Манте се старлетанки министарки, да се вратимо на литијум што рече Врадовић.
Ево шта кажу Уједињене нације:
Developing countries pay environmental cost of electric car batteries
Growth in electric car sales is great news for the fight against climate change,
but the mining of the minerals used in their batteries poses serious risks for the environment.
Global consumers are warming up to electric cars, whose sales are expected to jump from 3 million vehicles in 2017 to 23 million in 2030, according to the International Energy Agency.
Similar growth is expected for rechargeable batteries, with the market for cathode – the positive electrode of the lithium-ion battery – forecast to reach $58 billion in 2024, up from an estimated $7 billion in 2018.
While this is great news for efforts to cut greenhouse gas emissions, an UNCTAD report says the expected
boom in mining for the raw materials used to make rechargeable batteries raises environmental and social concerns that must be urgently addressed.
“Most consumers are only aware of the ‘clean’ aspects of electric vehicles,” says Pamela Coke-Hamilton, UNCTAD’s director of international trade. “
The dirty aspects of the production process are out of sight.”
This is because while most of the consumers live in industrialized nations, the lion’s share of the raw materials is concentrated in a few developing countries.
One of the driest regions of the world
More than half of the world’s lithium resources lies beneath the salt flats in the Andean regions of Argentina, Bolivia and Chile, where indigenous quinoa farmers and llama herders must now compete with miners for water in one of the world’s driest regions.
Lithium
mining requires huge amounts of groundwater to pump out brines from drilled wells, and some estimates show that almost
2 million litres of water are needed to produce one ton of lithium.
In Chile’s Salar de Atacama, lithium and other
mining activities consumed 65% of the water, causing
groundwater depletion, soil contamination and other forms of environmental degradation, forcing local communities to abandon ancestral settlements.
“As demand for lithium increases and production is tapped from deeper rock mines and brines, the challenges of mitigating environmental risk will increase,” the report says.
https://unctad.org/news/developing-countries-pay-environmental-cost-electric-car-batteries
Значи укратко:
- за тону литијума је потребно 2 милиона литара воде (са сајта Рио Тинта: "Очекује се да ће радни век овог рудника бити најмање 40 година. Компанија Рио Тинто има циљ да у том временском периоду произведе 2,3 милиона тона литијум карбоната."
https://riotintoserbia.com/mediji/pitanja-i-odgovori/ )
- у државама Латинске Америке, домаће становништво у зонама рудника је морало да напусти своја насеља због последица активности рударења (у Мачванском округу који би цео био погођен активностима овог рудника живи око 300.000 људи)
- коришћење 65% залиха воде за потребе рудника и прераде је довело исцрпљења резерви подземних вода, а остале активности су довеле до контаминације земљишта.
E сад, да ли мислите да нам треба загађење целог Мачванског округа а и мало шире, нпр. специјалног резерваза природе Засавица који иако географски у Мачви припада АП Војводини? Да ли нам је потребно гашење пољопривреде у целом том округу, исељење становништва из села, и онемогућавање градовима у том округу да користе воду за пиће? Да ли нам треба сеоба још 100.000-200.000 становника у Београд и Нови Сад? Зашто се занемарује пољопривредни потенцијал Мачве која је у периоду пре уједињења са Војводином успешно прехрањивала већи део уже Србије?
