Rekonstrukcija kompleksa gradskih dvorova

[relja]

Vox91 » 14 Mar 2018 11:52 pm[/url]":vz125hzq]Kapija 1-Živković kaže da je stao izmedju dva dvora i gledao ka kapiji 1:Pogledajte prilog 4Mada mi takav plan zaverenika nije jasan-upadali su na kapiju koja je 10-15 metara udaljena od prozora spavaće sobe, zar im nije bilo logičnije da kad su već došli iz Oficirskog doma-udju na ovu kapiju u tišini Pogledajte prilog 3Deo zaverenika se kod Londona odvojio i išao na kapiju iz Krunske. Interesantno da zaverenici nisu imali ni plan starog konaka, čim su očekivali da ih Naumović odvede i pokaže gde je spavaća soba. Eto, da je postojao evakuacioni izlaz, kralj i kraljica bi imali sasvim dovoljno vremena da pobegnu, verovatno ih je prubudilo još to komešanje vojske na kapiji. Baš im je plan bio labav. Dakle, planirali su da im Naumović otvori ova mala sporedna vrata konaka, pored glavnog ulaza: Pogledajte prilog 2Živković reče da je upao u bazenčić, u panici je zaboravio da je tu:Pogledajte prilog 1 Evo i plana starog konaka krili su se u ovoj sobici u ispustu na fasadi-opet pokazuje koliko su zaverenici bili uspaničeni kada dva sata nisu shvatili da su sa ulice tri prozora na spavaćoj sobi, a kad su ušli unutra videli su da soba ima samo dva prozora koja gledaju na današnji Stari dvor. Pa kako se nisu zapitali gde su ona tri prozora sa ulice..malo je falilo da svane i da im plan propadne.

Najbliži stražar koji je motrio na "kapiju No.1" je bio - vojnik gardista, za kojeg je poručnik Živković imao autoritet kao oficir garde.
Na tu drugu kapiju u Kralja Milana, do današnjeg Novog dvora, a bližu Oficirskom domu, je, po Živkoviću motrio - žandar (zaposlen u žandarmeriji, osim dok je na dužnosti stražara, potčinjen žandarmeriji), na kojeg on nije imao niti mogao imati uticaja i od čije reakcije je i strahovao.
Čak je i naredio gardisti da puca na žandara, po potrebi.
Zbog toga je i kapija No.1 logičniji izbor.

Zaverenici su planirali da ih "ljudi iznutra" dovedu do kralja i kraljice, ali taj plan očigledno nije uspeo. Plan zgrade dvora je ipak državna tajna, a šta je logičnije, kako bi se to danas organizovalo i izvelo, sa vek i kusur vremena ljudskog iskustva od tada - e, to je lako

Srećom pa su drugi, daleko profesionalniji oficiri, vodili vojsku u ratovima koji su sledili.

 

[DzonTravolta]

Povrh svega, Mašin je bio raniji ađutant dvora, pa se opet nije setio. :bash:

 

[DzonTravolta]

Onda ispada na kraju da to u ovoj sceni i nije loše prikazano: https://youtu.be/Du7BMRhyOOs?t=20m55s.
Snimano je na autentičnom mestu, jedino što ne postoji zgrada Starog konaka.
Zaverenici stižu tačno do ugla današnjeg Starog dvora (gradske skupštine) i tu se otvara kapija. Jedino što nisu postojala ova dvojica stražara sa spoljne strane i što je Živković oboren prilikom otvaranja. Čak se u nastavku lepo vidi da "zaduženi za generala Lazu" odlaze u smeru gde bi bila Dvorska straža.

P.S: Kako lepo Kosančićev Venac tumači kaldrmisanu Kralja Milana.

 

[Vox91]

Serija je odlična, pogotovu kada se uporedi sa ovom parodijom o Nemanjićima. Ovi zaverenici su bili teške šeprtlje, pazi, kao oficiru tebi treba mozak da radi 300 na sat, da u borbi donosiš teške odluke, a oni stoje ispred dvora i ne vide tako očiglednu mogućnost da se kralj krije u ovom ispustu na fasadi. Antić iskače iz spavaće sobe kroz prozor koji gleda na Stari dvor, i lagano trči do baterije na ulici da opozove komandu na rušenje dvora, a ne zapita se zašto nije izašao kroz neki od prozora koji gleda na ulicu. Još su dakle kralj i kraljica sve vreme stajali i slušali kako se ovi pod prozorom dogovaraju da ih poubijaju, uzvikivali ime kneza Petra itd..kako im je bilo tih dva sata, strašno. I Naumović im je mogao nacrtati plan dvora i pokazati pre akcije, nisu se smeli pouzdati da će tokom upada sve ići idealno, kao što nije ni išlo. Da je dvor imao izlaz, kralj i kraljica bi imali dovoljno vremena da pobegnu i da ove oficirčiće posle lepo srede. Izdajnici obični, pogazili su reč i u sred noći upali ljudima u kuću i poubijali ih. Vrhunac kukavičluka, a i Apis kasnije nije video bitke ni u Balkanskim ratovima, koliko sam čitao-lečio se u banji..

 

[DzonTravolta]

Na stranu to gaženje zakletve, Aleksandar je radio razne stvari koje mu ne služe na čast (tri državna udara, poigravanje sa državnim aparatom, forsiranje porodice Lunjevica,...).
Inače, oficiri u domu nisu skoro uopšte pili te večeri (opijum su, ako shvatam, koristili kao sredstvo za smirenje), tako da su te greške načinjene u strahu.
Ne zaboravite još jednu stvar: Apis i Antić u to vreme imaju oko 25-26 godina, a kralj nepunih 27. Iz današnje perspektive, oni su svi još uvek dosta mladi.

 

[Vox91]

Mladi i zaludni, preko dana šetkaš uglancane čizme, a noću po kafanama bančiš, a u medjuvremenu ogovaraju i spletkare kao neke babe na pijaci. Značajan doprinos su imale i beogradske gospodje, koje su iz čiste zavisti i pakosti podbadale svoje muževe i sinove, a sve zato što nisu mogle da oproste Dragi što se usudila da se popne na presto. Aleksandar je bio tragična ličnost, roditelji razvedeni, ostao sam na dvoru, u stalnim trzavicama i borbi sa političarima, od ustava iz 1888. na vlast dolaze radikali i kao i danas-svuda postavljaju svoje ljude, od opština i sudova do ministarstava i kreće nevidjena korupcija, lopovluk, strančarenje i spletkarenje, a zemlja propada. Aleksandar iza sebe nema nijedno političko ubistvo, neutralni posmatrači kažu da ga niko ko ga je znao nije mogao mrzeti. Niti je bio gord, niti osion, lepo se ophodio prema ljudima, bio vrlo ljubazan u komunikaciji itd. Tom Naumoviću je svakog časa plaćao kockarske dugove, a eto kako mu je ovaj vratio. Ali neka, sudbina mu je vratila da ga ubiju njegovi kompanjoni zaverenici..eto, čak nisu mogli ni svoje ljude da sačuvaju. A kako su Aleksandra i Dragu kasapili, sekli prste i skidali nakit, izbacili kroz prozor kao najveće krvnike na svetu, samo govori o stanju mozgova te zavereničke klike. Hej,Obrenovići im stvorili tu državu, a oni tako da vrate..od tada nam sve ide naopako.

 

[DzonTravolta]

Dobro, to jeste tačno, ali gledaj sa druge strane: posle odlaska kralja Milana (koji je profesionalizovao vojsku), plate dramatično padaju i postaju neredovne, u pojedinim kasarnama se pojavljuje pegavi tifus (pritom, u mirnodopskim uslovima).
Draga jeste bila obrazovana žena, to niko ne spori, ali je ujedno bila i neviđeno ambiciozna i sujetna. Pritom, bila je nerotkinja, a to je, po tadašnjim surovim kriterujumima, bio veoma ozbiljan minus. Prema sećanju Bože Maršićanina, koji jeste imao obaveštajne dojave o pripremama zavere, Aleksandar se delimično uljuljkao pre samog prevrata, pa je ovaj preko Drage pokušao da utiče na njega, otvoreno joj govoreći da je jedan od ključnih problema njena bahata familija. Ona je do kraja tvrdila da njena familija ima prava da se ponaša kako se ponaša. Ono što Maršićanin nije, a Cincar-Marković jeste znao (prema svedočenju njegove udovice), bilo je da je sredinom juna (po starom kalendaru) Draga trebalo da putuje u Mađarsku u banju, što je zapravo samo bio izgovor za njeno proterivanje. Aleksandar je njoj i familiji čak već kaparisao vilu!
Prevrat je preduhitrio kraljev razvod. Iznad svega, Cincar-Marković, Milovan Pavlović i Laza Petrović do samog kraja ne veruju u zaveru, tvrde da su oficiri časni i sabotiraju (odnosno: u najboljem slučaju bagatelišu) bilo kakav pokušaj ozbiljnije istrage.

I nemoj da misliš da su zaludni: oni jesu dali inicijalnu kapislu zaveri, ali već posle propasti atentata u Kolarcu, ključnu reč počinju da vode Genčić, Novaković, Avakumović, Hadži-Toma, a kasnije Mašin i Mišić.

Iako je prevrat bio duboko anticivilizacijski čin, i te kako je bio isprovociran. Nije se neko napio, pa rekao: "Ajmo mi malo da ubijemo kralja i kraljicu!". Pune dve godine je trajalo strateško planiranje, traženje kandidata za presto (čak se spominjao i crnogorski princ Mirko), razmatralo se da li da se ide na ubistvo, ili samo na proterivanje,...

 

[relja]

Још мало о дворском комплексу:
Часопис Наслеђе, бр. 10.
МИРОСЛАВ ТИМОТИЈЕВИЋ, Престоничка урбана меморија и флексибилна национална географија: сађење младице Таковског грма у београдском дворском парку

http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... ijevic.pdf

Највећи део чланка се бави причом о тзв. "Таковском грму", "храсту - запису" (звучи познато? ), а заправо је школски пример како настају митови и како падају у заборав.

Последњи део чланка се бави храстом који је 1900. године засадио последњи Обреновић од жира из Такова , са стабла тог храста за који се верује да је испред њега кнез Милош позвао на устанак. То стабло још увек постоји, данас је то само још једно дрво у Пионирском парку.

Такође, спомиње се и скулптура-фонтана "Девојка са крчагом" за коју се изгледа не зна поуздано аутор ни када је тачно поствљена, али се бар може датирати да је то било крајем владавине кнеза Михаила.

 

[direktor]

Navodno je draga folirala trudnocu i imala pripremljeno djete za podvaljivanje
Aleksandar je uradio jako dobru stvar otkupio je dugove manastira hilandar
Milan je uveo stajacu vojsku i tada je vojska imala najbolji standard i plate i odnos plata medju cinovima
Bolje nego danas kad se preracuna
Steta sto kripta crkve sv marka nije otvorena nego dal 2 puta godisnje

 

[DzonTravolta]

Ja sam bio u kripti 2009. godine. Nije loš prostor, povremeno se održavaju koncerti horova.

Ali, da se vratimo na temu: nije sasvim jasno gde je Miloš posle povratka u Srbiju (1859-1860) boravio. Pošto je konak preko puta Saborne crkve bio srušen, po svemu sudeći nije rado boravio u Starom konaku (Simićevoj kući), tu je češće obitavao Mihajlo (već u to vreme).
Sam Miloš je, koliko sam shvatio, umro u Topčideru, u tamošnjem konaku. Meni je interesantna ta "balkanska" verzija evropskog posedovanja zimske i letnje rezidencije (zimska je bila ta srušena, na mestu Patrijaršije, letnja je u Topčideru, danas je muzej).
Mihajlo je, po svemu sudeći, ustalio gradski dvor, ali se (interesantno) spominje kako mu je u Simićevoj kući držan samo odar, tako da barem ja ne znam gde mu je bila kneževska kancelarija (po svemu sudeći nije u prestolonasledničkom dvoru, jer su tu tada bila ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova).
Verovatno "punokrvna" ideja o gradskom dvorskom kompleksu potiče tek iz Milanovog perioda, kada se ruši mali i zida novi dvor.

 

[Vox91]

Kad se Miloš vratio na presto 1859. živeo je u konaku na Topčideru, gde je i umro. Mihailo je za to vreme živeo u Malom dvorcu koji je bio na mestu današnjeg Starog dvora, a tada je počelo gradjenje Dvorca prestilonaslednika Mihaila na mestu današnjeg Novog dvora. Ipak, Mihailo je taj dvorac ustupio ministarstvima, a on se uselio u Simićevo zdanje. Da, tu mu je bio izložen i posmrtni odar.

 

[DzonTravolta]

Da, tako nešto sam i ja razumeo.

Inače, nije možda za idealnu analogiju, ali ono što nikada nije zaživelo, tj. kompletiranje kompleksa gradskih dvorova, ostvareno je na drugom mestu, samo na modernistički način:

Tu su dva simetrična krila sa leve i desne strane, centralni deo i još zadnje proširenje. Štaviše, i dvorište je slično koncipirano.

 

[Пантограф]

DzonTravolta » 15 Mar 2018 12:05 pm[/url]":xc62qsmo]
I nemoj da misliš da su zaludni: oni jesu dali inicijalnu kapislu zaveri, ali već posle propasti atentata u Kolarcu, ključnu reč počinju da vode Genčić, Novaković, Avakumović, Hadži-Toma, a kasnije Mašin i Mišić.

Да неко случајно не би помислио да је реч о Живојину Мишићу - није. Он је био Обреновићевац и омиљени официр убијеног краља, кога је пратио и на Хиландар, а овај га је заштитио од генерала Срећковића, команданта активне војске, који је хтео да Мишића отпусти.

Радикалској ђубради, црнорукцима и њиховој заједничкој Србији, Мишић је ваљао тек кад упадну у говна до изнад ушију, да им спасава голе животе, у другачијим условима су га терали из службе и изоловали. Гору судбину од Мишића имао је Димитрије Цинцар-Марковић, најугледнији наш генерал и творац оригиналне, победничке доктрине српске војске из ослободилачких ратова: убили су га као пса на кућном прагу, пошто је телефоном поднео оставку на место премијера, не слажући се да полиција истражује могућу заверу у војним редовима.

Храниш и браниш керове - да те уједу.

 

[DzonTravolta]

Petar Mišić. Da, ovo za Živojina je tačno.
Možda i najveći vojni strateg koji je ovde živeo.

Гору судбину од Мишића имао је Димитрије Цинцар-Марковић, најугледнији наш генерал и творац оригиналне, победничке доктрине српске војске из ослободилачких ратова: убили су га као пса на кућном прагу, пошто је телефоном поднео оставку на место премијера, не слажући се да полиција истражује могућу заверу у војним редовима.

Cincar-Marković je tvorac doktrine koju je Putnik dopunio i razradio, a odnosila se na oslobođenje Vardarske doline.
Ovo za telefonsku ostavku zaista nisam znao - pričalo se da je on trebalo da otprati Dragu u banju, što je zapravo bilo proterivanje.
Mislim da je policija (nažalost ili na sreću) daleko više odmakla od vojske u istrazi potencijalne zavere. Maršićaninovi agenti (N.B: upravnik grada Beograda je tada de facto komandovao mesnom policijom) su već bili na tragu organizatorima, a navodno su neke dojave stizale i od bugarske tajne službe (!!!). Tu treba navesti i dojavu majora Milosava Živanovića, koji je poslao pismo ministru Pavloviću u samo veče prevrata.

Problem je bio što ključni ljudi u vojsci i oficiri u vladi: Cincar-Marković, Pavlović i (iznad svih) Laza Petrović nisu hteli da priznaju da među oficirima može doći do zavere.

 

[Пантограф]

О Цинцар-Марковићевом доприносу:

Krajem 19. veka u Evropi su na snazi bile dve globalne vojne doktrine, koje su dogmatski primenjivane u većini armija manjih država. Francuska doktrina podrazumevala je frontalnu borbu sa energičnim probojima u neprijateljske snage, dok se pruska zasnivala na širokom opsedanju protivnika u vidu potkovice i na prodorima po bokovima, na mestima gde nisu koncentrisane glavne neprijateljske snage.

"Francuska doktrina nama ne odgovara, jer je ona razvijena za ratovanje u ravnici i na velikim površinama", ukazivao je kralju Milanu i oficirima general Cincar-Marković. "Kod nas ne bi valjala ni pruska, koja podrazumeva složene manevre velikih razmera. I jedna i druga traže razvučeno bojište, duge linije fronta i veliki razmak između vojnika i njihovih komandira. Naš planinski teren i narav vojnika traže manje jedinice, gušće postavljene i sa komandirom koji je uvek uz svoje vojnike. Srpski ratnik u pobedonosnom jurišu je nezaustavljiv, ali i brzoplet i paničar u porazu i odstupanju. Zato mu u blizini treba oficir, da ga, kad treba, na vreme zaustavi, osokoli ga i izda mu pravu komandu."

KONCEPT nove srpske vojne doktrine, u najkraćem, zasnivao se na prethodnim ratovima i analizi dotadašnjih pobeda i poraza, počev od Prvog srpskog ustanka, pa do katastrofalnog Srpsko-bugarskog rata 1885. godine. Iskusni general ispravno je primetio da su Srbi svoje pobede uglavnom zadobijali u defanzivnoj ulozi, kao i da im ofanzive nisu naročito išle od ruke. Okosnicu nove doktrine srpske vojske, kako je on video, trebalo je da čini odbrambena moć, koja bi efikasno mogla da se pretvori u ofanzivnu. Iako se već ukazivao trenutak konačnog oslobođenja Balkana od turske okupacije, Cincar-Marković je naglasak stavljao na odbranu zemlje.

Na rezultate ovakvog viđenja ustrojstva ratovanja srpske vojske nije se dugo čekalo: zahvaljujući ovoj koncepciji Srbija se 1914. uspešno nosila sa višestruko jačim neprijateljem. Kolubarska bitka udžbenički je primer pobede osvojene u povlačenju - što je retkost u ratnoj povesti - defanzivnom taktikom i protivudarom, koji je besprekorno izveo vojvoda Živojin Mišić. Osnove Cincar-Markovićeve doktrine promenjene su tek dvadesetih godina prošlog veka, kada su u principe ratovanja integrisana iskustva iz Prvog svetskog rata.

Линк: http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/c ... e-doktrine

(Фељтон о великанима којима се у Београду нисмо одужили ни сокаком. Списак је невероватан.)

Професори на Војној академији Цинцар-Марковића сматрају нашим најзначајнијим војним теоретичарем.[*]

 

[DzonTravolta]

Cincar-Marković i Ž. Mišić su bili izuzetni poznavaoci raznih doktrina, pritom su obojica bili veoma obrazovani.

Evo još jednog dodatka o obaveštajnim podacima ("Novosti" su izvor, ali pošto nema linka, morao sam da preuzmem tekst sa srbin.info: https://srbin.info/2015/07/26/srpska-is ... -trovanja/)

Краљ Александар Обреновић, дилетантски и наивно, игнорише строго поверљива тачна упозорења да се спрема убиство њега и краљице Драге, замена династије на српском трону Карађорђевићима, што се десило 29. маја 1903. Круна тих упозорења је депеша отправника послова Краљевине Србије у Лондону Чедомиља Мијатовића, коју Александру шаље 15 дана пре краљеубиства – са детаљима припремљеног атентата (!) о којем је Мијатовић обавештен из масонских британских кругова. Да иронија буде већа: неколико сати уочи атентата, један Аписов завереник се предомисли, покаје, лично краљу Александру пише упозоравајуће писмо и шаље по Божи Маршићанину, управнику Београда. И у том писму су били наведени детаљи завере! Узалуд. Писмо завршава у рукаву Маршићанина, а након убиства краља и краљице пронађено је – неотворено…!

A sada, mislim da će nas Igor ubiti, pa da nastavimo temu na nekoj istoriji ili negde, a ovde o dvorovima.

 

[Vox91]

U februaru 1902. u Petrogradu su se sastali Franc Ferdinand i ruski car i tada su rešili da Aleksandra prepuste svojoj sudbini. Petar Karadjordjević preko Jaše Nenadovića šalje pismo Franji Josifu sa izjavom da će biti lojalan Austriji i da će raditi na unapredjenju odnosa ako se popne na presto. Cele 1902. Rusi odlažu put kralja u Rusiju i tada zaverenici shvataju da je pušten niz vodu i definitivno rešavaju da ga ubiju. Kralj je plaćao ruske agente da vode rečuna o njegovoj bezbednosti, oni su sve podatke o zaveri imali krajem aprila, ali tek tri dana pred prevrat ruski agent dolazi kod kralja i saopštava mu o zaveri. Pre toga su kralju poslali upozorenje rumunski kralj Karol preko kraljeve tetke, a i bugarski knez Ferdinand koji je to čuo od svog sekretara. Na večeri u dvoru 28. maja uveče bio je i Cincar Marković, koji se verovatno protivio istrazi i negirao umešanost vojske, da bi kada je došao kući to veče-telefonom zvao dvor i kralju podneo ostavku na premijersko mesto. Dakle, Aleksandar je bio na tragu da ih raskrinka, ali kasno.

 

[DzonTravolta]

Zavera je bila toliko poznata stvar da je čudo što o njoj nisu pisale "Srpske Novine".

 

[Vox91]

Enterijer Simićevog zdanja-Starog konaka:Pogledajte prilog 1Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 5

 

[Vox91]

Na ovoj fotki iz dvora nastaloj posle prevrata, na ovoj sličici u donjem levom uglu iz spavaće sobe, kao da se pored kreveta vide vrata prekrivena tapetama. Prema onom planu konaka to su vrata od kupatila, a nasuprot tih vrata-bila su ona koja su vodila u tajni budoar. Antić piše da su vrata bila prekrivena tapetama, pa su verovatno bila ista kao i ova od kupatila,
ali kako ih onda nisu pre primetili:

 

[Ksenija]

Vox91 » Pet Mar 16, 2018 4:25 pm[/url]":3sc12ut1]Na ovoj fotki iz dvora nastaloj posle prevrata, na ovoj sličici u donjem levom uglu iz spavaće sobe, kao da se pored kreveta vide vrata prekrivena tapetama. Prema onom planu konaka to su vrata od kupatila, a nasuprot tih vrata-bila su ona koja su vodila u tajni budoar. Antić piše da su vrata bila prekrivena tapetama, pa su verovatno bila ista kao i ova od kupatila, ali kako ih onda nisu pre primetili

Stvarno, kako? Gledam već petnaestak minuta i ne nalazim odgovor.

 

[Vox91]

Uglavnom je usvojena teorija da su vrata budoara bila prekrivena tapetama, dakle najverovatnije su bila ista kao ova od kupatila na slici, samo na naspramnom zidu. Čitao sam i knjigu jednog oficira koji kaže da je video da su prvo bila jedna staklena vrata, a zatim iza njih jedna drvena dvokrilna. Ako je bilo prvo staklenih vrata-možda je to bilo ogledalo, a iza su bila druga vrata, kao što je prikazano u seriji Kraj dinastije Obrenović..ostaje misterija..

 

[Ksenija]

@Vox91
I kako da volim istoriju kada su zamalo sve pretpostavke? Čak i kada sam svedok istorijskog procesa (pl./sing.) ne mogu ništa tvrditi i ne samo ja.
Štivo je svakako zanimljivo.

 

[Vox91]

Jedna lepa fotka Aleksandra Karadjordjevića na stepeništu zimske bašte u Starom dvoru, mnogo mi je žao ovog prelepog enterijera:

 

[DzonTravolta]

To sa ogledalom ostaje vrlo nedorečen deo priče. Zvanična verzija kaže da ga nije bilo. Treba pitati Radomira Putnika odakle mu to za scenario, jer postoje neki izvori koji pominju i ogledalo (možda Vožd zna više).
Meni nije nemoguće da su oficiri u 2-3 navrata otvarali ogledalo i naletali na zid, pa odustajali u panici.
Onda se Vemić pribrao, shvatio da ne može ogledalo-vrata da vodi do zida, pa je otkrio prorez od dvokrilnog ormara.
Kažem: samo nagađam.