Baš tu gde ja Zuma slikao poslednje fotke zastanem prošle subote da škljocnem ovaj zalazak. Bager na šleperu je marljivo radio s obe njegove strane, nisam ni pokušao da ukapiram smisao akcije, nešto kao nasipanje iz šupljeg u prazno... Uto iza sebe začujem polugrubo pitanje "a zašto to slikate?" te se okrenem u kung-fu pozi i odgovorim "a zašto da ne!?". Stoji lik sa bajsom, neki iskreni rekreativac, pa mu pojasnim: da bih okačio na portal Beobuild. Na njegovo "a šta je to?" objasnim kako se ovde susreću inteligentni, stručni i dobronamerni ljubitelji Beograda, (misleći naravno na bolju polovinu članstva) gde se pomno prati i diskutuje sve... Našta je baja iskreno i uz blagi sarkazam uzvratio "pa šta ti vrede inteligentni i stručni, kad ovi... pogledaj, šta je ovo!... pa nisam očekivao da je ovo ovakvo sranje... ma ludilo!" Zurili smo u upale ploče koje se protežu duž ograde, zatim sam mu obratio pažnju na potonuli deo, uz gruba pojašnjenja dešavanja, na šta je njegova zgranutost prešla skoro u ushićenje izazvano transferom blama. Zatim je nekoliko puta ponovio, "pa ovo je..." ne nalazeći odgovarajući završetak.
Zaličio mi je na nekog urbanog rentijera koji, iako se legitimisao kao Beograđanin, očigledno ni fizički ni mentalno 'ne stanuje' tu, sudeći po tome što sada tek otkriva 'kvalitetne' detalje. Mračni karakter ovog mafijaškog građevinskog urbicida sam po sebi odbija od čestog cirkulisanja 'promenadom', tako sam zaključio.
Ukratko, dozvolili smo, gledaćemo. Leks specijalis je tu, a da bi se on promenio ili odstranio, biće potrebno da država postane država. Što se u Srbiji neće dogoditi skoro, ako i uopšte. Sudeći po šuškanjima, od stola ustaju jedni, a sedaju drugi gangsteri i prava partija pokerice tek počinje. Logično i očekivano.
