Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.770
- Pohvaljen
- 25.895
To je vrlo teško reći. Odavno je poznato da je originalni nivo tla u Bari Venecija bio daleko niži pre izgradnje železničke stanice i provlačenja pruge od Zemuna. To se lepo vidi recimo na ovoj slici iz vremena izgradnje stanice.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=645003#p645003:442xshhf je napisao(la):
Ovde lepo vidite i originalni i novi nivo tla ispred stanice. A to je prlično daleko od reke, gde je prirodno formirano tlo možda bilo još niže. Da bi se nasuo ovako debeo sloj zemlje na ovako velikoj provršini (od Savske ulice pa sve do reke, i od starog železničkog mosta pa nizvodno) bilo je potrebno negde naći ogromnu količinu zemlje. Znamo da su je u mnogo različitih navrata i kampanja nasipanja postepeno dovlačili sa Prokopa, ali, pošto je nije bilo dovoljno, i sa Kalemegdana i sa bilo kog drugog bližeg mesta u gradu gde je povremeno bilo nekog otpadnog materjala. Međutim do sada mi nije palao na pamet da je taj otpadni mateijal možda korišćen i BAŠ na samoj obali reke, odnosno i kao materijal obalskog NASIPA stare obaloutvrde (pošto je prilično opasno da "brana" koja grad treba da štiti od vode bude "šuplja", tj nehomogena po svojoj strukturi pa time i puna šupljina). Međutim moguće da se tada o tome nije previše vodilo računa. Sve dok je novo nasuti nivo (onaj za koloseke stanice i servisne ulice) iznad visoke vode, verovatno su mislili da nije previše bitno ako je materijal ispod toga prožet vodom više nego što bi to bio slučaj da je malo homogenijeg sastava. Očigledno pošto zemljište železničke stanice ili luke ionako nije bilo zamišljeno da bi bilo kada trebalo da nosi visoke i teške zgrade koje bi morale imati kvalitetno fundiranje, već samo železničke šine, prizemne magacine i ulice. A onda je svejedno šta je ispod toga. Pogotovo što su poslednju od tih obaloutvrda gradili Nemci u sred rata, pa je ionako skoro sve bar donekle morala biti improvizacija.
Međutim sada sam prvi put video zvanični dokument sa poprečnim presekom zemljišta ispod mosta gde je posebno naznačena oblast nasutog materjala, pa je postalo jasno da je bar jedan stub starog mosta na nasutom, a ne na originalnom, prirodno nastalom tlu (koje i samo za sebi nije naročito dobro, ali to je druga priča).
E sad, kakve su praktične posledice toga zavisi od previše drugih stvari koje ne znamo. Što se tiče zgrada u unutrašnjosti SA sa dubokim šipovima, ovo ne bi trebalo da ima značaja. Ali za Promenadu i obalsku zonu jeste važno i tu se otvara veći broj pitanja. Naprimer gde je TAČNO nasipan građevinski šut, a gde zemlja sa Prokopa, a gde eventualno pesak iz reke? Znamo da jeste korišćen šut i drugi ostaci, to se eksplicitno kaže i u ovom izveštaju istraživanja tla i u starim novinskim tekstovima, ali koliko i gde? Kakve su mehaničke karakteristike tog šuta ili otpada koji jeste korišćen, ako je korišćen na obali? Zemljište stare obale i obaloutvrde je definitvo nasuto i nije prirodno, ali kakve su mu tačno karakteristike na klizanje na raznim mestima obale? Koliko je prožeto vodom? Koliko je stabilno originalno (naplavljeno) tlo ispod tog veštačkog nasipa, tla na koje se ranije nasuti materijal oslanja, a na šta se sada naslanja NOVONASUTI materjal Promenade? Pošto je to već drugi sloj veštačkog i nanetog materjala. Kako oni funkcionišu zajedno, pogotovo u prisustvu vode?
Ono što za sad definitvno znamo je samo da Promenada očigledno NIJE stabilna, da se pomera, ali i da je tlo Savskog Amfiteatra, pa i ovaj njegov deo, u puno navrata nasipano nekontrolisanim veštačkim materjalom od 1882. godine do danas. A to dovodi u sumnju kvalitet podloge na koju se Promenada oslanja, i sasvim neazvisno od ranije pozantih problema sa njim (podzemnih voda, izvora u okolnim brežuljcima i kvaliteta zemljišta). Uostalom, već je i sama činjenica da "rupu" popravljaju ogromnom količinom dugačkih šipova jasno priznanje da je gornji sloj zemljišta ispod nove obaloutvrde nepouzdan i da se šipovima mora učvrstiti u dubljim slojevima tla.
