Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Vlade Srbije završilo je juče novu verziju Predloga zakona o zabrani diskriminacije
Delimično uvaženi crkveni predlozi
Izmene i dopune najspornijih članova * SPC: Tradicionalne crkve i verske zajednice pozdravljaju spremnost Vlade da usavrši Predlog zakona „što nije lako pod pritiskom kleveta i dezinformacija“
Autor: Ekipa Danasa
Beograd - Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Vlade Srbije završilo je juče novu verziju Predloga zakona o zabrani diskriminacije, u koju su unete i neke od izmena koje su predložile tradicionalne crkve i verske zajednice. Nova verzija Predloga zakona dostavljena je juče na mišljenje ministarstvima vera i pravde, čiji se odgovor očekuje danas, da bi se ovaj dokument u petak našao pred Vladom, saznaje Danas u dobro obaveštenim Vladinim krugovima.
Našem listu u Vladi Srbije juče niko nije mogao da potvrdi da li su s novom verzijom Predloga zakona upoznate i tradicoinalne crkve i verske zajednice na čiju inicijativu je prvobitni sporni dokument povučen iz skupštinske procedure.
Iako su tradicionalne crkve i verske zajednice tražile brisanje više članova iz prvobitnog Predloga zakona, u novoj verziji, kako tvrde izvori Danasa, izostavljen je samo član 45 koji se tiče „Pravila o teretu dokazivanja“. Najsporniji članovi 18 o „diskriminaciji u oblasti verskih prava“ i 21 koji se odnosi na diskriminaciju na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije, pretrpeli su delimične izmene i dopune.
Kako je rečeno Danasu, članu 18 dopisan je treći stav u kojem se navodi da se ne smatra diskriminacijom postupak sveštenika ili verskog službenika koji je u skladu sa verskom doktrinom, ciljevima ili uverenjima crkava i verskih zajednica koje su upisane u Registar crkava i verskih zajednica u skladu sa zakonom. Iz člana 21 izbrisan je treći stav kojim se predviđalo da „sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti“.
Suština inicijative za izmene Predloga zakona o zabrani diskiminacije koje su predlagaču, Ministarstvu za rad i socijalnu politiku uputile tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji jeste da se ovaj dokument „usaglasi ili upodobi standardima akata Saveta Evrope, Evropske unije i razvijenih demokratija“, saopšteno je juče iz Srpske pravoslavne crkve. U „Razjašnjenju osnovnih stavova tradicionalnih crkava i verskih zajednica o Predlogu zakona o zabrani diskriminacije“ koje je objavljeno na sajtu SPC ističe se da „tradicionalne crkve i verske zajednice iznova pozdravljaju spremnost Vlade da usavrši Predlog zakona o zabrani diskriminacije, što nije lako pod pritiskom kleveta i dezinformacija o suštini problema“, kao i da „podržavaju svaki napor ka suzbijanju diskriminacije i pomažu što hitnije donošenje valjanog zakona“.
U saopštenju koje je u ime tradicionalnih crkava i verskih zajednica dostavio episkop bački Irinej (Bulović) ukazuje se da „agresivna reakcija na njihov konstruktivan pristup odaje ostatke komunističke ideologije, udružene sa pokušajem da se kroz zabranu pravljenja razlike u priznavanju i zaštiti osnovnih prava u red osnovnih prava prokrijumčare prava koja ni međunarodna praksa, ni Ustav i državne vrednosti Srbije, ni zakoni Srbije ne priznaju“. Takođe se napominje da je „neprihvatljivo uvođenje na mala vrata, mimo neposredne pažnje javnosti i zakonodavnog tela, takvih prava, kojima se vređaju javni moral, verska uverenja, osnovne društvene vrednosti, kao i međunarodnim aktima, Ustavom i zakonima Srbije garantovano pravo na dostojanstvo ličnosti i na poštovanje privatnog i porodičnog života“.
Kako se navodi, „dosadašnji tekst Predloga kao da je bio pisan da omogući zloupotrebu sudova, državnih organa i međunarodnih instanci radi prisilnog sprovođenja interesa pojedinih interesnih grupa u slučajevima kada dođe do kolizije zaštićenih prava ili kada postoji legitiman interes za diferenciran tretman“. Takođe se ocenjuje da bi „dosadašnji tekst Predloga bio izvor teških konflikata i obezvredio bi borbu protiv diskriminacije u celini“.
U sedištu SPC Danasu je nezvanično rečeno da je pometnja u javnosti oko Predloga zakona o zabrani diskriminacije nastala greškom predlagača koji je smatrao da o Predlogu zakona treba da se konsultuje sa svima, uključjući i organizacije koje broje manje od desetak članova, ali da za mišljenje ne treba da pita i crkve i verske zajednice.
U Predlogu svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji za izmenu Predloga zakona o zabrani diskriminacije, u koji je Danas imao uvid, kao neprihvatljivi navode se, između ostalih, restrikcija verske diskriminacije u odnosu na ono što je već propisano u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, izričito navođenje „seksualne orijentacije“ i „polnog identiteta“ kao osnova diskriminacije ne predstavlja standard na uporednom planu, posebno zato što se „polni identitet“ na uporednom planu javlja samo izuzetno. „U Predlog se mora uneti mehanizam za koordinaciju vršenja različitih osnovnih sloboda i prava, kao i izuzetak koji će crkvama i verskim zajednicama i svim drugim pravnim licima, kada u skladu sa zakonom deluju u skladu s verskim uverenjem, garantovati zaštitu od zloupotreba zabrane diskriminacije“, smatraju tradicionalne crkve i verske zajednice, uz napomenu da „Predlog sadrži ozbiljne nomotehničke propuste, koji ga čine u velikoj meri neupotrebljivim“.
Šta zameraju tradicionalne crkve i verske zajednice - najsporniji članovi
Prvobitni Predlog zakona
Član 18. Diskriminacija u oblasti verskih prava
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese svoja uverenja, u skladu sa zakonom.
Stavovi crkava i verskih zajednica
Brisati član 18.
Obrazloženje: Postojeća definicija „diskriminacije u oblasti verskih prava“ ne ispunjava osnovnu svrhu zakona jer suštinski sužava pojam diskriminacije po osnovu vere. Član 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine, pod naslovom „Zabrana verske diskriminacije“, iscrpno i precizno, a potpuno u skladu s međunarodnim standardima, reguliše ovo pitanje: „Niko ne sme biti podvrgnut prinudi koja bi mogla ugroziti slobodu veroispovesti, niti sme biti prisiljen da se izjasni o svojoj veroispovesti i verskim uverenjima ili njihovom nepostojanju. Niko ne može biti uznemiravan, diskriminisan ili privilegovan zbog svojih verskih uverenja, pripadanja ili nepripadanja verskoj zajednici, učestvovanja ili neučestvovanja u bogosluženju i verskim obredima i korišćenja ili nekorišćenja zajemčenih verskih sloboda i prava“. Unošenje nejasne norme i norme koja je restriktivna u odnosu na već postojeću u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama neprihvatljivo je.
Prvobitni Predlog zakona
Član 21. Diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije
Stav 1: Rodni identitet i seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svom rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.
Stav 2: Svako ima pravo da izrazi svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno.
Stav 3: Sloboda izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se i na slučajeve transseksualnosti.
Stavovi crkava i verskih zajednica
Brisati ceo Član 21.
Objašnjenje: Zabranu prisile na izjašnjavanje o ličnim svojstvima i sklonostima, osim u opravdanim slučajevima i/ili slučajevima propisanim zakonom, neophodno je rešiti opštom odredbom, a ne pojedinačno, samo za neke od ličnih svojstava i sklonosti. Apsolutno je neprihvatljivo garantovanje slobode izražavanja „seksualne orijentacije“ i „rodnog identiteta“. Radi se o ličnim sklonostima koje su u domenu privatnog života svakog čoveka i njihovo javno izražavanje protivi se Ustavom, zakonom i međunarodnim dokumentima garantovanom pravu građana na zaštitu javnog morala, privatnog i porodičnog života, kao i neprikosnovenosti ljudskog dostojanstva.
Ustav Srbije ograničava garancije ove vrste na
- slobodu ispoljavanja verskih uverenja (čl. 43. st. 2. Ustava),
- slobodu izražavanja nacionalne pripadnosti (čl. 47. st. 1. Ustava),
- opštu garanciju slobode mišljenja i izražavanja ideja i obaveštenja (čl. 46. Ustava).
Dakle, „seksualna orijentacija“ i „rodni identitet“ ni po čemu ne spadaju u red pojava koje se tiču nacionalnog identiteta, ideja i intelekta, čije se izražavanje Ustavom štiti. Naprotiv, radi se o strogo ličnim sklonostima čije javno izražavanje neposredno vređa shvatanja javnog morala, neprikosnovenost dostojanstva ljudske ličnosti, privatnog i porodičnog života, kao i verska uverenja 95% građana Srbije koji su se izjasnili kao vernici tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Izričito navođenje transseksualnosti skoro da nema primera u uporednom pravu. Apsolutno je neprihvatljivo navođenje ove posebne lične sklonosti. Njenim stavljanjem u isti red sa nacionalnom, polnom ili verskom diskriminacijom, kao ozbiljnim društvenim problemima, ovaj zakonski tekst se obesmišljava. Važe svi isti razlozi kao i za brisanje stava 2. člana 21.
HAMARBERG: Neophodno usvojiti zakon protiv diskriminacije
- Uprkos napretku u Srbiji i dalje postoje velike prepreke u sprovođenju standarda u vezi sa ljudskim pravima. Zato mora biti usvojen zakon o borbi protiv diskriminacije - istaknuto je u juče objavljenom izveštaju komesara za ljudska prava Saveta Evrope Tomasa Hamarberga o stanju ljudskih prava u Srbiji, u kojem se ukazuje na težak položaj pojedinih manjina, pre svega Roma. Hamarberg je ocenio da uslovi u kojima žive Romi nisu dobri i da ih je potrebno poboljšati, kao i da su osobe sa invaliditetom i dalje izopštene iz društva i suočene sa predrasudama i problemima u obrazovanju i zapošljavanju. Hamarberg je izrazio zabrinutost zbog „neprijateljskog okruženja“ u kojem deluju aktivisti i organizacije za zaštitu ljudskih prava, pre svega oni koji se bave pravima seksualnih manjina.
Kvirija: Zakon ne podrazumeva istopolne brakove
NVO za promociju gej prava i kulture Kvirija saopštila je juče da Predlog zakona protiv diskriminacije ne podrazumeva odobravanje istopolnih brakova, kako se, prema oceni te organizacije, u javnosti često iznosi. Ta organizacija povodom „čestih obmana“ u javnosti vezanih za član 21. Predloga zakona, podseća da Ustav Srbije definiše brak kao zajednicu muškarca i žene i time striktno ograničava brakove između osoba istog pola. Srbija je, kako je navedeno u saopštenju, jedna od retkih država u Evropi koja ustavom zabranjuje gej brakove. Član 21. predviđa da su rodni identitet i seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.
Podrška UN usvajanju zakona
Misija UN u Srbiji izrazila je juče podršku usvajanju Predloga zakona o zabrani diskriminacije i ocenila da je princip zabrane diskriminacije od suštinskog značaja za razvoj kulture ljudskih prava. U saopštenju UN se navodi da „usvajanje antidiskriminacionog zakona predstavlja važan korak u ostvarivanju obaveze iz Opšte deklaracije o pravima čoveka prema kojoj ‘svakom pripadaju sva prava i slobode bez ikakvih razlika’“. Dalje se dodaje da je usvajanje ovog zakona takođe neophodno za primenu člana 21. Ustava Srbije koji propisuje zabranu svake diskriminacije, po bilo kom osnovu. „Srbija je na sebe preuzela obavezu da osigura zaštitu od diskriminacije, kao što je određeno u osnovnim međunarodnim instrumentima u oblasti ljudskih prava među kojima su Opšta deklaracija o pravima čoveka, Pakt o građanskim i političkim pravima i Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima - ističe se u saopštenju UN.