Nasao sam i jedan tekst iz politike :
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-ned ... 52.lt.html (ceo tekst)
Tri pravila: lokacija, lokacija i lokacija
Neimari se žale na visoke naknade: gradilište GP Napred u beogradskom bloku 22
deo teksta:
----------
Cena građevinskog zemljišta, pri tom, uopšte nije zanemarljiva stavka i, umnogome, upravo na određuje koliko će stan na kraju da košta. Siniša Nikolić, konsultant za izgradnju kaže da "grad traži od investitora da namire troškove za buduću izgrađenu površinu svog objekta i to plate srazmerno kvadraturi, da pokriju troškove za deo onoga što je opština, odnosno grad, investirala u prošlosti u infrastrukturu, kao i eventualno onoga šta će morati da se izgradi ubuduće, da bi taj objekat mogao da funkcioniše."
Način plaćanja i visina naknade za uređenje građevinskog zemljišta regulišu se odlukama svake opštine posebno u Srbiji, odnosno odlukom Skupštine grada, na nivou Beograda. Investitor je dužan da plaća i mesečni iznos zakupnine zemljišta koju je zauzeo njegov objekat za vreme trajanja zakupa koje, dodaje Nikolić, ne može biti duže od 99 godina.
– Za investitora, pri tom, ozbiljno finansijsko opterećenje jeste naknada za uređenje, koja se plaća u zavisnosti od zone gde se objekat nalazi kao i od njegove namene. Beograd je podeljen u pet zona, a najviše se gradi u ekstra, prvoj i drugoj zoni, kaže Nikolić.
Naknada u ekstrazoni u koje spadaju Dedinje, delovi Senjaka, kao i centar grada od Kalemegdana do Beograđanke košta 295,3 evra po kvadratu, odnosno 206,7 evra ukoliko se plaća u gotovini, uz popust od 30 odsto.
Naknada za poslovni objekat na istoj lokaciji je 440,9 evra po kvadratu, a uz popust 385,7 evra. Naknada za uređenje u prvoj zoni – Vračaru, Starom gradu i većem delu Novog Beograda i to za stambene objekte košta 210,9 evra po kvadratu, odnosno 147 evra uz popust. Za poslovne objekte cena je 393 evra po kvadratu, a umanjena za 30 odsto – 275 evra.
----------
– U situacijama kada grad raspisuje tender za dodelu lokacija, navedene cene naknade za uređenje zemljišta su samo početne. Kada se, međutim, javi više investitora često budu - udvostručene. Najnoviji primer je dodela lokacija u blizini opštine Novi Beograd, gde je početna, i inače velika cena od oko 400 evra, povećana na oko 800 evra po kvadratu, kaže Nikolić.
Pre dobijanja građevinske dozvole investitor je u obavezi da sa Direkcijom za građevinsko zemljište zaključi ugovor kojim se reguliše visina i način plaćanja naknade. Investitor može da bira: da plati svu naknadu odjednom i tako dobije popust od 30 procenata, u 12 mesečnih rata i na taj način plati manje za 15 odsto, ili da plaća u periodu do pet godina, na 60 rata, pri čemu nema nikakvog popusta, a cena se usklađuje sa rastom cena na malo.
–
Beograd mora da nađe rešenje koje bi zadovoljilo i investitore i punilo gradski budžet. To podrazumeva visoku cenu naknade samo u najekskluzivnijim zonama grada, gde investitor može očekivati visoku prodajnu cenu ili rentu, kao i izuzetno nisku cenu u ostalim delovima grada, koja bi stimulisala povećan obim gradnje i bila konkurentnija od gradova u okruženju – veli Siniša Nikolić. On smatra i da bi naknada trebalo da bude u većem delu plaćana u odloženom roku, dakle ne pre početka gradnje, nego u periodu od najmanje godinu dana od početka izvođenja radova, uz određeno obezbeđenje gradu.
– Na ovaj način investitor bi došao do daha prilikom početka gradnje i dobio mogućnost da od novca koji dobije od kupaca objekata u izgradnji isplati naknadu.
Prema njegovim rečima Beograd takođe mora i da utvrdi lokacije od opšteg interesa (Slavija, Hram, Terazije, Kosančićev venac...), za koje bi raspisao tendere na kojima bi investitori konkurisali. U manjem obimu parama, a u većem svojim idejama i predlozima kako da te lokacije izgrade.
Ne treba se, pri tom, stideti ni kopiranja iskusnijih. Kao najsvežiji primer Nikolić navodi malo mesto Marbelja na jugu španske obale koje je imalo samo jednu lokalnu kafanu i prodavnicu hrane, sve dok pre desetak godina gradonačelnik nije odlučio da plac uz more pokloni jednom poznatom španskom glumcu. Kada je ovaj izgradio kuću, u roku od godinu dana došlo je još desetak sličnih. Danas se jedan ar u Marbelji plaća i do milion evra, a mesto sad ima i školu i bolnicu, pa čak i - festivalsku dvoranu.
Реч нема тежину, али, што је још горе, ни дела немају тежину, а то ће бити потврђено у случају Вучића, када, после потпуног дебакла и пропасти свих "визија" - посебно "Београда на води" - поново убедљиво добије изборе. То ти је суштина деведесетих. И двехиљадедесетих. 
