Bulevar kralja Aleksandra kao Jelisejska polja?
24. 02. 2010.
Zahvaljujući aktuelnom problemu beogradskih platana, napokon se neko setio da u Srbiji postoji i struka koja se zove Pejzažna arhitektura, da postoje i stručnjaci za pejzažnu arhitekturu okupljeni oko nacionalnog strukovnog udruženja, za koje se na žalost ili pak na sreću više zna u inostranstvu nego ovde, u toj istoj Srbiji.
Sada, kada je već kasno da se utiče na zub vremena i i neuvažavanje struke, možda su neki pomislili da pejzažne arhitekte poseduju eliksir mladosti i čarobni štapić pa da u momentu Bulevar kralja Aleksandra mogu da transformišu u Jelisejska polja, ili neki drugi prestonički drvored. Na žalost, nema magije u našem poslu, osim čarobne lepote objekata koje stvaramo, a koja se menja iz dana u dan iz meseca u mesec iz godine u godinu. Lepote, koja ne počinje i ne završava se presecanjem vrpce, slikanjem i izjavama političatra, protestom građana i nevladinih organizacija, već lepote koja se stvara godinama i koja može da traje jedino ako se poštuju stroga pravila koja je propisala struka.
Pitamo se da li ima ikakvog smisla sadašnje stanje predmetnog drvoreda koga je neko od šaljivih građana nazvao “krezored” može da se poredi sa dvokilometarskom i višerednom avenijom na već pomenutom “mestu blaženih” odnosno Jelisejskim poljima? Naravno da ne može, ali mi želimo i odgovorno tvrdimo da će u skoroj budućnosti drvored Francuske prestonice dobiti ozbiljnu konkurenciju po svim kriterijumima iz definicije drvoreda. Jedini uslov da se ovo desi jeste da se prepusti stručnjacima da rade svoj posao.
Kako bi se osećao kardiohirurg da mu se u sred operacije transplatacije srca pojave balerine, arhitekte, frizeri i stručnjaci iz drugih oblasti, sa idejama i predlozima da ipak zadrži staro srce, da ga malo zakrpi i obriše a da ono zdravo spremno za pesađivanje sačuva za neka druga možda bolja vremena? Kako li bi se tek osećao i koliko bi živeo sam pacijent?
Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije ne želi da se beskonačno raspravlja i polemiše o sudbini sadašnjeg drvoreda, koji je zbog bolesti i i neuvažavanja postulata struke, a na našu žalost, već osuđen na laganu ali sigurnu smrt, već je spremno da zajedno sa svim dobronamernim grupama i pojedincima aktivno učestvije u realizaciji projekta budućeg drvoreda, čijom bi realizacijom i grad Beograd ali i cela Srbija dobili novo lice, novi simbol, odnosno novi identitet.