А земљиште вреди 0 евра? Само локали у каквом год да су стању уз тротоар тамо вреде 4-6 000 евра а земљиште 5-10 милиона евра. Дакле експропријација је минимум 20 милиона.
Када си написао ове цене, почео сам да по Гуглу тражим, и утврдио да је код Вука 5000-6000, али је дуж улице (ако говоримо о локалима који излазе на улицу) око 3000 евра метар квадратни. Укупна експропријација у Булевару краља Александра за остваривање усвојеног плана Булевара са регулацијом 38 метара, је 80 милиона евра, где су урачунати и ти локали. Други-трећи ред уџерица кошта мање, а који је неопходно откупити и срушити уколико желимо да направимо ефикасан јавни превоз и пре градње метроа. То значи типа 90 милиона евра за експропријацију, и цирка 20 милиона евра за саму инфраструктуру.
Ја сам нисам никада рекао да кошта 0, али исто као и метро, има своју економску рачуницу, велика улагања за велики ефекат. Ако направимо трамвајски терминус Цветкова пијаца, можемо потпуно укинути Радио индустрију, и тај плац дати на лицитацију. Ако порушимо први ред уџерица и проширимо улицу, имамо основа да у другом реду уџерица дозволимо градњу високе спратности (читај, такса за уређење грађевинског земљишта). БКА добија карактер линеарног центра све до Устаничке, са посредним ефектом и на остатак Звездаре и Гроцку. Али, један од најважнијих ефеката је повећање поузданости и брзине јавног превоза изражен у еврима по 10 милиона евра годишње за сваки минут.
Изразито сам против било каквог дуплирања различитих шинских система на истим правцима у околностима толико непокривених или слабо експлоатисаних постојећих праваца. Дакле, за Булевар нагазни семафори и евентално денивелација на најподеснијим местима за то и ништа више од тога. Метроом спасавати Душановачки, Врачарски и миријевски гребен.
То би значило да би источно од Вукобог споменика дао приоритет Јовиновој метро линији 3. Не сматрам да је погрешно, али ако хоћеш да се што више разгранавају, а што мање дуплирају шински системи, тада је потребно дати му нови квалитет, а то је немогуће без озбиљне реконструкције источно од Цветка.
Тскође, формирати нови мега бус терминал поред два постојећа мања и 1500м пре другог великог бус терминала на Коњарнику ми је у овим околностима других далеко критичнијих тачака јавног превоза крајње нерационално. Овде макар већ постоји солидно укрштање бус и трамвајског терминала.
Квалитетан јавни превоз је онај који омогућава максималну покривеност вожњама са максимално једним преседањем. Кључне тачке за трамвај, метро, воз су управо звездаста чворишта, а Цветкова пијаца има добар потенцијал да то постане. Позитиван пример везивања приградских аутобуса за звездасто чвориште је Бањица, где се одваја 6 главних праваца јавног превоза: 1)Раковички, 2)Дедињско строгоцентарски 3)Аутокомандо-Славијски 4)Медаковићко-Звездарски 5)Кумодражки 6)Авалски. Пример лоше решеног звездастог чворишта је Мостарска петља и Панчевачки мост. На Мостарској петљи аутобуси из Чукаричких, Барајевских, Обреновачких, Лазаревачких предграђа као и локални возови су само у транзиту, као и тролејбуси, те скоро све линије које се преко петље крећу у скретање. И Панчевачки мост је лош, зато што нема везу на Рузвелтову, Миријево. Уопште, креатори ширења трамваја из 1980-тих су имали један тако важан превид, да су терминус аутобуса са потеза 100 и трамваја поставили на Омладински стадион уместо на Панчевачки мост. Конкретно, Цветкова пијаца има потенцијал звездастог чворишта са следећим крацима: 1)Вуков споменик 2)Димитријала/строги центар/Крњача 3)Миријево+Роспи ћуприја 4)Смедеревски пут 5)Аутокоманда 6)Медаковић/Вождовац. Око 1500 метара је огромно растојање у урбаном простору (не и у субурбаном). У тој зони између Смедеревског пута, Устаничке и Цветкове пијаце већ имамо два тарминуса која нису чак ни на крстастом чворишту, већ крајпуташка. То су Коњарник 2 и Радио-индустрија. На Бањици је развлачењем терминуса макар постигнуто веће преклапање градских и приградских линија, али за 300 линије не! Без обједињеног терминуса Цветко, одређени мање позитиван ефекат се може постићи теоријски продужењем аутобуса 77, 31, 17 до терминуса Смедеревски пут, али он је већ претрпан и са постојећим линијама. На крају, немамо вишеперонске саобраћајне површине на чвориштима јавног превоза за чекање реда вожње, у сврху одржавања равномерног интервала и равномерне оптерећености возила.
Добар аутобуско-тролејбуски систем захтева велике саобраћајне површине. Беч, Праг, Варшава су примери јако густе и ефикасе трамвајске мреже, са којима осим ослобађања од аутобуских терминала у центру, постижу и најуспешније метро системе градова у категорији пар милиона становника. У Београду се доводи у питање да икада имамо тај ниво развијености трамвајске мреже. "Естетски немогуће уклопити" је крилатица оних архитектонских антиталената, који су клицали за укидање Железничке станице Београд. Ако у неком друштву постоји добра воља и таленат, естетски интересантно решење се може наћи чак и за
фабрику или
топлану. 
www.politika.rs
