Šta je novo?
Od:
Filteri

Rudnici Litijuma u Srbiji (Rio Tinto...)

Multinaci korporacije i umerenost ne idu zajedno.

A ni zdrav razum, ljudskost, održivost, poštenje, efikasnost... im nisu jače strane.

Sam koncept korporacije poništava bilo šta osim mlaćenja para, koncept korporativne uprave je da pare moraju da se mlate po svaku cenu i da ništa drugo nije važno. A još kad to postane na međunarodnom nivou, pa se pojavi i taj neki mentalitet "šta nas bole, nije u našoj zemlji" tada kreće da se ispoljava sve najgore.
 
Poslednja izmena:
Sto te plasi korporacija? Valjda je svih ovih decenija ovde opasnija bila drzava kao vlasnik. I to bilo kog nacionalnog blaga ako cemo tim putem. Ispada da te vise plasi trzisna privreda i bolje da sve vratimo u Jugu ako moze.

Koliko zapravo znate o kompaniji i ovom rudniku? Osim sto vam je servirala ekipa koja je usla u skupstinu, gle cuda. Srbija rudarska zemlja vekovima, lezi na raznoraznim rudama i ima dugu tradiciju kao i skolovane ljude. Od trenutnih rudarskih kompanija dugo je nerentabilna jedino Resavica koliko znam. Ali ona se drzi na vestackom disanju iako ginu rudari svako malo dok se ne nadje resenje za citave rudarske porodice i mesta poput Aleksinca. Da je diskusija zdravija pa da neko pita da li ce ti ljudi biti uposleni u Loznici. Meni se cini da ce to biti prilika za tranziciju iz tradicionalnog u zeleno rudarstvo uz malo obuke. I da tako resimo zaposlenje za taj sektor na neko vreme.

Prakticno smo dve godine blokirali 1,5 milijardu veci bruto proizvod, po kalkulaciji poslednjoj iz 2021 gde su izneli ekonomsku analizu. Ta tvoja korporacija opredelila 2,5 milijardi evra da investira u Srbiji. To nismo imali nikad od nijednog ni domaceg ni stranog od kad brojimo svoje bogatstvo ceo 20 vek pa do danas. Sad je to naraslo zbog cena pa me ne bi cudilo da probije 3 milijarde.

Tamo u Loznici jedva cekaju, prodali ljudi njive, nista ih zivo ne zanima.
 
Страх од Рио тинта у комбинацији са нашим инспекцијама, министарствима, тужилаштво и тд. се сасвим оправдан.
Ја немам поверења ни у корпорације ни у државне органе.
 
forbes.n1info.rs

Profesori Rudarsko-geološkog fakulteta: Nema značajne opasnosti od rudnika litijuma

Rudnik litijuma u okviru projekta Jadar ne bi predstavljao značajnu opasnost po životnu okolinu, saglasni su profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Čedomir Beljić i Nikola Lilić, koji su radili na Studiji procene uticaja na životnu okolinu, prenosi danas Demostat. Oni napominju da taj projekat...
forbes.n1info.rs forbes.n1info.rs


IMG_3405.jpeg
IMG_3406.jpeg
 
Sa telegrama baš vezano za ovo:

Још један обмањујућ наслов произишао из пола сата демонстата.

Бељић и Лилић су хонорарни радници Рио Тинта и, на нашу жалост, истовремено професори државног факултета (РГФ).

Бељић и Лилић су радили на Студији изводљивости која није никад завршена, не могу да говоре о Студији процене утицаја и још боље - у јавности не смеју уопште да говоре о пројекту који је укинут чиме за потребе приватне компаније раде против одлука Владе Србије што подлеже кривичној одговорности коју ћемо тражити!

Ни они, као ни Јововић Александар (Машински факултет) и Ђукић Александар (Грађевински факултет) нису у медијима представљени као упосленици Рио Тинта, што они де факто јесу (радили наручене студије што им је компанија платила), а народу се представљају само као професори државног факултета. Обмана и превара, као што је обмана свести рудник на рупу у земљи. Нисмо ми будале, господо професори. Ви одлично знате да је пројекат "Јадар" подразумевао и прераду и одлагање МИЛИОН И ПО ТОНА ТОКСИЧНЕ ЈАЛОВИНЕ ГОДИШЊЕ, а знамо и ми! Та превара да израдом засебне студије за сваки део пројектне целине намагарчите народ вам већ једном није прошла, а показали сте ко сте и шта сте.

Сад замислите колико је низак ниво достојанства (сад већ верујем да га и немају) ових професора кад морају да раде све то и то јавно?

t.me

Заштитимо Јадар и Рађевину 🇷🇸

Званични канал удружења Заштитимо Јадар и Рађевину
t.me t.me
 
Studiju uticaja naručuje Rio tinto. A rade je oni koji su licencirani da to rade, u ovom slučaju verovatno pomenuti profesori. Dokaz za to da oni zade za RT je to što su radili studiju po narudžbini?

Inače ovo udruženje je odavno objavljivalo neproverene i lažne informacije.
 
Pa naprimer ovo da su "uposlenici RT" što si preneo.
Bilo je tu svega, od sumpornih kiša, do spržene zemlje, laganje o tehnologiji prerade.
Čak je i njihova uzdanica prof. Dragana Đorđević priznala da je govorila neistine i pogrešne informacije.
 
Taj drzavni fakultet sanja da dozivi jedan high tech rudarski projekat.

A koga da angazuju ako ne domace strucnjake? Pa od ovog rudnika ce da zivi cela semlja a kamoli struka iz rudarstva, to je vec diskutovano svuda.

Studija uticaja na zivotnu sredinu ne moze po propisima da se objavi pre nego se preda nadleznom ministarstvu kroz zvanican postupak koji je blokirala Vlada. Postupak je stao na usvajanju prostornog plana. Dakle nije do Rio Tinta.
 
Dzigi Bau je napisao(la):
forbes.n1info.rs

Profesori Rudarsko-geološkog fakulteta: Nema značajne opasnosti od rudnika litijuma

Rudnik litijuma u okviru projekta Jadar ne bi predstavljao značajnu opasnost po životnu okolinu, saglasni su profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Čedomir Beljić i Nikola Lilić, koji su radili na Studiji procene uticaja na životnu okolinu, prenosi danas Demostat. Oni napominju da taj projekat...
forbes.n1info.rs forbes.n1info.rs


Pogledajte prilog 191680Pogledajte prilog 191681
Kliknite za proširenje...


"Oni napominju da taj projekat, pored dela koji se odnosi na rudarske aktivnosti, podrazumeva i tehnološku preradu, o čijim efektima nisu govorili, budući da ne spada u njihov delokrug rada."- Sustina teksta.

Prerada rude je od pocetka problem, po studiji Rio Tinta 1100 tona sumporne kiseline na dan. Za 300 dana rada 330.000 tona sumporne kiseline, ne postoji cist i efikasan nacin nacin da se resi tolika kolicina otpadnog materijala bez uticaja na okolinu. Ne postoji ni profesor ni sa jednog fakulteta koji bi potpisao takvo resenje, zato i nema slicnih dokumeneta da umire javnost, pa ostaju jeftini spinovi da je samo kopanje rude bezbedno. A posle, masti na volju, resice se.
 
,,....Za 300 dana rada 330.000 tona sumporne kiseline, ne postoji cist i efikasan nacin nacin da se resi tolika kolicina otpadnog materijala bez uticaja na okolinu.... ,,,


Kako stoji opcija sa izvozom železnicom sirove ( ne preradene) rude ? 🙄

Prerada sa jalovištem da bude 1.000 km od rudnika.

Na pr. Nemacka vec ima neko preradu pa nek je prošiire i nek nešto zarade.
 
Sumporna kiselina nije otpadni materijal nego resurs, sirovina koja se koristi u proizvodnji.

Srbija je proizvodila i preko milion tona sumporne kiseline kada je hemijska industrija bila na vrhuncu. Mislim da se sada na razne potrebe troši polovina toga. Pa nije prvi put da se radi sa tim, je l treba sad celu industriju da zaustavimo jer je rizična. Za te tipove postrojenja važe sevesso norme, takvih postorjenja ima dosta u Srbiji.

ecourbo.com

Sevesso postrojenja - ECOlogica URBO

Implementacija evropske SEVESSO II directive o kontroli rizika od velikih akcidenata vezano za opasne materije u Republici Srbiji (Seveso II Directive – Council Directive 96/82/EC of 9. December 1996 on the control of major-accident hazards involving dangerous substances), je pokrenuta...
ecourbo.com ecourbo.com
 
На крају ће прерада бити у Хемијском парку Прахово, јер то је Источна Србија и они су навикли на ризике.

(Пошто не верујем да ће бити дозвољено да се руда шаље на прераду у Кину, где се углавном и прерађује литијум.)
 
Еликсир је у Прахову направио погон за прераду опасног отпада.
 
i ako se dobro sećam, izbegavali su (ili su čak i izbegli) da upadnu u sevesso tip postrojenja.
 
Sweet Dee je napisao(la):
"Oni napominju da taj projekat, pored dela koji se odnosi na rudarske aktivnosti, podrazumeva i tehnološku preradu, o čijim efektima nisu govorili, budući da ne spada u njihov delokrug rada."- Sustina teksta.

Prerada rude je od pocetka problem, po studiji Rio Tinta 1100 tona sumporne kiseline na dan. Za 300 dana rada 330.000 tona sumporne kiseline, ne postoji cist i efikasan nacin nacin da se resi tolika kolicina otpadnog materijala bez uticaja na okolinu. Ne postoji ni profesor ni sa jednog fakulteta koji bi potpisao takvo resenje, zato i nema slicnih dokumeneta da umire javnost, pa ostaju jeftini spinovi da je samo kopanje rude bezbedno. A posle, masti na volju, resice se.
Kliknite za proširenje...
Opet se vracamo na temu jednakog tretmana. Zasto vas toliko plasi jedna skupa investicija od jedne zapadne razvijene kompanije (koja je vec sad pod tolikom lupom javnosti) a ne plasi vas sve sto jedva stoji na nogama u Srbiji od hemijske, odbrambene industrije i svega sto potencijalno predstavlja pretnju po stanovnistvo iz ugla rizika po zagadjenje ili trovanje itd. Pa do povrsinskih kopova uglja, bakra i zlata koji su vec napravili nevidjena zagadjenja. Vrati se na realnost u drzavi.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Mel
Developmentalist je napisao(la):
Opet se vracamo na temu jednakog tretmana. Zasto vas toliko plasi jedna skupa investicija od jedne zapadne razvijene kompanije (koja je vec sad pod tolikom lupom javnosti) a ne plasi vas sve sto jedva stoji na nogama u Srbiji od hemijske, odbrambene industrije i svega sto potencijalno predstavlja pretnju po stanovnistvo iz ugla rizika po zagadjenje ili trovanje itd. Pa do povrsinskih kopova uglja, bakra i zlata koji su vec napravili nevidjena zagadjenja. Vrati se na realnost u drzavi.
Kliknite za proširenje...
Bez uvrede, ali to je argument da smo pucali sebi u jednu nogu pa sta fali da pucamo i u drugu, da zavrsimo posao. Valjda zelimo da popravimo kvalitet zivota a ne da se dodatno trujemo. Ali hajde da zaboravimo to i pravimo se da bi zagadjenje bilo pod kontrolom za vreme ekspoatacije rudnika. Rudna renta je 5% ako se ne varam, za metale u koje spada i litijum, citao sam neku analizu da bi po planu godisnje eksploatacije Srbija imala direktnu korist oko 17 miliona dolara, sto je mala cifra za nasu ekonomiju. Bilo bi jos nekoliko stotina radnih mesta, sto takodje nije previse jer vec postoji nekoliko fabrika u tom kraju koje imaju problema sa manjkom radnika.

Najveca korist od rudnika litijuma je kao sto je poznato dobijanje ucenjivackog potencijala za Srbiju, kojoj bi porastao medjunarodni ugled i znacaj zbog posedovanja kriticne sirovine, sto bi omogucilo dolazak novih velikih investitora za proizvodju elektricnih automobila i baterija. Kao i imunitet nase vlasti na sve kritike iz Eu zbog raznih razloga.

Kako bi mogao da se resi problem sa litijumom? Ne moramo da uvodimo zabrane kopanja kao do sada, vec mozemo da sastavimo dobar ugovor sa kompanijom Rio Tinto, u kome se ubace klauzule da su odgovorni za svaki ekoloski akcident, nezavisno od velicine i obima i gde prihvataju da nadoknade stetu i dovedu okolinu u prethodno stanje sa ciscenjem. Pukne brana sa milionima tona jalovine, Loznica prestaje da postoji a Srbija postaje vecinski deonicar kompanije Rio Tinto jer je procenjena steta 50 milijardi evra. Ne verujem da bi oni potpisali takav ugovor.
 
Nije predviđena tečna jalovina, samo čvrst otpad.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh