Vezano za čistoću - razlika je u ''distribuciji'' đubreta odnosno ravnomernosti čišćenja i održavanja. Dosta delova Beograda - ulice, trgovi, prevoz, parkovi... zaista jesu čistiji nego oni u Parizu. To jest, ono što je ovde u nečijoj nadležnosti (čistoća, zelenilo, putari, itd...) zaista jeste dosta čisto u poređenju sa svetskim prosekom. Mi nemamo problem kao neki gradovi da u jednom Knezu možemo da igramo fudbal s otpacima. Jer će već za 5 minuta proći đubretar koji će to pokupiti.
ALI... s druge strane, ovde ako izađete iz okvira nečije nadležnosti i pogledate površine i delove grada koje niko održava, videćete više đubreta i krša nego u celom Parizu. Đubre u rekama, otpad u kanalima, divlje deponije, zarasle površine, karton naselja sa svim svojim ''dnevnim operacijama'', čitave ind. komplekse pune otpada i krša...
Dakle fora je što ovde, ono što se održava čistim, stvarno jeste čisto. Ali ono što nije ničije, izgleda ko Indija. Znači jedan aspekt priče nam je odličan, ali u drugom smo loši. S druge strane, u dosta zemalja Evrope pa i Amerike, to je malo ravnomernije raspoređeno, u smislu da ćete videti otpatke čak i u centralnim ulicama i trgovima, ALI nećete videti divlje deponije i Černobilje na svakom koraku. Bar ne u širem centru, kao kod nas.
Tako da tačno je to da, ako gledamo samo javne uređene i održavane površine, mi smo pojam čistoće za neke zemlje i gradove. Ali ako gledamo širu sliku, odnosno celokupan broj divljih deponija i količinu otpada i nemara koji stoje neregulisani, onda nismo ništa bolji od proseka. Samo je sve drugačije raspoređeno. Ili manifestovano, kako god to nazvali.
Ista priča važi i za neke druge aspekte funkcionisanja grada i društva. Neke stvari su kod nas ravnomernije raspoređene, a neke stvari su ravnomernije kod njih (amera i evropljana).