalo da budu prenete na investitora).
Mi možemo pretpostaviti da investitor pritiska Vladu na neke poteze, ai pitanje je koliko je to dokazivo. Oni će uvek u eventualnom sporu moći da se brane da im je ugovorom jedino garantovano da će "pravno i fizički" čisto zemljište doboti u zakup na 99 godina bez naknade, a kako će Vlada to "pravno i fizički" da očisti je problem onih koji su sedeli u Nemanjinoj.
Inače, "moralna policija" na forumu bi trebalo da zna da dodela zemljišta bez naknade nije baš neka novina u ovom gradu. Najizraženiji primer za to je privatizacija propalih firmi gde su brojni biznismeni za male pare došli do izuzetno vrednog zemljišta na atraktivnim lokacijama. Najpoznatiji je primer "Luke Beograd" i pokušaj da se za 50 miliona evra (za koliko je kupljena luka) dobije oko 200 hektara zemljišta na obali Dunava. Kasnije je Vlada, posle serijala "Insajdera", pokušala to da ispravi kroz nametanje obaveze konverzije zemljišta što je slavno propalo. Poslednje izjave gradskog urbaniste sugerišu da će se oko Luke Beograd zakopati ratne sekire i da će biti "puj, pike, ne važi, smo nek' se gradi".
Osim privatizacije, bilo je i drugih kreativnih primera za dodelu zemljšta. Tako je MPC kupivši zgradu CK na Ušću, "na poklon" okolnih četiri i po hektara zemljišta na kojem su u međuvremenu nikli tržni centar i druga kula. Miroslav Mišković je bez naknade dobio zemljište u Bloku 67a u zamenu za izgradnju naselja koje bi se koristilo za smeštaj sportista na Univerzijadi 2009. (Belvil). Energoprojekt i Napred su bez naknade dobili zemljište na najeksluzivnoj lokaciji na Novom Beogradu - u Bloku 26 - u zamenu to što ih je država muzla da grade Arenu, a da ih za to ne plaća.
Dakle, "Beograd na vodi" nije nekakav izuzetak, nekakav primer "sui generis" u inače uređenom gradu i uređenoj državi. "Beograd na vodi" je samo kruna, zbir loših i sumnjivih praksi na jednom mestu. Ogledalo grada.