Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[srdjan]

Zato što se prodajom stanova novac uzima odmah, a iznajmljivanjem poslovnog prostora dugoročno (prinosnom metodom). Logika celog projekta je jasna - halapljivost na delu, take the money and run.

 

[Homer Jay]

Izašlao i prvi oglas za prodaju stana u "BW Aria" zgradi. Ima rendera iz nekih uglova koje nismo videli:

Dok ova mapica otkriva da će se još jedan stambenjak, između Metropolitena i W hotela, zvati "BW Simfonija":

 

[dejjan]

Zato što se prodajom stanova novac uzima odmah, a iznajmljivanjem poslovnog prostora dugoročno (prinosnom metodom). Logika celog projekta je jasna - halapljivost na delu, take the money and run.

Mogao bi se i poslovni prostor prodavati, davati fiktivno u zakup, plaćati zakup godinama u napred... Ima niz finansijskih egzibicija, tako da moram da priznam da jeste čudno...

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[Myah]

Otkud to da BW Simfonija više nije cik cak? Jel samo lenj grafički dizajner ili su zaista digli ruke od blizanaca?

 

[Posmatrac]

Verovatno jeste cik-cak, nego su ovde samo forme radi nacrtali brzinski ovako

 

[Nebojsa]

Primeri fasada poslovnih i dr. zgrada koji bi se dobro uklopili u ovaj deo grada i centar uopste














Ovo i sl, bi vecina mozda pre smestili na NBGD medjutim ja mislim da bi ovakve zgrade "ozivele" centar grada i kao kontrast doprinele njegovoj dodatnoj dinamici. Ovde akcenat nije na visini vec na spoljnom izgledu.

 

[dejjan]

Kod nas su nezgodne te zgrade koje u prizemlju nemaju lokal pogodan za fast food ili za frizera za psa, bez obzira na deo grada...

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[DraganSt]

dejo2000 » Čet Avg 01, 2019 9:08 pm[/url]":2hsye026]

indigo » Čet Avg 01, 2019 2:25 pm[/url]":2hsye026]Ne znam zasto se ne grade poslovne zgrade ovde. Ne pije mi vodu da nema dovoljno interesovanja za tim.. Ocigldeno je da je sve vise stranih, pa i domacih (tehnoloskih) firmi po novom beogradu.. Zar im ne bi bilo lepse da imaju pogled na Savu, a koliko vidim, solidno ce ovde biti i sto se tice saobracaja..

Potpisujem da ce bar 20% ovih stanova biti neke firmice kao sto ih i sada ima po starom gradu i novom beogradu..

Verovatno zato što je mnogo veći profit po m2 stambenog prostora, nego poslovnog ?

Po meni jedina dva objekta koji imaju opravdanje su: trzni centar i kula (sarumanova). Ostalo je cak i suprotno najavama promotera ove "investicije", da ce to biti poslovni kompleks, koji ce "generisati" profit.....

Zanimljivo. A kako to poslovni kompleks moze da generise profit? Zasadis ga I on prosto radja pare?

 

[Posmatrac]

Evo da ne bacim neke slike od juce.

 

[tzoran1]

hoce li do nove godine zavrsiti fasadu ove druge solitercine? da li im otpadanje fasade na onoj prvoj sada pravi problem?

 

[Otoro-san]

Izgleda mi kao da shopping mol sada dobro tj. brzo napreduje. Kada je predvidjen zavrsetak i otvaranje?

 

[astrodule]

Otvaranje BW Galerije zakazano je za 2020. godinu, kada će biti završena prva faza projekta Beograd na vodi, a osim tržnog centra, ona obuhvata i BW Residences, BW Vistu, BW Parkview, kao i St. Regis Beograd, smešten u Kuli Beograd.

https://www.gradnja.rs/nice-trzni-centa ... -kvadrata/


A ako slušamo Vođu, onda mi već kupujemo i uživamo u arhitekturi cele prve faze
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=6QMbFRVJMSE[/youtube]
https://www.istinomer.rs/ocena/3081/Beo ... en-do-2019

 

[Myah]

Poslovni prostor generiše profit na osnovu rente. Potpiše se ugovor sa zakupcem koji onda taj poslovni prostor otplaćuje dok ga koristi, kao kad kupite mobilni telefon.
A kad je u pitanju Simfonija, shvatio sam da mi mnogo ide na živce činjenica da je pola naziva zgrada na engleskom a pola na srpskom.

 

[DraganSt]

Ako nekom zakupacu treba 300m2 poslovnog prostora i njega nema u BNV (jer su sagradjeni samo stambeni objekti), on ce taj poslovni prostor zakupiti na drugom mestu, tj drzava moze da sagradi poslovni prostor na primer na Novom Beogradu i da tom istom zakupcu izda tamo 300 m2. Prema tome, drzava od njega u svakom slucaju moze generisati profit. A izjava da je obecano da ce na BNV biti poslovni prostor koji generise profit je maliciozna.

 

[dejjan]

Država je mogla i da raspiše tender za izgradnju BNV, ako je htela da generiše profit.

 

[unedfined]

A ako neka ozbiljna kompanija hoće 10,000m2 prvoklasnog poslovnog prostora baš u BNV jer to je ekslkuzivni novi centar Beograda?

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

 

[dejjan]

Možda će glavnu poštu da izdaju kao office space?

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[dejo2000]

DraganSt » Pet Avg 02, 2019 8:24 am[/url]":1z7f7ige]

dejo2000 » Čet Avg 01, 2019 9:08 pm[/url]":1z7f7ige]

indigo » Čet Avg 01, 2019 2:25 pm[/url]":1z7f7ige]Ne znam zasto se ne grade poslovne zgrade ovde. Ne pije mi vodu da nema dovoljno interesovanja za tim.. Ocigldeno je da je sve vise stranih, pa i domacih (tehnoloskih) firmi po novom beogradu.. Zar im ne bi bilo lepse da imaju pogled na Savu, a koliko vidim, solidno ce ovde biti i sto se tice saobracaja..

Potpisujem da ce bar 20% ovih stanova biti neke firmice kao sto ih i sada ima po starom gradu i novom beogradu..

Verovatno zato što je mnogo veći profit po m2 stambenog prostora, nego poslovnog ?

Po meni jedina dva objekta koji imaju opravdanje su: trzni centar i kula (sarumanova). Ostalo je cak i suprotno najavama promotera ove "investicije", da ce to biti poslovni kompleks, koji ce "generisati" profit.....

Zanimljivo. A kako to poslovni kompleks moze da generise profit? Zasadis ga I on prosto radja pare?

Poslovni daleko teze donosi profit (bar u Srb). Dok stambeni bukvalno "zasadis", malo reklame, malo "dobronamernih" saveta ciljnim grupama (folk pevaci, starlete i sl.sljam) da ce im biti što šta oprošteno ako kupe stan - i gle cuda, "zasadjena" stambena zgrada je rasprodata (uzgred, koja je i zidana sredstvima banke). Isto to sa poslovnim kompleksom ide malo teze (skoro nemoguce)...
Inace, kamo srece da je sto vise poslovnog, iz razloga sto u ovom slucaju - stambenom, ide odmah prodaja i novac "investitoru", a u slucaju poslovnog ipak bi okruzenje bilo na dobitku (kakvom-takvom).

A izjave da je "maliciozno" reci da je sve najavljeno kao poslovni, nisam rekao ja, vec onaj cije se ime ne izgovara i ja samo citiram njegove izjave iz 2012, 13, 14...malo goglajte

 

[DraganSt]

Maliciozno ne zato sto si rekao poslovni vec zbog onog "generise profit". I ja sam to lepo objasnio zasto.

 

[dejo2000]

DraganSt » Pet Avg 02, 2019 8:49 pm[/url]":gat93l3b]Maliciozno ne zato sto si rekao poslovni vec zbog onog "generise profit". I ja sam to lepo objasnio zasto.

Hajde lepo objasni, nisam bas siguran da sam te razumeo na pravi nacin

 

[predrag1978]

Vesic danas rekao da radovi na Savskom Trgu pocinju polovinom avgusta, a da ce zbog toga, osposobiti deo Bulevara Vudro Vilsona, tako da ce kod Palate Pravde moci da se iz pravca Sajma skrene levo u B. V. Vilsona, tj. desno iz pravca Savskog Trga... tako da se time omogucava brza veza sa Savskim Mostom iz pravca Gazele...

Sent from my SLA-L02 using Tapatalk

 

[Zuma]

Pažljiviji čitalac u dokumentaciji o novom mostu na Savi može otkriti i vrlo zanimljiv deo koji baca novo svetlo na čuvenu rupu na obali Save u projektu "Beograd na Vodi", ali i probleme klizanja, odnosno pomeranja drugih delova nove Promenede, koji su zahtevali stalno dizanje i ponovno postavljnaje ploča na šetnoj stazi.

Do sada su bila jasna bar tri uzoka ove pojave. Velike količine podzemnih voda i verovatno pravih podzemnih rečnih tokova koji su se zbog ovalnog oblika okolnog terena (Savski AMFITEATAR) sa okolnih uzvišenja slivali baš na ovo područije, čineći jedan izvor voda bivše močvare Bara Venecija. Zatim je problem levo skretanja reke Save, što njenu maticu usmerava tako da udara direktno u desnu obalu. Ovo je sve do postepenog nasipanja zbog izgradnje železničke stanice uzrokovalo redovno plavljenje Savskog amfiteatra, postepeno formirajući tlo desne obale od nanesenog mulja, peska i svog drugog plavnog materijala. I treći uzrok je očigledno problematičan sastav nešto dubljih nivoa zemljišta u podzemlju SA, gde postoje vodonepropusni slojevi koji ovako nakupljene podzemne vode drže blizu površine, ne dopuštajući im da potonu u još niže slojeve zemljišta.

Međutim sada se u dokumentaciji o novom mostu na Savi može pronaći još jedan razlog problema klizanja koje ima nova Promenada. Evo šta se kaže u opisu zatečenog stanja:

2. ОПИС ЛОКАЦИЈЕ

Воде у терену десног и левог савског приобаља, у директној су функцији реке Саве, као и утицаја успора хидросистема "Ђердап II", који се осећа на Сави и узводно изнад локације Макиша. На истраживаном подручју урађен је одбрамбени насип са котом круне око коте 75,50 mnv. Терен је насут нивелационим насипом од глине са грађевинским отпадом. Ниво вода у овом тлу је, код ниских годишњих вода на реци, око коте 70,00 mnv.

Геолошка средина истражног подручја изграђена је од седимената различитог састава и порекла. Основна одлика је да је оно некада представљало забарене ливаде и мочваре, континуирано плављене при већим водостајима реке Саве. Временом је у више наврата насипано, материјалима различитог састава, тако да сада у оквиру антропогених творевина, разликујемо више врста насутог тла. Насути материјал (нт) је дебљине 4-6 m. Он је контролисан (шљунковито песковит) или неконтролисан (глиновити материјал са грађевинским шутом, бетонске плоче од старих уклоњених објеката итд).

Dakle desna obala reke Save je "u više navrata" nasipana da bi povisio nivo tla, ali istovremeno i pomerana u smeru ka sredini reke, tako što je nasipana GRAĐEVINSKIM OTPADOM! Ovo se jasno vidi na crtežu tla ispod novog mosta na mestu starog. Kao referencu položaja imate ucrtane stare stubove mosta. Materijal koji je vremenom nasipan na desnu obalu je ovde označen šrafurom. Na slici je ucrtan tako da se pruža od dubine dna reke između starih stubova S3 i S4, do kopnenog stuba S2 i prvog železničkog koloseka pored njega.

Pogledajte prilog 1
Kada se ivice nasutog dela nanesu na aero fotografiju, i zatim produže u oba smera na otprilike jednakom rastojanju od ivice stare Nemačke obale "teretnog pristaništa" (crvena zona), dobijamo približno područije gde tlo ispod Nemačke obaloutvrde NIJE prirodno stvorena i kompaktna zemljana obale, nego veštački nasip koji čak nije ni rađen od kompaktnog i zbijenog materjala (kao samo pesak ili samo glina), nego od građevinskog šuta! Dakle cigle, betonski blokovi, crepovi, grede, malter, tj. verovatno ostaci srušenih zgrada u raznim bombardovanjima Beograda.


Kroz takav nasip od raznog otpada maločas spomenuta podzemna voda prolazi bez problema, a i njegova stabilnost nije ni malo sigurna. Pa ipak se Promenada oslanja baš na takvo tlo. Na slici sam zelenim krugom označio i poziciju "rupe", tj mesta gde je nova obala otklizala u reku, što JOŠ nisu uspeli da saniraju. Nažalost, kombinacija lošeg tla bivše močvare, matice koja udara u desnu obalu, mesta gde se podzemne vode prirodno skupljaju sa okolnih brda i ranije često nasipanog tla Bare Venecije sa starim obalskim nasipima, koji nisu punjeni kvalitetnim materjalom, nego građevinskim šutom i raznim otpadom, zaista ne garantuje da problema sa desnom obalom nećemo imati i kasnije.

ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ ИЗГРАДЊЕ НОВОГ МОСТА НА МЕСТУ СТАРОГ САВСКОГ МОСТА,
https://www.ekologija.gov.rs/wp-content ... i_most.pdf

 

[dejo2000]

Zuma » Sub Avg 03, 2019 2:14 am[/url]":1uwxe1bv]Pažljiviji čitalac u dokumentaciji o novom mostu na Savi može otkriti i vrlo zanimljiv deo koji baca novo svetlo na čuvenu rupu na obali Save u projektu "Beograd na Vodi", ali i probleme klizanja, odnosno pomeranja drugih delova nove Promenede, koji su zahtevali stalno dizanje i ponovno postavljnaje ploča na šetnoj stazi.

Do sada su bila jasna bar tri uzoka ove pojave. Velike količine podzemnih voda i verovatno pravih podzemnih rečnih tokova koji su se zbog ovalnog oblika okolnog terena (Savski AMFITEATAR) sa okolnih uzvišenja slivali baš na ovo područije, čineći jedan izvor voda bivše močvare Bara Venecija. Zatim je problem levo skretanja reke Save, što njenu maticu usmerava tako da udara direktno u desnu obalu. Ovo je sve do postepenog nasipanja zbog izgradnje železničke stanice uzrokovalo redovno plavljenje Savskog amfiteatra, postepeno formirajući tlo desne obale od nanesenog mulja, peska i svog drugog plavnog materijala. I treći uzrok je očigledno problematičan sastav nešto dubljih nivoa zemljišta u podzemlju SA, gde postoje vodonepropusni slojevi koji ovako nakupljene podzemne vode drže blizu površine, ne dopuštajući im da potonu u još niže slojeve zemljišta.

Međutim sada se u dokumentaciji o novom mostu na Savi može pronaći još jedan razlog problema klizanja koje ima nova Promenada. Evo šta se kaže u opisu zatečenog stanja:

2. ОПИС ЛОКАЦИЈЕ

Воде у терену десног и левог савског приобаља, у директној су функцији реке Саве, као и утицаја успора хидросистема "Ђердап II", који се осећа на Сави и узводно изнад локације Макиша. На истраживаном подручју урађен је одбрамбени насип са котом круне око коте 75,50 mnv. Терен је насут нивелационим насипом од глине са грађевинским отпадом. Ниво вода у овом тлу је, код ниских годишњих вода на реци, око коте 70,00 mnv.

Геолошка средина истражног подручја изграђена је од седимената различитог састава и порекла. Основна одлика је да је оно некада представљало забарене ливаде и мочваре, континуирано плављене при већим водостајима реке Саве. Временом је у више наврата насипано, материјалима различитог састава, тако да сада у оквиру антропогених творевина, разликујемо више врста насутог тла. Насути материјал (нт) је дебљине 4-6 m. Он је контролисан (шљунковито песковит) или неконтролисан (глиновити материјал са грађевинским шутом, бетонске плоче од старих уклоњених објеката итд).

Dakle desna obala reke Save je "u više navrata" nasipana da bi povisio nivo tla, ali istovremeno i pomerana u smeru ka sredini reke, tako što je nasipana GRAĐEVINSKIM OTPADOM! Ovo se jasno vidi na crtežu tla ispod novog mosta na mestu starog. Kao referencu položaja imate ucrtane stare stubove mosta. Materijal koji je vremenom nasipan na desnu obalu je ovde označen šrafurom. Na slici je ucrtan tako da se pruža od dubine dna reke između starih stubova S3 i S4, do kopnenog stuba S2 i prvog železničkog koloseka pored njega.

Pogledajte prilog 1
Kada se ivice nasutog dela nanesu na aero fotografiju, i zatim produže u oba smera na otprilike jednakom rastojanju od ivice stare Nemačke obale "teretnog pristaništa" (crvena zona), dobijamo približno područije gde tlo ispod Nemačke obaloutvrde NIJE prirodno stvorena i kompaktna zemljana obale, nego veštački nasip koji čak nije ni rađen od kompaktnog i zbijenog materjala (kao samo pesak ili samo glina), nego od građevinskog šuta! Dakle cigle, betonski blokovi, crepovi, grede, malter, tj. verovatno ostaci srušenih zgrada u raznim bombardovanjima Beograda.


Kroz takav nasip od raznog otpada maločas spomenuta podzemna voda prolazi bez problema, a i njegova stabilnost nije ni malo sigurna. Pa ipak se Promenada oslanja baš na takvo tlo. Na slici sam zelenim krugom označio i poziciju "rupe", tj mesta gde je nova obala otklizala u reku, što JOŠ nisu uspeli da saniraju. Nažalost, kombinacija lošeg tla bivše močvare, matice koja udara u desnu obalu, mesta gde se podzemne vode prirodno skupljaju sa okolnih brda i ranije često nasipanog tla Bare Venecije sa starim obalskim nasipima, koji nisu punjeni kvalitetnim materjalom, nego građevinskim šutom i raznim otpadom, zaista ne garantuje da problema sa desnom obalom nećemo imati i kasnije.

ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ ИЗГРАДЊЕ НОВОГ МОСТА НА МЕСТУ СТАРОГ САВСКОГ МОСТА,
https://www.ekologija.gov.rs/wp-content ... i_most.pdf

Wow! Kakva analiza! Odavno nisam procitao kracu a tako jasnu i sadrzajniju analizu stanja! Slike sa obelezenim delovima su vrh, svaka cast!
Inace, ovo sto sam procitao zvuci totalno nadrealno, neverovatno da ovo nije uzeto u obzir prilikom izrade projekta......moze li misljenje kako navedeno moze da u buducnoati utice na ceo projekat?

 

[Vox91]

Velika je greška što je pre 30 godina proširen Brankov
most i onoliki saobraćaj naguran u centar grada..

Trebalo je još tada zameniti SSM većim mostom kako sada planiraju i Bulevar Mihajla Pupina spojiti sa Nemanjinom, a Bulevarom Nikole Tesle spojiti pre svega Zemun sa centrom grada, uz tramvaj preko Brankovog mosta za Zemun.

Metro bi lepo onda išao "kroz sredinu NBG" pa novim SSM u stari deo grada.

 

[neven_k]

Tako je, na sta se dovezuje Terazijski tunel, najodvratniji objekat u centru grada.