Šta je novo?
Od:
Filteri

Rekonstrukcija davno srušenih zgrada

dedinje":1eojkhvt je napisao(la):
To je bitno a ostale činjenice o arhitektima i samoj izgradnji nisu bitni u mom postu. Branko Bon je posle rata bio u pravu kad je hteo da dozida još 4 sprata ali naravno bez promene boje u odnosu na ostali deo zgrade. Zašto je trebalo dozidati? Zato jer se situacija promenila u odnosu na onu pre rata, sazidane su nove zgrade okolo a trebalo je sačuvati proporciju u visini.
Kliknite za proširenje...

Bitno jeste ko su autori, jer zgrade ne bi trebalo da budu lego kockice pa da se nadziđuju svojevoljno. Nažalost, kod nas je to tako - nekome se baš svidi da bi mogao dozidati pa tako uništi celokupno autorsko delo samo zbog toga što je on mislio da tako može i da tako baš treba. Posle toga njegovu akciju verifikuju institucije i - eto najodvratnijih nakarada u ovom delu sveta u najužem gradskom tkivu. Slučajevi sa Bulevarom Oslobođenja 2 ili Njegoševom 4 su krajnje indikativni, a Dubrovačka 6a je nešto najodvratnije što ljudsko oko može ugledati.
 
Pa dobro kaži sada sam ili pitaj nekog poznanika arhitektu da li je sadašnji visinski odnos palate Albanija i okolnih zgrada pravilan u proporciji. Nije svako doziđivanje isto. Nekad se radi i skraćivanje visine zgrade. Nepr. ona lepa zgrada bele boje u Katanićevoj ima niži i viši deo. To je bilo u redu. Ali sad kad je napravljen Hram pokazalo se da je viši deo relativno blizu hrama i kvari izgled te postoji predlog da se on skrati što bi više istaklo kupolu hrama. Albanija ne mora da se doziđuje ali onda bi trebalo da se skinu dva sprata na vrhu tako da bude iste visine kao okolne zgrade. Stručnjaci znaju da je važan proporcionalni odnos visine susednih zgrada. Čovek ne mora biti stručnjak da bi procenio da li je proporcionalna visina susednih zgrada. To je nešto kao sa bojama zna se koja ide uz koju a koja ne.
 
Albanija je dobra onakva kakva je sada postoje razni nacini vidjenja proprcije zlatnog presjeka itd
neodgovori mi za zgradu arhiva koju mjesas sa zgradom vojne gimnazije
 
Ja sam ti napisao šta znam. Gimnazija je bila X u P. Čajkovskog. Njenu sliku si objavio. Pre rata je bila gimnazija Kralja Aleksandra. dve tri godine posle mog maturiranja čuo sam da je postala vojna gimnazija i da mladići koji je završe ( sve o trošku vojske) imaju obavezu da upišu Vojnu akademiju. X gimnazija je prešla u novu zgradu na novom BG. Druga velika zgrada na Topčiderskoj zvezdi je kako sam čuo bila nekakav arhiv. Zgrada i sada stoji lepa je i masivna i ne znam šta je sad u njoj. Mogu da odem i vidim. Nekakav arhiv je u Karnedžijevoj ulici iza Metropola. Da li je vojna gimnahzija ukinuta i šta je sad u zgradi u P. Čajkovskog ne znam, otići ću da vidim. Emotivno sam veoma vezan za taj kraj. Ima krajeva u Beogradu u kojima se osećam kao stranac. Napr. to je Karaburma. Čudi me da ti kao ekspert nisi razumeo ono moje pisanje o proporciji visine zgrada. To je itekako važno. Nije mi jasno kako si za 6 godina poslao skoro 10.000 poruka. Ne znam šta je to zlatni prijesek ja mislim samo na proporciju u visini zgrada.
 
dedinje":2h55j2be je napisao(la):
Pa dobro kaži sada sam ili pitaj nekog poznanika arhitektu da li je sadašnji visinski odnos palate Albanija i okolnih zgrada pravilan u proporciji. Nije svako doziđivanje isto. Nekad se radi i skraćivanje visine zgrade. Nepr. ona lepa zgrada bele boje u Katanićevoj ima niži i viši deo. To je bilo u redu. Ali sad kad je napravljen Hram pokazalo se da je viši deo relativno blizu hrama i kvari izgled te postoji predlog da se on skrati što bi više istaklo kupolu hrama. Albanija ne mora da se doziđuje ali onda bi trebalo da se skinu dva sprata na vrhu tako da bude iste visine kao okolne zgrade. Stručnjaci znaju da je važan proporcionalni odnos visine susednih zgrada. Čovek ne mora biti stručnjak da bi procenio da li je proporcionalna visina susednih zgrada. To je nešto kao sa bojama zna se koja ide uz koju a koja ne.
Kliknite za proširenje...

Svakako. O tome postoji čitava nauka, samo su rezultati te "nauke" na nivou opet "dobro je/lepo je, jer tako osećam" ili "dobro je/lepo je, zato što je samerljivo matematički" itd...

Ako pretpostavimo da je pre rata zgrada pogrešno projektovana (proporcijski) to znači da su ondašnji arhitekti bili debelo u krivu i da su bili obični dunsteri.
 
mmilovanpm. Kako to da se ne razumemo? Nije zgrada pre rata pogrešno projektovana nego pre rata nije bilo pored nje one zgrade centrotekstila.
Tu sam laik ali da pokušam sa primerom, Ako je neka zgrada visoka 100 metara onda ona što je direktno uz nju ne sme biti visoka 90 ili 110 metara. To je suviše mala razlika i bode oči. Nije to moja mudrost već tako kažu arhitekte a čovek sam vidi kao što se vidi neslaganje boja. Ako je zgrada visoka 100 metara onda ona pored nje treba da ima visinu 60 do 65 metara ili 140 do 150 metara. Napiši molim te tvoje mišljenje i to ako možeš malo opširnije. Zašto prvo kažeš da o tome postoji čitava nauka a onda reč nauka stavljaš pod znak navoda.
 
Direktore, tvoj link ne mogu da vidim. U gornjem levom uglu piše NOT FOUND.
 
Ovo je neostvaren miticev projekat na Slaviji (na mestu tzv. miticeve rupe) koji jako potseca na palatu Albanija:

Mitic.jpg


Slozili bi ste se da bi ovakava Albanija izgledala daleko potpunije tj. da bi ti dodatni elementi na vrhu definitivno imali smisla. Baza za 'nadogradnju' vec postoji na vrhu, siguran sam da bi na konkursu mnogi dosli do odlicnih estetskih resenja.

albanija_kolarceva.jpg
 
dedinje":u4wtn1qs je napisao(la):
mmilovanpm. Kako to da se ne razumemo? Nije zgrada pre rata pogrešno projektovana nego pre rata nije bilo pored nje one zgrade centrotekstila.
Tu sam laik ali da pokušam sa primerom, Ako je neka zgrada visoka 100 metara onda ona što je direktno uz nju ne sme biti visoka 90 ili 110 metara. To je suviše mala razlika i bode oči. Nije to moja mudrost već tako kažu arhitekte a čovek sam vidi kao što se vidi neslaganje boja. Ako je zgrada visoka 100 metara onda ona pored nje treba da ima visinu 60 do 65 metara ili 140 do 150 metara. Napiši molim te tvoje mišljenje i to ako možeš malo opširnije. Zašto prvo kažeš da o tome postoji čitava nauka a onda reč nauka stavljaš pod znak navoda.
Kliknite za proširenje...

Nalazimo se na veoma osetljivom terenu. Kada sam napisao "nauka" mislio sam na naučno proučavanje estetskih fenomena (a ne samo filozofsko tumačenje istih ili na usvajanju istih na osnovu sviđanja ili diktiranja autoriteta od strane "veličina") - ukratko dokazima zašto je nešto lepo na osnovu fizioloških procesa koji se dešavaju kada gledamo ali i, sledstveno tome optičkih zakonomernosti nastalih na osnovu pokreta ljudskog oka.
 
Sad sam bio u mojoj bivšoj gimnaziji. To je sada Vojna gimnazija. Razgovarao sam sa portirom koji je vojno lice. Kaže da sad imaju mnogo manje pitomaca nego pre raspada Jugoslavije. Pošto se pojavio višak prostora u istoj zgradi je otvorena Sportska gimnazija. Adresa je Petra Čajkovskog 2. Sad sam tek video koliko je lepa kao đak to nisam primećivao. Zidovi su obloženi mramorom, stepenice su mermerne, prostran ulaz i široki hodnici. To je ona zgrada čiju je crno-belu fotografiju direktor objavio. Slika je snimljena pre rata.
Zatim sam otišao kroz park do one druge zgrade koja je blizu same Topčiderske zvezde. Sliku te zgrade direktor je objavio na linku. Slika je manja i u boji. Fasada je slična Vojnoj gimnaziji i to može da stvara zabunu. U toj zgradi je sada Arhiv Jugoslavije. Pošto je država postojala nešto preko 70 godina nakupila se ogromna arhivska građa i dobro je što su je izdvojili. Portirka mi je rekla da postoje još na raznim lokacijama Arhiv Srbije, Arhiv grada Beograda i Vojni arhiv. Ispred te zgrade je lepa i dosta velika bista Kralja Aleksandra.
 
Zgrade su spreda gledano neverovatno slične. Ova u kojoj je sada Arhiv Jugoslavije bila je prvobitno namenjena da služi kao dom pitomaca koji su bili učenici Kraljeve gimnazije. Međutim to je bila vrlo kratko vreme i početkom rata ukinute su i gamnazija i dom. Posle rata gimnazija je radila kao X beogradska i zatim Vojna. U zgradi doma bile su razne ustanove a od 1970 je Arhiv. Kraljeva bista je postavljena ispred zgrade Arhiva a ne ispred gimnazije pošto je Arhiv imao mnogo veće dvorište u parkovskom obliku. Ono je i ograđeno tako da je bista bezbedna. Nema potrebe da se zgrada arhiva sada ponovo pretvara u dom pošto je dom učenika gimnazije sada kod stadiona Partizana a i broj učenika (pitomaca) nije veliki kao nekad.
 
Ovaj poslednji post je još jedan argument da staru zgradu pošte treba obnoviti. To je i naša obaveza prema generacijama koje su je izgradile.
 
Trebala bi i NATO paktu da bude obaveza da obnovi sve sto je porusila.
 
Ne mora sve. Neka daju pare makar samo za obnovu Dobrovićevog generalštaba.
 
Oni ne daju pare ni u humanitarne svrhe a kamoli za ratni zlocin!
 
U vezi sa Vojnom gimnazijom i zgradom internata, treba reći da je obe zgrade projektovao arhitekta Hipotekarne banke Vojin Petrović koji je umro oko 1932., neposredno pre otpočinjanja izgradenje obe ove ustanove pa su građevine izgrađene po izvođačkim planovima drugih lica koja su poštovala originalnu arhitektovu zamisao.

Vojinovo sjajno delo je i dogranja Hipotekarne banke (danas Narodnog muzeja) arhitekturom potpuno identičnom originalu, kao i zgrada Hipotekarne banke u Sarajevu (sa Milanom Zlokovićem).
 
mmilovanpm":3p5tkh16 je napisao(la):
relja":3p5tkh16 je napisao(la):
1943, navodno
Kliknite za proširenje...

Ne znam tačnu godinu, ali jeste okupaciona sigurno, jer postoje snimci iz 1944. gde se vidi da je Dvor zakrpljen.
Kliknite za proširenje...

Na poleđini (fotografije se nude na ebay) piše 1943. Postavio sam ih na PZ forumu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh