Ових дана требало би да стигне и сагласност војске неопходна јер се у Улици кнеза Милоша налазе најзначајније државне институције.
Ако се обистине све најаве, Београд ће добити модеран булевар који неће заостајати за Пасео де Грасијом у Барселони, авенијом по узору на коју ће се радити.
– Улицом кнеза Милоша с краја 19. века шетали су Београђани, о чему сведоче старе фотографије. Да бисмо пешаке вратили у ову улицу, уместо уских, закрчених тротоара, када радови буду завршени, поново ћемо добити простране јавне површине. Имаћемо и бициклистичку стазу која ће повезивати центар града са Прокопом – најављује Милутин Фолић, главни градски урбаниста.
Ниче и немачка амбасада
Када 2018. године грађани буду тестирали обновљену Улицу кнеза Милоша, моћи ће да дају свој суд и о изгледу нове немачке амбасаде чија ће градња, како је најављено, бити завршена исте године. До тада би требало да буде позната и судбина оштећених зграда Генералштаба у НАТО бомбардовању, име новог власника бивше америчке амбасаде, а можда ће се појавити и први објекти на месту тог комплекса, као и тржни центар на дну улице уместо рушевина бившег савезног МУП-а. Годинама се говори да ће уместо свих тих објеката наше и страних држава изнићи хотели, стамбени и пословни простор, али багери су се „уселили” једино на градилиште немачке амбасаде. Тешка механизација, додуше, бруји и на згради А Генералштаба где се руши 5.000 квадрата. Да на месту комплекса архитекте Николе Добровића, споменика културе, гради хотел био је пре три године заинтересован шеик Мухамед бин Зајед. Истим поводом 2013. дошли су и изасланици Доналда Трампа, америчког богаташа, за које је локација Генералштаба била само једна од потенцијалних „мета” у коју би „закуцали” ексклузивни хотел. „Ексцелзиор” ће, све су прилике, засад остати једино хотелско здање на некадашњем Топчидерском друму. Јер ни од намере амбасаде Гвинеје да зграду у Кнеза Милоша 66, коју су напустили пре двадесетак година, дограде и претворе у хотел још нема видљивих помака.
Корзо краљице Наталије
Да, добро је запазио градски архитекта. Улица кнеза Милоша не само да је била шеталиште, већ и главни корзо престонице Србије крајем 19. и почетком 20 века.
Он се од кафане „Лондон” спуштао ка Топчидеру, наводи Александар Диклић у књизи „Београд вечити град”. Скроман по уређењу и понуди, „Лондон” је био познат као „јавна адвокатска канцеларија” јер су његови најчешћи гости били адвокати. Они су, како Диклић указује у свом „сентименталном путовању Београдом”, за новац на лицу места писали жалбе. Локација за кафану није случајно одабрана јер је у њеној близини, на углу данашњих улица Кнеза Милоша и Краљице Наталије, био дом тадашње Народне скупштине, као и разна министарства и надлештва.
Доњи део улице красиле су раскошне куће са пространим цветним баштама. Али, у њој је била смештена и Војна академија.
– Ту су шетале младе Београђанке у пратњи гувернанти или старијих рођака. Девојке су посматрале униформисане питомце који су парадирали – истиче Диклић.
Овом улицом шетала је и краљица Наталија. Када је уведен трамвајски саобраћај, шеталиште је губило значај. Трамвајске шине водиле су Београђане до Топчидера па је линија постала прва излетничка у престоници. Фијакер је трамвајем, указује Диклић, заменила и краљица Наталија па се и она туда возила са сином Сашом, последњим краљем Србије из династије Обреновић.
Ова улица је и калеидоскоп историје Београда.
– Њоме су 1868. године пролетеле кочије са кнезом Михаилом, смртно рањеним у Топчидеру – каже Диклић.
На углу са данашњом Масариковом 1921. године одиграо се и један од неколико покушаја атентата на краља Александра Првог Карађорђевића. Комуниста Спасоје Стевић бацио је бомбу на краљеве кочије у којима је био и Никола Пашић, премијер Краљевине СХС. Краљ је остао неповређен јер је бомба уместо кочије погодила телеграфску жицу и повредила неколико пролазника.
Ова улица неми је сведок и дешавања од 27. марта 1941, али и присуства нациста, на шта је не тако давно подсетила и фасада Министарства спољних послова. Године 1998. приликом њеног чишћења испод слојева смога појавила су се обележја Вермахта, велика латинична слова В.
Најсвежија, враћају нас у 1999. годину када су ожиљке на нека од најзначајнијих здања у њој нанели НАТО пројектили.
Мешавина стилова
Улица кнеза Милоша је и својеврсна слика Београда у малом. Јер ко год прође потесом од Мостарске петље до Булевара краља Александра и пажљиво осмотри објекте који је красе уочава мешавину архитектонских стилова и епоха. Хотел „Ексцелзиор”, Музичка школа „Станковић”, некадашњи савезни МУП, хрватска или бивша америчка амбасада немају готово ништа заједничко, али све оне чине душу Улице кнеза Милоша. Нека од најзначајнијих здања настала су између два светска рата и повезује их исто име – Николај Краснов. Овај руски емигрант пројектовао је не само здање данашње зграде Владе Србије, већ и зграду Министарства спољних послова. Аутор је и пројекта за доградњу и преобликовање зграде у којој се данас налази Министарство финансија.
Биографија
Простире се на територији Савског венца, Старог града и Врачара
1872. добила име Кнеза Милоша
1.870 метара дуга
18,75 метара широк коловоз
32 метра укупна ширина
*подаци Дирекције за путеве
Занимљивости:
Укршта се са још три саобраћајнице са именима Обреновића – Краљице Наталије, Краља Милана и Краља Александра
Име чланова династије Обреновић носи некадашње и данашње главно градско шеталиште Кнез Михаилова улица
Прве обрисе добила je у време кнеза Милоша (тада још позната као Топчидерски друм, а не као улица). Тај друм био је веома значајан јер је град повезивао са кнежевим двором (конаком) у Топчидеру
У горњем делу Финансијског парка подигнут је споменик овом српском владару
На углу Кнеза Милоша и Немањине требало би да буду споменик Стефану Немањи и спoмeн-кoмплeкс „Српски срeдњи вeк”