Извор финансирања никада није лако наћи. А ентеријер није могуће вратити у изворно стање, без опсежне реновације која би захтевала и озбиљне грађевинске захвате на самој конструкцији зграде. Промене које су градски дворови претрпели после рата, као што рекох, никако нису биле чисто козметичке природе.
Заправо, ни кад бисмо премостили ту знатну препреку, ентеријер опет не би било могуће рекреирати. Говоримо о уметничким делима, скупоценом намештају који је данас још скупљи, ако га је уопште могуће пронаћи итд. Изворни ентеријер је, нажалост, неповратно изгубљен.
Оно што јесте могуће је приближити се изворном стању, тј. стилу и атмосфери, уз озбиљна средства и помоћ стручњака из земаља попут Русије или Француске, који поседују неопходно искуство. Но, био би то поприличан луксуз..
Мислим да је далеко разумније оставити екстреријер у постојећем стању, уз могућу обнову купола (ако је то уопште могуће), затим обновити најрепрезентативније делове ентеријера - улазно степениште, свечану салу итд. - а остататак просторија прилагодити музејској намени, или чему већ.