Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

sreda 2.04.2014. | 08:28
Srbija: Stanove nema ko da kupi Izvor: RTS
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=831528

Beograd -- Ponuda stanova i kuća je velika, a cene nekretnina pale su i do 30 odsto. I pored toga, mnogi odustaju od kupovine na kredit.

Gradnju ne može ništa da ugrozi, jer je u Srbiji i nema, tvrde investitori. Podsećaju da su sve građevinske firme opterećene kreditima.

Računa se da je građanima Srbiji godišnje potrebno oko 25.000 stanova, a trenutno više od 300.000 domaćinstava nema rešeno stambeno pitanje, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.

U Hrvatskoj nemaju klasičnu subvenciju stambenih kredita već namensku štednju za kupovinu stana. Ipak ukoliko se odluče da namenski štede za stan, država im na kamatu godišnje uplaćuje 90 evra, i stimuliše ih da štede u tu svrhu. Tako se smanjuje trošak, budući da se deo novca ne finansira kreditom, već uštedom i da se na taj iznos ne plaća bankarska kamata.

Iako bankari tvrde da su kamate za stambene kredite od pet odsto trenutno najpovoljnije, malobrojni su oni koji mogu da priušte kupovinu stana na kredit.

Jasmina Stefanović je u završnoj fazi prikupljanja papira za kredit od 50.000 evra, za stan od 45 kvadrata u Mirjevu. Novac za učešće u iznosu od 20 odsto dobila je od roditelja.

"Do sada sam dala oko 3.000 evra za overu ugovora, različita osiguranja i takse. U ovim uslovima se ne bih usudila da kupujem stan da nisam našla posao sa redovnim primanjima", kaže Jelena.

Aleksandra Kon iz Agencije za nekretnine kaže da u Srbiji neko mora da ima platu minimum 500 evra da bi mogao da kupi stan uz pomoć kredita i ušteđevinu blizu 20.000 evra.

Prema njenim rečima, neophodno je da ljudi koji se opredeljuju da kupe stan uz pomoć kredita budu sigurni da njihova primanja budu za vreme tog dugog perioda od 30 godina uravnoteženi.

Bankari priznaju da su im korisnici stambenih kredita najredovnije platiše, i da čine oko 60 procenata kreditne zaduženosti.

Dejan Vučinić iz "Sosijete ženeral banke" kaže da ukoliko posmatramo isti period januar-februar 2014-2013. godine beleži se 25 odsto pad podnetih zahteva za stambene kredite.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga je i ukidanje subvencija, sada je svim potencijalnim klijentima potrebno više novca za učešće za kupovinu stana.

"Građani prvo traže preliminarnu odluku o kreditima gde oni ne moraju da prikupe kompletnu dokumentaciju, već samo osnovno kad od banke dobiju odgovor da li zaista postoji prostor da se odobri stambeni kredit. I tek ako je preliminarna odluka pozitivna da krenu sa prikupljanjem dokumentacije", rekla je Bojana Andrić iz "Prokredit banke".

"Što se tiče projektnog finansiranja, skoro da ga je nemoguće dobiti jer sve firme su u blokadi ili nemaju garancije da daju za projektno finansiranje i nisu u mogućnosti da redovno servisraju obaveze projektnog finansiranja", kaže Đorđo Antelj iz građevinske firme "Gemaks" .
 
vranac":gjmekybn je napisao(la):
Ne nego je loše što će investitor ubirati svu zaradu od tog zemljišta, a sve troškove i rizik snosiće naša država. Da mi odradimo sve gore što si naveo, lako bi se našao investitor za savski amfiteatar.

Takođe nećemo mi dobiti trećinu kvadrata, nego trećinu preduzeća koje će prodavati kvadrate. A u praksi većinski vlasnik uvek može da ispumpava profit, i daje manjinskom mrvice.

Prosto suviše je u Srbiji bilo muvanja sa privatizacijama građevinskog zemljišta, i to po transparentnijim procedurama od ove, da bi se dalo poverenje za ovako mutnu operaciju.

Evo BEKO je sada dobio praktično luku na sudu, i da li je počeo da gradi svoj dunavski grad na vodi? Naravno da nije niti će ikada. Bojim se da se i ovo ne završi tako što će arapi dobiti zemljište i moći će sa njim da rade šta hoće.

Управо о томе смо и говорили. Не схватам зашто ово поједини одбијају да прихвате, већ виде за сходно да омаловажавају резон иза наших сасвим оправданих стрепњи.
 
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4538 ... tplacujete
Anketa
Šta vas sprečava da kupite stan?
Nemam stalan posao 22.6%
Mala mi je plata 38.4%
Imam sada druge prioritete 11.1%
Nemam novca, a ne želim kredit 27.7%

Anketa
Da li biste sada uzeli kredit za stan?
Da 34.1%
Ne 42.8%
Sada ne, al kad prođe kriza da 22.9%

Anketa
Koliko biste mogli da izdvajate za ratu za stambeni kredit?
Do 10.000 dinara 40.2%
Do 15.000 dinara 22.1%
Do 20.000 dinara 15%
Do 25.000 dinara 7.9%
Do 30.000 dinara 14.6%
 
Konačni rezultat svega, tj ove faze urbanističke istorije Beograda, bi lako mogao da bude običan spisak ko poseduje njegove obale. Za sada je još rano reći da je Beko vlasnik Dunavske obale, a Arapi Savske, ali kad se tu eventualno doda još par imena, vidi ko stoji iza koga, ili makar samo razjasni razgraničenje između par već poznatih igrača tipa razni Grčki fondovi i slično, onda ćemo moći reći da smo u obliku tog spiska najzad dobili konačni i pravi proizvod najvažnijeg dela čitave prividno "urbanističke" aktivnosti kojoj smo svedoci poslednjih dvadesetak godina, odnosno daleko najpoželjnije nagrade za koju su najveći akteri bili stvarno zainteresovani. Jeste da će taj pažnje vredan papirni rezultat imati i svoju cenu u obliku izvesne sume novog duga i par apsolutno neponovljivih prilika koje su zauvek propale, ali izgleda da sve MORA da ima svoju cenu, inače ljudi nikada ništa ne nauče. Užasno je samo kad čovek shvati koliko će velika ona biti, a pri tome najmanje mislim na novac.
 
Crnogorci imaju Golf terene na moru -- Luštica na vodi (Luštica Bay). Izvođač radova je belgijska kompanija Besix, čija je najpoznatija građevina Burdž Kalifa u UAE. Eto veze sa našom temom (izvor: B92).

Luštica: Parče raja za 4.000 € po m2

Luštica Bej koja se gradi na poluostrvu Luštica procenjen je na preko milijardu evra, a cena kvadrata biće oko 4.000 evra. Kupaca među kojima su i Srbi- već ima

2085459861533c41dd0662d699584463_640x426.jpg


Kako se najavljuje Luštica Bej biće grad koji će disati 365 dana u godini.

Ovaj kompleks na crnogorskom primorju gradi kompanija Luštica Divelopment na poluostrvu Luštica, nadomak Tivta, već skoro godinu dana, a zajednički je poduhvat Vlade Crne Gore (10%) i Oraskom Divelopmenta (90%).

Investitori ovaj projekat najavljuju kao novi dragulj u kruni i obećavaju da će šest odsto od ukupnih 690 hektara površine biti naseljeno, a preostalih 94 odsto će ostati netaknuta priroda. U okviru tih šest odsto biće izgrađeno više od 1.000 stanova, preko 500 stambenih vila i kuća, sedam hotela, kao i dve marine i drugi objekti koji će upotpuniti izgled i funkcionalnost grada.

Inspiracija za arhitekturu grada pronađena je u tradicionalnoj arhitekturi crnogorskog primorja, kažu predstavnici kompanije Luštica Divelopment.

728425828533c41e8aa6b5535854127_640x426.jpg


Luštica Bej je iprvi registrovani LEED projekat za dom u Evropi, dok se održivost grada ogleda i u uključivanju lokalne zajednice u njegov život.

Ovaj gradić je dobio prvu dozvolu u Crnoj Gori za izgradnju golf terena. Profesionalni golf teren sa osamnaest rupa sa potpisom dizajnera i čuvenog golf igrača Geri Plejera nalaziće se iznad samog grada.

1459810394533c43eb10bee723062677_640x421.jpg


"Želja nam je da stanovnike Luštice Bej, grada koji će disati 365 dana u godini, podstaknemo da uživaju u prirodnim lepotama i jednostavnim stvarima poput čaše dobrog vina, domaćih specijaliteta ili nezaboravnog pogleda na more i planinu u istom dahu. Ovde smo da kreiramo okruženje za zdrav aktivan život naših stanovnika koji žele da pronađu dom daleko od gužve, da uživaju u kristalno čistom moru, partiji golfa uz pogled na more i planine sa svakim zamahom, pešačenju ili jednostavno uživaju u slobodnom vremenu sa porodicom“ rekao je Kolin Kingsmil, u ime kompanije Luštica Divelopment.

Prema rečima Kingsmila, prvi stanovnici, kupci nekretnine, će naseliti Lušticu Bej početkom 2015. godine.

Izvođač radova je belgijska kompanija Besix, čija je najpoznatija građevina Burdž Kalifa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sada su na radovima na projektu u Crnoj Gori uglavnom angažovani radnici iz inostranstva, ali, kako nam je rečeno, ima ih i iz Crne Gore i regiona, takođe, kažu da će u zavisnosti od faze radova biti angažovano još lokalne radne snage, odnosno radnika iz Srbije.

Cena nekretnina u Luštici Bej u proseku iznosi 4.000 evra po kvadratnom metru, počevši od 175.000 evra koliko iznosi cena za studio apartman, dok je cena za kuću 565.000 evra, a cena vile je 1,8 miliona evra.

Kvadratura stanova i vila kreće se od 45 m2 do 112 m2. Prodaja u poslednje dve godine je oko 50 stanova godišnje, a ove godine prodato je 10 stanova do sada, što je više nego planirano.

Interesovanje već postoji, a među onima koji su kupili neke od objekata su kupci iz Egipta, Rusije, Crne Gore... ali i iz Srbije.

===================

EDIT: dobri su komentari sa B92:

- Luštica Bej, kidam se od smeha na mutant ime... pitajte stanovnike Luštice -- šta je to "bej"?
- "Inspiracija za arhitekturu grada pronađena je u tradicionalnoj arhitekturi crnogorskog primorja!" Ahahahahahaha!
- Elysium! (asocijacija na film)
- Hoće li stalno biti vode?
 
Које умеће с речима, који осећај за (неки) језик: "grad koji će disati 365 dana u godini" - постоји ли друга врста града, ако под 'дише' подразумевамо 'функционише'? Уметност накарадног превођења са енглеског, и асимилације таквих накарадних превода у сопствени језик, су увелико на снази.
 
Pa poznato je da su turistički gradovi van sezone "mrtvi", tj. naselja "duhova". Jasno je da su mislili da je ovaj kompleks zamišljen na taj način da ne dovede do tog efekta.
 
Дебитабилно је колико ће голфни терени финкционисати током буре. Море је лепо само током туристичке сезоне, што је и довело до настанка таквих сезона.

Узгред, чланак садржи полуистине. Бесикс јесте радио на Бурџ Калифи, али је Самсунг био главни извођач радова, заједно са Бесиксом и многим другима. Рећи да је Бурђ Калифа Бесиксова 'најпознатија грађевина', ствара погрешан утисак да су је сами градили.
 
samo nije mi jasno da li ta exluzivna naselja imaju osnovnu infrastrukturu.

i nije mi jasno odakle toliko kupaca koji su platežno sposobni da plate garniseru 175.000 evra, a da ne pričamo o apartmanima i vilama., pogotovu što ovo nije jedino exluzivno naselje koje se gradi u crnoj gori.


ali nisam ja tu da razmišljam. o tome treba da razmišljaju ti koji daju pare za to.
 
Ovde se krije jedan poučan detalj koji jasno pokazuje šta se u modernom svetu ZAISTA smatra elitnim ili luksuznim, a ne šta bi manipulatori želeli da mi mislimo o tome. Obratite pažnju na procente.

"Investitori ovaj projekat najavljuju kao novi dragulj u kruni i obećavaju da će šest odsto od ukupnih 690 hektara površine biti naseljeno, a preostalih 94 odsto će ostati netaknuta priroda."

Dakle 94 : 6 u korist prirode. Nemam nameru da direktno poredim središte milionskog grada sa luksuznim naseljem za odmor, ali ovaj ekstremni primer jasno pokazuje šta je u modernom svetu zaista PRAVI izraz kvaliteta života. Šta je to što ljudi smatraju da im je potrebno i dragoceno u tolikoj meri da, oni koji mogu, čuvaju za posebne prilike godišnjeg odmora i veoma skupo plaćaju. To se lepo vidi iz ovih procenata koji se i po toj ceni prodaju. U 21. veku u gradovima više nisu toliko u pitanju kvalitetan saobraćaj, enterjer stana ili zgrade, to se već na nekom normalnom nivou kvaliteta podrazumeva, već, kao i obično, ono što je najređe ima najveću vrednost. U klasičnim velikim gradovima najmanje ima prostora i prirode, dakle dovoljno slobodnog zajedničkog prostora, Sunca, otvorenih vidika i čistog vazduha. A ipak je to ono što je apsolutno neophodno za zdrav i produktivan život. Zbog toga se potpuno novi gradovi sada dizajniraju sa toliko otvorenih povšina, zelenila i vode. Na kraju je u jednom prilično duhovitom obrtu ispalo da su ona četri klasična elementa od kojih se sastoji svet, vazduh, voda, zemlja i vatra, ljudima ZAISTA neophodni, ali tamo gde žive, a ne 1000 kilometara dalje, i jednom godišnje.

Sve stambeni prostori koji se danas grade a ne slede ova saznanja u maksimalnoj ekonomski opravdanoj meri, iako investitori i njihovi političari žele da vas ubede da su "elitni" i "moderni", u stvari su samo glas čistog ličnog interesa (mada to ne važi i za poslovne prostore gde zbijenost može biti prednost). Klasični "čuveni arhitekta" koji nas je počastvovao svojim projektom je besmislica ako je unapred ograničen eksploatatorskim parametrima koje mu je postavio investitor. Kakva je onda korist od njega sem da zatvor lepše izgleda? U beskrajnim kilometrima urbanizovanog prostora, lepe zgrade su davno prestale da budu naročito bitne ili posebne, ako je okolina nehumana, ako degradira postojeće kvalitete ambijenta koji su bili takvi, ili bi mogli biti takvi.

A pogledajte sada, u ovom kontekstu, sliku budućeg Savskog Amfiteatra, u kome 60% prostora čine stanovi. Ne računajući kulu, koja je još mnogo viša, najveći deo ukupno izgrađenog prostora se nalazi u gusto napakovanim stambenim zgradama koje imaju između 24 i 34 sprata. Sa jednim drvetom ispred ulaza na par metara širokom trotoaru, u zatvorenom i maltene skroz popunjenom bloku. Kako će izgledati stanovanje u takvim ljudskim košnicama? Bez obzira šta propaganda kaže, sa ovakvom gustinom stanovanja, ovo je geto. Treba sačuvati pravu perspektivu kad god vam neko u novom urbanizmu Beograda spomene "elitno" naselje. Mali deo stanova bi se možda mogao tako klasifikovati, ne toliko zbog humane okoline nego zbog lokacije na samoj obali, vidika i unutrašnjeg uređenja, ali svi ostali, teško.

beogradnavodimaketa12031.jpg
 
Ovo meni izgleda kao gusto napakovani Novi Beograd, tj. retro.....
 
MilisaV":2ii28wov je napisao(la):
samo nije mi jasno da li ta exluzivna naselja imaju osnovnu infrastrukturu.
i nije mi jasno odakle toliko kupaca koji su platežno sposobni da plate garniseru 175.000 evra, a da ne pričamo o apartmanima i vilama., pogotovu što ovo nije jedino exluzivno naselje koje se gradi u crnoj gori.
ali nisam ja tu da razmišljam. o tome treba da razmišljaju ti koji daju pare za to.

Нисам сигуран шта они размишљају, пошто су им имућнији Руси били главни маркет, а сада су увелико антагонизовани Русију. Нису руски богаташи оно што су наши, па да хране оне који их уједају за руку.
 
@zuma
Zbog toga SA nije trebao da bude stambeno-komercijalan, vec kulurno-obrazovno-adminitrativni deo grada, to su prave, pa i realne potrebe gradjana kako sadasnjih tako i buducih, jer je infrastuktura faklteta, administracija, muzeja itd. zastarela i postala neoptimalna za 21 vek.
 
У потпуности се слажем, Дракче. Ни један једини музеј нам не поседује адекватан изложбени простор, а о простору за складиштење да и не говорим. Што векови ропства и ратова нису уништили, докрајчиће наш потпун немар.
 
Mislim da bi uvećavanje broja zgrada koje poseduju muzeji bilo apsolutan promašaj. Prvo ti muzeji nemaju institucionalno opredeljena sredstva za izdržavanje. Šta mislite zbog čega se Muzej grada ne preseljava u zgradu bivše vojne akademije. Pa nema para za adaptaciju zgrade, a ne znam kako bi plaćali komunalije za onoliku zgradu. Drugo postojeći prostor je neadekvatno iskorišćen. Da li zaista verujete u priču da zgrada Narodnog muzeja nije dovoljna za zaposlene i muzejski fond? Pa verujte, šta da vam kažem. To su sve priče koje se vuku godinama kao istine stoga što niko nema hrabrosti d akaže da je broj institucija kulture koje finansira država preveliki. Kada bi se formirale nove institucije kulture sa novim zgradama to bi tek bio potpun promašaj. Poseban problem je što naša država finansira iz budžeta različite projekte nevladinih organizacija. Čak i stranih! Ali to je neka druga priča. U svakom slučaju ideja da se u Savskom amfiteatru podižu građevine u kojima će biti ustanove kulture koje finansira država je kompletno besmislena. Ova država nema para. Ono malo što ima za kulturu treba da se usmeri na postojeće ustanove, a i one same bi mogle malo da se fuzionišu. Ali niko nema hrabrosti da kaže da je car nag....
 
Ovo je sveopšte ludilo. Znači, grad i država treba da ulože stotine miliona evra da bi izgradile neophodnu infrastrukturu za oslobođenje najatraktivnijeg građevisnkog zemljišta na Balkanu i onda da to zemljište u potpunosti sami izgrade u poptunosti neprofitabilnim objektima javne namene?

Po kojoj ekonomskoj računici je to razumno?
 
毋不敬,儼若思,安定辭":3230ighh je napisao(la):
Нисам сигуран шта они размишљају, пошто су им имућнији Руси били главни маркет, а сада су увелико антагонизовани Русију. Нису руски богаташи оно што су наши, па да хране оне који их уједају за руку.


pa nisam primetio da napuštaju london.
 
Arahne":ld7er9hy je napisao(la):
Mislim da bi uvećavanje broja zgrada koje poseduju muzeji bilo apsolutan promašaj. Prvo ti muzeji nemaju institucionalno opredeljena sredstva za izdržavanje. Šta mislite zbog čega se Muzej grada ne preseljava u zgradu bivše vojne akademije. Pa nema para za adaptaciju zgrade, a ne znam kako bi plaćali komunalije za onoliku zgradu. Drugo postojeći prostor je neadekvatno iskorišćen. Da li zaista verujete u priču da zgrada Narodnog muzeja nije dovoljna za zaposlene i muzejski fond? Pa verujte, šta da vam kažem. To su sve priče koje se vuku godinama kao istine stoga što niko nema hrabrosti d akaže da je broj institucija kulture koje finansira država preveliki. Kada bi se formirale nove institucije kulture sa novim zgradama to bi tek bio potpun promašaj. Poseban problem je što naša država finansira iz budžeta različite projekte nevladinih organizacija. Čak i stranih! Ali to je neka druga priča. U svakom slučaju ideja da se u Savskom amfiteatru podižu građevine u kojima će biti ustanove kulture koje finansira država je kompletno besmislena. Ova država nema para. Ono malo što ima za kulturu treba da se usmeri na postojeće ustanove, a i one same bi mogle malo da se fuzionišu. Ali niko nema hrabrosti da kaže da je car nag....

Не би био промашај, већ би био део позитивне промене у правцу успостављања система одрживих културних институција, које би, у најмању руку, биле отворене - у добар део музеја се не може крочити већ годинама -, а, верујем и далеко више од тога. Што је најважније, зауставило би се даље пропадање музејских експоната. УНародном музеју чак и камени експонати показују знаке пропадања, а о 'мекшим' материјалима да и не говоримо.

Да, верујемо да зграда која није грађена за потребе музеја, и није скоро ни адаптирана за те потребе, није одговарајућа за једну од најважнијих културних установа овог народа. То је зграда која пропада већ деценијама, услед немара варварских хорди које нама владају.

То што поменуте институције немају средства за издржавање, само може бити још један од симптома катастрофалног приступа низа сукцесивних влада, и грешака које треба исправити - а никако повод или аргумента за наставак политике апсолутног немара и ауто-културоцида.

Културне институције никада и никако не смеју бити условљаване тиме да морају бити финансијски профитабилне. Да ли се од скупштине и кабинета председника тражи да се само-финансирају? Институције културе су сведок постојања једног народа, репозиторијум његовог колективног наслеђа и извор духовно-моралног благостања кроз чување његовог идентитета. Не живи се само од хлеба. Народу је потребно далеко више да би опстао - а под 'опстати' се подразумева више од пуког биолошког континуитета. Биће српске крви док год је човечанства, али то да ли ће бити самих Срба, зависи од тога колико ћемо уложити у оне институције које чувају дух нашег народа. Чињеница је да смо тако битне институције довели на колена, говори о лошем здрављу нашег друштва у целини.

Наравно, не говорим да институције културе требају заувек бити само извор трошкова - ситуација ће се временом променити, када добијемо квалитетан изложбени простор, у који људи могу ући, при том плаћајући улазнице. Од таквих институција се могу направити и туристичке атракције, итд. Али, до онда када се ситуација промени, на држави је да по сваку цену осигура опстанак институција које су, у суштини, гарант даљег постојања једног народа без кога ова држава не би постала, нити би имала разлога да даље постоји.

Новца нема пуно, али га није ни тако мало колико се нама чини. Нисмо богати, али за основно свакако имамо довољно. Све што недостаје је воља оних на снази да учине оно што треба, и што им дужност налаже.
 
MilisaV":1l0glr1a je napisao(la):
毋不敬,儼若思,安定辭":1l0glr1a je napisao(la):
Нисам сигуран шта они размишљају, пошто су им имућнији Руси били главни маркет, а сада су увелико антагонизовани Русију. Нису руски богаташи оно што су наши, па да хране оне који их уједају за руку.

pa nisam primetio da napuštaju london.

Не напуштају ни Америку, ни Француску, ни Немачку. Али постоји разлика између деценијских отворених непријатеља/неистомишљеника, и оних који су вам до јуче лизали стражњицу, а данас мисле да вам могу увести санкције.
 
Prolazio sam juce preko Gazele, pa sam iz autobusa napravio snimak gde se vidi uklanjanje sina i sta je sve skinuto do sada. Nije neki snimak posto je snimam mobilnim i iz autobusa u voznji, ali bolje ista nego nista :)

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=1pCN2X6KyOg[/youtube]
 
毋不敬,儼若思,安定辭":3i65gxgt je napisao(la):
Arahne":3i65gxgt je napisao(la):
Mislim da bi uvećavanje broja zgrada koje poseduju muzeji bilo apsolutan promašaj. Prvo ti muzeji nemaju institucionalno opredeljena sredstva za izdržavanje. Šta mislite zbog čega se Muzej grada ne preseljava u zgradu bivše vojne akademije. Pa nema para za adaptaciju zgrade, a ne znam kako bi plaćali komunalije za onoliku zgradu. Drugo postojeći prostor je neadekvatno iskorišćen. Da li zaista verujete u priču da zgrada Narodnog muzeja nije dovoljna za zaposlene i muzejski fond? Pa verujte, šta da vam kažem. To su sve priče koje se vuku godinama kao istine stoga što niko nema hrabrosti d akaže da je broj institucija kulture koje finansira država preveliki. Kada bi se formirale nove institucije kulture sa novim zgradama to bi tek bio potpun promašaj. Poseban problem je što naša država finansira iz budžeta različite projekte nevladinih organizacija. Čak i stranih! Ali to je neka druga priča. U svakom slučaju ideja da se u Savskom amfiteatru podižu građevine u kojima će biti ustanove kulture koje finansira država je kompletno besmislena. Ova država nema para. Ono malo što ima za kulturu treba da se usmeri na postojeće ustanove, a i one same bi mogle malo da se fuzionišu. Ali niko nema hrabrosti da kaže da je car nag....

Не би био промашај, већ би био део позитивне промене у правцу успостављања система одрживих културних институција, које би, у најмању руку, биле отворене - у добар део музеја се не може крочити већ годинама -, а, верујем и далеко више од тога. Што је најважније, зауставило би се даље пропадање музејских експоната. УНародном музеју чак и камени експонати показују знаке пропадања, а о 'мекшим' материјалима да и не говоримо.

Да, верујемо да зграда која није грађена за потребе музеја, и није скоро ни адаптирана за те потребе, није одговарајућа за једну од најважнијих културних установа овог народа. То је зграда која пропада већ деценијама, услед немара варварских хорди које нама владају.

То што поменуте институције немају средства за издржавање, само може бити још један од симптома катастрофалног приступа низа сукцесивних влада, и грешака које треба исправити - а никако повод или аргумента за наставак политике апсолутног немара и ауто-културоцида.

Културне институције никада и никако не смеју бити условљаване тиме да морају бити финансијски профитабилне. Да ли се од скупштине и кабинета председника тражи да се само-финансирају? Институције културе су сведок постојања једног народа, репозиторијум његовог колективног наслеђа и извор духовно-моралног благостања кроз чување његовог идентитета. Не живи се само од хлеба. Народу је потребно далеко више да би опстао - а под 'опстати' се подразумева више од пуког биолошког континуитета. Биће српске крви док год је човечанства, али то да ли ће бити самих Срба, зависи од тога колико ћемо уложити у оне институције које чувају дух нашег народа. Чињеница је да смо тако битне институције довели на колена, говори о лошем здрављу нашег друштва у целини.

Наравно, не говорим да институције културе требају заувек бити само извор трошкова - ситуација ће се временом променити, када добијемо квалитетан изложбени простор, у који људи могу ући, при том плаћајући улазнице. Од таквих институција се могу направити и туристичке атракције, итд. Али, до онда када се ситуација промени, на држави је да по сваку цену осигура опстанак институција које су, у суштини, гарант даљег постојања једног народа без кога ова држава не би постала, нити би имала разлога да даље постоји.

Новца нема пуно, али га није ни тако мало колико се нама чини. Нисмо богати, али за основно свакако имамо довољно. Све што недостаје је воља оних на снази да учине оно што треба, и што им дужност налаже.
Prvo nema na svetu nijedne institucije kulture koja posluje sa plusom, a da nisu morali da prihvataju teške kompromise i komercijalizaciju i relativizaciju onoga što treba da bude mainstream ili da nisu u pitanju donacije. Ne postoji kultura tamo gde se razmišlja tržišno. Kultura je jedno a ekonomski zakoni su drugo. Sve što pričam pričam iz iskustva. Sve to što si ti naveo je toliko prazna priča koja je poturena u ovoj državi odavno, ne bi li se državi skinulo sa ledja finansiranje kulture.
Drugo živimo u Srbiji gde se veliki deo turizma i posete muzejima i različitim spomenicima kulture finansira od posete dece do 18 godina. Ne moramo dalje da pričamo o tome.
U svakom slučaju sadržaji koji imaju na neki način veze sa kulturom nastaju u drugačijim urbanim celinama nego što je planirani SA, ekonomsko biznis središte grada. Jedno ne ide sa drugim.
 
milanche":mhqblfne je napisao(la):
Prolazio sam juce preko Gazele, pa sam iz autobusa napravio snimak gde se vidi uklanjanje sina i sta je sve skinuto do sada. Nije neki snimak posto je snimam mobilnim i iz autobusa u voznji, ali bolje ista nego nista :)

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=1pCN2X6KyOg[/youtube]

Milance,sve pohvale na trudu :)
Koliko se secam Zuma je prosle nedelje najavio reportazu o radovima.
 
Arahne":10hnj2y4 je napisao(la):
Prvo nema na svetu nijedne institucije kulture koja posluje sa plusom, a da nisu morali da prihvataju teške kompromise i komercijalizaciju i relativizaciju onoga što treba da bude mainstream ili da nisu u pitanju donacije.

Због тога не постоји разумно оправдање да се у Савском амфитеатру граде искључиво објекти јавне немане. Објекте јавне намене и гради држава јер нису економски исплативи. Они морају да буду део Савског амфитеатра, али никако једино што ће се у њему градити.

Оно мало информација што је исцурело о БнВ управо и показује одржив модел по коме се данас у свету тржишне економије подижу објекти јавне намене, Дакле, Арапи треба да изграде Оперу, и да од Ж. станице направе музеј, а трошак би покрили продајом квадрата. Опет, да не буде забуне, тешо да ће се БнВ остварити, али то је модел по коме се граде установе културе.

Баталите утопијске идеје, више не живимо у комунизму.
 
Vrh