Ok, evo rezime šta smo do sada utvrdili:
1. Direktor muzeja železnice je još pre dve godine shvatio da je ono što je ostalo od muzejskih predmeta u ložionici ugroženo i da bi trebalo da se otera u Topčider pre nego što tužno završi. Međutim, sistem železnica razbijen na četiri preduzeća (infrastruktura, srbija voz, kargo itd.) već je bio do te mere devastiran i nefunkcionalan da se pokazalo nemogućom misijom da se u tom četvorouglu dogovori i koordiniše angažovanje tehnike i ljudstva koji bi to preterali. Muzej železnice je u toj razbijenoj firmi jednostavno bio balast koji nikome ne treba. Premeštati železničku gvožđuriju koju duži muzej sa mesta na mesto, to jednostavno nije bio ničiji posao u razbijenom sistemu železnice.
2. Bivši čuvar ložionice je u neformalnom svojstvu obišao lice mesta 31. avgusta i tek kada je obišao iza ložionice (sa one strane koja se ne vidi iz Savske ulice) ugledao je petnaestočlanu ekipu koja radi sa brenerima. Onda se iz nekog razloga nije obratio najbližim radnicima policije (u stanici u Savskoj ulici) već se obratio policajcima na dežurstvu kod same železničke stanice. Ne kaže se zašto, ali moguće da je dugo postojala praksa da se svim dešavanjima na području železničkih objekata bave patrole MUP-a na samoj železničkoj stanici, a ne ovi iz Savske ulice. Ne kaže se ni da li je hodao kilometar od ložionice do patrole na samoj žellezničkoj stanici ili je nekome telefonirao i čekao da neko izađe na lice mesta. Uglavnom, do izlaska patrole policije na lice mesta prošlo je dobrih sat ipo, što je petnaestočlanoj ekipi bilo dovoljno vremena da nestane.
Ovde, dakle, postoji sumnja da je policija iz određenih razloga krivičnom delu pljačke u toku dodelila najniži mogući prioritet - sat ipo je prosečno vreme čekanja da policija dođe na poziv na bilo koju adresu na Savskom vencu, po prijavi za krivično delo koje nije više u toku, recimo za provalnu krađu koja je već završena u momentu kada se neko obraća policiji.
Dakle, železničari zovu policiju, adresa sa koje se prijavljuje pljačka je Beograd na Vodi. Očigledno u tom slučaju postoji praksa da se policija prvo konsultuje sa Beogradom na vodi oko toga da li je prijavljeno krivično delo zapravo krivično delo. Onda recimo taj neki operativac Beograda na vodi kaže policiji da ne zna ni za kakvu seču lokomotiva, ali videće da proveri pa će da javi. Onda on javlja dalje u lancu "provere" i tako se stiže sve do sekundaraca koji dobijaju informaciju da su primećeni i povlače se. Nakon toga Beograd na vodi potvrđuje policiji da oni definitivno nemaju ništa sa nekakvom sečom lokomotiva i onda policija nakon sat ipo vremena izlazi na lice mesta, jer je dobila potvrdu da to što su sečene lokomotive zvanično nije redovna aktivnost Beograda na vodi. Potom sledi uviđaj na licu mesta, ali avaj, niko nije uhvaćen na delu.
Dakle, ponašanje policije je suštinska karika u anatomiji ovoga što se desilo. Govorimo naravno o istoj policijskoj stanici u čijoj je nadležnosti bilo i čuveno rušenje u Savamali. I za šta je okrivljen šef smene Savskog venca zbog ovog istog ponašanja koje sam gore opisao: policija ne reaguje momentalno po prijavi za događaje koji se odvijaju na prostoru Beograda na vodi, već tek nakon konsultacija, po mogućnosti tek onda kada je posao već obavljen.
Drugim rečima, rušenje u Savamali se 31. avgusta ponovilo. Prvi put su na meti bili privatni objekti u Hercegovačkoj, ovog puta je na meti bilo kulturno dobro naše zemlje. Kao što neko reče, eksteritorijalnost Beograda na vodi po leks specijalisu nikako se ne odnosi na suspenziju krivičnog zakona, ali u praksi vidimo da je suspenzija krivičnog zakona neformalno u praksi sprovedena kroz suspenziju policijske funkcije. Policija jednostavno ne interveniše za dela protiv imovine na prostoru Beograda na vodi bez konsultacija sa Beogradom na vodi. U suštini sve ide linijom pretpostavke da u Beogradu na vodi ne može biti dela protiv imovine samim tim što je sve imovina Belgrade Waterfronta (koji ima privatno obezbeđenje za onaj deo imovine koji je njima vredan čuvanja) a što je već dvaput bila pogrešna pretpostavka - i kod rušenja u Hercegovačkoj i sada prilikom rušenja lokomotiva titular imovine je bio neko drugi, kojeg policija nije htela da štiti.
Naravoučenije: građani se sada moraju organizovati i podnositi tužbe protiv odgovornih lica iz MUP-a, s obzirom na ponovljeni scenario iz Hercegovačke. Samo što krivičnom prijavom pored šefa smene iz noći 31. avgusta treba obuhvatiti i sve ostale u lancu komandovanja, uključujući i Nebojšu iz Beograda, koji su svakako na osnovu rezultata istrage o Hercegovačkoj morali prepoznati upravo ovaj sistemski problem o kojem pišem (policija praktično izmešta nadležnost za sva krivična dela protiv imovine u Beogradu na vodi u istoimeno preduzeće, odnosno odbija da reaguje na prijavu bilo kakvog krivičnog dela protiv imovine ukoliko je ne prijavljuje sam Belgrade Waterfront). A to što nakon istrage u Hercegovačkoj apsolutno NIŠTA nisu uradili da promene OČIGLEDAN obrazac ponašanja u stanici Savski venac je jasna indicija njihovog saučesništva odnosno komandne odgovornosti. I tako sve dok Nebojša iz Beograda ne progovori o stvarnim nalogodavcima.
Ljudi, protiv toga se moramo boriti. Milion puta ponavljaju, to su u Hercegovačkoj samo srušene udžerice koje su ionako bile u procesu eksproprijacije (doduše onaj manji "legalni" deo koji nije već bio katastarski likvidiran pre samog čina rušenja). Pa kao, what's the big deal. Evo, sada se lepo pokazalo, po istom obrascu uništena je kulturna baština koja je bila pod zaštitom.
Treći put biće mrtvih ljudi na licu mesta, zadnji je voz da se zlo zaustavi.