Ајд, још једном да пробам ... У чему се разликују домаћи грађевинари и њихове банке и обај пројекат и зашто и инвестирора боле дал'ће све да прода или неће...
А ви мислите како вам драго.
Домаће банке какве су биле до 2000. више не постоје. А, нису биле добре. Слабо су служиле сврси. Биле су само сервис индустрије која није радила. То што су правили 100 трактора и 1000 кечева, заборавите. 20000 запослених за то крша, само нам је јело супстанцу.
Сада опет имамо " своје" банке. АИК је покупио већи део оних грчких са почетка транзиције ( Алфу, на пример) и сад је " домаћа, а јака", стварно једна од јачих.
Али , ту банку имају неки људи који су једино грађани РСрбије, дакле, то ништа и не значи. Држава има само централну банку, а то је нешто друго.
Банке су као и продавнице, било које. Само што не продају 'лебац, него новац.
Имаш пиљару на углу где нешто кошта 100. Па имаш дисконт, где то кошта 80. Па имаш продавницу директно испред производње тога, где то кошта 60.
ОК?
Код банака имаш америчку или европску централну банку која нуди новац за 3%, на пример. Па велике коресподентске банке које нуде тај новац у препродаји за 4,5%. Па онда домаће пословне банке где то излази као основна камата 7% , али те изађе и скупље. Јер препродају новац ових већих. Као у пиљари.
Е, сад, кад наш инвеститор диже или инвестира , шта било, иде у нашу банку и уз све те провизије позајмљује , у крајњој инстанци, новац оне централне банке. А тај новац , у ствари, је , углавном нивоемитовани. Без покрића . Чека покриће тек кад крајњи корисник нешто направи. И, домаћи инвеститор плаћа све провизије банака у процесу , и мора да то што инвестира да доведе у стање да продаје и извлачи профит, како би банци плаћао камате и главницу. Нема пуно маневарског простора. Ако диже фабрику, мора да почне да продаје. Ту тржиште диктира хоће ли или неће продати. Ако диже зграду, исто - мора да је заврши и да прода простор. Кад је заврши, може ту зграду да прерачуна колика је пута , рецимо 2000 евра по квадрату , и да обрачуна хипотекарну масу , на основу које може да дигне нови кредит и прави следећу.
Е, сад, нико од нас грађана не мора да се брине за тај дуг и како ће га враћати. То је главобоља банке и инвеститора. Нама, грађанима, је важно да та гимнастика запосли што више људи, да они примају плате и да се држави исплаћују порези и доприноси. И да се надамо да ће посао бити успешан и да ће се ширити . Јер хоћемо да минималац дигнемо са 1 на 5 евра.
Али, у основи, ово је скупо и кајмак узимају банке. И, наравно, инвеститор, јер, зашто би иначе и радио ?
Е, сад, у чему је разлика између овог инвеститора и Арапина или Израелца?
Много виши ниво новца и задужење директно код произвођача новца. И другачији систем обрачуна покрића. Много више се гради и много више новца се улива у српску економију. Много више запошљавања, много више новца у рукама запослених и много више новца држави, самим тим.
Арапин узме 500 милиона , и не размишља како ће их вратити.
Дигне пет-шест зграда за те паре и уместо једне зграде од 2000 квадрата који домаћи инвеститор дигне, и где банка обрачуна новостворену вредност 2000 х 2000 евра по квадрату, Арапин дигне ексклузивни кварт , јер ту доведе сто чуда-муда и дигне 400.000 квадрата. И оде код свог рођака кредитора и пријави нову вредност од 400.000 х 4000 евра по квадрату. То је 1.6 милијарди хипотекарне масе.
Не мора ни да прода више од 30% , он одмах узима нови кредит од нових 500 милиона и инвестира даље. Јер је то игра која не престаје.
Сад , код нас , и Арапи и Израелци раде тај посао.
Нека од тог новца Србији буде преливени само 20% , а биће више, имамо новоствореног новца који ни три четири успешне индустрије не могу да зараде.
Запад је богат од тога, а не због производње.
Будимо срећни да су светски пљачкаши у рукавицама, овај рингишпил донели код нас.
За релативно кратко време, биће минималац са 1 на 5 евра, ако не буде рата или ако својом глупошћу не отерамо ову сјајну шансу.
