Šta je novo?

Rudnici Litijuma u Srbiji (Rio Tinto...)

Da li ovo znači da bi se Beograd pretvorio u Zrenjanin što se tiče vode?
Након 30 до 40 година колико планирају експлоатацију, да. И онда рио тинто покупи кофере, а ми пијемо флаширану воду из Словеније и Аустрије.
 
Beograd koristi 60% vode iz Save i 40% sirove vode iz reni bunara pored Save, pa te katastrofične priče o ugroženosti su besmislene. Eventualno zagadjenje bi bilo samo lokalno u Jadru, jer ako bi došlo do njega bila bi obustavljena proizvodnja litijuma.

Inače, pitanje je koliki bi bili benefiti u odnosu na moguću štetu.
 
Та приче имају итекако смисла пошто би се тешки метали таложили у муљу Саве у чијем сливу су Јадар и Дрина. Ово није празна прича као од риотинто лобиста по хепију и пинку, углавном излапелих јуловских економиста или правника.
Значи ризик од загађења је примарно на нивоу подземних вода због технологије вађења.
 
A kako će "teški metal" da dopliva do mulja u Savi?! . . ne može ni do Drine.
Preterivanja uopšte nisu potrebna, dovoljno je rizično kod neke veće havarije.
 
Пре свега по дубини. Затим по самом технолишком процесу вађења.
 
Došljak, nisi baš savladao problematiku, najveći problem je prerada rude. Dubina je samo par stotina metara i iskopavanje je klasično, ali za preradu je potrebna velika količina kiseline.

Osim toga bila bi velika količina toksične jalovine, koja bi morala da se deponuje dalje od naseljenih mesta i plodne zemlje. To je već odredjeno u nekim brdima.

Problem bi bila i isparenja kiseline, kao i reciklaža velike količine vode za preradu rude, . . itd. Sve to može da se uradi po nekom prihvatljivom rešenju, ali nesrećni slučaj je uvek moguć.
 
Poslednja izmena:
За овако малу добит и то на кратак рок, скупа је ово работа. Боље да нас заобиђе.
 
Pa, to sam postavio kao pitanje: kolika bi stvarna dobit bila za taj kraj i državu. Priča o fabrici baterija i el. automobila je prilično neizvesna, a neka rudna renta nije baš velika.

Ali, RT je uložio ipak neko vreme i novac u istraživanje, pa sada se čeka njihova reakcija. . . ili oni čekaju da vlada promeni stav po pitanju rudarenja litijuma.
 
Пре свега по дубини. Затим по самом технолишком процесу вађења.
Nema tu nista drugačije od ostalih rudnika u Srbiji. Realno svi rudnici zagađuju, ali je neobjašnjiva fama oko ovog.

Inače ja sam citao procenu uticaja na životnu sredinu. Prema studiji prečišćavanje vode dovodi gotovo do nultog uticaja na vodu (pitanje je koliko je to zapravo ostvarivo, ali je predviđena svakako bolja filtracija od bilo kog drugog rudnika kod nas ). Prema tim podacima vise zabrinjava kasnija prerada rude gde se koriste velike količine sumpora, koji završi u vazduhu kao SO2 (mada opet manje od EPS-a)
 
Mislim da je vlada pogrešila kod jednostranog prekida ovog posla, jer mogla je da sačeka tu njihovu Studuju, pa da kaže kako to nije dovoljno i da je rizično, pa onda izadje iz posla. Tako bi se ispoštovala bar neka procedura, a ovako . . .
 
Poslednja izmena:
Da li ovo znači da bi se Beograd pretvorio u Zrenjanin što se tiče vode?

Olako se koristi poredjenje sa vodom u Zrenjaninu, a ovde je potpuno pogresno.
Voda u Zrenjaninu je ODUVEK imala isti kvalitet, ono sto se desilo pre petnaestak godina je da je prihvacen evropski standard za klasifikovanje vode. Odjednom je postala "nezdrava", "zagadjena", "opasna", a generacije, pa i moja, su odrasle na toj istoj cesmovaci, zutoj, sa mirisom, ukusom, bojom i pomalo masnoj na dodir. Meni je beogradska voda oduvek bila gadna i nisam mogao da je pijem, cekao sam da se vratim kuci da se napijem te sada zabranjene vode.
Tako da ako bi se Beograd pretvorio u Zrenjanin sto se tice vode, znaci da bi bio grad u kojem se kvalitet nije promenio, ali su se standardi kontrole menjali.
 
Beograd koristi 60% vode iz Save i 40% sirove vode iz reni bunara pored Save, pa te katastrofične priče o ugroženosti su besmislene. Eventualno zagadjenje bi bilo samo lokalno u Jadru, jer ako bi došlo do njega bila bi obustavljena proizvodnja litijuma.

Inače, pitanje je koliki bi bili benefiti u odnosu na moguću štetu.
Изливање јаловишта је једном већ уништило еко систем Тисе, и добро утицао на Дунав, толико да је у Бугарској било забрањено борављење поред реке неколико дана. Обрада је паркирана на кратко, а слаба држава поново пристала на рад рудника и несрећа се умало поновила поново, два пута. Пример Баја Маре рудник злата.

Osim toga bila bi velika količina toksične jalovine, koja bi morala da se deponuje dalje od naseljenih mesta i plodne zemlje. To je već odredjeno u nekim brdima.

Problem bi bila i isparenja kiseline, kao i reciklaža velike količine vode za preradu rude, . . itd. Sve to može da se uradi po nekom prihvatljivom rešenju, ali nesrećni slučaj je uvek moguć.
Поново је пример рудника из Румуније одличан за ово.
Ma nista joj ne fali, samo ti sasavi evropski standardi su problem
>шта нам раде, како то да објасним деци.

Људи се овде превише плаше рудника, али то не значи да не треба да имамо рудник, једном и то наше претеривање да нам буде на добро.
Чиле има проблема са водом и размишљају да затворе руднике, а такође је у Орегону нађено "можда највеће икад" налазиште литијума, такође у Мејну, има нових налазишта и у Ирану.
Ми смо пропустили разне прилике за додатним новцем, па можемо и ову прилику, а и нзм да ли бих желео да ти радници буквл цркавају од испарења док су у тој води само да би нам Француз/Немац/Амер причао из свог електричног аутомобила како смо велики загађивачи и да треба да пратимо њихов правац (извожења загађења).
 
Najveća opasnost od ovog rudnika je od izlivanja jalovišta, a svedoci smo kako su vremenske nepogode postale sve ekstremnije. Dovoljno je da se desi jedna superćelijska oluja iznad Jadra, kao što se desila ovog leta u Novom Sadu nekoliko puta, koja će da izazove bujice koje bi prepunile jalovište i milioni kubnih metara jalovine bi se izlilo u Drinu, i zagadilo sve nadzemne i podzemne vode sve do Beograda a možda i dalje sve do Đerdapa.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ika
Najveća opasnost od ovog rudnika je od izlivanja jalovišta, a svedoci smo kako su vremenske nepogode postale sve ekstremnije. Dovoljno je da se desi jedna superćelijska oluja iznad Jadra, kao što se desila ovog leta u Novom Sadu nekoliko puta, koja će da izazove bujice koje bi prepunile jalovište i milioni kubnih metara jalovine bi se izlilo u Drinu, i zagadilo sve nadzemne i podzemne vode sve do Beograda a možda i dalje sve do Đerdapa.
Tokom poplava 2014 godine su pukle brane rudnika Stolice i Zajaca baš u slivu Jadra. Ako se ne varam drzava je sanrana jalovista tek 2016 godine posto je Farmakom (vlasnik rudnika) propao. A mi u Beogradu i dalje pijemo vodu, zar ne?
 
Када је Рио тинто у питању, треба нам и претерана узнемиреност. Србија није нека пустиња у Северној Америци или Аустралији да себи допусти овакав ризик.
 
Vrh