Tek se sada vidi kakva je velicina Stojan Maksimovic bio. Ono za sta je on imao hrabrosti da uradi kod projektovanja SC pre 50 godina ove Deltine nazovi arhitekte nisu smele da ponove danas. Ne da ga nadmase - nego da obnove ono sto je on uradio pre pola veka.
Ono sto je uradjeno pre 50 godina im je bilo isuvise avangardno pa su sve razvodnili.
Zato smo sada dobili nesto sto unutra podseca na trzni centar ili aerodrom - hladno, sterilno i bezlicno.
Tuzno - potpuno su ubili duh SC.
То што пишеш ама баш никаквог смисла нема.
Унутар целог комплекса Делтиним пројектом реконструкције (сам чин реконструкције је најпозитивнији чин приватног капитала у Србији још од популарног задужбинарства 30их година прошлог века) је уклоњен само један битан елемент ентеријера који је притом јако нефункционалан и заправо упитне естетске вредности. А сачувано је на десетине других елемената ентеријера. Екстеријер је урађен "1 на 1", буквално је све очувано и то је поред враћања објекта у функцију најважније. И то све приватним средствима, без арчења наших пара.
И још једна битна ствар. Делта је на крају од планираних 60 милиона дошла до скоро 120 милиона за реконструкцију. За те или мање паре су могли негде на ливади у близини аеродрома да направе од нуле конгресни центар, да се не млате са партијом, бирократијом и заштитом свега па и инсталација у ентеријеру Сава Центра а нама да остане ругло, рупа без дна за партијске паразите.
Nije da nema smisla,ima ga svakako.
Tadasnja SFRJ je stavljala radnika na prvo mesto.Na mesto koje mu pripada po tadašnjem političkom uredjenju.
To mesto je izjednačavalo ,i onoga ko je u konferencijskoj sali,i onoga ko je u holu unutar objekta.
To je bila glavna Maksimovićeva vodilja,da fasada ima dvostruku funkciju,fasadu kao primarnu oblogu,onoga što je unutra, a unutra je tog čoveka i radnika,okupao suncem,pogledom na zelenilo sa svih strana ,u svim pravcima,a podno nogu,stavio mu je i potok,tako da se čovek osećao kao da je u prirodi,opušten,relaksiran,sa osećajem prostranstva.
Tom radniku ,očigledno nije bilo dovoljno,što je bio stub uredjenja države,što je imao zagarantovan posao,stan,zdravstvenu zaštitu,obrazovanje,pa i odlazak napolje.
Odlučio je da to sve promeni,i da je kapitalizam zapravo bolji,pa smo od brutalizma kao tadašnjeg pravca u arhitekturi,došli do brutalnog kapitalizma.
Takav brutalni kapitalizam ,sada gledamo u Sava Centru,u vidu pregradjivanja svega što može donetii profit.Kakvo sunce,kakva svetlost,kakav potok,daj od 16 sala napravi 50,pa digitron u ruke,da se sve to otplati.
Nažalost,istina je ,da Maksimovićev Sava Centar,sa čovekom u prvom planu,nije nikada mogao da se otplati,to i nije njegova krivica,on je napravio remek delo pa je napravio,ali je brutalna istina,da samo brutalni kapitalizam,može da iznese jedan ovakav Mega Remek Delo objekat.
Nije tačno da su mogli na livadi,nego je tačno, da je Maksimović napravio još jedno remek delo,koje je povezao pasarelom sa Sava Centrom,a taj brutalni kapitalista, kupio je oba remek dela,koja su jedna celina,brutalni san je ostvaren,a na livadi su završili oni proleteri,koji su sve to svojim golom rukama sazidali.