Проблем је друге природе - компликована имовинска стања на парцелама. Већина тих парцела имају такозване вагон објекте, односно низ малих кућерака у низу где сваки кућерак има свог власника. Значи инвеститор треба често да задовољи велики број људи, неретко и преко 10 особа. А апетити власника су често абнормални. за кућерке од 15 квадрата који прокишњавају хоће по два стана итд ...
Имате друге случајеве, да је један од власника апсолутно незаинтересован, углавном су то старији људи. И џаба 9 власника да се договори са инвеститором, кад тај један неће да прода и шлус. Шта год да му се понуди, једноставно неће и то је то.
Трећи случај, и најчешћи је да се имовина води на одавно преминуле људе. Иначе је то код нас Срба велики проблем што се имовина не преводи на наследнике, јер су наследници неодговони и незаинтересовани. А неретко се дешава и да је следећа наследна линија помрла и да тек трећа треба да наследи, а свака линија повећава број наследника. Код таквих случајева треба да се ради оставина, а то траје, плус су ти наследници често одавно у иностранству, не желе да се врате, а нарочито не због пар квадрата урушене шупе.
Конкретно знам за проблем једне од парцела баш на том потезу. Једног од власника не могу да пронађу, знају само да је жив, али нико не зна где је.