srdjanprpa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.07.2017.
- Poruke
- 2.182
- Pohvaljen
- 8.370
haha bas se pitam otkud ove dojave
Trebalo je SC prodati puno ranije umesto što je trulio i tavorio decnijama. Nadam se da će ovo biti model za mnoge druge slične objekte koji propadaju po Beogradu.
Koje slične objekte još imamo?Trebalo je SC prodati puno ranije umesto što je trulio i tavorio decnijama. Nadam se da će ovo biti model za mnoge druge slične objekte koji propadaju po Beogradu.
Koje slične objekte još imamo?
Zameo ih vjetar...Опет смо се мимоишли Дишо, данас ме однела девес'петица
Pogledajte prilog 215012
Опет смо се мимоишли Дишо, данас ме однела девес'петица
Pogledajte prilog 215012
Intervju – Ivana Letić: Sava Centar bio je u gorem stanju nego što se na prvi pogled činilo
U intervjuu za dnevni list „Politika“, direktorka projektovanja Delta Real Estate kompanije, Ivana Letić, govorila je o izazovima i postignućima tokom rekonstrukcije Sava Centra. Sa novinarkom Daliborkom Mučibabić podelila je detalje o toku rekonstrukcije, nepredviđenim izazovima koji su se pojavili tokom realizacije projekta, kao i o tome kako su se nosili sa pritiscima javnosti. Takođe, osvrnule su se na buduće planove kompanije, s naglaskom na Delta District – najprestižniji projekat u portfoliju Delta Real Estate-a, koji je sada u potpunosti u fokusu tima. Deo ovog ekskluzivnog intervjua prenosimo vam u nastavku.
U prvom redu, u nizu plavih stolica postavljena je jedna crvena:
Zovu je maršalka. Jedina je crvena u društvu 4.049 novih plavih španskih „Figueras” fotelja. Nosi broj 10 i montirana je u prvom redu na sredini čuvene Plave dvorane. Na istom mestu, samo u fotelji koja je tada bila plava, sedeo je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito kada bi posećivao Sava Centar (SC) koji je pre skoro pola veka sagrađen za održavanje Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Od tada sveobuhvatno nije bio obnavljan sve do pre tri godine kada su majstori ušli u kompleks od 100.000 kvadrata i izašli iz njega prošlog septembra. Tada je stavljena tačka na rekonstrukciju u koju je kompanija Delta Holding, kao novi vlasnik najvećeg kongresnog centra, uložila 120 miliona evra, a njen autor je arhitekta Ivana Letić, direktorka projektovanja u Delta Real Estate-u.
– Crvena fotelja je svojevrstan omaž bogatoj istoriji Sava Centra. Ideja je potekla od mene, ali su je sve kolege koje su bile uključene u rekonstrukciju oberučke prihvatile. Mnogo energije i vremena smo uložili da prikupimo što više podataka o tako važnom kongresnom i kulturnom zdanju i iznenadili smo se time koliko malo zvanične literature postoji.
Šta je bio najveći izazov u obnovi SC, koji je spomenik kulturne i političke istorije?
Prvi izazov je bio upoznavanje objekta i razumevanje toga šta je u stvari Sava Centar, zdanje vanredne arhitekture. Potom pronalaženje prave mere između starog i novog, da se sačuva njegov duh, prepoznatljivost, estetika, sve ono što je on značio ljudima, a da ga opet modernizujemo tako da to ne bude ekstravagantno i preskupo bez poruke. Jer, Sava Centar ne može sebi da dozvoli da 2025. bude objekat iz 1977. On treba da postavlja neke nove granice i otvara nove mogućnosti.
Mislite li da ste to postigli Immersive salom sa 16 projektora u kojoj se korišćenjem savremene tehnologije digitalni sadržaji, slika i zvuk projektuju na zidove sale i stvaraju osećaj uranjanja u prostor, kao i zimskom baštom?
Ta sala je tehničko-tehnološka inovacija. Kao što je SC bio čudo kada je izgrađen, ispred svog vremena, tako je Immersive sala neka vrsta čuda koja ne postoji na tržištu, koja daje drugačiji odnos prema događajima. Takođe i zimska bašta, odnosno atrijum, donosi različitost, novinu kada je u pitanju odnos prema zajedničkom prostoru.
Rekli ste da ste pristupili sa ogromnim poštovanjem prema objektu i da vas je iznenadilo u koliko lošem stanju je bio.
On je bio u gorem stanju nego što se na prvi pogled činilo, a već tada je bio na izdahu. Pošto je objekat bio u upotrebi, mislili smo da su neke stvari poput statike, bezbednosti na svom mestu. Ali nije bilo sve u najboljem stanju. Fasada sa dva tanka stakla bila je loša, voda je ušla u objekat i narušila čeličnu konstrukciju i sve smo morali da proverimo i saniramo. Ugradili smo fasadu sa trostrukim staklom, koja je teža od stare, ali energetski efikasnija, te smo ojačali i konstrukciju objekta.
U kojoj meri je arhitekta Stojan Maksimović, projektant kongresnog centra, bio uključen u njegovu obnovu?
Odmah smo dobili saglasnost. U Ameriku, gde je živeo sve do smrti februara prošle godine, poslali smo mu idejno rešenje, uzorke materijala i rendere. Njegova reakcija je bila pozitivna i prokomentarisao je da je mnoge stvari koje smo mi predvideli i on godinama predlagao da se urade, ali tada nisu bile sprovedive. Posle svega nam je jasno i zašto se pre nas niko nije upuštao u rekonstrukciju koja nije bila samo izuzetan finansijski poduhvat, nego je zahtevala i ozbiljne resurse u svakom smislu.
Na šta konkretno mislite?
Na znanje, stručnost, motivaciju našeg tima i svih drugih ljudi koji su bili uključeni u ovaj projekat. Mnogi su dolazili i tražili da bilo šta rade na Sava Centru, zato što taj objekat svima nešto znači i vezuje se za lepe uspomene. Delta se može pohvaliti velikim iskustvom i kompanija je koja je imala mnoge izazovne projekte, ali sa SC-om ništa se ne može uporediti. Mislim da smo morali da uradimo sve ranije objekte da bismo mogli da se uhvatimo u koštac sa obnovom Sava Centra. Sava Centar je jedna od najvažnijih simbola svega onoga što je Delta Holding postigao u prethodne tri decenije.
U početku je bilo i nepovjerenja prema tome šta će od starog centra ostati, sumnji da ste ga od grada kupili samo da biste ga kasnije što bolje prodali…
Očekivano, bilo je i negativnih komentara, a naravno nije mi bilo svejedno. Rekonstrukcija je reč koja zvuči invazivno i mnogi su brinuli o sudbini Sava Centra. Istina je da su komentarisali, ali niko od tih ljudi nije došao i pitao „Kako mogu da pomognem?” ili se obratio sa „Stojim vam na raspolaganju”. Sava Centar nije na prodaju.